Analiza: Kakve su šanse da dolar stvarno bude zamenjen kao rezervna valuta?

Od 1933. godine do danas američki dolar je izgubio 92 odsto svoje domaće kupovne moći. Pokušaji da se zameni američki dolar dugo traju ali izazovi za tako nešto su veliki

Piše: dr Dejan Jovović je naučni savetnik — ekspert za međunarodne finansije i redovni član NDES-a

Od kraja Drugog svetskog rata, američki dolar je najvažnije međunarodno sredstvo razmene. To je najčešće držana rezervna valuta koja se koristi za međunarodnu trgovinu i druge transakcije širom sveta. Centralna uloga dolara u globalnoj ekonomiji daje mnoge prednosti SAD, uključujući lakše pozajmljivanje novca u inostranstvu i širenje dometa američkih finansijskih sankcija.

Pozivi za zamenu dolara drugom valutom

Mnoge ekonomije u usponu sve više traže načine za obavljanje trgovine u valutama koje nisu u dolarima, što je proces poznat kao dedolarizacija, posebno imajući u vidu posledice ruske invazije na Ukrajinu i posledice pandemije Kovid-19. Ipak, iako se pojavilo nekoliko ozbiljnijih kandidata, uključujući stvaranje nove zajedničke valute BRIKS-a pokrivene zlatom ili korpom valuta, koju najviše zagovara Rusija, malo je verovatno da će dolar biti zamenjen kao vodeća rezervna valuta u skorije vreme. Kineski juan će imati teškoće da zameni dolar kao glavnu svetsku valutu, a to se verovatno neće dogoditi ni u narednih 20 godina. Napredak u internacionalizaciji juana je ograničen i malo je verovatno da će se mnogo promeniti s obzirom na kontrolu kapitala u Kini.

Rezervna valuta je strana valuta, koju centralna banka ili trezor drži kao deo formalnih deviznih rezervi svoje zemlje. Zemlje drže rezerve iz više razloga, uključujući da prebrode ekonomske šokove, plate uvoz, servisiraju dugove i umanjuju vrednost sopstvenih valuta. Mnoge zemlje ne mogu da pozajmljuju novac ili plaćaju stranu robu u sopstvenim valutama — pošto se veći deo međunarodne trgovine i dalje obavlja u dolarima.

Većina zemalja želi da svoje rezerve drži u valuti sa velikim i otvorenim finansijskim tržištima, jer žele da budu sigurne da mogu pristupiti svojim rezervama u trenutku potrebe. Centralne banke često drže valutu u obliku državnih hartija od vrednosti, kao što su obveznice SAD. Američko tržište ostaje daleko najveće i najlikvidnije na svetu — tržište obveznica koje je najlakše kupiti i prodati.

MMF priznaje osam glavnih rezervnih valuta: australijski dolar, britansku funtu sterlinga, kanadski dolar, kineski juan (renminbi), evro, japanski jen, švajcarski franak i američki dolar. Dolar je najčešće držan i čini sada 58 odsto svetskih deviznih rezervi, što je pad sa 71 odsto u 1999.godini, ali je to nivo koji je i dalje daleko najveći na globalnom planu.

Kako je dolar postao „nezamenljiv“

Status dolara kao globalne rezervne valute zacementiran je na kraju Drugog svetskog rata na Međunarodnoj konferenciji u SAD u Breton Vudsu 1944. godine, na kojoj su 44 zemlje osnovale MMF i Svetsku banku. U stvari, dolar je pretekao britansku funtu kao vodeću rezervnu valutu još sredinom 1920-ih, i može se reći da je dolar prva prava rezervna valuta. U Breton Vudsu stvoreni su fiksni kursevi u kojima je svaka zemlja vezala vrednost svoje valute za dolar, koji je i sam bio zamenjiv u zlato po kursu i od 35 dolara za jednu unci (31,103 grama). Ovo je osmišljeno da obezbedi stabilnost i spreči valutne ratove iz 1930-ih, kao odgovor na Veliku depresiju kada su zemlje napustile zlatni standard i devalvirale svoje valute, kako bi pokušale da steknu konkurentsku prednost.

Do kraja 1960-ih, SAD nisu imale dovoljno zlata da pokriju dolare u opticaju izvan zemlje, što je dovelo do straha od navale na zlato, što bi moglo da istopi američke zlatne rezerve. Posle neuspešnih napora da se spase sistem, američki predsednik Ričard Nikson suspendovao je spoljnu konvertibilnost dolara u zlato u avgustu 1971, što je označilo početak kraja sistema fiksnih deviznih kurseva.

Smitsonijanski sporazum, koji je nekoliko meseci kasnije sklopilo deset vodećih razvijenih zemalja, pokušao je da spase sistem devalviranjem dolara i omogućavanjem da kursevi više osciliraju, ali je bio kratkog veka.

Mnoge zemlje upravljaju svojim deviznim kursevima ili dozvoljavaju da fluktuiraju samo u okviru određenog raspona ili tako što vezuju vrednost svoje valute za drugu, kao što je dolar.

Zašto je dolar i dalje dominantan

Američki dolar je i danas neprikosnovena valuta, uprkos nedavnim izazovima. Pored toga što čini većinu globalnih rezervi, dolar ostaje valuta izbora za međunarodnu trgovinu. Glavne robe, kao što je nafta prvenstveno se kupuju i prodaju u američkim dolarima (iako se pojavio i “petro-juan”), a neke velike ekonomije, uključujući Saudijsku Arabiju, još uvek vezuju svoje valute za dolar. Faktori koji doprinose dominaciji dolara uključuju njegovu stabilnu vrednost, veličinu američke ekonomije i geopolitičku težinu SAD. Pored toga, nijedna druga zemlja nema tržište slično američkom.

Status dolara kao vodeće rezervne valute nazvan je američkom “prekomernom privilegijom“, što je fraza, koju je skovao bivši poznati stručnjak francuski ministar finansija Valeri Žikar d’Esten 1960-ih, kasnije predsednik Francuske. U to vreme, francuski zvaničnici su verovali da svetski apetit za dolarima obezbeđuje jeftino finansiranje američkih investicija u inostranstvu. Vremenom je američka trgovina prešla u održivi deficit, delimično podržan globalnom potražnjom za dolarskim rezervama. Takva potražnja pomaže Americi da izdaju obveznice po nižoj ceni, jer veća potražnja za državnim obveznicama znači da ne mora da plaća veliku kamatu da bi privukla kupce.

Uticaj rata u Ukrajini na status dolara

Ekonomski potresi izazvani pandemijom i ratom u Ukrajini obnovili su zabrinutost kolektivnog Zapada, zbog mogućeg pada dolara kao vodeće rezervne valute. Ranija predviđanja o nestanku dolara, uključujući i posle finansijske krize 2008. godine, nisu se ostvarila, ali neki ekonomisti kažu da ulogu dolara u međunarodnom finansijskom sistemu ne treba uzimati zdravo za gotovo, jer postoje ekonomski i geopolitički podsticaji za druge zemlje da se izvrši dedolarizacija i deglobalizacija. U stvari, ideja dedolarizacije postala je aktuelna na insistiranje Rusije, koja je suspendovana iz međunarodnog platnog sistema (Swift), zbog rata u Ukrajinu i traži načine da zaobiđe sankcije kolektivnog Zapada.

Strani entiteti van SAD akumulirali su 12.000 milijardi dolara duga denominiranog u američkoj valuti i da bi se “razbio” ovaj sistem, odnosno izvršila dedolarizacija, mora se prvo izvršiti njegovo razduživanje. Dedolarizacija bi zahtevala ogromnu i složenu mrežu izvoznika, uvoznika, trgovaca valutama, izdavalaca duga i zajmodavaca da samostalno odlučuju o korištenju drugih valuta, što je malo verovatno. U dolarima je skoro 90 odsto globalnih deviznih transakcija, što predstavlja oko 6.600 milijardi dolara u 2022.godini, prema podacima BIS-a. dok se udeo evra smanjio za 8 odsto u poslednjoj deceniji na rekordno niskih 31 odsto. Udeo kineskog juana je u međuvremenu porastao na rekordnih 7 odsto. Oko polovine celokupnog off-shore duga je u dolarima, navodi BIS, a više od polovine celokupne globalne trgovine je fakturisano u dolarima.

Pogled stručnjaka

Mnogi stručnjaci se slažu da dolar neće uskoro biti prevaziđen, kao vodeća svetska rezervna valuta. Verovatnija je budućnost u kojoj polako dolazi do podele njegovog uticaja sa drugim valutama, i stvaranja regionalnih valutnih blokova, iako bi ovaj trend mogao da bude ubrzan agresivnom upotrebom američkih sankcija i rastućom finansijskom nestabilnošću SAD.

Neki zapadni izvori kažu da dolar koji igra manju globalnu ulogu ne treba da zabrinjava, i da bi u stvari koristio Americi, sve dok dolar ostaje globalna rezerva. Ako bi dolar izgubio status rezervne valute, SAD bi osetile ozbiljne ekonomske i političke reperkusije. Bez dominacije dolara, zemlja bi izgubila sposobnost da se brzo i jeftino zadužuje, što bi potencijalno bilo štetno za njenu sposobnost da finansira industrijsku politiku ili programe socijalne zaštite. Dedolarizacija bi, takođe, prekrojila pravila globalnog finansijskog sistema, koji se, pod vođstvom dolara, rukovodi američkim vrednostima.

Od 1933. godine do danas američki dolar je izgubio 92 odsto svoje domaće kupovne moći. Iako dolar ostaje dominantan, relativno slabljenje statusa dolara smatra se predznakom dugoročne promene moći ka Istoku, ubrzavajući početak multipolarnog poretka u kojem će SAD biti manje značajne i uticajne. Predsednik američkih Federalnih rezervi Džerom Pauel izjavio je da očekuje da će “američki dolar ostati svetska rezervna valuta, sve dok demokratske institucije i vladavina prava ostaju na snazi u SAD”. Pravi nedostatak gubitka statusa rezerve bio bi geopolitički, jer SAD ne bi više imale mogućnost da globalno projektuju moć preko finansijskog sistema.

Posedovanje svetske rezervne valute, omogućilo je SAD da ostvare velike deficite u pogledu međunarodne trgovine i državne potrošnje, štampanjem dolara bez pokrića. Snaga dolara je povezana sa činjenicom da Amerika imaju najveću ekonomiju na svetu, zajedno sa globalnom upotrebom dolara, a nekoliko zemalja vezalo je svoje valute za dolar ili ga je usvojilo kao svoju zvaničnu valutu.

U poslednje vreme bilo je mnogo rasprava o padu vrednosti američkog dolara i potencijalu da valuta izgubi status najveće svetske rezervne valute. Međutim, kada se pogleda istorija tako dramatična promena u globalnom finansijskom sistemu neće se dogoditi uskoro.

Interesantno je optimističko mišljenje poznatog američkog milijardera i investitora Vorena Bafeta, koji smatra da za američku valutu kao rezervnu, ne vidi opciju da bi bilo koja druga mogla da zauzme to mesto, i predvideo je da će se “svet i dalje duboko oslanjati na dolar sve do 2065.”!

Američki kreditni rejting

Američka bonitetna agencija Fitch Ratings (jedna od tri najveće u svetu) smanjila je 1. avgusta ove godine kreditni rejting SAD sa najvišeg AAA na AA+, navodeći kao razloge rastući dug na federalnom, državnim i lokalnim nivoima, i “postepeno pogoršanje standarda upravljanja” u protekle dve decenije. Ova odluka rezultirala je padom berzanskih indeksa u SAD i globalno, ali su cena dolara i dobit na obveznicama Trezora porasli. Još jedan faktor u odluci agencije je očekivanje da će američka ekonomija pasti u „blagu recesiju“ u poslednja tri meseca ove i početkom naredne godine. Ekonomisti Federalnih rezervi dali su sličnu prognozu ovog proleća, ali su je u julu promenili, navodeći da će ekonomski rast usporiti, ali da će recesija verovatno biti izbegnuta.

Ovo je drugi put u istoriji da je smanjen kreditni rejting SAD. Još jedna od vodećih agencija za kreditni rejting, Standard i Purs, 2011.godine oduzela je Americi najviši rejting, nakon dugotrajnog neslaganja oko gornjeg limita za zaduživanje vlade.

Američki ministar finansija Dženet Jelen rekla je nedavno bi dolar mogao da izgubiti status svetske rezervne valute, ukoliko se nastavi sa neselektivnom primenom sankcija. Takođe, dva bivša američka ministra finansija pozvala su zvaničnike u Vašingtonu da se pozabave dugoročnim fiskalnim izazovima SAD, pre nego što oni postanu nepremostivi, nakon što je snižen kreditni rejting SAD.

Kancelarija Kongresa za budžet je u maju predvidela da će američki budžetski deficit iznositi 20.000 milijardi dolara u narednoj deceniji, sa saveznim javnim dugom koji će dostići 119 odsto BDP-a, što će biti najveći nivo u istoriji SAD.

Koje bi valute mogle da zamene dolar

Iako postoji dugoročni trend ka diversifikaciji valuta u globalnim finansijskim transakcijama i trgovini, i sve veća upotreba nacionalnih valuta u međusobnim plaćanjima, ne vidi se da će američki dolar uskoro izgubiti svoju dominaciju. Bez obzira na trgovinu u drugim valutama, američki dolar je još uvek jaka svetska valuta, koja ima snažne mehanizme da se brani, kao što su razni državni akti, zakoni SAD I mere Federalnih rezervi.

Pomenimo da je juan sredinom ove godine prvi put pretekao dolar u kineskoj razmeni sa inostranstvom. Prema podacima kineske Državne agencije za razmenu sa inostranstvom, u julu kineska preduzeća i organizacije su 49 odsto poslovnih transakcija sa stranim zemljama obavile u juanima. Reč je o sumi od 42.000 milijardi juana, što je skoro 6.000 milijardi američkih dolara. Dobar deo transakcija u juanima otpada na trgovinu sa Rusijom. Rast udela juana u kineskoj razmeni sa inostranstvom ukazuje na ubrzavanje trenda odvajanja od dolara u međunarodnoj trgovini, na kojem Peking radi zbog povećanog geopolitičkog rizika, odnosno, tehnoloških i ekonomskih sankcija koje SAD i njihovi saveznici sprovode protiv Kine, kao i činjenice da je Zapad zamrznuo i namerava da oduzme imovinu ruske centralne banke pohranjenu u Evropskoj uniji. Reč je o zamrzavanju polovine ruskih 640 milijardi dolara zlatnih i deviznih rezervi. Kina, osim sa Rusijom, ima sporazume o međusobnoj trgovini u juanima i valuti partnera, bez posredstva dolara, i sa Brazilom i Pakistanom, a delimično i Saudijskom Arabijom i drugim zemljama Persijskog zaliva.

Na sastanku zemalja BRIKS-a u aprilu 2023.godine (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva je upitao: “Zašto ne možemo da trgujemo na osnovu sopstvenih valuta?“ Međutim, najčešće predložene alternative dolaru, imaju svoje probleme, koje smo analizirali:

BRIKS valuta. Godinama su lideri zemalja BRIKS-a raspravljali o okviru za zajedničku valutu, a zagovornici su tvrdili da bi to zaštitilo od devalvacije kada dolar poraste. Međutim, strukturni izazovi u zemljama BRIKS-a i njihova heterogenost, uključujući nedostatak čvrstih centralnih banaka i monetarne politike, čine to teže izvodljivim. BRIKS je konglomerat raznorodnih država i u političkom i u ekonomskom smislu, za čije će čvršće povezivanje biti potrebno puno vremena i kompromisa. Kina koja dominira BRIKS-om ima, na primer, dvostruko veći BDP od ostale četiri zemlje zajedno, a njene rezerve zlata i deviza u vrednosti od 3.371 milijardi dolara, su ubedljio najveće na svetu. Oko eventualno nove valute BRIKS-a bi se okupile zemlje sa veoma različitim privredama što bi otežalo, a možda i onemogućilo njeno korišćenje. Pitanje je i da li su sadašnje i buduće članice BRIKS-a spremne za stvaranje nadnacionalne centralne banke (kao Evropske centralne banke), koja bi upravljala zajedničkom valutom. Nova razvojna banka BRIKS-a nije i ne može biti centralna banka koja kreira zajedničku valutu, već ona samo finansira razvojne projekte zemalja ovog bloka.

Evro. Evro je druga najkorišćenija rezervna valuta, na koju otpada oko 20 odsto globalnih deviznih rezervi. EU parira SAD po ekonomskoj veličini, izvozi više i može se pohvaliti jakom centralnom bankom i snažnim finansijskim tržištima — faktorima koji njenu valutu čine održivim izazivačem dolaru. Ali nedostatak zajedničkog trezora i jedinstvenog evropskog tržišta obveznica, ograničava njegovu privlačnost kao rezervne valute.

Juan (renminbi). Kina pokušava da pojača globalnu ulogu juana, od kasnih 2000-ih. Trenutno čini mali procenat globalnih rezervi, ali Kina sve više pokušava da koristi juan u bilateralnoj trgovini, posebno nakon rata u Ukrajini. Međutim, kineski kreatori ekonomske politike su oprezni prema poukama iz prethodnih valuta koje su se brzo internacionalizirale, i nametnuli su strogu kontrolu tokova novca koji bi ometao rast juana. Kina nema nameru ili kapacitet da svrgne dolar sa svetskog trona. Pitanje je i da li bi kineska vlast bila spremna da juan proglasi novom svetskom rezervnom valutom, jer bi to zahtevalo da svoju valutu pusti da slobodno pliva i izgubi kontrolu nad njom.

Specijalna prava vučenja (SPV). Tokom pregovora u Breton Vudsu, poznati britanski ekonomista Džon Majnard Kejns predložio je stvaranje međunarodne valute, ”bankor“, kojom bi upravljala globalna centralna banka. Iako Kejnsov plan nikada nije ostvaren, bilo je poziva da se koriste MMF-ova SPV — interna valuta koja se može zameniti za rezerve u čvrstoj valuti — kao globalna rezervna valuta.Ona su ušla u upotrebu još 1969.godine, kao obračunska jedinica i rezervna aktiva MMF-a, kada je od 1970 -72. godine izvšeno nekoliko alokacija zemljama članicama od strane MMF-a. U avgustu 2021.godine izvršena je, do sada, najveća peta generalna alokacija SPV, u vrednosti od 456,5 milijardi SPV (650 milijardi dolara) u skladu sa visinom nacionalnih kvota članica u MMF-u. Vrednost SPV se zasniva na korpi pet valuta: evru, britanskoj funti sterlinga, kineskom juanu, američkom dolaru i japanskom jenu. Takav sistem je stabilniji od sistema zasnovanog na nacionalnoj valuti, čiji emitent mora da odgovori i na domaće i na međunarodne potrebe. Ali da bi SPV bio široko usvojena, trebalo bi da funkcionišu više kao stvarna valuta, prihvaćena i u privatnim transakcijama i sa tržištem za dugove denominiranin u SPV. Za veću ulogu SPV u međunarodnom monetarnom sistemu potrebno je da se, znači, obezbede određeni preduslovi, a pored promene (rogobatnog) imena, jedan od najvažnijih jeste da se snažnije razvije privatno tržište SPV, odnosno da centralne banke obavljaju transakcije u SPV sa privatnim holderima. Potreba je i promena strukture sadašnje valutne korpe, gde bi trebalo dati još veću značaj juanu, a na račun smanjenja učešća dolara ili jena. MMF bi, takođe, trebalo da bude ovlašćen da kontroliše emitovanje SPV, što bi, s obzirom na de facto jedino pravo američkog veta u okviru glasačke strukture u MMF-u, sa 15 odsto, sada predstavljalo određeni problem. BRIKS kao grupacija ima sada 14,7 odsto ukupne glasačke snage i nedostaje im svega 0,4 odsto da i one imaju pravo veta, jer se sve najvažnije odluke u MMF-u donose sa 85 odsto ukupnih glasova članica. SPV su sredstvo koje se može koristiti za otklanjanje deficita platnog bilansa na isti način kao zlato ili rezervne valute, pa se stoga kolokvijalno nazivaju “papirno zlato“, i imaju ulogu “svetskog novca“, fiktivnog i veštački kreiranog, kao sredstva plaćanja u međunarodnim finansijskim transakcijama.U ranijim usvojenim Predlozima za reformu međunarodnog monetarnog sistema bilo je predviđeno da SPV vremenom postanu glavna svetska rezervna valuta, ali to zbog otpora SAD i drugih najbogatijih zemalja, nije zaživelo u praksi.

(Primedba: Za prihvatanje SPV kao buduće svetske rezervne valute, već duži niz godina zalaže se autor ovog članka o čemu je napisao više radova).

Kriptovalute. Tehnološki evanđelisti sanjaju o svetu u kojem kriptovalute, kao što je bitkoin, zamenjuju valute koje podržava vlada. Takve digitalne valute se “kopaju“ i prenose preko decentralizovane mreže računara bez ikakvog ovlašćenja za izdavanje. Zagovornici — uključujući predsednika Salvadora Najiba Bukelea, koji je bitkoin učinio legalnim sredstvom plaćanja — tvrde da bi takav sistem oslobodio zemlje od “hirova” monetarne politike drugih nacija. Međutim, kritičari kažu da usvajanje kriptovalute kao zakonitog sredstva plaćanja ograničava vladine političke opcije tokom krize i da volatilnost kriptovalute smanjuje njenu održivost kao sredstva razmene. Međutim, neke zemlje eksperimentišu sa korišćenjem “blockchain” tehnologije za kreiranje digitalnih verzija svojih postojećih tradicionalnih valuta.

***

Svedoci smo različitog sučeljavanja mišljena i argumenata, kada je u pitanju izgradnja novog ekonomskog i finansijskog multipolarnog poretka u svetu. Na jednoj strani imamo stavove zapadnih stručnjaka i političara, a na drugoj strani ruskih i uzdržanih kineskih predstavnika.

Takodje, primećeno je pojavljivanje u domaćim i inostranim medijima raznih stručnjaka i analitičara “opše prakse”, koji svojim senzacionalnim izjavama, neznanjem i fantazijama dodatno unose konfuziju i pometnju u stvarno stanje stvari.

Ruski stavovo su poznati. Oni ocenjuju da dosadašnji svetski finansijski sistem neće opstati, navodeći da su se “previše iskompromitovali njegovi bivši garanti, stubovi bretonvudskog monetarnog sistema i da nastupa era regionalnih valuta, jer poverenje u rezervne valute bledi, te napuštanje dolara i evra više ne izgleda kao fantazija”.

Iz većine američkih izvora, uglavnom, se navodi da će Kina i SAD biti dve superekonomske sile, ali da je malo verovatno da bilo koja valuta zameni američki dolar kao svetsku rezervnu valutu za mnogo decenija. Ali eksperti su u više navrata upozoravali američku vladu da ne oslabi dolar i kupovnu moć Amerikanaca, tako što će preplaviti ekonomiju štampanjem novca.

Sve analize MMF-a pokazuju da je dolar po “difoltu” dominantna rezervna valuta. Odsustvo alternative za sigurnost fakturisanja u dolarima, međunarodna tržišta finansiranja i velika ponuda garantovanih obveznica Trezora, pokazuju da je uloga dolara u globalnoj ekonomiji, za sada, sigurna. Na kraju, mišljenja smo da će se dolar i dalje zadržati na svetskom tronu, a supremacija američke valute se neće završiti tako brzo kako mnogi očekuju.