У Српској академији наука и уметности — научни скуп “Сецесија са становишта унутрашнјег и међународног права и њене политичке последице”

СЕЦЕСИЈА У СЕНЦИ КОРОНЕ?!

Приредио: Владан Динић

Поштовани проф. Оцићу,

Обавештен сам, а и са сајта САНУ: https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2020/06/ PROGRAM-NAUCNOG-SKUPA-O-SECESIJI.pdf сазнао сам да се у САНУ, у петак 3. јула, одржава научни скуп „Сецесија са становишта унутрашњег и међународног права и њене политичке последице”.

С обзиром на то да је у фокусу референата овог скупа косовски сецесионизам, међу позваним учесницима скупа нема Вашег имена иако сте аутор и приређивач већег броја радова о косовскометохијском питању (да поменем само два издања у 2019. години објављеног зборника радова Косовска вертикала или неоколонијална хоризонтала? Демографски, економски, социјални, правни, геополитички и еколошки аспекти косовскометохијског питања). Да ли ћете учествовати у раду овог скупа и какав је уопште Ваш однос према овом скупу?

У очекивању скорог одговора поздрављам Вас с поштовањем, Владан Динић, гл. и одг. уредник Сведока

У Београду, 30. јуна 2020.

**********

Поштовани г. Динићу,

Захваљујем се на постављеним питањима. Хитам да на њих што брже и што краће одговорим:

Мој однос према овом скупу позитиван је као и према сваком другом научном скупу на коме се кроз дијалог унапређују наша знања о питањима на која је скуп усредсређен, а поготово ако нове идеје са скупа могу да допринесу (и) одрживом (праведном и цивилизованом) решавању питања која се на скупу разматрају. Сваки научни скуп је прилика и да се нешто научи и изоштри сопствена аргументација, тако да нема разлога да на овом скупу не учествујем, физичким присуством („под маском“) или преко линка https://www.sanu.ac.rs/direktan-prenos/ .

Научни скуп „Сецесија са становишта унутрашњег и међународног права и њене политичке последице” је једна у низу радних манифестација Академијског одбора за српско питање (АОСП), односно један од научноистраживачких пројеката тог Одбора. То је пројект који у средишту пажње има правне и политичке аспекте питања, тако да је сасвим природно да референти буду правници и политиколози, а не и обавезно — економисти.

Ипак, као економист, а полазећи од констатације Председника САНУ изречене у јуну 2019. на седници АОСП-а да је „у овом тренутку, најважније од свих …питање Косова и Метохије“, предложио сам АОСП-у да се, поред две изузетно важне теме проучавања и научних расправа Академијског одбора за српско питање (1. Сецесија и границе само-опредељења мањина у међународном праву / правила, искуства, преседани и потенцијални одрази на решавање косовско-метохијскох питања;

2. Афирмација, очување и заштита уметничке и културне баштине српског народа на Косови и Метохији), придружи њима комплементарна тема Економски, социјални, демографски, геополитички и други стратешко аспекти Косовско-етохијског питања.

Председник АОСП-а, међутим, на све могуће и немогуће начине блокира мој рад на овом пројекту у оквиру АОСП-а (тако, на пример, у АОСП, поред првобитних 16 чланова, усмено је „кооптирао“ још толико чланова — углавном из одељења природних и техничких наука — чији је једини задатак да одбијају моје предлоге истраживачких пројеката, „демократском већином“, дакако). Постоје и многи други проблеми који се (по мом мишљењу, непотребно) јављају у раду АОСП-а, али о њима другом приликом.

Желећи да отклоним препреке мом раду у АОСП-у, одлучио сам да поводом скупа од 3. јуна (а као моје учешће у расправи на том скупу) упутим Председнику САНУ и АОСП-а Отворено писмо, све у нади да ће оно допринети да се ствари помере с мртве тачке. Шаљем Вам копију тог писма. Ако сматрате да је оно од општег интереса, слободно га објавите у СВЕДОКУ.

С поштовањем,

Часлав Оцић, ред. члан САНУ

**********

ОТВОРЕНО ПИСМО АКАДЕМИКУ ВЛАДИМИРУ С. КОСТИЋУ

(прилог дискусији на научном скупу „Сецесија са становишта унутрашњег и међународног права и њене политичке последице”, свечана сала САНУ, 3. јун 2020)

Академику Владимиру С. Костићу, председнику САНУ, председнику Академијског одбора за српско питање и уводничару на предметном научном скупу

Поштовани г. Председниче,

На научном скупу „Сецесија са становишта унутрашњег и међународног права и њене политичке последице”, који треба да дâ научни допринос решавању косовскометохијског питања и који у САНУ почиње у петак 3. јуна (где Ви држите уводно слово), пружа Вам се прилика (вероватно последња) да повучете Вашу изјаву коју сте 18. октобра 2015. године, у својству председника САНУ дали Радио Београду:

„…у овом тренутку једина политичка мудрост на који начин са неким елементима достојанства напустити Косово…“

и тиме искажете искрено покајање за јединствен грех какав досад није починио ниједан председник неке од националних, европских и светских академија наука и уметности. Историја академија наука није досад забележила такав противправни, противуставни и пост-истински чин.

Повлачењем Ваше изјаве опрали бисте љагу с Вашег образа и образа већине чланова САНУ (искључујем аутошовинисте који су у САНУ безначајна али врло агресивна мањина) и скинули проклетство с ове највише наше научне и уметничке установе, пре свега, њених друштвенохуманистичких и уметничких одељења. Вашом новом изјавом Ви бисте, између осталог, поништили дејство пуча у Одељењу друштвених наука којим је прекретно ојачало затирање друштвених и хуманистичких наука (и њихова сорошизација), поништили бисте и дејство цензурисања научног скупа о КИМ, била би тако укинута и забрана објављивања зборника КОСОВСКА ВЕРТИКАЛА ИЛИ НЕОКОЛОНИЈАЛНА ХОРИЗОНТАЛА, био би деблокиран рад Одбора за економске науке и Одбора за проучавање становништва, коначно и мој рад у АОСП-у и АО за КИМ.

Другим речима, то био био повратак САНУ у правни поредак, оздрављење, нормализација живота и рада, што би обезбедило опстанак и даљи развој САНУ на изворним принципима њених часних и мудрих Оснивача.

Ако немате жеље ни воље да се одрекнете подршке сецесионистима, односно ако Вам је идеја Велике Албаније толико прирасла срцу, онда бисте могли да смогнете снаге („политичке мудрости“) да поднесете оставку на место председника САНУ.

Верујем да ће Вам се отворити врата палате САНУ да кроз њих ишетате — „с елементима достојанства“.

Свако добро, пре свега, здравља жели Вам

Часлав Оцић, ред. члан САНУ

P.S.

Џонатан Џексон: Православље у свим порама живота, Политика, 1. јул

2020, стр. 36

http://www.politika.rs/scc/clanak/457337/Dzonatan-Dzekson-snimio-video-o-srpskim-svetinjama-Video

У Београду, 1. јула 2020.

УЧЕСНИЦИ

1. Будимир Кошутић, редовни професор (у пензији), Правни факултет, Универзитет у Београду,

2. Душко Димитријевић, научни саветник, Институт за међународну политику и привреду,

3. Владимир Н. Цветковић, редовни професор, Факултет безбедности,

4. Тијана Шурлан, судија, Уставни суд Републике Србије,

5. Слободан Орловић, редовни професор, Правни Факултет, Нови Сад,

6. Драгољуб Тодић, редовни професор, Институт за неђународну политику и привреду,

7. Борис Кривокапић, редовни професор, Пословни и правни факултет, Универзитет Унион — Никола Тесла

8. Милош Шолаја, ванредни прозор, Факултет политичких наука, Универзитет у Бања Луци,

9. Миајло Вучић, ванредни професор, Факултет за дипломатију и безбедност, Универзитет Унион — Никола Тесла,

10. Владан Петров, редовни професор, Правни факултет, Универзитет у Београду; судија, Уставни суд Републике Србије,

11. Душан Пророковић, начелник Центра за евроазијске студије, Институт за међународну политику и привреду, Факултет за дипломатију и безбедност,

12. Дејан Мировић, ванредни професор, Правни факултет Косовска Митровица, Универзитет у Приштини,

13. Радомир В. Лукић, редовни професор, Правни факултет, Универзитета Источно Сарајево,

14. Марко Станковић, ванредни професор, Правни факултет, Београд,

15. Зоран Чворовић, ванредни професор, Правни факултет, Крагујевац,

16. Витомир Поповић, академик АНУРС, Правни факултет, Банја Лука,

17. Дарко Симовић, редовни професор, Криминалистичко-полицијски универзитет, Београд,

18. Матеј Савић, доцент Факултет политичких наука, Бања Лука,

19. Горан Марковић, редовни професор, Правни, Бања Лука,

20. Танасије Маринковић, редовни професор, Правни факултет, Београд