In Memoriam: Milutin Mrkonjić — Mrka (23. maj 1942 – 27. novembar 2021.)

Bog uvek bira — najbolje

Svaka smrt, pa i ona koja je, nekako, “najavljena”, uvek stiže — nenajavljeno

Kad sam u subotu čuo vest: umro je Milutin Mrkonjić — Mrka (80), nisam mogao ili, jednostavnije, nisam želeo da poverujem. Moj drugar, kućni prijatelj, oslonac koji me dosad nikad, osim sad u subotu 27. novembra leta gospodnjeg, nije ostavljao na cedilu, tiho je otišao u istoriju.

On, Mrka, Graditelj, ministar, VD predsednik Skupštine Srbije, kandidat za predsednika Srbije, narodni poslanik, beogradski šmeker, legenda još za života, odlučio je da napusti ovozemaljski svet i pređe, znajući ga, na neko bolje mesto.

A, narod zna: Bog uvek bira — najbolje.

Poznavajući ga i družeči se s njim od, sad pradavne, 1973. godine — on tada mladi i perspektivni građevinski inžinjer beogradskog Biroa za studije i projektovanje, ja mlad novinar “Večernjih novosti” — uvek sam navikao da je Mrka tu negde, u nekoj kafani, nekom dobrom društvu ili — kada je bio aktivan — na nekom gradilištu.

Ss Mrkom, i njegovom Dašom, pa Anom, bio sam stalno u kontaktu: u CIP-u, u Skupštini Srbije, Socijalističkoj partiji Srbije, čiji je, čini mi se, počasni predsednik, gradilištima, ah da i naravno u kafanama diljem Jugoslavije.

Pričali smo o svemu i svačemu; kad god mi je nedostajao neki dobar i atraktivan intervju za “Novosti”, “Novosti plus”, “Nedeljni Telegraf” ili za “Svedok”, tu je uvek bio — On, Milutin Mrkonjić — Mrka…

„Slušaj Dinjo, nemoj da me zamlaćuješ glupostima i glupim pitanjima. Reci o čemu hoćeš da pišeš?! Ajmo na klopu, pitaj tamo, a onda napiši šta hoćeš, samo — nemoj da mi napadaš mog druga Slobu, on je bio veliki državnik, i moja je obaveza da mu se u Beogradu sagradi veliki spomenik…Sve drugo piši, napadaj koga hoćeš, sve…osim Slobe…“. To je Mrka.

A biografija za roman: šmeker, košarkaš sa Krsta (za velikog Dudu Ivkovića mi je govorio, „ma kakav košarkaš on je golubar!“ aludirajući na Dudin hobi), osnivač SPS, ministar, Graditelj — po svetu (Učestvovao je u brojnim projektima u Alžiru, Venecueli, Iraku, Kuvajtu, Kini, Gabonu, Libiji) i Srbiji i Crnoj Gori uvek “pre roka”, “saobraćajac”, prijatelj Slobodana Miloševića koga se nikad nije odrekao, kandidat za predsednika Srbije, čovek koji je sve poznavao i koga su svi poznavali.

Rođen je 23. maja 1942. godine u Beogradu, gde je živeo do smrti. Završio je Građevinski fakultet 1971. godine, a prvi radni odnos zasnovao je u “Birou za studije i projektovanje železnica“ do 1974. godine. Posle toga bio je rukovodilac Sektora za projektovanje, a od 1977. godine je bio radnik, zapravo prvi čovek Centra za projektovanje, a potom i direktor.

Kad je NATO 1999. razorio “milosrdnim bombama” Srbiju, postavljen je za “obnovitelja” Srbije… Para nikad nije bilo dovoljno, a obnove napretek, ali kada je ponestalo novca, tu je bio Mrka: i uvek, ili gotovo uvek uspevao je i ono što je izgledalo nemoguće.

Bilo je i grešaka. I Mrka to nije krio i poricao. Uostalom, ko mnogo radi često i greši; ne greše samo oni koji nikad ništa ne rade. Jedno vreme je radio kao savetnik Bogoljuba Karića, a 2004. godine je bio šef kompanije “Braća Karić“.

Bio je narodni poslanik u više mandata, a kao potpredsednik Skupštine 2007. je neko vreme i predsedavao sednicama. Pred njim je Vlada Srbije položila zakletvu 15. maja 2007 godine.

Godinu dana docnije, 2008, kandidovao se za predsednika Srbije ispred SPS-a i osvojio šest odsto glasova. Bez kampanje, bez bilborda, velikih govorancija. Šest odsto Srbije glasalo je, ne za kandidata SPS, već za — Mrku!

Te godine u novoformiranoj vladi Mirka Cvetkovića izabran za ministra infrastrukture, a potom je od maja 2012. do septembra naredne godine bio je ministar saobraćaja.

Godine 2013. je položio zakletvu kao poslanik Narodne skupštine. Od 2014. godine je predsednik Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i prostorno planiranje.

Nikada se nije odrekao (poput mnogih drugih) nekadašnjeg predsednika SPS, SR Jugoslavije i haškog optuženika Slobodana Miloševića. Svake godine odlazio je na njegov grob, branio njegov lik i delo, govoreći da „Srbija ima moralnu obavezu da mu podigne spomenik”. Na tome je poslednjih godina radio, ali se predlog nikada nije našao pred odbornicima Skupštine Grada Beograda, jer je po Mrkinoj ideji spomenik Miloševiću bi trebalo da bude u srpskoj prestonici.

Još za života je, kupio porodičnu grobnicu na Novom groblju u Beogradu, izrazivši želju da tamo bude sahranjen sa suprugom Draganom, a kako je ostao veran komunističkoj ideji izrazio je želju da ga, kada za to dođe vreme, sahrane u sanduku sa petokrakom.

Druže Mrko, večna ti slava i hvala!

Tvoj drug i prijatelj Vladan Dinić — Dinja