INTERVJU: Prof. dr Andreja Savić, predsednik Saveza penzionera Srbije:
Ni jedna partija ne može imati ’’tapiju’’ na masu penzionera u kojoj je prisutna različita politička, ideološka i kakva god hoćete pripadnost
Piše: Vladan Dinić
Svedok: Penzioneri, mnogoljudni u Srbiji, možda i najbrojniji korisnici svog penzionog fonda, dugo su živeli pod „patronatom“ PUPS-a koji je, činilo se, stavio šapu na sve penzionere u Srbiji. Ispostavilo se da je tu zapravo najlegitimniji (i najmnogobrojniji) Savez penzionera Srbije, pa Udruženje sindikata penzionera Srbije i Sindikat „Nezavisnost“…?
Prof dr Andreja Savić: Pitanje autentičnih zastupnika populacije naših najstarijih sugrađana — korisnika penzija je i političkog ali i nevladinog karaktera. Političkog, jer sadašnjih 1.650.000 penzionera čine najmanje četvrtinu biračkog tela i normalna je težnja svake vlasti da ostvari uticaj na ovu grupaciju u izbornim ciklusima. Nevladinog, jer mnoštvo interesa različitih društvenih struktura je moguće ostvarivati u pravnom okviru Zakona o udruženjima. U javnosti, inače, postoji nedovoljna informisanost i nerazumevanje koje se ispoljava preko stvorenih stereotipa o izvornim predstavnicima grupacije 65+ u političkom prostoru, bilo da je reč o nekoj političkoj organizaciji ili o nekom politizovanom udruženju koje svojim delovanjem izlazi iz okvira nevladinog sektora. Ovo pitanje je, povodom nedavnog prijema tročlane delegacije penzionerskih organizacija u Vladi Republike Srbije, ponovo aktuelizovano, pre svega u medijskom prostoru. Stoga, vrlo kratko bih konstatovao nekoliko bitnih činjenica koje mogu voditi objektivnim zaključcima: prvo, ni jedna partija ne može imati ’’tapiju’’ na tako masovnu populaciju u kojoj je evidentna različita politička, ideološka i kakva god hoćete pripadnost; drugo, Zakon o udruženjima je, još od 2011, striktno obavezao sve u nevladinom sektoru kao ’’dobrovoljne, nevladine, nestranačke i nedobitne’’ organizacije; treće, penzioneri u ogromnoj većini poštuju državu i predstavljaju najdiscipilinovaniji deo društvene zajednice. Iz ugla najstarije, najmasovnije i najzastupljenije institucionalne mreže republičke organizacije Saveza penzionera bitna odrednica je povezivanje i artikulacija statusnih interesa svih 169 opštinskih, gradskih, okružnih i pokrajinskih udruženja penzionera u socijalnom dijalogu sa nadležnim državnim institucijama. I upravo je nedavni sastanak u Vladi, posle mnogo godina, pokazao da se taj dijalog mora voditi sa izvornim zastupnicima, pogotovu ako su usaglasili svoje stavove, a koji korektno i objektivno mogu doprineti nalaženju najboljih rešenja u datim okolnostima.
S: Nedavno su prvi ljudi ovih udruženja posle mnogo, mnogo vremena stigli u Vladu Srbije (primili su vas premijer Ana Brnabić, ministar finansija Siniša Mali i resorni ministar prof. dr Darija Kisić) i jasno i precizno izneli legitimne stavove penzionera i čini se — s optimizmom napustili prostorije Vlade. Da li će taj Vaš optimizam doneti i opipljivu (novčanu) korist armiji penzionera, koji su, izgleda, bili i još uvek su na kraju reda za povećanje primanja?
A.S: činjenica da je, poput Socijalno-ekonomskog saveta po pitanju Zakona o radu, otvoren prostor za sličan socijalni dijalog u oblasti sistema penzijsko-invalidskog osiguranja, znači da je konačno učinjen pomak i da postoji svest o potrebi drugačijeg uređenja jedne od fundamentalne oblasti koja je višedecenijski urušavana. Trenutak nam ne ide u prilog zbog globalne geopolitičke i ekonomske neizvesnosti koja je možda najteža posle Drugog svetskog rata, ali su — sa naše strane — pripremljene validne analize i elaborati u svim segmentima sistema PIO, koji će biti detaljno razmatrane na mešovitoj Komisiji za praćenje i pimenu propisa u ovoj oblasti. S obzirom na opšti interes, lično ću se založiti da u ovaj proces budu uključena i neka udruženja penzionera, nastala posle 2014.godine, koja su u proteklom periodu ispoljila dinamizam u predlaganju ekonomski održivih rešenja.
S: Pomenuli ste kompleksnost vaših analiza u ovoj oblasti. Na šta konkretno mislite?
A.S: Kao što se na sastanku u Vladi nije moglo detaljnije razgovarati o brojnim segmentima sistema PIO, tako je nemoguće i u ovom razgovoru sve podrobnije pojasniti, pogotovu što su sve naše analize i elaborati potkrepljeni brojnim statističkim podacima iz više zvaničnih izvora. Ipak, da nabrojim neka od tih važnih pitanja: 1. usklađivanje penzija do kraja ove i početkom iduće godine (Vlada je najavila povećanje penzija 1. novembra o.g. od 9% i 1.januara iduće godine od 11,2%, što kumulativno čini povećanje od 19,1 %); 2. kako u okviru projekcije do 2025.g. doći do cilja da prosečne penzije dosegnu 455 evra, ako prosećna zarada bude iznosila 1.000 evra; 3. kako korigovati ’’švajcarsku formulu’’ koja bi zaustavila pad penzija; 4. kako rešiti status oko 300.000 socijalno ugroženih lica starijih od 65 godina zbog čega je potrebna izrada socijalnih karata u cilju utvrđivanja visine socijalne pomoći; 5. kako rešiti ukidanje kaznenih poena (0,34% za svaki mesec koji nedostaje do punog starosnog uslova za sve penzionere-gubitnike tranzicije prilikom stečaja i gašenja firmi; 6. kako iznaći način da se izvrši nadoknada onim penzionerima što im je tokom fiskalne konsolidacije u periodu 2014–2018. oduzeto kroz smanjenja visine penzija; 7. preispitivanje privatizacija banja i druge imovine stečene penzionerskim fondovima u ranijem periodu i dr. Svestan sam da ovo može izgledati kao inventar želja, ali su to projektovani okviri u kojima se kreće aktivnost izvornih zastupnika penzionerske populacije. Sva ova pitanja podrazumevaju strateški pristup države preispitivanjem postojeće koncepcije sistema penzijsko- invalidskog osiguranja i, u skladu sa tim, budućeg modela državne organizacije u ovoj oblasti, jer se pokazalo da su sve izmene i dopune zakonskih rešenja nakon 2.000 bile parcijalne, nedovoljne, na duži rok neodržive i na štetu penzionera.
S: Stalno se, kao opravdanje pominje nekakva „švajcarska formula“? Većina penzionera o tome sluša godinama, ali praktično niko ne objašnjava TAJNU „švajcarske formule“ i zašto se ne primenjuje.
A.S: Primena modela ‘’švajcarske formule’’ od 2020.godine nije u praksi održala odnos: 50% od rasta prosečne zarade plus 50% rasta inflacije. Da ne ulazimo u blisku prošlost, kada su prosečne penzije iznosile mnogo više (npr. 62% u odnosu na prosečnu zaradu 2009.g. ili 55,6% u odnosu na prosečnu zaradu 2012.g.) konstatujemo da je trend pada evidentan i da, drugim rečima, penzije ne prate plate (npr. udeo penzija u prvoj polovini 2022. je iznosio 42,6% u prosečnoj neto zaradi, a prisutna su — zbog globalne krize — i inflatorna kretanja koja ozbiljno ugrožavaju kupovnu moć). Takođe, treba uvesti obavezu da se penzije dva puta godišnje usklađuju zbog inflacije, što je pravilo koje uveliko važi i za različite oblike scijalne pomoći. Zbog toga je, po našim analizama, potrebna njena nadogradnja u okviru stabilizacije Fonda na ekonomski održivom i društveno prihvatljivom nivou.
S: Vi ste sada i narodni poslanik, istina kao javna ličnost, sa izborne liste SPS-a, da li možemo da se nadamo da ćete Vi biti i glas penzionera u parlamentu Srbije, a ne samo „zastupnik“.
A.S: Za ove tri godine sam, obavljajući dužnost čelnika republičke organizacije penzionera, obišao skoro sve naše članice širom Srbije i stekao neposrednu percepciju šta misli ‘’baza’’, pogotovu većinski deo od blizu milion penzionera koji primaju penziju ispod prosečne penzije koja sada iznosi nepunih 31.000 dinara. Na moju odluku da prihvatim poziv socijalista da budem na njihovoj poslaničkoj listi uticao je ne samo njihov program u delu socijalne politike koji je ubedljivo najkompatibilniji sa našim programom, nego i većinski konsenzus ‘’baze’’ koja nije bila zadovoljna zastupanjem i zalaganjem onih parlamentarnih stranaka koje su programski samo deklarativno predvideli brigu za statusna pitanja najstarijih naših sugrađana. U godinama u kojima sam, u meni je prisutna želja ne za građenjem političke karijere, već da dobijem priliku da na najkompetentnijem političkom mestu argumentovano zastupam ukupnu penzionersku populaciju. Oni su stvarali ovu državu i najmanje što država treba da učini za njih je da učini što više da njihov život u ovoj starosnoj dobi bude dostojanstveniji.
Ko je Prof. dr Andreja Savić?
Profesora dr Andreja Savića, prvog šefa Bezbedonosni informativne Agencije u Srbiji, danas predsednika Saveza penzionera Srbije ne bi trebalo posebno predstavljati: Završio je Fakultet političkih nauka na Univerzitetu u Beogradu, na kome je i magistrirao iz oblasti komunikacija i masovnih medija. Doktorirao je na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Skoplju…Objavio je 12 knjiga u svojstvu autora ili koautora i veći broj naučnih članaka. Bio je predavač, šef katedre i dugogodišnji načelnik Obrazovno-istraživačkog centra na Institutu bezbednosti u Beogradu, vanredni profesor na Fakultetu civilne odbrane Univerziteta u Beogradu i redovni profesor na Kriminalističko-policijskoj akademiji u Beogradu. Angažovan je kao spoljni saradnik-gostujući profesor na Fakultetu političkih nauka na postidiplomskim studijama iz oblasti terorizma i organizovanog kriminaliteta, Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu na strukovnim studijama nacionalne bezbednosti i Fakultetu za poslovni menadžment — oblast civilne bezbednosti u Baru, Crna Gora.
Naučna oblast kojom se bavi je društveno-humanistička, uže polje bezbednosnih disciplina. U dugoj radnoj karijeri radio je u MUP-u R.Srbije i Institutu bezbednosti. Sada je direktor Akademije za diplomatiju i bezbednost u Beogradu. Uz to, i tu oblast nikako ne bi smeli da zaboravimo bio je predsednik Šahovskog saveza, aktivan šahista, majstorski kandidat sa snagom majstora, igrao je i igra za ŠK “Beograd” gde postiže odlične rezultate…
U privatnom životu izuzetno korektan čovek, nadprosečno obrazovan, izuzetan sagovornik, odličan analitičar i jednostavno čovek od reči i karaktera…Njegovim dolaskom na mesto predsednika Saveza penzionera Srbije dobili su pre svega — penzioneri, njih 1.650.000, a brojni pomaci u poboljšanju statusa ljudi koji su odradili svoj radni vek se osećaju, a od nove godine ta brojna grupacija uskoro će to i praktično osetiti kroz najavljivana i dogovorena povećanja penzija…
