Analiza: Šta za svet i za Srbiju znače milijarde koje je nedavno dodelio MMF za 190 država sveta?

Bogati dobili najviše. Sprema se alternativa dolaru

Piše: dr Dejan Jovović, naučni savetnik — ekspert za međunarodne finansije i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije

Ove godine u avgustu izvršena je nova, do sada, najveća generalna alokacija tzv. specijalnih prava vučenja — “Special Drawing Rights” (SPV), međunarodne rezerve aktive i obračunske jedinice koju emituje Međunarodni monetarni fond (MMF), u vrednosti od 456,5 milijardi SPV odnosno — 650 milijardi dolara.

Suma od 650 milijardi dolara namenjena je tome da se povećaju globalne rezerve, ojača poverenje i otpornost globalne ekonomije, kao i da se omogući zemljama da obezbede fiskalne mere da izađu iz pandemije kovid-19. Cilj je, znači, da se poveća svetska likvidnost, posebno nasiromašnijih zemalja, i kako MMF apeluje “omogući borba pritiv globalne pandemije i obezbedi vakcinacija stanovništva”.

MMF je sa najvećom raspodelom SPV u svojoj 77 godišnjoj istoriji izveo dobar marketinški potez, kada se svet suočio sa najtežom ekonomskom krizom još od Velike depresije 1929. Pomoć će biti alocirana zemlja — člnicama svuda po svetu, dok za sam MMF dodeljena suma SPV ne predstavlja neki gubitak.

MMF će morati da se aktivno angažuje sa zemljama — članicama u narednim mesecima, kako bi utvrdio održive opcije za dobrovoljno kanalisanje SPV iz bogatijih članica radi podrške siromašnijim i ranjivijim zemljama. Nova MMF- ova procena globalnih potreba za rezervama, koja se provodi svakih pet godina, pokazuje jasnu potrebu za dodatnim SPV, budući da se zemlje teško bore sa pandemijom korona virusa.

Pojedine stručne ocene polaze od toga da u principu dodeljena SPV ne predstavljaju preveliki iznos, pogotovu kada se vidi koliko su ukupno centrane banke širom sveta u poslednjih godinu i po dana već upumpale u svetsku privredu. Tako je samo američki FED (centralna banka) ulio prvo 2.000 milijardi dolara, a očekuje se najverovatnije još 3.500 milijardi dolara, a Evropska centralna banka odobrila je 750 milijardi evra za 19 članica evro-zone.

Svih 190 zemalja članica MMF dobilo je novac i to proporcionalno u odnosu na visinu postojećih nacionalnih kvota, što znači da su najveće iznose dobile najbogatije zemlje sa najvećim kvotama, oko 375 milijardi dolara, kojima su ona najmanje potrebna: najviše su dobile SAD, oko 113 milijardi dolara. Zemljama sa rastućim ekonomijama i zemljama u razvoju otišlo je oko 274 milijarde dolara. Najgore su, kao i uvek do sada, prošle najsiromašnije zemlje sa najmanjim kvotama. Dobile su samo 21 milijardu dolara. Reč je o zemljama čiji su dugovi narasli na oko 750 milijardi dolara.

MMF je dodelio Srbiji 890,22 miliona dolara, a na osnovu njene kvote koja iznosi 0,14 odsto svih kvota (na osnovu koje, Srbija ima 0,16 odsto glasačkih prava). Vlada Srbije će da odluči da li će i kako utrošiti dodeljena sredstva a ona mogu da se koriste za jačanje deviznih rezervi (koje iznose preko 14,5 milijardi evra), da se konvertuju u druge valute, za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema, budžetskih potreba, kao i za otplatu nekih skupljih dugova pre roka dospeća, ali ne mogu da budu zamena za strukturne reforme, odnosno infrastrukturne i investicione projekte ili restrukturisanje dugova.

Kada su u pitanju ova sredstva u vidu SPV, treba reći da je reč samo o pravu, ali ne i obavezi, pa Srbiji trenutno možda i ne treba pomoć iz novog izvora.

Ako bi se vraćali skupi dugovi, najskuplji je trenutno bio dug po osnovu evroobveznica emitovanih još 2011. godine (u vreme dok je premijer i ministar finansija bio Mirko Cvetković), sa rokom dospeća 28. septembra ove godine. Ostalo je da se otplati još 700 miliona dolara, od ukupne emisije od dve milijarde, a godišnja kamata na ovaj dug je 7,25 odsto. Isplata ovih obveznica novostečenim veoma jeftinim sredstvima u vidu SPV ne bi bilo loše rešenje, međutim, ova transakcija nije urađena.

Očigledno je da su Srpske vlasti za odluku čekale konsultaciju sa MMF-om koja je počela 11. oktobra ove godine a po osnovu prve revizije novog savetodavnog i nefinansijskog PCI (Policy Coordination Instrument) aranžmana. Ministar finansija je najavio početkom oktobra da će se deo dobijenih sredstava upotrebiti za izmirenje obaveza po spoljnim dugovima koji dospevaju iduće godine.

Treba reći u vezi ovog ranijeg duga, da je ministar finansija izjavio 28.septembra ove godine da je Srbija upravo vratila dug bivše vlasti od 700 miliona dolara, sa kamatama od preko 25 miliona dolara, što je, kako je objasnio, primer lošeg zaduživanja zbog ekstremno visoke kamate od 7,25 odsto, a “država je zbog tog, ali i drugih loših poteza, bila prinuđena na teške mere fiskalne konsolidacije, kako bi se spasila potpunog kolapsa i odmakla od ivice provalije”. Ovom najnovijom realizovanom transakcijom neće doći kraj problemima zbog ranijih zaduživanjima države, jer se otplaćuju i dalje krediti uzimani od evropskih i svetskih finansijskih institucija i stranih vlada, iz perioda sedamdesetih i osamdesetih godina, za koje se plaćaju vrlo visoke kamate i tako će biti i u narednih dvadeset godina, kada bi trebalo da se otplate.

Finansijska podrška MMF-a Srbiji u vidu SPV može biti značajna, ali nije kako se predstavlja u javnosti, dodeljena zbog “dobre ekonomske politike”, jer su je dobile sve zemlje-članice MMF-a za otklanjanje posledica pandemije.

Sve bivše republke ex Jugoslavije, članice MMF-a, dobile su alokacije SPV, prema visini nacionalnih kvota i to (u milionima SPV): Hrvatska 687,6; Slovenija 562,1; Bosna i Hercegovina 254,2 ; S. Makedonija 134,5 i Crna Gora 58,0.

Tzv. Republiku Kosovo, iako nije članica Ujedinjenih nacija, MMF je primio u članstvo 2009. godine i dodelio 79,2 miliona SPV, prema visini kvote (koja iznosi 82,6 miliona SPV).

Poslednja raspodela SPV, pre ove, izvršena je u avgustu 2009.godine u iznosu od 161,2 milijarde SPV(250 milijardi dolara), za rešavanje posledica globalne finansijske krize. Naime, sam MMF i eksperti objašnjavali su ovu veliku emisiju time što je bilo potrebno brzo gasiti požar svetske finansijske krize 2008 -2009 godine. Mogućnosti pojedinih država bile su iscrpljene i tada su se svetske finansijske vlasti setile tog „čarobnog štapića“ za spasavanje, kao što su SPV.

Pandemija korona virusa i svetska ekonomska kriza koja je nastupila posle nje 2020. godine, podstaklo je pregovore o velikoj emisiji SPV od strane MMF-a. Na kraju prošle godine, na izborima za predsednika SAD pobedio je Džozef Bajden, a njegova administracija (i Dženet Jelen ministar finansija), za razliku od Donalda Trampa, nije imala ništa protiv širenja baze resursa MMF-a na račun obimne alokacije SPV. Na kraju 2020. godine u korist emisije SPV dodat je još jedan argument, kada je Svetska zdravstvena organizacije zauzela kurs opšte vakcinacije, što zahteva velika finansijska sredstva. Zemljama u razvoju, a pre svega najsiromašnijim, bilo je nemoguće da reše ovaj problem, iako je MMF, pokušao da „pomogne“ ovim zemljama putem povoljne finansijske pomoći, davanjem svojih kredita.

Već više od godinu dana najbogatije zemlje sveta (pre svega Grupa -7) razmatrale su pitanje da se „stegnu“ i pomognu „siromašnom Jugu“ da sprovede sveopštu vakcinaciju, gde treba vakcinisati stotine miliona, a možda i milijarde ljudi u zemljama u kojima za to nema novca. U MMF-u i zemljama G-7 izračunali su, prema nekim medijskim informacijama, da treba sakupiti oko 100 milijardi dolara, za takvu „humanitarnu pomoć“,ali nisu došli ni do kakvog dogovora. Zato je odlučeno da se pomogne ovim zemljama na najmanje bolan način, a to je da se odobre nove velike emisije i širenje SPV.

Ali da sprovedena alokacija SPV, ekvivalentna iznosu od 650 milijardi dolara, neće rešiti u potpunosti problem sveopšte vakcinacije razmatrano je, kako se navodi, više puta iza zatvorenih vrata na sastancima G-7. Tada je bilo apela da se bogate zemlje, koje su u najnovijoj raspodeli SPV dobiti skoro 400 milijardi dolara, odreknu bar četvrtine tog iznosa radi pomoći siromašnim zemljama da otklone posledice pandemije i da izvrše potpunu vakcinaciju stanovništva. Ipak, taj poziv je ostao bez odgovora, jer nikakvi konkretni dogovori o mobilizaciji 100 milijardi dolara nisu postignuti.

Da je situacija u vezi vakcinacije u siromašnim zemljama, za razliku od bogatih zemalja, veoma nepoljna, pokazuju podaci iz avgusta ove godine, o delu potpuno vakcinisanih u ukupnom broju stanovništva u procentima: SAD — 49; Nemačka — 52; V.Britanija — 56; Nigerija — 0,7; Ruanda — 1,9; Kongo -1,2; Papua Nova Gvineja — 0,1; Mozambik-1; Mali — 0,2; CAR — 0,2.

I posle sastanaka G-7 i konačne odluke o emisiji SPV, ostalo je otvoreno pitanje gde pronaći nedostajućih 100 milijardi dolara? Iako je 190 država — članica MMF-a dobilo pripadajuće iznose SPV prema svojim kvotama, problem nedostatka sredstava za vakcinaciju siromašnih zemlja i dalje postoji, uprkos stalnim apelima MMF-a bogatim zemljama da se hitno pomogne najsiromašnijima.

SPV raspodeljuje MMF zemljma — članicama (centralnim bankama kao fiskalnim agentima država) i samo one mogu da ih koriste između sebe i još 15 međunarodnih finansijskih institucija (prescribed holders). Zemlje koje nameravaju da potroše SPV, mogu da ih zamene za “slobodno upotrebljive valute”(freely usable currencies) tj. pet najznačajnijih svetskih valuta koje čine korpu valuta SPV, odnosno da među zemljama nađu partnera za razmenu, a treba, očekivati da će najviše SPV kupiti SAD.

Korpu sada sačinjavaju — američki dolar (41,73 odsto ), evro (30,93 odsto), kineski juan (10,92 odsto), japanski jen (8,33 odsto) i britanska funta (8,09 odsto). Pondersko učeše dolara u korpi je preveliko, jer američka privreda ne doprinosi ukupnom svetskom bruto domaćem proizvodu u tolikom odnosu.

MMF dodeljuje zemlji — članici kamatu (interest) na njene holdinga SPV preko neto kumulativne alokacije ove rezervne aktive ( čime bogate države faktički subvencionišu siromašne pozajmljujući im sredstva po izuzetno niskoj kamatnoj stopi), dok zemlja-članica plaća troškove (charges) u istom iznosu na holdinge SPV ispod ove alokacije, koji sada iznosi 0,050 odsto.

Ako bi se, na primer, zamenila cela dobijena srpska kvota SPV od 890 miliona dolara za neku od baznih valuta, Srbija bi platila MMF-u oko 446 hiljada dolara na ime troškova, jer bi imala manjak SPV.

Dobijene čvrste valute u zamenu za SPV, zemlje mogu da upotrebe, a primer , za nabavku vakcina protiv kovida -19, na čemu sada u pandemiji uveliko insistira MMF.

Na pitanje šta su u stvari SPV, kakva im je uloga i perspektiva, treba reći da se radi o jednom specifičnom monetarnom mehanizmu i pravu, o kome je napisana velika naučna i stručna literatura, posebno od strane vodećih stručnjaka MMF-a. Međutim, SPV su i dalje ostala potpuno nepoznata kao pojam za širi auditorijum, pa čak i za jedan deo stručne javnosti.

SPV su kreirana po uzoru na ranije zamišljeni obračunski novac — “bankor”. To podseća na ono što je predlagao šef britanske delegacije, poznati svetski ekonomista i teoretičar državnog kapitalizma, Džon Majnard Kejns na istorijskoj Bretonvudskoj monetarnoj konferenciji jula meseca 1944. godine u SAD, kada su osnovani MMF i Svetska banka.

Glavne karakteristike Kejnzovog plana bile su eliminisanje zlata kao sredstva plaćanja i njegova zamena novim obračunskim sistemom, uvođenje multilateralnog bankarskog sistema u međunarodne obračune preko Međunarodne klirinške unije i »bankora« kao obračunske jedinice, po đednaka odgovornost poverilaca i dužnika za održavanje ravnoteže ekonomskih odnosa, kao i mogućnost promene vrednosti nacionalnog novca pod određenim uslovima. On je, znači, želeo da glavna svetska valuta postane nadnacionalna novčana jedinica “bankor“,kao obračunska jedinica, koju će emitovati Međunarodna klirinška unija.

SAD su izašle sa planom monetarnog stručnjaka Hari Dekster Vajta, koji je zagovarao zadržavanje zlata u monetarnim odnosima, stabilne devizne kurseve, osnivanje Stabilizacionog fonda i novčane jedinice »junitas« u kojoj bi se vodilo potraživanje fonda, dok bi se glavna odgvornost za poremećaje prebacila na zemlje dužnike.

Na kraju je preovladao kompromis i prihvaćen Zajednički plan stručnjaka (sa primesama Vajtovog plana), kojim se zavodi »Monetarni fond«. Planovi angloameričke Koalicije istakli su interese SAD i V. Britanije, tako da je postignuti »kompromis« značio prevladavanje američkih stavova, a gde su se ostale razvijene i zemlje u razvoju uključile u sistem dominantan od strane američkog dolara, sa zlatnom podlogom.

Bretonvudski monetarni sistem doprineo je učvršćenju američke hegemonije i odnosa zavisnosti između SAD i ostalih zemalja, koje su se priključile MMF-u.

Iako je u Breton Vudsu prihvaćena američke varijante zlatnog dolara, Kejnsova ideja nikada nije u potpunosti odbačena, tako da se može reći da je svojevrsna varijanta „bankora“ postala novčana jedinica SPV.

SPV su, u stvari, nadnacionalni “bezgotovinski novac”, koji ima pravo da emituje isključivo MMF i može se koristiti samo za posebne ciljeve. Ovaj novi veštački monetarni medijum nazvan je “specijalnim,” pošto u odnosu na “redovna prava vučenja” u MMF-u nema karakter zajma. Za razliku od zlata i banknota, SPV kao veštačka valuta fizički ne postoje, već samo predstavljaju knjižni novac i ne stiču se nikakvim uplatama zemalja-članica MMF-u u nacionalnim ili drugim valutama, što znači da imaju karakter poklona.

SPV su, znači, dala mogućnost MMF-u da poveća međunarodne rezerve, jednostavnim knjigovodstvenim načinom, omogućujući zemljama da povećaju svoje rezerve bez bilo kog neto izvoza roba i usluga ili spoljnog pozajmljivanja sredstava.

SPV je u početku bio definisano kao ekvivalent 0,888671 grama čistog zlata, što je bilo jednako jednom američkom dolaru. Posle raspada Bretonvudskog monetarnog sistema 1971. godine i uvođenja fluktuiranja valuta, kao i donošenja odluka o demonetizaciji zlata i ustanovljavanju dolarskog (papirnog dolarskog) standarda 1976. godine, SPV je redefinisano prvobitno kao korpa 16, a kasnije pet valuta, a vrednost SPV se određuje dnevno na tržištu deviznih kurseva i objavljuje na veb stranici MMF-a. Jedno SPV sada iznosi oko 1,4 dolara.

Dodela SPV je besplatna i nisu potrebni doprinosi iz budžeta zemalja donatora. SPV su rezervna aktiva, a ne strana pomoć. Ono što je važno, alokacija SPV ne povećava teret javnog duga bilo koje zemlje.

SPV su sredstvo koje se može koristiti za otklanjanje deficita platnog bilansa na isti način kao zlato ili rezervne valute, pa se stoga kolokvijalno nazivaju “papirno zlato”, i imaju ulogu “svetskog novca” fiktivnog i veštački kreiranog, kao sredstva plaćanja u međunarodnim finansijskim transakcijama.

Svaka zemlja znači može da sačuva, pokloni ili razmeni SPV, a kada se razmeni za neku čvrstu valutu onda postaju “novac”. Za obavljanje običnih trgovinskih transakcija ili za investicije SPV se, za sada, ne mogu koristiti.

Treba reći da se uporedno sa razvojem MMF-ovih ili “zvaničnih”(službenih) SPV, pojedine međunarodne oerganizacije, zajmoprimaoci i investitori u cilju obezbeđenja od nestabilnosti i neizvesnosti u kamatnim stopama i kretanju deviznih kurseva, sve više upotrebljavaju ovu jedinicu, stvarajući komercijalna ili “privatna” SPV, koja, pre svega, imaju funkciju obračunske jedinice. U SPV se denominiraju različiti privatni finansijski instrumenti i obaveze ( tekući računi i depoziti komercijalnih banaka, sindikovani zajmovi, obveznice i sl.).

Pozicioniranje MMF u novom svetu

Pojedine strukture u MMF, uključujući i delove njegovog najvišeg rukovodstva na čelu sa dinamičnom i agilnom Bugarkom Kristalinom Georgijevom generalnim direktorom MMF-a (za razliku od nedovoljno aktivne, birokratizovane i aferama sklone njene prethodnice Francuskinje Kristin Lagard), čvrsto zastupaju stav da MMF izvedu iz “letargije” u koji je već godinama zapao, i da se sem njegove “kozmetičke reforme”, konačno počne da bavi ozbiljnim i efikasnijim pristupom politike finansijske i druge tehničke pomoći zemljama — članicama, a da ne bude samo “svetski finansijski policajac”, koji čvrsto drži u rukama palicu Wall Steet-a i isteruje dugove zaduženih nerazvijenih zemalja.

Posao Georgijeve je dodatno otežan zbog tvrdog stava Amerike i njenog protivljenja bilo kakvim suštinskim reformama, koje bi ugrozile njenu vodeću poziciju u svetskoj ekonomiji i finansijama. Potrebna je transformacija MMF-a, koji je organizovan kao akcionarsko društvo, za početak, pre svega, u samom mehanizmu odlučivanja, odnosno preraspodeli nacionalnih kvota i glasačke snage zemalja — članica, koju sprečavaju najbogatije zemlje na čelu sa SAD.

Najnovijom velikom dodelom SPV svojim članicama u kriznom trenutku svetske privrede, MMF je donekle “osvetlao obraz” i privremeno skrenuo pitanje njegove ozbiljne reforme u drugi plan, koje će opet uskoro izbiti na površinu, a njen dalji tok umnogome će zavisiti od neophodnog odlučnijeg stava, pre svega, ojačalih zemalja BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), koje su neopravdano zapostavljene u svetskom monetarnom poretku.

Snagom veta koji jedino ona sada ima, Amerika blokira novu reformu kvota (a time i glasačkog mehanizma), koju je predložio MMF, a podržava samo one aranžmane MMF-a za popunjavanje njegovih finansijskih sredstava, gde se ne dira upravljačka struktura unutar MMF-a i time izbegava mogućnost eventualnog dobijanja prava veta grupacije BRIKS. Promena u glasačkim udelima zahteva odobrenje supervećine od 85 odsto glasačke snage, koje Amerika glatko može da odbije, jer raspolaže sa 16,5 odsto ukupnih glasova.

BRIKS sada poseduje 14,7 odsto ukupnih glasova u MMF-u, što znači da im nedostaje samo 0,4 odsto, ali se SAD grčevito bore da se one u tome ne izjednaće sa Amerikom, i da zajedno ne donose glavne odluke u MMF-u.To će se svakako jednom desiti, što će dovesti do nove gobalne podele snaga u svetskim finansijama i pokrenuti neke stvari sa mrtve tačke.

Ako bi zemlje BRIKS-a konačno dobile 15,1 odsto glasova u MMF-u i pravo veta, one u pogledu dalje uloge i transformacije SPV imaju drugačija gledišta u odnosu na Ameriku. U potpunosti podržavaju dalje jačanje i nove značajne alokacije SPV, kao stabilne aktive u međunarodnim rezervama zemalja, što bi ojačalo i proširilo njihovu ulogu kao monetarnog medijuma, a u pravcu postepenog smanjenja uloge i uticaja američkog dolara, još uvek ključne valute u svetskoj privredi i finansijama.

Neki svetski eksperti, kao što je Džim Rikards, američki ekonomista, investicioni bankar, medijski komentator, autor više intrigantnih knjiga i dobro poznata ličnost iz sveta finansija, pažljivo prate navodne planove emisije SPV i dolaze do zaključka da vlade najbogatijih država G-7 i sam MMF paralelno razmatraju pitanje o mogućoj radikalnoj reformi MMF-a. Zbog takvog radikalizma, interesantno je ovde pomenuti glavne karakteristike ove navodne reforme.

Prema tvrdnjama Rikardsa, posle svetske finansijske krize 2008–2009. godine mnogima je postalo jasno da valutno-finansijski sistem dogovoren na Jamajci 1976. godine, zasnovan na papirnom dolaru, neće dugo opstati, i da treba pripremiti alternativu američkom dolaru. A ta alternativa može i treba da postane poluzaboravljena “valuta” pod nazivom — SPV. Pri tome, MMF kao emitenta SPV treba pretvoriti u Svetsku centralnu banku.

Džim Rikards primećuje da su posle krize 2008 -2009. u MMF-u počele pripreme za zamenu dolara „papirnim zlatom“, odnosno sa SPV. On tvrdi da je MMF još 7. januara 2011. godine napravio generalni plan za zamenu dolara sa SPV, što uključuje stvaranje tržišta obveznica SPV, dilere SPV, pomoćne mehanizme i ostalo.

Tada je generalni direktor MMF-a bio Francuz Dominik Štros — Kan, reformistički orijentisan, koji je aktivno podržavao projekat prelaska sa dolara na SPV, zbog čega je u maju 2011. godine, napustio ovaj položaj i protiv njega je otvorena istraga (zbog navodnog seksualnog skandala u hotelu u Njujorku). Na njegov račun upućene su tada brojne optužbe, a može se pretpostaviti da su glavni inspiratori toga bili oni koji su zagovarali očuvanje papirnog dolarskog standarda, a to su glavni akcionari FED-a (Američka centralna banka).

Po mišljenju Rikardsa, može se očekivati da MMF ubrzo otpočne sa promenom načina raspodele emitovanih SPV, a za udeo u emitovanom iznosu aktivno će se voditi zakulisna borba. Mogućnosti korišćenja SPV će se širiti i ona će postati konvertibilna. Nove tranše SPV raspoređivaće se ne samo između država — članica, već će deo emisije pripasti i međunarodnim organizacijama, kao što su Svetska banka i Organizacija Ujedinjenih Nacija, a one će, sa svoje strane, onda usmeriti dobijena SPV na vakcinaciju, borbu sa pandemijom, klimatskim promenama i druge ciljeve. Rešenja o raspoređivanju SPV donosiće nezavisni činovnici, koji nisu potčinjeni nacionalnim vladama.

Razmišljanja Džima Rikardsa o planovima emisije SPV od strane MMF-a dovode do nekoliko njegovih zaključaka:

- Planirana emisija sume, koja je ekvivalentna iznosu 650 milijardi dolara, samo je prvi korak,a slede još veće raspodele SPV. Tako će početi postepeno, neprimetno zamenjivanje američkog dolara “nadnacionalnom valutom” — SPV.

- MMF će se postepeno osloboditi od uticaja najbogatijih država — članica i transformisati u Svetsku centralnu banku, čija će glavna funkcija biti emisija SPV i njihovo usmeravanje tamo gde su potrebna.

- Paralelno sa izgradnjom Svetske centralne banka, doći će do “stvaranja svetske vlade”, koja će dobiti SPV od ove banke.

- Svetska vlada se već stvara na osnovama OUN-a i njenih specijalizovanih organa. Pilot — projekat predstavlja svetska vakcinacija, kojom upravlja Svetska zdravstvena organizacija, kao specijalizovani organ OUN, koji se nalazi van kontrole suverenih država. Sutra se iste takve promene mogu dogoditi i drugim specijalizovanim organima i OUN u celini. Potpunu “kontrolu nad svetom dobiće svetska vlada” ili oni koji će odlučiti da ostanu u senci, odnosno kontrolišu izdavanje SPV?!

Autor ovog članka, koji se već više godina bavi i problematikom svetskih finansija, nije upoznat sa gore navedenim radikalnim navodnim planovima afirmacije SPV kao “valute” za spasavanje globalističkih sruktura, i šta se krije iza emisija SPV, ali misli da nije moguće ovakav scenario razvoja svetske ekonomsko-finansijske situacije, koju prognozira kontroverzni američki ekonomista Đžim Rikards. Radi se o više nesumljivo interesantnih i radikalnih planova i ideja, koji su, reklo bi se, sada neostvarljivi i na granici senzacionalizma. Dobro bi bilo da SPV postanu “glavna svetska rezervna valuta”, kako je i bilo predviđeno planovima za reformu međunarodnog monetarnog sistema od pre nekoliko decenija, ali nije nikada zaživela u praksi, prvenstveno zbog protivljenja SAD. Tradicionalni svetski finansijski lideri, a pre svega SAD, ne zele da izgube kontrolu nad MMF-om. Danas Amerika imaju veliki udeo u glasovima MMF-a, najuticajnijoj svetskoj finansijskoj instituciji, što joj omogućava da koristi tako značajan instrument upravljanja, kao što je “veto” i može da blokira svaku važnu planetarnu finansijsku odluku, pa i onu o potpunoj i radikalnoj transformaciji MMF-a.

Direktor MMF Kristalina Georgijeva dobila je podršku Grupe 20 velikih najrazvijenijih ekonomija za formiranje novog Trusta, koji će omogućiti bogatim članicama MMF-a da doniraju svoj deo iz novoformiranih rezervi SPV za hitne situacije velikom broju zemalja kojima treba pomoć. Finansijski zvaničnici G-20 podržali su u zajedničkoj izjavi, novi Trust za otpornost i održivost (Resilience and Sustainability Trust — RST) i pozvali MMF i Svetsku banku da “tesno sarađuju” na razvoju i primeni finansiranja u okviru novog Trusta, preneo je Rojters 14. oktobra ove godine.

Naime, G-20 radi na implementaciji značajnog povećanja kreditnih sposobnosti već postojećeg Trusta za smanjenje siromaštva i rast (Poverty Reduction and Growth Trust — PRGT) i poziva na dodatne doprinose za zajmove i subvencije od zemalja koje to mogu da realizuju. Pozvala je MMF da uspostavi novi RST u skladu sa svojim mandatom, da obezbedi pristupačno dugoročno finansiranje za pomoć zemljama sa niskim prihodima, malim državama u razvoju i ugroženim zemljama sa srednjim prihodom, kako bi smanjile rizike za buduće stabilnost platnog bilansa, uključujući one koje proističu iz pandemije i klimatskih promena. Novi RST treba da očuva karakteristike rezervnih sredstava SPV, koja se kanališu kroz Trust. Poziva se MMF da razvije i implementira RST i blisko sarađuje sa Svetskom bankom u ovom procesu, te da pruži tehničku podršku u istraživanju održivih opcija za usmeravanje SPV kroz multilateralne razvojne banke. Takođe, G-20 ostaje otvorena za razmatranje održivih opcija za dobrovoljno usmeravanje SPV i pozivaju se članice MMF-a da razmotre potpisivanje dobrovoljnih aranžmana za trgovanje SPV, radi povećanja tržišnih kapaciteta.

Amererički ministar finansija Dženet Jelen je, takođe, podržala napore za kanalisanje SPV, i “brzo uspostavljanje” novog Trusta, saopšteno je iz američkog Ministarstva finansija posle sastanka Jelenove sa finansijskim zvaničnicima finansija Grupe — 7.

Novi RST trust će omogućiti članicama MMF-a da pozajme ili doniraju svoj udeo, od ukupno odobrenih 650 milijardi dolara novih SPV MMF-a, kako bi se obezbedilo dugoročno finansiranje malih ostrvskih država i ugroženih zemalja sa niskim i srednjim prihodom koje su već u MMF-ovom Programu za smanjenje siromaštva i rast — PRGT.

Formiranje Trusta namenjeno je rešavanju problema mnogih siromašnih zemalja i onih sa srednjim prihodima koje je teško pogodila pandemija korona virusom, ostavljajući ih bez dovoljno sredstava za pripremu i borbu sa ekstremnim vremenskim prilikama. Georgijeva je još u junu ove godine, prvi put otkrila da se radi na uspostavljanju Trusta, napominjući da bi njegova sredstva mogla da se koriste za rešavanje rizika vezanih za klimatske promene i pandemije, a koji nusu obuhvačheni postojećim sredstvima MMF-a.

Dokument MMF-a predviđa potražnju za sredstima iz novog Trusta od 30 do 50 milijardi dolara tokom 10 godina, a procena aplikanata će se zasnivati na prihodima svih 69 zemalja koje ispunjavaju uslove za PRGT, među kojima je 15 malih država u razvoju i 54 zemlje sa srednjim prihodom. Od članica MMF-a, kandidata za RST će se tražiti da već imaju neki aranžman sa MMF-om i da pristanu na reforme za jačanje eksterne i unutrašnje stabilnosti.

Direktor MMF-a Georgijeva očekuje da razvijene ekonomije dostignu cilj prebacivanja oko 100 milijardi dolara nove alokacije SPV na siromašne zemlje, kojima je to potrebno.

***

Posle globalne finansijske krize 2008. godine pojačani su napori za reformom međunarodnog monetarnog sistema, posebno od strane BRIKS-zemalja, koje raspolažu sa najvećim rezervama u dolarima, pa su u velikim gubicima kada američka valuta depresira.

Postoje predlozi da nekoliko valuta obavlja funkciju svetske rezervne valute (multipolarni sistem — dolar, evro i kineski juan), ili da se formiraju tri valutna bloka u svetu: dolarski blok, blok evra i azijski blok, kao i drugi, da SPV kao “kompozitna valuta” postanu glavna rezervna valuta u svetskim finansijama i obezedi kontrolisano funkcionisanje međunarodnog monetarnog sistema preko MMF-a.

Za veću ulogu SPV u međunarodnom monetarnom sistemu, potrebno je da se obezbede brojni preduslovi, da se vrše regularne i po obimu značajne alokacije, a jedan od najvažnijih je da se snažnije razvije privatno tržište SPV, odnosno da centralne banke obavljaju transakcije u SPV sa privatnim holderima.

Trebalo bi promeniti i ime ovom monetarnom medijumu, koji je komplikovan, konfuzan i nejasan i zato pojednostaviti ga, radi dalje afirmacije SPV za širu upotrebu. Pre definitivnog uvođenja naziva za SPV, bilo je, na primer, različitih predloga terminološke prirode (na engleskom jeziku) kao: “grammor”, “bancor”, “unitas” i slično.

Najveći deo novih alokacija SPV trebalo bi da pripadne deficitarnim zemljama u razvoju, kojima su ona najviše potrebna, što znači da buduće kreiranje ne bi trebalo da se vrši po dosadašnjem kvotnom neravnopravnom kriterijumu MMF-a, jer bi time i dalje najveće iznose SPV dobile suficitne najrazvijenije zemlje.

„Svedok“ se bavi političkim, ekonomskim i društvenim dešavanjima u Srbiji i u svetu. Od maja 1996. do marta 2020. Svedok je izlazio u štampanom izdanju.

„Svedok“ se bavi političkim, ekonomskim i društvenim dešavanjima u Srbiji i u svetu. Od maja 1996. do marta 2020. Svedok je izlazio u štampanom izdanju.