Australijsko proganjanje Novaka Đokovića
Piše: Milan Dinic
Stav australijskih vlasti da Novak Đoković nije poželjan je njihovo pravo. Sporan je način na koji su se 11 dana ophodili prema najboljem teniseru sveta i kampanja predstavljanja Đokovića kao nekakvog lučonošu antivakserskog pokreta
Ponašanje australijskih vlasti prema Novaku Đokoviću i njegovim pravima je skandalozno i na nivou trećerazredne banana republike a ne jedne od zemalja koja se ubraja u simbole zapadne demokratije. Proteklih jedanaest dana svedoci smo kampanje u kojoj se Novak Đoković predstavlja kao neko ko želi da bude „iznad pravila“ i ko je pretnja po javnu bezbednost Australije (što su zvanično rekle australijske vlasti), a obe ove tvrdnje apsolutno nemaju veze sa istinom.
Prvo, počnimo prvo od očiglednog — da je Đoković vakcinisan ništa od ovoga ne bi bilo. To jeste tačno i mišljenja sam da bi bolje bilo za njega i za sve da se svi vakcinišemo protiv kovida. Ipak, Novak Đoković (i milioni širom sveta) imaju drugačiji pogled, a pravo na stav odnosno mišljenje (makar ono bilo i glupo) je elementarno ljudsko pravo.
Ako se australijskim vlastima već nije svideo Đokovićev stav o vakcinaciji (koji je poznat od ranije), nije trebalo da mu daju vizu. A ako su mu već dali vizu, trebalo je da ga puste da uđe i da igra turnir u skladu sa uslovima koje je propisao „Australian Open“ i koje je on ispunio.
Umesto toga, australijske vlasti — i brojni novinari, komentatori, šira javnost — optužili su Đokovića da želi „poseban tretman“ koji nije dat milionima Australijanaca kojima je, zbog striktnih pravila, bilo onemogućeno da dođu u otadžbinu, vide voljene, odu na rođenja, venčanja i sahrane. Istina je, međutim, potpuno obrnuta.
„Izuzetak“ po „pravilima“
Đoković je sve radio po slovu australijskih propisa, onako kako mu je rečeno od organizatora i australijskih vlasti. Sigurno nije Novak Đoković sam sedeo sa kompjuterom, konsultovao australijsko imigraciono pravo i popunjavao formular za vizu! To je radio njegov tim A NA OSNOVU PODATAKA I UPUTA dobijenih od organizatora i vlasti države Viktorije, u koju je išao na turnir. Uz to, DVE NEZAVISNE KOMISIJE su pregledale njegovu dokumentaciju i, U SKLADU SA PROPISANIM PRAVILIMA, utvrdile su da ispunjava kriterijume za izuzeće od uslova da bude vakcinisan i rekle da može da mu se odobri dolazak na turnir. Uz to, šta je sa IZUZEĆEM koje je dato Rafaelu Nadalu, koji je ušao u Australiju 11 dana po pozitivnom testu na kovid, iako propisi kažu da je minimum 14? Ta priča, iako relevantna za slučaj Đokovića, je takođe prećutana u dobrom delu javnosti.
Ako je nešto bilo sporno u Đokovićevoj aplikaciji, to je odmah trebalo da bude uočeno od samih australijskih vlasti u procesu aplikacije za vizu, koji upravo služi da se sve proveri. Umesto toga, australijske vlasti su mu dale vizu, dozvole da dođe na njihovo tlo a onda ga stavile u pritvor kao kriminalca. To je skandal.
„Antivakserska ikona“
Onda je usledila kampanja predstavljanja Đokovića kao antivakserke ikone pa bi navodno to poremetilo raspoloženje australijske javnosti. Ovo takođe ne može biti dalje od istine. Iako spadam među one koji se ne slažu sa Đokovićevim stavom u vezi sa vakcinom, činjenica je da je on više puta odbio da se izjasni da li je vakcinisan, da je rekao da je to stvar ličnog izbora i da se klonio gotovo svake debate na ovu temu. Teško da ovo liči na ponašanje nekoga koga predstavljaju kao lučonošu antivakserskog pokreta.
Uz to, u javnosti je objavljen Đokovićev rezultat testiranja na kovid koji je pokazao da je bio pozitivan 16. decembra 2021. Kako je onda moguće da neko ko je bio pozitivan na kovid, kome je prošlo više od 14 dana od infekcije i shodno tome — kako su sami naučnici utvrdili — ima imunitet budući da je preležao zarazu, predstavlja opasnost po javno zdravlje ljudi, kako su ustvrdile australijske vlasti?
Prizvuk Orvelove 1984.
Ono što je zapravo zastrašujuće u slučaju tretmana Novaka Đokovića jeste da je on prognan iz Australije zbog NAVODNE PRETNJE koju NJEGOV STAV predstavlja, iako nije sasvim jasno kakav tačno stav Đoković ima, budući da je svesno izbegavao debatu na ovu temu. Čak, mnogi od onih koji su izneli stav da je ovakvo ponašanje Australije ravno totalitarnoj državi, odmah su u delu novinarske i akademske svetske javnosti označeni kao idioti, ljudi koji šire „whataboutism“ i sa kojima „ne treba raspravljati“ i tako su, defakto, odmah utišani i izolovani. Pa ko iole normalan i ko veruje u ljudska prava može da u ovome ne vidi prizvuke Orvelove 1984?
Etiketiranjem Đokovića kao nekakvog vođe antivakserskog pokreta, tom čoveku koji je činio sve da izbegne ovu debatu, direktno je nalepljen žig koji će ga koštati ne samo imidža i statusa nego i finansijski.
Uz to, nameće se pitanje — kakva je to demokratska zemlja u kojoj ministar za imigraciju može da preinači odluku suda? Takav je, kažu, australijski zakon i to je, jelte, sveto slovo, odnosno, čime je u njihovom zakonu to znači da je demokratski i da je to u redu. Hajde da se ne lažemo i da zamislimo da Srbija uvede zakon po kome je reč ministra jača od reči suda, kakve bi reakcije bile, pogotovo od tih istih koji sad brane australijski zakon? Ili, zamislimo samo lavinu kritika, osuda i političkih i ekonomskih pritisaka da, recimo, Srbija zadrži nekog svetskog sportistu koji je sa Zapada zbog, recimo, stava o Kosovu koji je protivan srpskom ustavu i predstavlja “opasnost po javnu bezbednost" (da upotrebimo termin australijskih vlasti)?
Na kraju, kakvu je poruku svetu poslala Australija kada je o demokratiji i ljudskim pravima reč? Odgovor će dati svaki diktator i autokrata koji je u ponašanju Australije video pregršt povoda i izgovora za svoja nedela.
Cela priča smrdi na cinizam
Ako hoćemo da budemo cinični (a, budući da mi u Srbiji imamo dosta iskustva sa predrasudama i diskriminisanjem, čini se da nam je cinizam jedini ventil), možemo i da kažemo da je Novak Đoković namamljen da dođe u Australiju kako bi od njega napravili primer za unutrašnju političku kampanju za izbore koji bi trebalo da se održe do 21. maja ove godine, budući da u toj zemlji vlada duboka podela povodom anti-kovid mera.
Da budemo još malo cinični — da pitamo, ukoliko britanski premijer Boris Džonson dođe u posetu Australiji kako bi ugovorio trgovinski sporazum o kome se već dugo raspravlja, da li će australijske vlasti i njega da deportuju jer je (kao Đoković) „pretnja javnoj bezbednosti“, usled činjenice da su usred najvećeg lokdauna u Britaniji upravo u rezidenciji britanskog premijera u Dauning stirtu svakog petka organizovane mini žurke? Malo morgen…
A kada je o cinizmu reč — red je da pomenemo i srpske tenisere koji su gromoglasno ćutali dok se sve ovo dešavalo. Kako sami srpski teniseri koji učestvuju na Australijan Openu, tako i, recimo, nekada velika teniserka Ana Ivanović. Ona je, u danima kada je ceo svet brujao o Đokoviću, na svom Tviter profilu objavila pažljivo udešenu sliku na kojoj se vidi kako sedi na fotelji sa knjigom, uz citat Van Goga o tome kako ima „manje ili više neodoljivu strast za čitanje knjiga“… Ko god je ikada pogledao neki intervju Ane Ivanović kada je bila teniserka verovatno je prijatno iznenađen ovom spektakularnom transformacijom bivše teniserke koja je od osobe koja nije mogla da rasporedi tačke i zareze između rečenica dogurala do toga da je „strastveni čitalac“.
Međutim, iako je ovo držanje mnogih srpskih tenisera, ljudski rečeno — ogavno, možda bi trebalo da imamo neko razumevanje za taj pogled. Naime — a to se u nas Srba više puta pokazalo — bratstvo i pare ne idu zajedno. Možda oni misle: „zašto bismo mi podržali Novaka i rizikovali da navučemo gnev javnosti (i, još važnije — sponzora!) na sebe, ili da izgubimo nešto što smo dobili“? I taj stav je razuman ako nemaš para ili ako zavisiš od tih koje bi da kritikuješ. Uostalom — taj pristup imaju mnogi Srbi koji žive u inostranstvu. A naša država — takva kakva jeste — nikada nije podržala nikoga ko je zalegao za nas (ako ne računamo tapšanje po ramenu, deljenje ordenja i organizovanje krkačina na račun naroda).
Pitanja na koja bi Novak Đoković trebalo da odgovori
Ipak, i Novak Đoković ima pitanja na koja mora da odgovori: zašto se nije izolovao odmah ako je imao pozitivan rezultat kovid testa 16. decembra (a umesto toga išao u Poštu Srbije i na događaj gde je delio poklone deci)? Kako je ušao u Španiju, uslikan u Marbelji 31. decembra, iako nije vakcinisan i nije učestvovao na sportskom događaju (što su dva uslova koje su španske vlasti propisale)?
Međutim, za pravni slučaj progona Novaka Đokovića — ovo je sve nebitno. Australijske vlasti njega nisu progonile zbog Marbelje ili 16. decembra, nego zbog toga što, kao nevakcinisan, navodno predstavlja pretnju po javno zdravlje Australije.
Uz ovo, trebalo bi pomenuti i penal koji su sami sebi namestili članovi Đokovićeve porodice: kada su ih na pres konferenciji pitali o tome kako je Novak sa pozitivnim rezultatom na Kovid išao na javne događaje, Novakov brat je pogledao roditelje, zamucao na nekoliko sekundi i onda rekao „sada prekidamo konferenciju“. Pa zar je moguće da im niko nije rekao ili da sami nisu znali da će ovo neko da ih pita, pa da nisu spremili neki barem neutralan odgovor?! Nažalost, moguće je (evo snimka).
Priča o kojoj se u Srbiji i svetu ne priča
Ono što je, međutim, još važnije od slučaja Novaka Đokovića — a što je, nažalost, dobilo vrlo malo pažnje u srpskoj javnosti kao i u svetskoj — jeste upravo kršenje ljudskih prava kome je izloženo skoro 1500 ljudi koje su australijske imigracione vlasti zatočile, stavile u pritvorne centre (u jednom od kojih je bio smešten Novak), pod nehumanim uslovima. Ti ljudi su zarobljeni u mreži australijske imigracione politike a nemaju status ni novac kao prvi teniser sveta, pa da mogu da se brane pred sudom.
Možda bi upravo Novak Đoković, koji je na svojoj koži iskusio „gostoprimstvo“ australijske imigracione službe, mogao da načini veliki gest i donira novac da se barem poprave nehumani uslovi u kojima jedna navodno demokratska država drži stotine ljudi u zatočeništvu neodređenog trajanja, kao i da pomogne tim ljudima da se izbore sa skandaloznim ponašanjem australijskih vlasti prema strancima koje smatraju nepoželjnim.
