Analiza: MMF I SRBIJA

U januaru 2023. Srbija je morala da plati 900 miliona evra za kredite a novi računi stižu, što znači da nam sledi nova spirala zaduživanja. Šta dalje posle novog kreditnog aranžmana sa MMF i koliko je oslanjanje Srbije na MMF važno u aktuelnim geopolitičkim prilikama

Piše: dr Dejan Jovović, naučni savetnik i redovni član NDES-a

Srbija je na vetrometini. Od rata u Ukrajini, do pritisaka u vezi sa Kosovom i Metohijom i drugih regionalnih problema — ne nazire se stabilnost ili, barem, smirivanje ekonomskih prilika. U ogromnom globalnom preokretu, Srbija se bori sa mnogo jačim silama i posledicama. U toj oluji, odnos sa MMF-om je veoma važan

Globalna geopolitička situacija se komplikuje, velike evropske centralne banke zatežu monetarnu politiku, što ima snažne reperkusije i na finansijska tržišta, jer se smanjuje ponuda kapitala, njegova cena raste, što će verovatno negativno uticati na prilive stranih investicija, zbog čega je izražen interes za novi aranžman sa MMF-om i dodatne izvore finansiranja.

U septembru 2022. godine, vlasti Srbije izrazile su interesovanje za zaključivanje novog finansijskog stand-by aranžmana (SBA) sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

Od svog stvaranja u junu 1952. godine, SBA MMF-a je bio instrument za pozajmljivanje za zemlje u razvoju i razvijene zemlje i predstavlja dominantni instrument kreditiranja, posebno za zemlje sa tržištima u razvoju. SBA je nadograđen unapređen 2009. zajedno sa širom aparaturom MMF-a kako bi bio fleksibilniji i odgovarao potrebama zemalja članica. Uslovi su pojednostavljeni i olakšani, a više sredstava je stavljeno na raspolaganje unapred. Reforma takođe omogućava širi visok pristup sredstvima MMF-a iz predostrožnosti.

Glavni razlog Srbije za čvršu saradnju sa MMF-om je potreba da se osigura novac koji bi mogao biti iskorišćen u narednom kriznom periodu, gde najveći rizici za naše finansije prete od dugova, odnosno rata kredita koji na naplatu dospevaju sledeće godine, ali i od smanjenja fiskalne discipline do čega uvek dolazi kada se inflacija ubrzava.

Gde se sada nalaze odnosi Srbije i MMF

Kada je reč o saradnji sa MMF, srpske vlasti ističu da je ta institucija veoma važna za Srbiju i da nam je pomogla da prođemo ceo set reformi u proteklih sedam, osam godina. Osim toga pomazu nam i jer daju kredibilitete svemu onome što radimo. Na kraju krajeva smanjuju i rizik ulaganja u našu zemlju i zato hoćemo da nastavimo aranžman sa MMF-om. Dodaje se da se razgovara o tome kako možemo da iskoristimo i finansijsku podršku MMF-a pod mnogo povoljnijim uslovima nego što je to međunarodno tržište kapitala. Naš cilj je da MMF i nakon isteka sadašnjeg roka ostane u Srbiji, jer je to veoma važno da nastavimo reforme koje smo počeli u Srbiji, ocenili su srpski zvaničnici.

Srbija je septembra 2022. izrazila zainteresovanost za novi finansijski stand-by aranžman (SBA). Standardna je procedura da nakon zahteva tim MMF-a vodi razgovore sa vladom kako bi procenio ekonomsku i finansijsku situaciju i veličinu ukupnih finansijskih potreba zemlje i kako bi bio postignut sporazum. Kada se postigne dogovor oko politika i finansijskog paketa, Izvršnom odboru MMF-a se daje preporuka da podrži političke namere zemlje i proširi pristup resursima MMF-a.

U slučaju finansijskog aranžmana sa MMF-om, trenutni „labavi” nefinansirajući i savetodavni, stoga neobavezujuću, Instrument za koordinaciju politike (Policy Coordination Instrument-PCI) će biti otkazan. Ovaj aranžman je odobren 18. juna 2021. za period od 30 meseci do kraja 2023, a napredak dogovorenog ekonomskog programa prati se putem pet polugodišnjih razmatranja rezultata (revizija), na kojima se ocenjuje njegovo sprovođenje.

Aranžman je naslednik ranijeg PCI aranžmana sa MMF-om, koji je trajao 30 meseci od jula 2018. do januara 2021, a trebalo je da pomogne Srbiji u sprovođenju politika za jačanje makroekonomske stabilnosti i otpornosti finansijskog sistema, i da istovremeno, signalizira posvećenost reformama, ocenio je MMF.

Po definiciji, „Instrument za koordinaciju politike predstavlja mehanizam podrške MMF-a članicama, namenjen je zemljama posvećenim reformama, a dogovara se radi podržavanja odgovarajućeg ekonomskog programa, kada zemlja nema tekućih ni potencijalnih platnobilansnih problema”.

Novi SBA sa MMF-om pomenut je prvi put u septembru 2022. godine u tokom boravka predsednika Srbije i ministra finansija u Abu Dabiju, gde je Srbija dobila povoljan zajam od milijardu dolara, po kamatnoj stopi od tri odsto, a kada bismo danas izašli na međunarodno tržište kapitala, ta stopa ne bi bila ispod sedam do 7,5 odsto. Izneto je da smo na kamatnoj stopi uštedeli oko 40 do 45 miliona dolara, a njime će se delom vratiti stari strani dugovi.

I ovaj kredit, koji je predstavljen kao spas za naše javne finansije i aranžman sa MMF-om, koji treba da služi kao poslednje pribežište zaduženim zemljama kako bi izbegle bankrot, zajedno ukazuju da srpska vlast predviđa teška vremena narednih meseci sa velikim deviznim rashodima i visokim kamatama na zaduživanje.

Pregovori o novom stand-by aranžmanu

Plenarnim sastankom u Narodnoj banci Srbije 20. oktobra 2022, otpočeli su zvanični razgovori misije MMF-a sa delegacijom Srbije i trajali su do drugog novembra. Razgovori su se održali u okviru trećeg razmatranja rezultata sprovođenja dogovorenog ekonomskog programa, podržanog savetodavnim, nefinansijskim 30-mesečnim PCI aranžmanom, kao i nameri Srbije da zaključi SBA sa MMF-om. Delegaciju Srbije predvodila je Jorgovanka Tabaković, guverner NBS i guverner Srbije u MMF-u, a misiju MMF-a Jan Kes Martejn.

Na sastancima sa misijom MMF-a razmotrena su aktuelna monetarna, fiskalna i makroekonomska kretanja. Takođe, sprovođenje dogovorenog ekonomskog programa, kao i modaliteti buduće saradnje sa ovom institucijom. Istovremeno, razmatrano je i zaključivanje novog SBA sa MMF-om, čiji je fokus na nastavku vođenja odgovorne ekonomske politike, uz dodatnu podršku finansijskoj stabilnosti u periodu vanrednih svetskih okolnosti i preplitanja nekoliko kriza.

Predloženi aranžman biće dodatna podrška finansiranju u uslovima izazova u svetskom ekonomskom okruženju, a podržaće i makroekonomske politike i napore vlasti na sprovođenju strukturnih reformi, sa fokusom na sektor energetike. SBA će zameniti postojeći PCI i nadovezaće se na reformsku agendu PCI, uz uvažavanje tekućih izazova.

Kako MMF vidi prilke u Srbiji

MMF je ocenio da je zahvaljujući odgovornom vođenju ekonomske politike i sveobuhvatnom paketu monetarnih i fiskalnih mera Srbija uspešno očuvala makroekonomsku, finansijsku i fiskalnu stabilnost i u periodu pojačanih izazova. Pohvaljena je i blagovremena priprema srpskih vlasti za dalje potencijalne šokove iz međunarodnog okruženja.

Konstatovano je da je srpska privreda zabeležila snažan oporavak od pandemije, ali da se svi sada suočavamo sa negativnim efektima nepovoljnih kretanja na svetskom i regionalnom nivou, koji utiču na niži globalni rast, time i na smanjenu eksternu tražnju za srpskim izvozom iz zemalja EU koju su naši najveći spoljnotrgovinski partneri, kao i na visoke cene energenata i poremećaje u lancima snabdevanja.

Ipak, srpska privreda ima dobre mehanizme odbrane od šokova, koji uključuju i adekvatne devizne rezerve, umeren nivo spoljnog i javnog duga, dobro kapitalizovan i likvidan bankarski sistem, uz najniže učešće problematičnih kredita do sada, kao i dokazanu sposobnost proaktivnog reagovanja na razne udare iz međunarodnog okruženja.

Posebno je konstatovano i da je očuvana finansijska stabilnost, kao i stabilnost deviznog kursa, uprkos nepovoljnim uslovima u međunarodnom okruženju. Važan stub odbrane stabilnosti jesu visoke devizne rezerve, kojima pažljivo upravljamo, kao i očuvana relativna stabilnost kursa dinara prema evru, i izvesnost u poslovanju koju ta stabilnost donosi, rekla je guverner NBS.

Misija MMF-a ocenila je i da je, u uslovima aktuelnih inflatornih pritisaka koji su mahom uzrokovani cenama hrane i globalnim cenama energenata, reakcija monetarnom politikom odgovarajuća. Konstatovano je da tekuće pooštravanje monetarnih uslova ima ključnu ulogu u sprečavanju dužeg trajanja inflacije, kao i da su vlasti sprovele i dodatne mere kako bi ublažile udar na troškove života stanovništva. Obuzdavanje inflacije jeste prioritet broj jedan za nosioce politika širom sveta, ali je važno da se odredi i prava mera reakcije. U Srbiji to radimo postepenim, ali kontinuiranim zaoštravanjem monetarnih uslova, koje smo započeli u oktobru 2021. godine. Kroz postepen pristup uvažava se činjenica da inflatorni pritisci dolaze od faktora sa strane ponude i istovremeno se vodi računa i o rastu privredne aktivnosti, navela je guverner NBS.

Prema oceni MMF-a, dalja kombinacija makroekonomskih mera trebalo bi da bude takva da obezbedi smanjenje inflacije i podrži stabilnost deviznog kursa.Važno je da fiskalna konsolidacija podržava monetarnu politiku, ali i da se u budžetu zadrži visok nivo kapitalnih rashoda kako bi se rešile znatne infrastrukturne potrebe Srbije.

Šta očekuju da se desi u Srbiji — saopštenje MMF od 2. novembra 2022.

Na kraju pregovora, 2. novembra 2022. izdato je saopštenja za štampu, objavljeno na zvaničnom sajtu MMF-a, koje sadrži izjavu misije-tima MMF-a sa preliminarnim nalazima nakon posete Srbiji. Stavovi iskazani u ovom saopštenju su stavovi tima MMF-a i ne moraju nužno predstavljati stavove Izvršnog odbora MMF-a. Na osnovu preliminarnih nalaza tim MMF-a će pripremiti izveštaj koji će, zavisno od odobrenja rukovodstva, biti predstavljen Izvršnom odboru MMF-a radi razmatranja i odlučivanja.

• Srpske vlasti i tim MMF-a postigli su sporazum na nivou tima o trećoj reviziji u okviru Instrumenta PCI i 24-mesečnom SBA. Sporazum treba da odobri Izvršni odbor MMF-a i očekuje se da će ga Odbor razmatrati u decembru 2022. godine.

• Predloženi SBA će pomoći u rešavanju novonastalih potreba Srbije za spoljnim i fiskalnim finansiranjem, imajući u vidu izazove u globalnom ekonomskom okruženju, i podržaće makroekonomsku politiku vlasti i aktivnosti na realizaciji strukturnih reformi, s fokusom na energetskom sektoru.

• SBA će zameniti postojeći instrument PCI i nadovezati se na reformski program u okviru instrumenta PCI uz odgovarajuće modifikacije zbog nedavnih izazova u pogledu politike.

Na kraju posete, šef misije MMF-a je izdao sledeće saopštenje (IMF Press Release no. 22/366, November 2, 2022): Sa zadovoljstvom se objavljuje da su tim MMF-a i srpske vlasti postigli sporazum na nivou tima o 24-mesečnom SBA u okviru kojeg je na raspolaganju 1,9 milijardi SPV, što odgovara iznosu od oko 2,4 milijarde evra. Ovaj aranžman bi pomogao u rešavanju novonastalih potreba za eksternim i fiskalnim finansiranjem, imajući u vidu izazove u globalnom ekonomskom okruženju, i podržao makroekonomske politike i aktivnosti vlasti na realizaciji strukturnih reformi, s fokusom na energetskom sektoru. Vlasti nameravaju da koriste sredstva koja će biti dostupna tokom prvog dela aranžmana i da preostali iznos tretiraju kao sredstva obezbeđena iz predostrožnosti. Sporazum treba da odobri Izvršni odbor MMF-a u decembru 2022. godine. SBA bi zamenio postojeći instrument PCI i nadovezao se na reformski program u okviru instrumenta PCI, uz odgovarajuće modifikacije zbog nedavnih izazova u pogledu politike.

Posle snažnog oporavka nakon pandemije, Srbija se sada suočava sa negativnim uticajima nepovoljnog globalnog i regionalnog okruženja, uključujući rat koji Rusija vodi u Ukrajini.

Očekuje se da će se rast BDP-a u 2022. godini usporiti na oko 2,5 odsto zbog slabije eksterne tražnje trgovinskih partnera iz EU, uz više cene energije, poremećaje u lancima snabdevanja, kao i nedavnu sušu, i na 2,25 odsto u 2023. godini. Uglavnom zbog rasta cena hrane i globalnih cena energenata, očekuje se da će ukupna inflacija u proseku iznositi oko 12 odsto u 2022. godini. Očekivanja su da će usporiti u 2023. godini i vratiti se u ciljani raspon NBS u 2024. godini (tri odsto plus-minus 1,5 odsto). Predviđa se da bi znatno veći troškovi uvoza energije, uz nižu domaću proizvodnju električne energije, kao i slabljenje eksterne tražnje mogli da utiču na povećanje deficita bilansa tekućih transakcija na oko 9 odsto BDP-a, kako u 2022. tako i u 2023. godini. Uprkos nepovoljnom globalnom okruženju, očuvana je stabilnost finansijskog sektora i devizni kurs je ostao stabilan.

Očekuje se da fiskalni deficit u 2022. godini premaši prvobitnu budžetsku projekciju. U naplati javnih prihoda se beleže dobri rezultati, ali gubici državnih preduzeća u oblasti energetike u uslovima aktuelne energetske krize dovode do znatnih fiskalnih troškova. Vlasti su takođe sprovele dodatne mere u oblasti rashoda kako bi ublažile uticaj snažnih udara na troškove života stanovništva.

Izuzetna neizvesnost vlada kada se radi o kratkoročnim prognozama, i rizici po projekciju su uglavnom negativni. Ipak, ekonomija Srbije ima svoje prednosti koje će joj pomoći da se suoči s tim rizicima, uključujući adekvatne devizne rezerve, umerene nivoe spoljnog i javnog duga, dobro kapitalizovani i likvidni bankarski sistem, kao i iskustvo u pružanju pravovremenih odgovora politike na različite šokove. Stand-by aranžman bi obezbedio dodatnu rezervu, dok vlasti prilagođavaju politike i sprovode reforme kako bi se pozabavile trenutnim izazovima i unapredile rezultate i otpornost ekonomije.

Kombinacija makroekonomskih politika treba da bude čvrsta kako bi se obuzdala visoka inflacija i podržala stabilnost deviznog kursa. Mada je visoku inflaciju izazvao porast cena hrane i globalnih cena energije, tekuće pooštravanje monetarne politike je od presudnog značaja da bi se obezbedilo da inflacija ne postane ukorenjena.

Važno je da fiskalna konsolidacija podržava monetarnu politiku. U skladu s tim, tim MMF-a se složio s vlastima o smanjenju ukupnog fiskalnog deficita u 2023. godini. Povećanja plata u javnom sektoru treba da budu ograničena, a strukturna povećanja penzija bazirana na formuli indeksacije u skladu s novim fiskalnim pravilom. U budžetu će se zadržati visoki kapitalni rashodi kako bi se izlazilo u susret velikim potrebama Srbije u pogledu infrastrukture. Usvajanje budžeta s deficitom i primarnim troskovima u skladu sa tim bilo bi preduslov za odobrenje zahteva za SBA.

Opšte uzev, javne finansije Srbije treba da se unaprede kroz tekuće reforme upravljanja javnim finansijama. Predstojeće usvajanje novog fiskalnog pravila pomoći će da se učvrsti fiskalna konsolidacija i povrate fiskalne rezerve u periodu nakon programa sa MMF-om. Program takođe uključuje reforme u cilju unapređenja srednjoročnog budžetiranja, upravljanja fiskalnim rizicima i javnim ulaganjima, kao i podrške kontroli troškova zarada.

Uočene slabosti u energetskom sektoru Srbije zahtevaju dodatne reforme kako bi se obezbedila energetska bezbednost, energetski sektor postavio na zdrave finansijske osnove i promovisalo očuvanje energije. Ispunjavanje ovih ciljeva zahtevaće dodatno prilagođavanje cena energije prema potrebi, a ciljanu podršku ugroženim domaćinstvima treba proširiti.

Biće jednako važno restrukturirati energetski sektor, poboljšati planiranje proizvodnje i ulaganja, i ojačati finansijski nadzor i upravljanje u državnim preduzećima u oblasti energetike.

Pozdravlja se posvećenost vlasti realizaciji preostalih potrebnih reformi putem dalje modernizacije poreske administracije, unapređenja socijalne zaštitu i sprovođenja nove strategije razvoja tržišta kapitala. U skladu sa preostalim obavezama iz programa u okviru instrumenta PCI, vlasti Srbije treba da usvoje novi zakon kojim bi se ojačalo upravljanje državnim preduzećima i dovršila transformacija Elektroprivrede Srbije (EPS) u akcionarsko društvo, kaže se na kraju saopštenja šefa misije MMF-a.

2,4 milijarde evra za Srbiju

Izvršni odbor MMF je na osnovu detaljnog izveštaja svoje misije, odobrio na sastanku 19.decembra 2022. godine Srbiji SBA od 2,4 milijarde evra (ili ekvivalent od 290 odsto nacionalne kvote — 1,89892 milijarde SPV), koje neće odmah sve povući. SBA pruža podršku ekonomskoj politici vlasti u naredne dve godine.

Odluka Odbora stavlja na raspolaganje približno milijardu evra (120 odsto kvote — 785,76 miliona SPV), koje srpske vlasti nameravaju odmah da povuku, a dalje korišćenje sredstava postaće raspoloživo posle uspešnog završetka polugodišnjih revizija aranžmana. Srbija namerava dalje povlačenje kredita u 2023, a preostali iznos za 2024. će da se tretira kao „sredstva iz predostrožnosti”.

Program vlasti koji podržava SBA podržava akcije za rešavanje energetske krize i povećanje zaštitnih rezervi usred velike neizvesnosti.

Na kraju diskusije o Srbiji u Izvršnom odbora MMF-a, Gita Gopinat, prvi zamenik generalnog direktora dala je izjavu za štampu (IMF Press Release, no.22/447, December 21, 2022):

Srbija je izgradila dobru evidenciju solidnih makroekonomskih performansi, uz podršku MMF-a u okviru PCI. Međutim, sa visokim cenama energije, dužim vremenskim rokom za potpuno obnavljanje domaće proizvodnje električne energije, visokom inflacijom i nižim rastom trgovinskih partnera, tekući račun i izgledi za ekonomski rast su oslabili dok su se pojavile dodatne potrebe za fiskalnim finansiranjem. Vlasti su očuvale makrofinansijsku stabilnost i već su uspostavile politike za ublažavanje ovih šokova. Usred velike neizvesnosti, oni nastoje da izgrade dodatne “bafere” podržane SBA.

Napredujuće politike u okviru PCI, srpske vlasti sa pravom obuzdavaju fiskalni deficit, dok istovremeno pružaju privremenu podršku državnim energetskim kompanijama. Postepeno podizanje relativno niskih domaćih tarifa za energiju u Srbiji uz zaštitu najugroženijih biće važno za obnavljanje povrata troškova u srednjem roku, eliminisanje fiskalnog odliva i podsticanje uštede energije. Nova fiskalna pravila će obezbediti važno sidro za srednjoročnu fiskalnu disciplinu.

Reforme energetskog sektora su visoki prioritet. Planirana reformska strategija za elektroenergetsku kompaniju EPS, prioritetni sektorski investicioni plan i nova Strategija razvoja energetike pomoći će u vođenju ovih reformi u javnom i privatnom sektoru.

Usred tekućih globalnih i domaćih inflatornih pritisaka, monetarna politika je sa pravom nastavila da se pooštrava. Budnost NBS u obezbeđivanju stabilnosti cena biće ključna za suzbijanje inflatornih očekivanja i vraćanje inflacije u okvire inflacije.

Dodatne obaveze u vezi sa strukturnim reformama, uključujući fiskalno upravljanje i upravljanje državnim preduzećima, koje imaju za cilj da podrže srednjoročni rast su takođe važne, rečeno je na kraju izjave.

Srbija pod novim monitoringom MMF

Odnos naše zemlje sa MMF-om u poslednjih 20-tak godina (kada je zaključeno devet aranžmana) prolazio je kroz različite faze: od evidentne politike „štapa i šargarepe”, preko višegodišnjeg odlaganja da se ispuni dogovoreno, do otvorenih pohvala MMF-a politici srpske vlade i „posvećenosti ekonomskim reformama“. Bilo je i zamrzavanja, odnosno suspenzija aranžmana sa MMF-om, i to 2012. u iznosu od 1,1 milijardu evra, zbog znatno većih garancija za kredite javnim preduzećima u Srbiji i veće zaduživanje zemlje nego što je sa njim okvirno bilo dogovoreno.

Srbija će sa zaključenjem novog finansijskog SBA sa MMF-om za budžetsku potporu i reforme 2023–24. imati ponovo vrstu strožeg monitoringa od strane MMF-a, što je određeni zaokret u ekonomskoj politici Srbije. To znači da će vlada u naredne dve godine trajanja aranžmana morati da dobije saglasnost MMF-a za ključne ekonomske poteze, posebno one koji se odnose na veću kontrolu javnih finansija-fiskalnu politiku, upravljanje javnim preduzećima i strukturne reforme. Takođe, i od Svetske banke tražimo 505 miliona dolara za sličnu namenu. Osnovno pitanje u aranžmanu sa MMF-om nije samo u povlačenju novca, već kako će biti utrošen.

Zaključenje novog aranžmana je motivisano obezbeđenjem dodatne finansijske podrške u slučaju platnobilansnih teškoća, ako prilivi deviza po osnovu izvoza ili stranih investicija budu manji nego odlivi po osnovu uvoza i slično. Srbija je u prethodnom periodu, uprkos velikom spoljnotrgovinskom deficitu imala veliki priliv inostranog kapitala po osnovu direktnih i portfolio investicija, i na taj način je obezbeđivala održivost svoje platnobilansne pozicije. Po ranijoj proceni NBS, strane direktne investicije u Srbiji će u 2022. iznositi oko četiri milijarde evra.

Sredstva iz novog aranžmana sa MMF-om moći će da se koristi i za budžet i za kapitalne investicije za razliku od ranijeg perioda kada su njegova sredstva odobravana isključivo za finansiranje kratkoročnih platnobilansnih neravnoteža i obezbeđivanje spoljne likvidnosti, odnosno novac je išao u devizne rezerve centralne banke. MMF je vremenom promenio tu politiku, jer se videlo da mnogim zemljama sredstva za tu namenu nisu potrebna, sada nisu ni Srbiji, jer ima relativno velike devizne rezerve od oko 17 milijardi evra (bruto), oko 14 milijardi (neto), ali joj je neophodan novac za finansiranje budžetskog deficita i za projekte.

SBA je mnogo čvršći oblik saradnje, država ima na raspolaganju određen iznos novca po povoljnijim uslovima od tržišnih (kamata oko 2,5 do tri odsto), ali se od nje zauzvrat traži da ispuni određene ciljeve u vođenju ekonomske politike. Ovo može da bude prilično nepopularno, jer se zahtevi, uglavnom, svode na stezanje kaiša, smanjenje javne potrošnje, smanjenje budžetskog deficita i javnog duga, a ako je potrebno čak i smanjenje plata i penzija. MMF je često znao ranijim vladama i da posluži kao alibi, ako treba sprovesti neke nepopularne mere.

SBA podrazumeva da Srbija potpiše odgovarajući zvanični dokument — memorandum ili slično — sa MMF-om u kome će se nalaziti program reformi, sa vrlo preciznim parametrima koje vlada treba da poštuje, a sprovođenje tog programa MMF će polugodišnje kontrolisati. Osnovno je da MMF traži da se uravnoteži budžet i smanjuje javni dug.

Srbiji je SBA pored novca, potreban i zbog kredibiliteta prema stranim investitorima. U takvom čvršćem aranžmanu u odnosu na dosadašnji savetodavni, MMF potvrđuje da su naše javne finansije stabilne. U poslednje vreme strani investitori nisu raspoloženi da kod nas ulažu po niskim kamatama, što je trend u svetu, a ne samo kod nas, zbog visoke inflacije. U tom smislu bi SBA sa MMF-om, u kojem oni detaljno kontrolišu javne finansije, investitorima pružio dodatno poverenje, pa bi mogli da se eventualno zadužujemo po nešto nižim kamatama.

Nova spirala zaduživanja: Planirani krediti i nova zaduženja za Srbiju u 2023.

Prema podacima iz stručnih krugova, 2022. bilo je planirano zaduženje zemlje oko 5,3 milijarde evra, od toga 1,7 milijardi za tekući budžetski deficit i prateće troškove, a 3,6 milijardi evra je za otplatu starih kredita. U januaru 2023. ponovo dolaze veliki krediti na naplatu od oko 900 miliona evra, što znači da ćemo ponovo da krenemo u spiralu zaduživanja. MMF-u je u u interesu da se obezbedi nesmetanost međunarodnih plaćanja, a da Srbija nema teškoće u plaćanju obaveza prema inostranstvu. SBA se sklapa sa MMF-om i da bi se pružila neka vrsta uveravanja stranim investitorima koji kupuju srpski dug da vodimo smislenu i odgovornu ekonomsku politiku, odnosno da zemlja ima novca da vrati te dugove.

Procena je da će Srbija u 2023. trebati da zatvori deficit u javnim finansijama koji će biti oko tri do 3,5 odsto BDP-a, a mora još i da se reprogramira otplata dugova koji dolaze na naplatu. Zato Srbiji treba znatna suma novca — oko 7,8 milijardi evra, a kredit od MMF-a činio bi, kako se procenjuje, oko trećine sredstava koji će biti potreban 2023.

Kamatne stope na dugoročne evroobveznice na svetskom tržištu skočile su na oko sedam odsto, koliko je Srbija plaćala u vreme svetske finansijske krize i pre fiskalne konsolidacije, pa se može reći da je jedan od glavnih razloga čvršće saradnje sa MMF-om potreba za vraćanjem dugova stranim poveriocima u otežanim uslovima. Kamate rastu i očekuje se rast spoljnotrgovinskog deficita Srbije zbog povećanih troškova kod uvoza energenata, pa je potrebno pozajmiti novac po povoljnijim uslovima od tržišnih, kao kod emiratskog kredita. MMF i postoji da bi obezbedio kredit kako bi mogle uredno da se finansiraju spoljne obaveze, što je u srpskom slučaju to zapravo smanjenje deficita na tekućem računu bilansa plaćanja, gde inostrane doznake igraju veliku ulogu, a to znači da se poveća pokrivenost uvoza izvozom.

„Prejaki“ dinar

MMF bi mogao da se pozabavi i pitanjem deviznog kursa dinara, koji je de facto sada fiksan i precenjen. Alternativa bi bila eventualno fleksibilniji kurs, što znači postepenu deprecijaciju dinara, mada je to u sadašnjim uslovima visoke inflacije rizično (u novembri 2022. međugodišnja opšta inflacija je zvanično dostigla 15,1 odsto sa tendencijom daljeg rasta).

Svakako će biti potrebna štednja, gde će, kao i ranije, najveće stavke pod direktnom kontrolom MMF-a, prve na redu biti plate u javnom sektoru i penzije. Tu je i reforma javnog sektora, posebno tamo gde javna preduzeća posluje sa gubicima. Kritična tačka će, znači, biti upravljanje javnim preduzećima, na čijem čelu se nalaze, uglavnom, partijski kadrovi u v.d. stanju, a njihova reforma se odlaze već duži niz godina.

MMF će tražiti od nas reformu sistema zarada u javnom sektoru i unapređenje upravljanja preduzeća u energetskom sektoru i smanjene subvencija za njih.

Treba reći da i pored toga što je relativno ublažio stroge kriterijume za dodelu i korišćenje svojih finansijskih sredstava, MMF i dalje trpi kritike širom sveta zbog dosta rigidne „politike uslovljenosti” pomoći od strane mnogih zemalja zamotražilaca, koje su opisane u pismu o namerama. Programi strukturalnog prilagođavanja MMF-a dugo su bili kritikovani zbog preteranih zahteva štednje u zemlji primaocu u zamenu za finansijsku pomoć. Izrazito smanjenje javne potrošnje rezultiralo je masovnim protestima i neredima u mnogim zemljama u razvoju. Takve kritike su bile manje izražene poslednjih godina, kada su MMF-ovi uslovi koje se odnose na SBA delimično modifikovani, kako bi se bolje odgovorilo na potrebe zemalja primalaca pomoći.

Dogovor sa MMF-om pokazuje šta će Srbija morati da menja 2023.

Dvogodišnji SBA odobren Srbiji trebalo bi da pokrije potrebe za eksternim i fiskalnim finansiranjem tokom zime, koje proističu iz povećanih troškova uvoza energije i pogoršanja globalnih uslova finansiranja, i da se održi spoljna zaštita u okruženju visokog rizika.

Njegove glavne smernice politika uključuju:

• Prilagođavanje energetskih tarifa i strukturne reforme za obnavljanje finansijskih bilansa državnih energetskih preduzeća EPS-a i Srbijagasa u roku od dve godine, uz ublažavanje uticaja na ugrožena domaćinstva i podršku energetskim preduzećima kroz fiskalne transfere u kratkom roku;

• Čvrsta monetarna i fiskalna politika za kontrolu inflacije i pružanje podrške stabilizovanom deviznom kursu;

• Dalja fiskalna transparentnost i budžetske reforme, kako bi se podržala fiskalna disciplina i efikasna implementacija novih fiskalnih pravila.

Energetski sektor u fokusu

Nedavno je preduzeće Srbijagas donelo odluku o otpisu zastarelih potraživanja. Sa sednice Nadzornog odbora Srbijagasa tada je poručeno da to javno preduzeće nema više prostora da oprašta dugove kupcima. Uopšte, reforma energetskog sektora — posebno imajući u vidu aktuelne međunarodne prilke — za Srbiju je ključna.

Izgleda da se najvažniji deo novog programa ekomomske saradnje Srbije sa MMF-om, koji će se realizovati preko SBA, odnosi na energetiku.

Kako se navodi u dokumentu MMF-a (IMF Country Report №22/384, December 2022), najvažnije stvari za makroekonomsku stabilnost zemlje su omogućavanje EPS-u i Srbijagasu da pokriju troškove i stabilizacija proizvodnje električne energije. MMF očekuje da će EPS stići do tačke kada pokriva troškove poslovanja u 2023. godini, dok će Srbijagas to postići do isteka SBA, odnosno do kraja 2024. Ovo će se ostvariti dobrim delom zahvaljujući poskupljenjima struje i gasa.

Električna energija je od 1. januara ove godine u Srbiji skuplja za domaćinstva i male potrošače u proseku osam odsto, a gas 11 odsto, što je odobrila Agencija za energetiku Srbije. Struja je za domaćinstva i male kupce poslednji put poskupela u septembru 2022. godine, u proseku 6,5 odsto, a novo poskupljenje po preporuci MMF-a uslediće, osim ovog januarskog i u maju ove godine, takodje u proseku za osam odsto. “Naredna povećanja cena će se primenjivati kako bi se zadržalo pokriće troškova“, navodi se u izveštaju MMF-a. MMF je tokom pregovora sa vladom Srbije jasno predočio procenat poskupljenja struje, koji je potreban radi održavanja SBA. MMF, kao garanciju da će nova pozajmica koju daje Srbiji u okviru SBA biti vraćena na vreme, zahteva povećanje cena struje, kako bi u budžetu bilo dovoljno novca za vraćanje kredita.

Cena gasa je korigovana poslednji put u julu 2022. godine za devet odsto, a prema preporuci MMF-a, trebalo bi da se poveća i u maju ove godine za devet odsto i u novembru ove godine za deset odsto i maju 2024. godine, takodje, za deset odsto.

Prema programu, budžeske subvencije za EPS i Srbijagas trebalo bi da prestanu do kraja SBA, odnosno za dve godine. Subvencije EPS-u bi trebalo da budu smanjene sa 0,8 odsto BDP-a u 2022. na 0,5 odsto BDP-a u 2023. i ne bi trebalo da ih bude u 2024. godini. Subvencije Srbijagasu će biti neophodne i 2024. godine, a iznos će se smanjiti sa 1,2 odsto BDP-a 2022, do 0,7 odsto BDP-a 2024. Prema SBA, država će iz budžeta u 2023. izvojiti 1,4 odsto BDP-a i 0,7 odsto BDP-a u 2024. godini za podršku energetici.

Srpske vlasti građanima poručuju da razloga za brigu nema, pa tako ministar finansija ističe da će predstojeće poskupljenje struje u Srbiji u dva navrata „biti daleko manje od poskupljenja u Evropi”. Sa druge strane, potrošači ipak brinu, jer je činjenica da su njihova primanja daleko niža od onih koje imaju građani zemalja EU. Takođe, s obzirom na negativne efekte globalne ekonomske krize nastale usled posledica pandemije korona virusa i rata u Ukrajini, kućni budžet većine domaćinstva je već stanjen tako da svako novo poskupljenje predstavlja dodatni problem. Naročito, ako je reč o električnoj energiji, jer rast njene cene prouzrokuje istovremeno i rast svih ostalih cena, pa tako i osnovnih životnih potrepština.

Pokret za zaštitu potrošača Srbije smatra da je neprihvatljivo i nerealno da struja poskupi u ukupnom iznosu od oko 20 odsto. Poskupljenje u tom procentu je potpuno neodrživo, jer će dodatno sniziti kupovnu moć i životni standard građana. Kupovna moć i standard su već na niskom nivou zbog aktuelih poskupljenja, a nova će ih dodatno sniziti. Sasvim je jasno da je ovakav SBA na štetu potrošača i od njega korist ima jedino ima MMF kome je cilj da obezbedi uredno vraćanje kredita. Shodno tome, vlada Srbije nije trebalo da se odluči za sprovođenje takvog koncepta. Umesto ovakvog modela koji je poguban za građane Srbije, vlada je trebalo da se opredeli za onaj koji bi omogućio smanjivanje troškova i racionalizaciju poslovanja u EPS-u, kao i da se država odrekne dela budžetskih dažbina na struju. To bi omogućilo da poskupljenje električne energije ne bude nužno, a ovaj Pokret misli da bi takvu opciju, koja bi svakako bila održiva, prihvatio i MMF.

Šta dalje?

Od „štapa i šargarepe“ do dodatnog oslonca — MMF je imao razne uloge u Srbiji. Ključno u svemu ovome jeste da je MMF i dalje važan igrač za našu zemlju i da pregovori koji se vode i dogovori koji se postižu predstavljaju dobar indikator budućih konkretnih ekonomskih poteza u našoj zelji i imaju direktan odraz na potrošače. Zato bi ovome trebalo dati veću pažnju.

Uslovi koje ova organizacija postavlja za svoju pomoć, premda usmereni na popravljanje ekonomskih prilika, nisu uvek u skladu sa konretnim stanjem na terenu odnosno u svakoj zemlji gde ova organizacija deluje. Zato je neophodan oprez vlasti u osloanjanju na ovaj izvor novca.