Posle (ne)uspešne Izborne skupštine Srpske akademije nauka i umetnosti
Kosta Čavoški ponudio ostavku, Varadi odložio raspravu za decembar
Piše: Vladan Dinić
Bura u SANU se nastavlja: Ostavke se traže i nude, prvi je nogu povukao akademik Kosta Čavoški koji je svoju funkciju sekretara Odeljenja društvenih nauka SANU “stavio na raspoolaganje odeljenju”. Oovome je Odeljenje raspravljalo u sredu, 10 novembra ali — bez usoeha. Po našem “uobičajenom i naslednom pravu”, i u SANU je na delu maksima: “Kad ne možeš da rešiš problem, gurni ga pod tepih i sačekaj veći problem koji će manji gurnuti u zaborav”.
Dakle, sednica Odeljenja održana povodom odluke akademika Koste Čavoškog da posle debakla na Izbornoj skupštini “ponudi na raspolaganje” svoju funkciju sekretara Odeljenja nije donela nikakav rasplet. Posle razmene žestokih akademskih žaoka — zainteresovani su se jedino složili — da se ni u čemu nisu složili!
Ugledni akademik, član Odeljenja Tibor Varadi, iz porodičnih razloga nije mogao da prisustvuje, ali je u svom pismu nagovestio rešenje.
Akademik Tibor Varadi:
“Hteo sam da prisustvujem sastanku Odeljenja, ali sam morao da se vratim u Peštu da bih mogao biti od pomoći supruzi. Vidim da kolega Čavoški stavlja svoj položaj sekretara na raspolaganje Odeljenju. Osećam — kao i svi ostali — kobne rezultate poslednje izborne skuštine. Mislim da ne bi bilo dobro da donesemo odluku bez ozbiljnog sagledavanja situacije u kojoj smo se našli i bez sagledavanja kako bi bilo da nastavimo sa kolegom Čavoškim kao sekretarom — i kako bi bilo nastaviti sa jednim drugim sekretarom. Možda bi vredelo makar pokušati da nešto obuzdamo unutrašnje podele koje sigurno nisu u interesu Odeljenja. Moj je predlog da stvari ne pokušamo odmah prelomiti, te da o položaju sekretara ne odlučimo odmah, nego na jednoj docnijoj sednici — recimo u decembru ili u januaru.
*********
Poslednja Izborna Skupština SANU nastavila je tendenciju promena “krvne grupe“ Akademije i dominaciju egzaktnih nauka nad društvenim, čime se iz osnova ruše temelji naše najumnije ustanove.
*********
U pismu svim članovima Odeljenje društvenih nauka, predatom 8. novembra, dan posle Skupštine, akademik Čavoški, očito nezadovoljan da “njegovo odeljenje” nije dobilo nijednog novog dopisnog člana akademije, piše:
“…Posle katastrofalnog ishoda glasanja Izborne skupštine Sanu o kandidatima Odeljenja društvenih nauka za izbor dopisnog člana (niko nije izabran, primedba V.D.) prinuđen sam da iz moralnih razloga STAVIM SVOJ POLOŽAJ SEKRETARA ODELJENJA NA RASPOLAGANJE ODELJENJU, iako su činioci koji su do toga doveli izvan moje moći.
Prvi, a možda i presudni razlog tog grdnog neuspeha bila je činjenica da je naše Odeljenje u samoj Akademiji bilo izneto na zao glas. To su, nažalost, učinila dvojica naših kolega — akademici Danilo Basta i Časlav Ocić, koji su svojim bezobzirnim napadima ne samo na naše Odeljenje nego i na celu Akademiju, uključujući i njenog predsednika, naveli znatan broj članova SANU da digne ruke od našeg Odeljenja i da ga smatra nedostojnim bilo kakve pažnje i uvažavanja. Uz to su se akademici Danilo Basta i Časlav Ocić svim silama trudili da svojim napisima u javnostima osujete bilo kakav izbor novih dopisnih članova za naše Odeljenje i u tome su zaista uspeli, na čemu im čestitatm. Tako je njihovo zlo bilo jače od naših dobrih namera. Konačno, oni će po nečemu zauvek biti zapamćeni u našoj Akademiji. U njenoj dugoj istoriji povremeno je bilo unutrašnjih sukoba, ali oni, koliko je meni poznato, nikada nisu iznošeni u javnost. Akademici Danilo Basta i Časlav Ocić su prvi to učinili. I u tom pogledu oni su vać sada u ovoj Akademiji zaista postali nezaboravne istorijske ličnosti.
Drugi razlog koji je doveo do neizbora naših kandidata bila je nesklonost dobrog dela članova naše Akademije da uvaži stručni sud dvotrežinske većine našeg Odeljenja o kandidatima koje smo predložili. Jer kao što smo mi kao pravnici, psiholozi, ekonomisti ili filozofi nismo vlasni da presuđujemo o kvalitetima za izbor lekara, biloga, matematičara, fizičara ili geologa, tako ni oni nisu merodavni da procenjuju stručne rezultate i naučna dostignuća naših kandidata. Prilikom poslednjih izbora novih članova glasao sam za sve kandidate koji su u svojim odeljenjima dobili dvotrećinsku većinu, a propustio da glasam za neke od kandidata koji su imali samo apsolutnu većinu. Zato se naprosto pitam čime su se oni članovi Akademije koji nisu glasali za naše kandidate rukovodili, ako nisu uvežavali stručni sud i procenu našeg Odeljenja.
Lično sam mislio da je struktura naših kandidata najbolja u celoj Akademiji te da će i ona navesti mnoge članove da glasaju za njih. Od pet kandidata dvojica žive u Nišu tako da bi njihov izbor povećao broj članova niškog Ogranka, koji je bio na izdisaju, a jedna kandidatkinja je iz Novog Sada, tako da bi i njen izbor povećao broj članova novosadskog Ogranka. Uz to su od pet kandidata dve bile žene, čime bi se poboljšala i rodna struktura Akademije. U svojoj blagorodnoj naivnosti pomišljao sam: ako mi prilikom predlaganja kandidata vodimo računa o interesima Akademije, valjda će se i Akademija pobrinuti za nas. Grdno sam se prevario.
Konačno, izgleda da znatan broj članova Akademije smatra, mada to ne sme javno da kaže, da svojim glasom prilikom izbora raspolaže kao što to čini sa svojim novcem u buđelaru. Tako, doduše, rasuđuje prost narod na parlamentarnim ili lokalnim izborima, ali tako ne bi smeli da rasuđuju ljudi koji imaju najviša stručna i akademska zvanja.
Već sam rekao da su do našeg izbornog neuspeha doveli činioci koji su bili izvan moje moći. Oni, međutim, za mene ne mogu biti izgovor. Neuspeh Odeljenja koje sam na ovim izborima predvodio mora me navesti da svoj položaj sekretara stavim na raspolaganje svom odeljenju.
U Beogradu, 8. novembra 2021.
Akademik Kosta Čavoški
*********
Da li će Odeljenje društvenih nauka SANU prihvatiti ostavku Koste Čavoškog na mesto sekretara Odeljenja možemo da nagađamo, ali lično — ne verujem. Jer, postojeći odnos snaga u ovom Odeljenju SANU, koje je praktično pred izumiranjem, odbaciće ostavku Čavoškog i — nikom ništa, do sledeće bure.
Sve to je, verujem, Kosta Čavoški imao na umu kad je pisao svoje pismo, ali to, takođe, ne bi trebalo da znači ništa. Jer, da je stanje u SANU daleko od dobrog svedoče brojni potezi ispod žita, prozivke za navodne finansijske manipulacije, zloupotreba novca, grupašenja, lični interesi, česte prozivke predsednika SANU, protesti ispred Akademije (o čemu smo pisali)…
Negde, čini mi se 21. oktobra 2021. akademik Kosta Čavoški izjavljuje „da će neopozivu ostavku podneti samo u slučaju da na Izbornoj skupštini 4. novembra bude izabrano manje od troje kandidata. Ako se to desi, on čvrsto obećava da će članovi ODN-a na prvom narednom sastanku posle izbora imati pred sobom njegovu neopozivu ostavku“, a 8. novembra 2021 akademik Kosta Čavoški izjavljuje da je naveden da „svoj položaj sekretara stavi na raspolaganje svom Odeljenju“.
*********
Slično se dešavalo i nedavno, kada je jedan od naših najeminentnijih akademika, možda i najumniji Srbin u SANU, akademik Vasilije Krestić uputio dopis Izvršnom odboru SANU oko — digitalizacije i mogućih novih problema po srpsko istorijsko nasleđe i srpsku kulturnu baštinu — sa nesagledivim posledicama…
Dopis upravnika Arhiva SANU i predsednika Stručnog saveta Arhiva na staranju SANU u Sremskim Karlovcima akademika Vasilija Krestića (broj 5/19 od 20.9.2021. godine)
Akademik Vasilije Krestić, upravnik Arhiva SANU i predsednik Stručnog saveta Arhiva na staranju SANU u Sremskim Karlovcima uputio je dopis IO SANU kao reakciju na dopis upravnika Audiovizuelnog arhiva i centra za digitalizaciju SANU akademika Aleksandra Kostića od 20.7.2021. godine:
„Povodom dopisa upravnika Audiovizuelnog arhiva i centra za digitalizaciju SANU od 20. ju.ta 2021. godine, u kojem se najavljuje postavljanje kompletne digitalizovane građe na sajt AVA i pokretanje posebne publikacije, primoran sam da skrenem pažnju na nekoliko stvari.
U više navrata Arhiv je molio da se razgraniče poslovi između Arhiva SANU i AVA. Obećano nam je da će to biti učinjeno jednim poslovnikom. Do danas to nije učinjeno. Poslovnik nije urađen, a problemi između Arhiva SANU i AVA sve više dolaze do izražaja. To se najbolje vidi iz poslednjeg zapisnika Izvršnog odbora, iz tačke 6. u kojem je reč o dopisu akademika Aleksandra Kostića, upravnika AVA.
Poslednji je trenutak da se jasno razgraniči delatost Arhiva SANU i Audiovizuelnog arhiva i centra za digitalizaciju SANU. Sama reč ‘arhiv’ u nazivu AVA sporna je jer, prema Zakonu o arhivskoj građi i arhivskoj delatnoeti, arhivi su ustanove koje se bave nizom poslova (istraživanjem, pronalaženjem i evidentiranjem, prikupljanjem, preuzimanjem, čuvanjem i stručno održavanjem arhivske građe, njenim proučavanjem, sređivanjem. obradom i zaštitom, izradom informativnih sredstava, izlaganjem i objavljivanjem), koje AVA ne obavlja.
Takođe, prema istom zakonu, digitalizaciju građe koja se čuva u arhivima mogu da obavljaju isključivo arhivi.
Prema tome. AVA se ne može nazivati arhivom već samo centrom za digitalizaciju, odnosno ustanovom koja vrši tehnički posao pravljenja digitalnih kopija originalnih dokumenata. Arhiv SANU još uvek nije dobio celokupan materijal koji je do sada digitalizovan u AVA.
Na naš predlog protokola o saradnji dve ustanove nije bilo nikakvog odgovora iz čega se nameće zaključak da AVA ne pristaje na uslove koje je Arhiv postavio.
Ključno je pitanje kojim pravom se planira postavljanje digitalizovane građe na sajt AVA bez dozvole Arhiva SANU?
Na tako nešto Arhiv SANU nije dao svoju saglasnost i neće to učiniti jer bi to bilo protivno svim običajima i principnma arhivistike.
Arhiv SANU je spreman da pristane da se na internet postavi samo deo urađenih snimaka kako bi se istovremeno prikazalo bogatstvo njegovih fondova i uspešnost obavljene digitalizacije, ali nikako celokupnog materijala. To se naročito odnosi na Staru zbirku Arhiva SANU, gde postoji dosta sa stanovišta nauke još uvek nedovoljno proučenih rukopisa na koje neosnovano ali uporno kidišu mnogi iz hrvatskog, bugarskog, kosovskog, makedonskog, albanskog i crnogorskog naučnog nodručja.
Postavljanje tih rukopisa na internet imalo bi velike i dugoročno štetne posledice ne samo po srpsku nauku već i celokupno kulgurno nasleđe srpskog naroda.
Arhiv SANU mora imati uvid u to ko, kada i u koju svrhu koristi građu koja se u njemu čuva, što njenim slobodnim postavljanjem na internet više ne bi bilo moguće.
Pored rečenog postavlja se pitanje da li AVA obavljenom digitalizacijom automatski postaje suvlasnik digitalizovane građe koju namerava da stavi na svoj sajt?
Građa iz Stare zbirke Arhiva SANU, koju je AVA digitalizovala. svrstana je u kagegoriju prvorazrednog kulturnog dobra. Koja je logika, koji su motivi i koja je korist što će digitalizovana građa biti stavljena na sajt AVA?
Da li upravnik AVA zna to da nijedan značajniji arhiv na svetu takvu građu kakva je naša građa iz Stare zbirke ne stavlja na svoje sajtove, ne pruža je na tacnu i ‘kusim i pasima’ da je koriste i da je zloupotrebljavaju?
Posebno je pitanje postavljanje na sajt digitalizovane građe Arhiva u Sremskim Karlovcima. Za to je potrebno odobrenje njegovog Stručnog saveta (koje AVA nije dobio) ali i saglasnost Srpske pravoslavne crkve. Stavljanjem na sajt građe iz Arhiva u Sremskim Karlovcima. bez dozvole Stručnog saveta i saglasnosti Srpske pravoslavne crkve motlo bp se tretirati kao svojevrsna krađa. Ako o tome ne vodi računa upravnik AVA morao bi da vodi računa Izvršni odbor SANU.
Iz nama nepoznatih razloga digitalizovan materijal ovom arhivu još uvek nije dostavljen.
Arhiv SANU nema ništa protiv toga da AVA pokrene posebnu publikaciju.
Međutim, iz priloženog materijala, izloženog u tački 6. zapisnika Izvršnog odbora, ne vidi se koji naučni ili umetnički cilj će biti postignut pokrenutom publikacijom. Da li će i tu biti objavljivana građa poput one koja će biti stavljena na sajt AVA?
Ima li u AVA stručnih ljudi i naučnika koji se mogu baviti poslovima objavljivanja dokumenta po ustaljenim naučnim principima?
Nadam se da će Izvršni odbor i nadležne komisije SANU, pri donošenju odluke o pokretanju nomenute publikacnje, o svemu ovome voditi računa.
Konačno. biću slobodan da ovom prilikom. kao predsednik Stručnog saveta Arhiva u Sremskim Karlovcima, zamolim Izvršni odbor da uputi jedan dopis SPC i da je zamoli da se odluči da li je spremna da potpiše ugovor o daljoj saradnji između nje i SANU ili je namerna da ga prekine. Ovakvo provizorno stanje nije dobro za tako značajnu ustanovu kakva je Arhiv u Sremskim Karlovcima.
Sa osobitim poštovanjem
U Beogradu. 20. septembra 2021.
Akademik Vasilije Krestić
Upravnik Arhiva SANU i predsednik Stručnog saveta Arhiva u Sremskim Karlovcima
Izvršni odbor SANU uporno nastoji da uspostavi skladne odnose između svojih jedinica u korist celine koja je iznad svnh nas, Srpske akademije nauka i umetnosti. U tim naporima neophodna je pomoć kompetentnih lica iz ovih jedinica. Izvršni odbor SANU će sa dužnom pažnjom sagledati sve sugestije i tačke iz dopisa akademika Vasilija Krestića i pokušati da u razumnom roku nađe adekvatne odgovore na sva postavljena pitanja.
