“Mrvice sa filozofske trpeze”: Promišljanja o Pravu, Utopiji, Slobodi, Pravdi o Samopoštovanju…
Akademiku Danilu Basti — Nagrada “Dositej OBRADOVIĆ”
Zadužbina “Dositej Obradović” (žiri u sastavu: Dragan Simeunović, Mirko Vasiljević, Marko Nedić, Slavko Gordić, Vojislav Jekić”, svoju nagradu za životno delo dodelila je — zasluženo i jednoglasno, jednom od najumnijih Srba u nas, akademiku Danilu Basti za, po objašnjenju žirija, za naročitu pažnju poklonjenoj srpskoj filozofskopravnoj tradiciji i duhovno-naučnoj baštini Pravnog fakulteta u Beogradu!
Akademik Danilo Basta je u svojoj bogatoj i nadasve uspešnoj i časnoj karijeri sa nemačkog jezika preveo filozofska i naučna dela Kanta, Hajdegera, Šelinga, Fihtea, Kaufmana, Ničea, Markuzea, Kasirjera, Japersa akademik Danilo Basta je izuzetno pošteno nastojao i uspevao da u Srbiji afirmiše pravo kao kulturnu tvorevinu čija je pravda,
- Nadahnut humanističkim i slobodarskim idejama ugledni akademik je uspešno afirmisao pravo kao kulturnu tvorevinu čija je svrha pravda, a sloboda i dostojanstvo sloboda čoveka vrhovna vrednost i najviša mera pravnog poretka, preneo nam je akademik dr Dragan Simeunović mali detalj iz obrazloženja žirija.
Danilo N. Basta se pokazuje kao dostojan sledbenik svojih velikih uzora: Slobodana Jovanovića, Đorđa Tasića, Božidara S. Markovića i Mihaila Đurića, njihovog etosa intelektualnog zalaganja, koji u „hrabrosti za istinu vidi najviši izraz ljudskog dostojanstva“, u „ljubavi prema pravdi najjaču odrednicu karaktera“, a u „ljubavi prema istini najvišu strast uma“.
- Nadahnut slobodarskim i humanističkim idejama, Basta je pošteno i rodoljubivo nastojao da u Srbiji afirmiše pravo kao kulturnu tvorevinu i vrednost, a dostojanstvo i slobodu čoveka kao najvišu meru pravnog poretka. Na taj način, Basta se pokazuje kao dostojan sledbenik svojih velikih uzora: Slobodana Jovanovića, Đorđa Tasića, Božidara S. Markovića i Mihaila Đurića, njihovog etosa intelektualnog zalaganja, koji u „hrabrosti za istinu vidi najviši izraz ljudskog dostojanstva“, u „ljubavi prema pravdi najjaču odrednicu karaktera“, a u „ljubavi prema istini najvišu strast uma“.
U “poplavi” mnoštva pisanija na srpskom tržištu knjiga, mahom svakojavih ima i pravih bisera! Upravo se pojavilo, u 14 knjiga, u izdanju “Gutenbergove galaksije” iz Obrenovca i Dosije studija” iz Beograda , dugo očekivano i priželjkivano — kapitalno delo Danila N. Baste, redovnog akademika Srpske akademije nauka i umetnosti, na preko 4.600 stranica — SABRANI SPISI!
Priređivač Sabranih spisa: prof. dr Jovica Trkulja, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. Obimno delo akademika Danila N. Baste, ovom prilikom sabrano u 14 knjiga, njegovo je svojevrsno svedočonastvo o društvenim zbivanjima krajem XX i početkom XXI veka.
Danas, kad je došlo crno vreme pisane reči, posrnuće Gutenbergovog nasleđa, rušenja istorijskih spomenika diljem “bastiona demokratije”, SAD i Velike Britanije (istina knjige se još ne spaljuju na lomačama), objavljivanje “na kilo”, novokompovanih umetnika i tviter i fejsbuk pisaca, po principu brzo-kratko i glupo, jedan od najmudrijih ljudi i nuačnika Srbije — Danilo D. Basta (75), redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti upustio se u nemoguću misao sizifovski poželevši da ovim današnjim i generacijama koje dolaze podari svetsku i našu naučnu misao Kanta, Fihtea, Hajdegera (u četiri toma), Slobodsana Jovanovića, Mihaila Đurića…ali i promišljanja o Pravu, Utopiji, Slobodi, Pravdi o Samopoštovanju i Puzavosti i nudeći “Mrvice sa filozofske trpeze”!
Iako Danilo Basta ne otkriva kao svaki mudar čovek — zašto se za današnje doba upustio u nemoguću misiju, u jednoj od tri knjige o Martinu HAJDEGERU (26.11. 1889–26.5. 1976) možda otkriva svoju ideju vodillju:
“Na pomisao da napišem nešto o “Crnim sveskama” Martina Hajdegera došao sam početkom 2014. godine, odmah po objavljivanju njihovih prvih tomova. Pomisao se preobrazila u snažnu, bezmalo neodoljivu želju kada sam te tomove nabavio i pročitao, kaže Danilo Basta i nastavlja:
“Najvećma su privukli oni Hajdegerovi koji su se odnosili na Jevreje i jevrejstvo. Zapanjio me i bez daha ostavio neskriveni Hajdegerov antisemitisam, ali i nacionalsocijalizam u tim zabeleškama. Naravno i jedan i drugi bili su mi odranije uopšteno poznati — Hajdegerov nacionalsocijalizam kudikamo više nego njegov antisemitizam. Sada sam se, međutim, susreo s njima neposredno, iskusio ih iz prve ruke, i to u posebnom obliku i filozofskom ruhu.
# Očigledno je da tih četrnaestak antisemitskih zapisa, nesrazmerno malobrojnih u poređenju sa sveukupnim obimom “Crnih svezaka”, nije lišeno odnosa prema Hajdegerovoj filozofiji, u najmanju ruku prema nekim njenim motivima i stremljenjima?
Danilo Basta: Nije manje bio očigledan ni njihov eksplozivni potencijal, o čemu su najbolju potvrdu uzavrele medijske reakcije u kojima, po pravilu, nije bilo dovoljno razložnosti, ali je, za uzvrat, bilo previše zagriženosti.
# Mediji, manje-više isti na svim meridijanima, osetili su upotrebljivost (tačnije:isplativost) neočekovano iskrsle teme, pa nije bilo nikakvo čudo što je ozbiljnom, trezvenom, argumentovanom i odgovornom pretresanju tako značajnog problema kao što je Hajdegerov antisemitizam…
Danilo Basta: Protok vremena je, kao i uvek, učinio svoje. Kada se smanjila medijska temperatura, kada je potom utihnula i medijska halabuka, moglo se, na tlu filozofije i na akademski način, pristupiti seroiznom razmatranju Hajdegerovog antisemitizma ispoljenog u “Crnim sveskama”.
Ko je akademik Danilo Basta?
Danilo Basta je rođen 1945. u Zrenjaninu. Danas jedan od retkih pravih erudita i intelektualaca koji bitišu na srpskoj filozofsko — političkoj — naučnoj sceni. I samo letimičan pogled na delo Danila N. Baste ukazuje na čoveka širokog raspona interesovanja i zalaganja. Središnje područje njegovog naučnog rada, u prvom redu, čini politička i pravna filozofija klasičnog nemačkog idealizma. Na području pravne filozofije osobitu pažnju je poklonio tradiciji prirodnog prava i bogatoj filozofsko-pravnoj baštini Pravnog fakulteta u Beogradu.
Basta brižljivo prati i beleži publikacije na širokom polju društvenih nauka. Preveo je sa nemačkog jezika čitavu biblioteku filozofskih i naučnih dela: Kanta, Fihtea, Šelinga, Ničea, Kaufmana, Šmita, Jaspersa, Kelzena, Markuzea, Kasirera, Fivega, Henisa, Hajdegera, i mnoge druge…Pored naučno-filozofske i prevodilačke delatnosti, profesor Basta ostvaruje svojevrsnu prosvetiteljsku misiju u Srbiji: upoznavanje s najvažnijim dostignućima savremene filozofsko — pravne misli, osnivanje i uređivanje biblioteka i časopisa, organizovanje naučnih simpozijuma, izvlačenje iz zaborava naših znamenitih pravno-političkih i filozofskih pisaca i njihovih dela, učešće na javnim tribinama i diskusijama, bogata i raznovrsna publicistička delatnost.
CRNE SVESKE I HAJDEGEROV ANTISEMITIZAM
Obim SABRANIH SPISA iznosi 390 autorskih tabaka, odnosno, oko 4.600 štampanih stranica, formata B-5 (15 h 23 cm).
Knjiga 1. KANT: Poreklo i svrha države u Kantovoj političkoj filozofiji, i drugi članci o Kantu.
Knjiga 2. FIHTE: Fihte i Francuska revolucija, i drugi članci o Fihteu. Knjiga 3. HAJDEGER 1: Nad prepiskom Martina Hajdegera, prvi tom.
Knjiga 4. HAJDEGER 2: Nad prepiskom Martina Hajdegera, drugi tom.
Knjiga 5. HAJDEGER 3: „Crne sveske“ i Hajdegerov antisemitizam.
Knjiga 6. HAJDEGER 4: Čarobni breg filozofije: Ernst Kasirer i Martin Hajdeger u Davosu 1929. godine.
Knjiga 7. SLOBODAN JOVANOVIĆ: Pet likova Slobodana Jovanovića, i drugi članci o njemu. Knjiga 8. PRAVO, UTOPIJA, SLOBODA.
Knjiga 9. PRAVO, HERMENEUTIKA, PRAVDA.
Knjiga 10. MIHAILO ĐURIĆ: Putokaz srpskoj filozofiji.
Knjiga 11. SAMOPOŠTOVANjE I PUZAVOST / FILOZOFSKI TEKSTOVI. Knjiga 12. MRVICE SA FILOZOFSKE TRPEZE, prvi tom.
Knjiga 13. MRVICE SA FILOZOFSKE TRPEZE, drugi tom.
Knjiga 14. VARIA: Raznovrsni tekstovi iz različitih oblasti.
