Komentar Vladana Dinića, glavnog i odgovornog urednika “Svedoka” povodom prvog zasedanja Skupštine Srbije u vanrednom stanju
Bezgrešni, magarci, lažovi, kukavice, vanredno stanje, ukidanje 1. maja i Spremte se spremte četnici…
Ja sam, priznajem, verovatno kreten, džabalebaroš, neradnik, lezilebović i besposličar! Pritom i zatvorenik — bez ikakve optužnice i sudskog postupka.
Kriv sam i zato što sam dozvolio sebi da dva dana provedem uz TV ekran — istina, uz drugi program RTS-a — slušajući i gledajući direktan prenos prvog zasedanja Narodne Skupštine u neustavno uvedenom vanrednom stanju…
I, priznajem: osim nedodirljivih emisija „Farme“ i „Parova“ (protiv kojih je u toku potpisivanje peticije — da se dekretom ukinu i zabrane! Zauvek?!), ništa gluplje nisam imao prilike, da gledam, vidim i čujem!
Odlukom ne zna se čijom (a ja sumnjam na „struku” i Krizni štab Vlade Srbije, „omladince“ dr Predraga Kona (65), mog ispisnika i starog drugara iz Nis(a) Branislava Baneta Tiodorovića (70), Mijomira Pelemiša (70), Dariju Kisić — Tepavčević (45), Gorana Stevanovića (48), uz sufliranje Maje Gojković (57), Aleksandra Vučića (50) i Ane Brnabić (45)) već mesec i po, provodim u zatočeništvu sa svojih proživljenih sedam decenija života… Jer, kažu, situacija je izuzetno ozbiljna, država reaguje izuzetno ozbiljno i svi moramo da se ponašamo ozbiljno. Neko bi pomislio da smo kao društvo i država mnogo ozbiljni!
I eto, ponadao sam se (baš sam glup) da će ova prva sednica Skupštine u doba Kovida — 19, biti ako ne ozbiljna onda barem ozbiljnija od Farme i Parova. Ali — nije.
Samo je bila gledanija!
Očekivao sam, zalud, da ćemo od narodnih poslanika (barem onih koji su došli u Skupštinu Srbije) čuti mnogo suvislijih mišljenja o tome šta nam valja dalje činiti, koji je taj rok i datum da se penzionerima (65+) ukine ROPSTVO na neodređeno vreme, kako da vratimo vlast institucijama a ne pojedinicma, ali…
Umesto diskusije koja bi odgovarala ozbiljno izazovu vremena, dobili smo još jedan cirkus. Kao sto sam očekivao, nadmoćna i po broju ničim ugrožena glasačka mašina Srpske napredne stranke — sa sve maskama i iza pleksiglas stakala — predvođena premijerom Srbije Anom Brnabić, branila je lik i delo Aleksandra Vučuća zešće nego Rusi Staljingrad. Opoziciji — koja je bila u sali, u hodnicima i na stepeništu — poručivali su da su kukavice i lažovi (to je novogovor predsednika Vlade Srbije), da su došli samo da pljuju po Vučiću, da su tu da nipodaštavaju „struku”, da mrze svoj narod ali Vučića više(!), da će to „narod znati da proceni”…
Istovremeno čuli smo i predlog da vladajuća većina SNS u parlamentu ima toliku moć da UKINU i ZABRANE Međunarodni praznik rada — 1. maj?!
Može im se!
Imaju većinu!
Samo, ne znam dokle?!
Ubeđen sam da su mnoge diskusije naprednjaka — od nebuloza čuvenog SRS — preletača Aleksandra Martinovića, do nekadašnje novinarke (dok nije postala VLAST, a čije tekstove, istina (a to he možda moj previd) nisam primeio i upamtio) Marije Obradović — više naštetile Aleksandru Vučiću nego retki napadi nepostojeće opozicije u Parlamentu. No, moj stari znanac AV, uveren sam, to bolje shvata, vidi i zna od mene. Uostalom, niti je svaki potez Aleksandra Vučića genijalan, niti je svaki rđav! Ali zaštitnici njegovog Lika i Dela dugoročno više štete će nanenti Vučiću. A to što će usput pogaziti institucije, političku kulturu ili bilo kakav duh razboritog mišljenja — to odavno u Srbiji nikome nije bitno (mislim, nikome ko se domogne para i/ili vlasti).
Samo, ova sednica skupštine, verovao sam, nije bila zakazana za odbranu lika i dela Aleksandra Vučića (on to i sam dobro zna da radi). Ali se u to pretvorila.
Selektivna amnezija u Srbiji je česta pojava. Naročito u vlasti i onima koji se s njom tale. Tako je neprimerno i obrušavanje Ane Brnabić na „tajkunske i Đilasove medije“, a da reč ne prozbori o glavnim medijima, da ne kažem Vučićevim
Neke od diskusija opozicionih poslanika (a SNS-ovcima bi bilo dobro da razumeju da je i poslanike opozicije neko birao i da oni takođe predstavljaju neke građane Srbije) ukazale su na ono što je svima jasno ali se nigde ne da pomenuti u (para) državnim medijima. Konkretno, kritika Đorđa Vukadinovića o „svakodnevnom pojavljivanju predsednika Srbije na TV ekranima“ koja je, čini se, opravdana. Uostalom, siguran sam da je i Vučić čuo (a ako on nije, Služba jeste) vic koji kola Srbijom — „nema ga samo na programu mašine za veš“?!
U redu — ova vlast je u borbi sa koronavirusom uradila najbolje što je znala i umela. U to sumnje nema… Ali, bilo je, naravno, i promašaja — manjih ili većih — i sasvim je ispravno da se promašaji kritikuju. Nažalost, prvoborci SNS svaku kritiku doživljavaju kao napad, a svaki prigovor kao uvredu. I odgovaraju — napadima i uvredama.
Selektivna amnezija u Srbiji je česta pojava. Naročito u vlasti i onima koji se s njom tale. Tako je neprimerno i obrušavanje Ane Brnabić na „tajkunske i Đilasove medije“, a da reč ne prozbori o glavnim medijima, da ne kažem Vučićevim, koji podržavaju vlast. Mislim na Pink, Informer, ALO, Srpski Telegraf, a nažalost tu su i „Politika“ i „Večernje novosti“.
Neko bi se ponadao da posle osam godina vlasti, naprednjaci — koji imaju podršku većine izbornog tela Srbije, u to nema sumnje — imaju veći stepen tolerancije?! Ako već ne mogu da trpe „tajkunsku opoziciju“ (iz čijih je redova SNS pokupio mnoge svoje aktuelne perjanice i diektore državnih preduzeća), da barem mogu da tolerišu proteste građana. Da — mislim na 20.05 i na lupanje u šerpe i lonce!
To sa šerpama i loncima u Srbiji nije ni novost, niti genijalan izum. Lupalo se šerpama i loncima protiv Miloševića, a nedavno je to primenila i opozicija u Brazilu. Lupanje šerpama i loncima i buka onih koji su nezadovoljni načinom borbe protiv Kovida 19 ili nekim merama Vlade Srbije, predstavlja odraz nemoći nekih građana Srbije, jer nemaju prostora da na neki drugačiji način iskažu svoje nezadovoljstvo prema načinju na koji vladajuća koalicija vodi državu.
Ali, takođe, šerpe i lonci su svojevrstan bunt i protiv opozicije koja je upetljana u međusobne obračune i vrzino kolo i ne vidi dalje od svog nosa… Ali, umesto da šerpe i lonce shvate kao nesto normalno, kao deo političkog folklora, ova vlast reaguje bahato, a opozicija i ovu spontanu reakciju nezadovoljne Srbije želi da prisvoji i — upropasti.
Poštenije je da nam umesto maski, noću od 18 časova pa do 1 ujutro, vlast podeli žute trake i da s njima ubuduće izlazimo na vazduh i u šetnju!
U suštini — sva dešavanja na prvoj Kovid-sednici skupštine Srbije pokazala su da ova kriza ni za jotu nije promenila našu političku nomenklaturu, koja ne dozvoljava ni globalnoj pandemiji virusa da slučajno poremeti ugođaj njihove zadnjice i upropasti svako verovanje u promenu i izbor(e)…
Već jednom sam pisao sa molbom da mi predsednik Aleksandar Vučić omogući da dobijem status kućnog ljubimca (što mi je delimično i dozvolio, ublažavanjem mera zabrane kretanja!) ali ovakvo moderno Kovid ropstvo prema 1,8 miliona svojih — do 15. marta, verovao sam, ravnopravnih — građana Srbije, nigde na svetu nije patentirano!
Poštenije je da nam umesto maski, noću od 18 časova pa do 1 ujutro, vlast podeli žute trake i da s njima ubuduće izlazimo na vazduh i u šetnju!
Uostalom, biću slobodan da iz zatočeništva predložim još jednu meru u cilju „očuvanja zdravlja i brige za najbliže, majku i oca, babu i deke, tetke…“: molim Krizni štab da predloži Aleksandru Vučiću i Ani Brnabić da se svim penzionerima i onim od 65+ UKINE PRAVO GLASANJA NA PREDSTOJEĆIM PARLAMENTARNIM IZBORIMA!
Postigle bi se tri stvari:
1. 65+ bi ostali živi (jer ne bi bilo ugroženo njihovo zdravlje)!
2. Smanjili bi troškove oko predstojećih parlamentarnih izbora (jer je izlaznost penzionera velika stvar, nažalost).
3. A i opozicija bi bila zadovoljna jer je sva anatema da smo mi zatočeni i zabravljeni penzioneri glasačka mašina Aleksandra Vučića (i svake vlasti, a nove izgleda još uvek neće biti).
Amin!
PS: Što se tiče predloga iz Supštine Srbije da se kao odgovor na koncert ansambla ŠERPE I LONCI sa terasa i prozora gradova Srbije puštaju pesme — pa su poslanici pominjali, pored ostalih „Spremte se spremte četnici”, „Marš na Drinu”… bolja da se zaori, „TRLA BABA LAN, DA JOJ PROĐE DAN”. Taman da se podsetimo na šta su nam život sveli.
PS2. Radikali predložili ukidanje vanrednog stanja 3. maja. Pa zar oni ne znaju da pravo vanredno stanje tek predstoji, za kampanjj za izbore u junu?!
