Kakvo je stanje srpske privrede i šta kažu ljudi iz privrede?

Čekaju nas sporiji rast BDP-a, ubrzanje inflacije, rast deficita i javnog duga

Dejan Jovović, naučni savetnik i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije, za “Svedok” analizira stanje srpske ekonomije a na osnovu onoga što se čulo na Kopaonik biznis forumu održanom početkom marta

Na Kopaoniku je od 6. do 9. marta ove godine održan 29. Kopaonik biznis forum. Okupio je oko 1.000 učesnika, a centralna tema je bila “Srbija 2030: Agenda održivog razvoja”. Tokom četiri dana održane su tri plenarne sesije, kao i 33 panela na kojima je govorilo oko 200 učesnika.

Kako su istakli predstavnici organizatora, Saveza ekonomista Srbije, učesnici skupa su pokušali da daju odgovore na najvažnije ekonomski i društvene izazove sa kojima se Srbije suočava, i gde vide Srbiju 2030. godine. Ukazali su da je Kopaonik biznis forum platforma za argumentovanu, konstruktivnu raspravu i kritičku analizu svega do sada uradjenog, kao i definisanje održive ekonomske politike.

Na skupu su pored ostalih, učestvovali predstavnici srpske Vlade, MMF-a, Svetske banke, ekonomisti i privrednici iz zemlje i regiona.

Zainteresovani su imali prilike da čuju mišljenje vodećih domaćih analitičara u vezi sa prognozama ekonomske aktivnosti, kao i rezultatima ekonomske politike u Srbiji u 2021. godini.

Razmatrana su i pitanja digitalizacije, IT sektor, start — ap preduzeća, zatim dometi makroekonomske politike u Srbiji, održivi zdravstveni sistem i predstavljanje Indeksa reputacije srpske industrije.

Teme su bile i budućnost Evrope, ekološka održiva gradnja, energetska politika u Srbiji, infrastrukturna ulaganja, bezgotovinska plaćanja, zelena tranzicija, poljopivreda, regionalna saradnja, reforma poreske administracije, obrazovanje, kao i analiza uslova poslovanja u Srbiji iz ugla investitora.

I

Rezultati srpske ekonomije od početka krize pre dve godine bolji su od očekivanih, procena je predsednika Saveza ekonomista Srbije Aleksandra Vlahovića.

Vlahović je rekao, da su mere koje je Vlada preduzimala bile adekvatne, da je monetarna politika sadejstovala fiskalnoj politici, da su sačuvana radna mesta i ostvaren značajan rast BDP-a. Napomenuo je da se, ipak, postavlja pitanje cene toga pošto je javni dug podignut za pet odsto uz „dva velika deficita od osam i 4,2 odsto, tako da je pitanje da li je sa manjim novcem mogao da se postigne isti rezultat da se selektivno pomagalo najsiromašnijima”.

“Na početku krize svi smo bili pesimistični i očekivali mnogo dublji pad, ali se pokazalo da su srpska ekonomija i njena ekonomska struktura bitno promenjene, pre svega, zahvaljujući stranim investicijama”, rekao je Vlahović i napomenuo da se u Srbiji razvija visokotehnološki sektor.

Prema njegovom mišljenju, ukrajinska kriza će uticati na pad privednih aktivnosti u Evropskoj uniji, što će se desiti i kod nas, kao i da će visoke cene energenata dodatno pojačati inflaciju. Evropska centralna banka i FED planiraju, smatra Vlahović, da podignu kamatne stope da bi smanjili inflaciju što će poskupeti kredite i javne dugove.

“Nema mesta bespotrebnom trošenju koje bi podsticalo tražnju”, poručio je on i dodao da ćemo sada imati problem ponude. Vlahović ističe da je potrebna veća štedljivost i da se treba držati plana od tri odsto budžetskog deficita u 2022. godini.

II

“Politike koje daju rezultate ne menjamo“, poručila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković obraćajući se prisutnima na prvom plenarnom izlaganju ovogdišnjeg Kopaonik biznis foruma, koji se opet nakon jednogodišnje pauze vratio na Kopaonik. Uz napomenu da Narodna banka pomaže Vladi i Ministarstvu finansija, Tabaković je branila politiku NBS da drži stabilan kurs dinara prema evru. Prema njenim rečima, konkurentnost domaće privrede na dugi rok podižu povoljni uslovi poslovanja, a ne cenovni faktori.

”Ako i pomaže slabljenje dinara, to je samo u kratkom roku. U dužem roku slabljenje dinara dovodi do rasta inflacije, rasta rata kredita građana i privrede i pogoršanja svih ključnih pokazatelja u zemlji, istakla je ona podsećajući na epizode od 2000. do 2012. godine kada slabljenje dinara nije pomoglo privredi, ali su uticali na inflaciju i ekonomsku aktivnost”.

Takođe, u prilog tvrdnji da na konkurentnost privrede presudno utiču uslovi poslovanja i stabilnost, ona je istakla da je od 2012. do 2021. godine izvoz povećan sa 11,5 na 28,6 milijardi evra.

Dugoročno izvoz se stimuliše kroz stabilnost, izgradnju proizvodnih kapaciteta i uključivanje u globalne proizvodne lance, ocenila je ona.

Ona je poslala i nešto nalik upozorenju. ”Kada rat počne prva žrtva je istina. Treba da ne dozvolimo da kada izborne aktivnosti počnu prva žrtva bude istina. Postoje preskupe laži i tu uvek spada neosnovano širenje panike i straha. Ne treba da dozvolimo da se neosnovano širenje panike nastavi i prođe nekažnjeno. Odgovorni treba da budu prozvani. Niko nema prava da političke poena prikuplja širenjem lažnih vesti“, upozorila je Tabaković ne precizirajući na koga misli.

Projekcija NBS je da će od drugog tromesečja inflacija krenuti opadajućom putanjom i da će se do kraja godine vratiti u okvire cilja. Ona je ocenila da je inflacija od 2008. do 2012. godina bila znatno nestabilnija i viša nego u okruženju i da je glavni razlog tome bio efekat deprecijacije dinara.

“Od 2010. do 2012. godine dve trećine inflacije bila je posledica deprecijacije dinara prema evru, a jedna trećina međunarodno okruženje. Od 2014. godine imamo stabilizaciju kursa i prosečnu inflaciju od 2,2 odsto“, istakla je Tabaković.

Ona je ukazala i na produžene probleme u globalnim lancima snabdevanja i dodatnim pritiscima na cene.

“U oktobru 2021. godine NBS je započela sa smanjenjem ekspanzivnosti monetarne politike i bez promene osnovnih kamatnih stopa smo promenili kamatne uslove. Od oktobra smo repo stopu povećali za 75 baznih poena, prestali smo da obezbeđujemo dinarsku likvidnost. Povećali smo obim i procenat povlačenja viškova dinarske likvidnosti na nedeljnom nivou sa 30 na 80 odsto“, rekla je Tabaković.

Ona je nabrojala mere države za sprečavanje prelivanja cena na stanovništvo. Ograničene su cene namirnica i država je intervenisala iz robnih rezervi. Država je odustala od redovnog povećanja akcija na derivate i privremeno su ograničene cene naftnih derivata i gasa, poručila je Tabaković.

III

Ministar finansija Siniša Mali, je tokom svog obraćanja na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu, govorio o ekonomskoj politici Vlade Srbije i o održivom razvoju usled globalnih izazova.

- Uspeli smo da obezbedimo da Srbija u poslednje dve godine, u doba najveće ekonomske krize ima i najveću stopu rasta u Evropi. Sada smo pokazali kako umemo da se nosimo sa pojavljivanjem neke krize, rekao je ministar Mali.

Nakon što je nabrojao niz globalnih izazova i problema ministar je istakao da su se okolnosti promenile, da se svet promenio.

- Srbija će, u tom kontekstu, nastaviti da vodi odogovornu monetarnu i fiskalnu politiku. Prioritet nam je i dalje ekonomski rast, ali nastavljamo i sa reformama. Radimo sve ono što na duži vremenski period obezbeđuje i rast i stabilnost, rekao je Mali.

- Nakon dve godine krize, mi imamo stabilne finansije i možemo da nabavimo sve što nam je potrebno. To je vrlo važan faktor u krizi koja predstoji. Srbija ima čime da reaguje i imaće i ubuduće, istakao je ministar.

Mali je istakao da se pune robne rezerve i obezbeđuju zalihe svega što je potrebno.

- Imamo i dovoljno novca da nabavimo sve što je neophodno. U slučaju još gore krize, Srbija ima čime da reaguje u budućnosti, poručio je Mali.

Ministar je dodao da nam je kurs stabilan, te da se merama ne dozvoljava njegovo prelivanje na druge industrijske grane.

- Nastavićemo da pratimo šta se dešava na globalnom tržištu. Ako bude potrebno država će pravovremeno reagovati i prebaciti teret krize na sebe, rekao je Mali.

Vrlo je važno kako se država ponaša. Nismo želeli da napravimo ovoliki deficit (do 3 odsto), ali je preuzela teret krize. Uprkos tom deficitu zadržali smo stabilnost javnih finansija. Javni dug je 51,6 odsto BDP-a, istakao je ministar i dodao da se radi o javnom dugu nakon 8,8 milijardi evra državne pomoći i dve godine krize.

On je naveo da je prioritet očuvanje radnih mesta. — Izbegli smo masovna otpuštanja i zatvaranja fabrika. Decembarska prosečna zarada je 635 evra, nominalno povećanje zarada je 12,9 odsto, a realno 4,6 odsto. Zarade rastu, nezaposlenost pada. U ovom trenutku imamo preko 90 investitora koji su najavili investiranje i 37.000 novih radnih mesta. Zbog mera koje smo preduzeli niko nije odustao od ulaganja. Oko 60 odsto investicija koje dolaze na zapadni Balkan, dolaze u Srbiju zbog novog brenda i imidža koji smo stvorili Srbiji, istakao je ministar i dodao da Srbija postaje dominantna ekonomija.

IV

Jan Kejs Martejn, šef misije MMF- a za Srbiju, imao je specijalno obraćanje u okviru otvaranja Kopaonik biznis foruma na kome je govorio o fiskalnim pravilima i dugu. “Fiskalna pravila imaju dobre pozitivne efekte na nivo duga i deficita. Zemlje koje poštuju pravila su više smanjila svoj dug, ona se bolje prilagođavaju i bolje prognoziraju fiskalni disbalans”, izjavio je Martejn dodajući da fiskalna pravila najbolje funkcionišu kada su deo zakonske regulative, i da zvaničnici treba da uvide kada su prekršena i da onda stimulišu javnu debatu. On je dodao da se poslednjih nekoliko godina pravila uprošćavaju jer što su složenija, teža su i za primenu.

“Fiskalna pravila sadrže ograničenja, ona su sredstvo kojima se obavezujete da ćete nešto uraditi, naravno uz političku volju. Fiskalna pravila su najefektivnija kada su podržana od strane širokog niza institucija,” rekao je Martejn. Govorio je i o situaciju u vezi sa dugom u Evropskoj uniji u periodu od 2008. godine do danas. Naveo je da je veliki porast duga u ovom periodu u svim zemljama, dok su Švedska i Malta uspele da ga smanje, kao i da je u Srbiji bilo povećanje duga od 26 odsto BDP-a. Istakao je da je nakon globalne finansijske krize bilo važno da zemlje smanje dug i obnove zaštitne instrumente, da se u mnogim zemljama ekonomski rast pojača, da je rast bio iznad nule i da su mnoge zemlje smanjile dug. Tokom obraćanja, naglašeno je da se naročito u zemljama van evrozone radilo na smanjenu duga ili sprečavanju porasta. Martejn je izjavio da je Srbija ostvarila razumni ekonomski rast i opadajući dug, kao i da u poslednje dve godine, u period pandemije mnoge zemlje nisu bile pripremljene i nastavile su sa povećanjem duga.

“U mnogim zemljama je bilo povećanje duga za 10 odsto, u Srbiji je bilo manje povećanje u odnosu na druge zemlje, jer je ekonomski rast bio jači. Dug u Evropi je sada dosegao nivo bez presedana”, zaključio je Martejn.

Svetska banka očekuje pad ekonomske aktivnosti u regionu zapadnog Balakna zbog ukrajinske krize. Ova međunarodna finansijka institucija će najverovatnije menjati prognozu ekonomskih kretanja i u aprilu će izaći sa novim procenama privrednog rasta, rečeno je na Kopaonik biznis foruma.

Džasmin Čakeri, menadžerka Sektora za makroekonomiju, trgovinu i investicije Svetske banke je na Kopaonik biznis forumu rekla da će rat u Ukrajini najviše uticati na cene energenata, pre svega, gasa iz Rusije, kao i na porast inflacije. Očekuje se da će hrana poskupeti, a nije isključeno da će se negativno odraziti i na investicije, istakla je ona, uz ocenu da se očekuje pad u ekonomskim aktivnostima u regionu.

Julija Ustjugova, šefica Kancelarije MMF-a u Srbiji je ocenila je da je Srbija uprkos izazovima pandemije uspela da održi ekonomsku stabilnost i da je imala kumulativni rast BDP-a za ovu godinu veći od zemalja u regionu.

Prema njenim rečima prioriteti su makroekonomska i finansijska stabilnost. Uprkos izazovima pandemije, ekonomska stabilnost je održana. Došlo je malo do pada BDP-a u 2020, ali kumulativno sa 2021. srpski ekonomski rast je prerastao rast zemalja u regionu. Ustjugova je naglasila da je šteta po srpsku ekonomiju ograničena, da je fisklana i monetarna politika bila dobra, kao i da je održana stabilnost u bankarskom sistemu.

Ukazala je da se, nažalost, ekonomije u svetu suočavaju zbog rata u Ukrajini sa novim nesigurnostima, koje se prelivaju iz jedne u drugu zemlju. Istakla je da su poskupeli roba i nafta, kao i da visoka inflacija najviše ugrožava siromašne slojeve stanovništva.

Preporučila je da se za naredni period dobro definišu mere koje će se se odnositi na pomoć najranjivijim kategorijama stanovništva jer će, kako kaže, nesigurnost rasti ukoliko rizike ne prihvatimo na pravi način. Kazala je da će MMF obaviti drugu reviziju aranžmana sa Srbijom i izvestiti o učinjenom napretku.

Direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara rekao je da Srbija u poređenju sa drugim zemlja u regionu relativno dobro stoji u ovoj situaciji, kao i da ima 50 odsto energije iz domaće proizvodnje. Pontara je pohvalio razvoju infrastrukture u Srbiji i napomenuo da će Srbija morati da modernizuje termoelektrane i da postepeno smanjuje dobijanje struje iz uglja.

V

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije ocenio je da je Srbija spremno i sa uređenim javnim finansijama i niskim javnim dugom dočekala krizu izazvanu pandemijom, ali da je država posle puno trošila na antikrizne mere.

“Srbija je uspela da uredi javne finansije pre pandemije i dočekala je krizu spremno i mogla na nju da odgovori adekvatno, ali taj odgovor je bio preteran po pitanju trošenja sredstava, što nas dovodi u nešto nepovoljniju poziciju pred novu krizu”, naveo je Petrović i dodao da je Srbija čak 55 odsto više potrošila na paket antikriznih mera nego što je prosek u zemljama u centralnoj i istočnoj Evropi. Kako je rekao, Srbija je, na primer, na zdravstvo potrošila 2,7 odsto BDP-a u 2020. i 2021, dok su ove zemlje potrošile 1,5 odsto.

Za pomoć privredi je potrošeno 4,8 odsto, a u zemljama centralne i istočne Evrope 4,2 odsto, naveo je Petrović. Dodaje da je država Srbija na pomoć građanima potrošila 2,9 odsto BDP-a, a ove zemlje 0,8 odsto.

Petrović smatra da je paket mera u Srbiji bio preteran i da je javni dug u 2020. i 2021. povećan za šest milijardi evra, od čega je pet milijardi bilo vezano za antikrizne mere.

“Naša procena je da je zbog netargetiranosti ovih mera dato više dve, do dve i po milijarde evra nego što je bilo potrebno. Javni dug je porastao sa 53 odsto BDP-a pre krize, na 57 odsto”, kazao je Petrović.

Navodi da će ukrajinska kriza verovatno vršiti pritisak na kurs dinara i doprineti povećanju kamatnih stopa i da bi sadašnji javni dug od 57 odsto BDP-a koji je prihvatljiv ubrzo mogao da se poveća i postane neprihvatljiv i opasan.

Petrović je rekao da je sledeći rizik inflacija i da je ona iznosila 8,2 odsto u januaru ove godine, kao i da će na godišnjem nivou to biti oko 10 odsto, a za siromašne građane koji najviše izdvajaju za hranu i energente i više od 10 procenata.

Prema njegovim rečima neophodno je obuzdavanje tekuće potrošnje i svih onih davanja koja su već obećana, poput 200 evra za mlade, i druga davanja će dovesti do stimulisanja inflacije. On očekuje od nove Vlade da uradi novi rebalans buddžeta, zato što se menjaju parametri prihoda i rashoda.

VI

Svet ne može da izdrži sadašnje cene energenata i inflaciju koja će napraviti najviše problema i pogoditi i građane i privredu u Srbiji, rečeno je na Kopaonik biznis forumu.

Na panelu „Srbija kao domaćin — perspektiva zajednice investitora”, predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednik Zoran Drakulić je rekao da niko na početku nije ozbiljno razmatrao pandemiju, pa je ubrzo svet ušao u katastrofalnu situaciju. “Sada je svet dužan 100.000 milijardi evra i svetski dug je veći od svetskog BDP-a. Puno je para naštampano da bi se svet vratio u normalu. Danas je to neki drugi svet”, rekao je Drakulić. Kazao je da je cena gasa čak dostigla i do 4.000 evra za 1.000 kubika, nafta i do 130 dolara po barelu, a tona žita oko 500 dolara.

Drakulić je rekao da je u Srbiji bilo oko tri milijarde evra godišnje direktnih stranih investicija u prethodnim godinama, ali da je sada pitanje šta će biti sa investicijama.

Istakao je da je država dala neke svoje resurse za rudnu rentu od četiri odsto, kao što je eksploatacija bakra.

Drakulić je dodao da imamo u Srbiji i milion hektara neobrađene zemlje.

„Niko ne zna šta će biti sutra i prekosutra. Ove cene svet ne može da izdrži i ova inflacija nas vodi u čudo”, rekao je Drakulić i dodao da će i cena hrane otići na gore.

Drakulić je naglasio da bi Srbija mogla na milion hektara da proizvodi pet miliona tona nafte kroz energetsko bilje.

Predsednik UO Američke privredne komore u Srbiji Zoran Petrović je rekao da Srbija, kako je naveo, “zaostaje za zemljama centralne i istočne Evrope i da imamo skromno učešće investicija u BDP-u, ali da više nije problem u državnim investicijama kao ranije niti u stranim, već u privatnim koje su male”.

On tvrdi i da nema dovoljno domaćih investicija zato što, kako je ocenio, imamo problem sa vladavinom prava i korupcijom.

Kazao je da je problem za Srbiju i to što više uvozimo nego što izvozimo.

Petrović je rekao da će zbog situacije u svetu rast u evrozoni biti „ošišan”, kao i u zemljama centralne i istočne Evrope, i u Srbiji. “Inflacija će biti glavni problem za sve. Prosečna inflacija će biti 7,5 odsto, dok je prošle godine bila četiri odsto. To će napraviti razne probleme i građanima i privredi”, naveo je on.

VII

Nejasno je sada da li će doći do pooštravanja monetarne politike i da li će FED i Evropska centralna banka time žrtvovati privredni rast. Mnogi ekonomisti sada predviđaju stagflaciju odnosno usoreni rast uz rast cena.

Ovo je izjavio na Forumu Aleksandr Vlahović, govoreći o trenutnom stanju globalne ekonomije.

-Rast je iznosio 5,2 u prošloj godini u Evropi, ali je on usporen u poslednjem kvartalu. Austrija i Nemačka su u poslednjem kvartalu imale pad, a oni su među našim najvećim spoljnotrgovnskim partnerima, rekao je Vlahović.

Strah od stagflacije u Evropi više je nego izražen, i sada je ključna neizvesnost zbog rusko ukrajinske krize — ocenio je on.

Govoreći o Srbiji ocenio je da je ulazak u ovu godinu bio dobar.

Geopolitička kriza verovatno nema kratkoročni uticaj, sve i da sutra stane rat. Mnogi ekonomisti predviđaju i novu globalnu krizu i zato Srbija treba da se pripremi — ocenio je Vlahović dodajući da će rast u Ukrajini ugoziti nivo ekonomskih aktivnosti u Evropi, a verovatno i u regionu.

Vlahović je istakao da se Forum ponovo održava u vreme izborne kampanje i da su znajući za to, organizatori Kopaonik biznis foruma još u oktobru izabrali za centralnu temu — “Srbija 2030. agenda održivog razvoja”, kako bi napravili presek stanja, ukazali na jake strane ali i ranjivost naše ekonomije.

- Danas kada je sigurno da ćemo nakon početka rata u Ukrajini biti izloženi novim izazovima pokazalo se da smo pravilno izabrali temu, rekao je Vlahović.

Naglasio je da je Agenda 2030. univerzalni dokument koji su usvojile Ujedinjene nacije i koji definiše 17 ciljeva, sa tri dimenzije — ekonomski rast, socijalnu inkluziju i zaštitu životne sredine.

Prema njegovim rečima, prvobitne projekcije su govorile da će svetska ekonomija ove godine rasti za 4,4 osto, lane bilo 5,9 odsto, ali je sasvim izvesno da će doći do korekcije projektovanog rasta.

- Mnogi ekonomisti prognoziraju da nam sledi period stagflacije, odnosno stagnacije privredne aktivnosti uz visoku inflaciju, rekao je Vlahović i dodao da je u januaru ove godine inflacija u SAD iznosila 7,5 odsto, što je najviši nivo u poslednjih 40 godina.

VIII

Motor zelene tranzicije u Srbiji treba da bude privatni sektor koji može da se angažuje sklapanjem javno-privatnih partnerstava, poručio je na Kopaonik biznis forumu regionalni menadžer za Centralnu i Jugoistocnu Evropu Međunarodne finansijske korporacije Ari Naim.

On je na panelu “Izazovi i mogućnosti za zelenu tranziciju Srbije” rekao da je zelena tranzicija dosta kompleksan proces i napravio analogiju sa kolima. ”Kreatori politika u vladi moraju biti na mestu vozača, a privatni sektor motor kada je reč o stvaranju radnih mesta, ali radnih mesta sutrašnjice”, rekao je on. Istakao je da će zbog nove krize biti puno podrške od strane države, kako bi došlo do zelene tranzicije. “Važno je angažovanje privatnog sektora za zelenu tranziciju, ali kako to učiniti i angažovati privatni sektor u Srbiji ”, naveo je on. Dodao je da treba razvijati lokalna tržišta kapitala, kako bi se te investicije održale na duži rok.

Viši specijalista za privatni sektor u Svetskoj banci Duško Vasiljević je podsetio da je evropski “Grin dil” pokrenut u septembru 2019. godine i da je to jedna sveobuhvatna strategija za karbonski neutralnu Evropu. „U Srbiji će se osetiti direktan uticaj toga, jer je zemlja kandidat za članstvo u EU i svoje ekonomske politike je utemeljila u evropske okvire. Tako da će za Srbiju biti neophodan evropski Grin dil”. Vasiljević ističe da bi Srbija mogla da ima značajne koristi kada svoju privredu i preduzeća uvede u Grin dil, jer će to otvoriti vrata za dalji napredak.

Viši specijalista za energetiku Svetske banke Katarina Gašner je rekla će srpska privreda zbog sve viših ekoloških standarda biti sve manje konkurentna, ako ne bude ušla u proces zelene tranzicije. Ako to ne bude učinjeno, to će biti veliki udar na srpsku ekonomiju pošto će pogoditi strane investicije u Srbiji, jer se sve više insistira na čistoj energiji. Kazala je da se zato mora razmisliti o upotrebi lignita u Srbiji, kao i da niko ne očekuje da će transformacija biti kratkotrajna, ali da mora početi sada kako bi se završila u narednih 15 do 20 godina. Dodala je da rast cene energnata treba da bude praćen zaštitom za najranjivijih grupa stanovništva.

Stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob je rekla da treba izmeniti narativ, od negativnog ka pozitivnom i usredsrediti se na šanse.

Vodeći ekonomista za zapadni Balkan Svetska banka Ričard Rekord ukazao je na značaj i neminovnost zelene tranzicije, i poručio da će se svi koji ne žele da se menjaju i uče teško prilagoditi i imati probleme.

IX

Premijerka Ana Brnabić izjavila je na zatvaranju 29. Kopaonik biznis foruma da se privreda i Vlada zajedno suočavaju sa krizom i da samo zajedno mogu da ostvare rezultate. “I zato uvek pratim zaključke Kopaonik biznis foruma, koji su dobre smernice za Vladu“, poručila je Brnabićeva na Kopaoniku.

Srbija će, bez obzira na pritiske, braniti svoju poziciju u aktuelnoj međunarodnoj krizi, jer je argumentovana i oslanja se na međunarodno pravo, pravdu i principe, rekla je predsednica Vlade, odgovarajući na pitanje član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije Dragana Ðuričina, da li će se Srbija prepozicionirati. Pritisci su užasni, ali koliko god mozemo branićemo je, rekla je Brnabić na panelu ”Razgovor sa premijerkom“.

Brnabić je podsetila da neki kritikuju neke poteze Srbije, a ne sagledavaju čitavu situaciju i širu sliku, koja se pored toga što se tiče poštovanja medunarodnog prava tiče i činjenice koliko se ono poštuje u našem slučaju i takođe koliko mi moramo da čuvamo našu ekonomiju i našu privredu i ono što smo stekli mukotrpnim radom od 2014 godine. Ta pozicija izuzetno je teška, rekla je predsednica Vlade.

“Mislim da je ono što štiti male zemlje kao Srbija urpavo argumentovana pozicija. Iako je teška, jedino što imate su arguementi, kada izgubite tu poziciju, da nešto kao mala zemlja možete da branite argumentima nalazite se na još nestabilnijem tlu kada ste bili prisutni, ali mogli ste argumentovano da branite poziciju“, rekla je ona. Pozicija koju smo zauzeli je pozicija koja brani sve sto smo postigli do sada, rekla je ona.

Verujem da ukoliko se trudimo i dobro definišemo naše snage i potencijale možemo da sačuvamo našu poziciju i iskoristimo poropušteno vereme, rekla je ona i dodala da je nepopravljivi optimista.

X

Zatvarajući Forum predsednik organizatora Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović je izneo zaključke skupa i rekao da su rat u Ukrajini, rast cena energenata i prekinuti globalni lanci snabdevanja bili teme ovogodišnjeg skupa, ali sve u svetlu Agende održivog razvoja, kao osnovne teme.

“Suština održivog razvoja i jeste da iznedrite privrednu strukturu koja će biti otporna na eksterne šokove kakav je ovaj u kome živimo. Forum je pokazao potrebu jednog ovakvog godišnjeg okupljanja privredne, političke i akademske elite,“ izjavio je on.

Istakao je da su učesnici u načelu saglasni da je Srbija iz fiskalnog ugla imala dobar ulazak u 2022. ali i da sada živimo u vreme izrazite geopolitičke krize i nadolazeće ekonomske krize, te je preporuka Kopaonik biznis foruma nosiocima ekonomske vlasti da fiskalna politika bude oprezna, štedljiva.

„Takođe i da se stvara veći fiskalni prostor da bi moglo da se interveniše na strani ponude, kao i da monetarna politika mora da nađe ravnotežu između instrumenata za smanjenje inflacije i instrumenata koji treba da podstaknu rast“, rekao je Vlahović.

Vlahović je ranije izjavio da postoji veliki strah da nas čeka vreme stagflacije, odnosno sitacija kada će paralelno stagnirati privredne aktivnosti a inflacija biti visoka.

U tom smislu je podsetio da je u januaru inflacija u SAD bila 7,5 odsto, što je najviše u poslednjih 40 godina, da je inflacija u evrozoni već sada na nivou oko pet odsto, a kod nas je u januaru bila 8,2 odsto.

”Sve se to dešavalo pre početka rata u Ukrajini i pre svih sankcija koje su nametnute Rusiji. Sankcije i rat u Ukrajini su dodatno pogurali cenu energenata i hrane i kao i bazičnih metala sa kojima se trguje i to će svakako imati uticaj na privrednu aktivnost kod nas“, ocenio je.

Rekao je i da se postavlja pitanje u kojoj će meri geopolitička kriza uticati na odluke investitora, koje su već bile donešene za investiranje kod nas.

Kazao je da to, takođe, može da bude dodatni problem i da izazove eventualno povećanje odnosno produbljivanje ekstremnog deficita.

Naveo je da će Savez ekonomista za tri nedelje izaći sa preciznim zaključcima i preporukama kreatorima ekonomske politike.

Najavio je da će jubilarni 30. Kopaonik biznis forum biti održan na istom mestu od 5. do 8. marta 2023.godine.

***

Na Kopaonik biznis forumu bilo je 1.250 učesnika uživo, a samo u prva tri dana skup je onlajn pratilo oko 6.000 ljudi.

Jednoglasni zaključak Kopaonik biznis foruma jeste da se u narednom periodu mora voditi oprezna fiskalna politika, koja će postići svoj zacrtani cilj, a to je da u ovoj godini deficit bude tri odsto, a po mogućnosti i manji, izjavio je predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović, sumirajući rezultate i zaključke Foruma koji se 9. marta završen u Grand hotelu na Kopaoniku.

Zatvarajući Forum predsednik organizatora Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović je izneo zaključke skupa i rekao da su rat u Ukrajini, rast cena energenata i prekinuti globalni lanci snabdevanja bili teme ovogodišnjeg skupa, ali sve u svetlu Agende održivog razvoja, kao osnovne teme.

“Suština održivog razvoja i jeste da iznedrite privrednu strukturu, koja će biti otporna na eksterne šokove, kakav je ovaj u kome živimo. Kopaonik biznis forum je pokazao potrebu jednog ovakvog godišnjeg okupljanja privredne, političke i akademske elite,“ zaključio je Vlahović.

Srpska privreda je, po oceni MMF-a, dobro prebrodila pandemiju COVID-19. Nakon blagog pada u 2020. godini, realni BDP je zabeležio snažan oporavak od 7,4 procenta u 2021. i približio se svom trendu pre pandemije. Podstaknuta rastom cena hrane i globalnih cena energenata, inflacija je porasla na 8,8 procenata u februaru 2022. godine, ali je bazna inflacija ostala niža na 4,4 procenta. Fiskalni rezultati u 2021. bili su bolji od očekivanih, zahvaljujući oporavku poreskih prihoda. Fiskalni deficit se smanjio na 4,1 procenat BDP-a, a javni dug na 57,2 procenta BDP-a (prema metodologiji MMF-a).

Treba naglasiti da je i MMF najaviio smanjenje projekcije rasta BDP-a u ovoj godini zbog ukrajinske krize. „Iako je teško proceniti jačinu uticaja (rata u Ukrajini) u ovoj fazi, MMF će revidirati procenu rasta na dole u odnosu na prethodnu projekciju, sa rizicima da se pogorša. Više globalne cene energije i sirovina će pogurati inflatorne pritiske ove godine. Srednjoročni izgledi, iako neizvesni, ostaju povoljni, podržani predanosti strukturnim reformama“, navodi se u saopštenju MMF-a.

Trenutna projekcija rasta BDP-a Srbije u 2022. godini je 4,5 odsto, sa projekcijama rasta za 2023. i 2024. godinu od četiri odsto.

Zbog promenjene globalne političke i ekonomske situacije, Srbija treba da očekuje pad svog BDP- a, povećanje budžetskog deficita, javnog duga i inflacije.

Rast BDP-a u Srbiji ove godine biće znatno manji od planiranog od 4,5 odsto zbog energetske krize i ubrzanja inflacije u svetu, lošeg upravljanja Elektroprivredom Srbije i Srbijagasom, rata u Ukrajini i pogoršanja spoljnotrgovinskih kretanja, ocenili su stručnjaci publikacije Kvartalni monitor ( u izdanju Ekonomskog fakulteta u Beogradu). Time će biti prekinut relativno visok privredni rast iz prethodne godine. Inflacija će, nastaviti da raste, i to ukupna i bazna.

Rat u Ukrajini i sankcije prema Rusiji već utiču na rast cena energenata, metala, žitarica i hrane na svetskom tržištu, a verovatno će u narednom periodu biti zahvaćeno sve više drugih primarnih proizvoda i repromaterijala. Zbog toga se očekuje da inflacija u drugom kvartalu privremeno uđe u zonu dvocifrenog međugodišnjeg rasta.

„Ekonomske posledice pandemije još se nisu potpuno smirile, a svet se nalazi pred novim i velikim eizvesnostima. Rat u Ukrajini, uz postojeću energetsku krizu i visoku inflaciju sigurno će znatno pogoršati makroekonomske trendove u celoj Evropi. Koliko će to pogoršanje biti i koliko će trajati zavisiće u velikoj meri od daljeg razvoja situacije u Ukrajini, što se trenutno ne može pouzdano predvideti”, ocenili su autori publikacije.

Srbiju već više godina vodi precenjenu i štetnu politiku (takoreći) fiksnog kursa dinara, koji nerealno prikazuje razne makroekonomske parametre, kao što je recimo BDP. On se izražava u evrima, čija visina je naduvana zbog precenjenog dinara. Stav vlade i NBS je da i pored toga politika deviznog kursa ostaje ista, jer je to ”najvažnije sidro u kontroli inflacije”? Vlada i NBS, u stvari, sprovode populističku politiku de facto fiksnog kursa dinara, oko 117,5 dinara za evro, umesto da primenjuje politiku “rukovođeno fleksibilnog” kursa dinara.

Kurs dinara ne odražava stanje u realnoj ekonomiji, već situaciju na finansijskom tržištu. Vršile su se, između ostalog, česte emisije drzavnih hartija od vrednosti — obveznica i sl. u evrima sa povoljnom kamatom, za pokrivanje deficita, što je privlačilo strane investitore i povećavalo priliv strane valute — evra. Takođe, strane direktne investicije i doznake doprinosile su višku evra i ostalih jakih valuta i popravljale stanje tekućeg platnog bilansa, a NBS je otkupljivala viškove ovih valuta. Akumulirala je preko 15,5 milijardi evra ukupnih deviznih rezervi (prema podacima iz martu ove godine).

Na drugoj strani, Srbija ima permanentno visoki spoljnotrgovinski deficit, koji bi bio znatno manji da je kurs realan, jer bi bila veća konkurentnost domaće privrede na stranim tržištima. Primenjena politika kursa dinara, koju snažno podržava uvoznički lobi, pored smanjenja izvoza, urušava i domaću proizvodnju i dugoročno utiče na povećanje nezaposlenosti.

Sa izbijanjem ukrajinskog sukoba i ozbiljne pretnje svetskoj ekonomiji i miru, dolazi i do zaokreta u vođenju monetarne i fiskalne politike u mnogim zemljama. Srbija bi morala da pooštri monetarnu politiku i podigne referentnu kamatnu stopu, a i da hoće sada ne može da menja režim fiksnog kursa dinara i zbog psiholoških razloga, jer bi svaka pa i minimalna korekcija kursa izazvala paniku i navalu na evro i jake valute. Tako je na primer, NBS od januara do sredine marta ove godine intervenisala i potrošila oko milijardu evra na odbranu dinara.

Može se na kraju reći da će najvažnije makroekonomske posledice krize za Srbiju biti sporiji rast BDP-a, ubrzanje inflacije, rast fiskalnog deficita i javnog duga, rast spoljnotrgovinskog deficita, pad stranih direktnih investicija i značajno smanjenje deviznih rezervi zemlje.

--

--

„Svedok“ se bavi političkim, ekonomskim i društvenim dešavanjima u Srbiji i u svetu. Od maja 1996. do marta 2020. Svedok je izlazio u štampanom izdanju.

Love podcasts or audiobooks? Learn on the go with our new app.

Get the Medium app

A button that says 'Download on the App Store', and if clicked it will lead you to the iOS App store
A button that says 'Get it on, Google Play', and if clicked it will lead you to the Google Play store
Svedok Online

Svedok Online

„Svedok“ se bavi političkim, ekonomskim i društvenim dešavanjima u Srbiji i u svetu. Od maja 1996. do marta 2020. Svedok je izlazio u štampanom izdanju.