Da li je naša Milunka Lazarević pravi junak svetske hit serije Damin gambit? (Treći deo)
Da li su guske ili gusani spasili Rim?
Piše: Vladan Dinić
Večna dilema: da li i zbog čega žene slabije igraju šah od muškaraca?
U svetskom hit serijalu “Damin gambit” i nije tako: Beth Harmond, glavna junakinja serije pobeđuje redom, ali.
Legenda kaže da su jednom prilikom u šetnji prvak sveta Mihail Talj i budući šampion Bobi Fišer, prolazeći pored plaže razgovarali o šahu.
Najednom će Bobi: - Miša, znaš, ja bih svakoj ženi šahistkinj mogao da dam piona i konja fore i pobedio bih je!
Pogleda ga “Gusar iz Rige”, pa će: - Čuj Bobi, žena je žena, ali — konj je konj!
Iako nije istinito, lepo je verovati, kaže italijanska poslovica.
Pripremajući tekst za Svedok Online nastavak o TV serijalu “Damin gambit” i večnoj dilemi — “zašto žene slabije igraju šah od muškaraca” konsultovao sam svog dugogodišnjeg prijatelja, legendarnog velemajstora i prvog omladinskog šampiona sveta (Birmingem, 1951.), dvaput kandidata za prvaka sveta među seniorima, našeg slavnog Boru Ivkova:
- Naravno, ako je ta anegdota o ženama i konju istinita, a ne verujem, jer Bobi, iako tada mlad, nikada nije bio naivan, ne bi mogao da daje piona i konja fore, ali…
Sa izuzetkom Vere Menčik i pojave, mnogo kasnije, None Gaprindašvili, žene su zaista igrale mnogo slabije i osim Ver Menčik, gotovo nijedna dama nije mogla da se pohvali nekom pobedom nad običnim majstorom, a kamoli velemajstorom…E, onda su se pojavile Nona Gaprindašvili, Maja Čibudanidze, Pia Kramling, da ne pominjem Žužu i Judit Polgar, Hou Yi Fan, našu Alisu Marić, i da se našalim — Beth Hamond iz serije “Damin gambit”…I danas mnogo dama imaju “muške titule”, “muški rejting” i mnogo muških skalpova…Ko ne veruje neka pita naše srpske asove Ljubojevića (tukle su ga Maja Čiburdanidte i Judit Polgar), Dušana Rajkovića (Noma Gaprindašvili), Bojana Kurajicu (Nona Gaprindašvili), Vladu Raičevića (Gaprindašvili), ili Aleksandra Beljavskog (Gaprindašvili), Slavoljuba Marjanovića (Gaprindašvili), dr Maks Evea (Vera Menčik), Borisa Spaskog, više puta (Judit Polgar), itd.
Na ovu temu, svojevremeno, oglasio se svojom opsežnom analizom: HIPOTEZA O OSNOVNOJ SLABOSTI ŽENE U ŠAHU i veliki šahovski erudita i znalac, internacionalni majstor Vladimir Vuković u “Šahovskom glasniku…Iz obilne analize izdvajamo samo deo:
“…U staro se doba nije znalo za slabiju vještinu žene u šahu. Baš naprotiv: u arapskim legendama imamo robinje, koje svojim savjetima spasavaju partije svojih gospodara, a u starim kronikama na Zapadu, počev od Froissarta, ponavlja se fabula o djevojci, koja pobeđuje redom svoje prosce, da na kraju izgubi namjerno od mlada viteza, u koga se zaljubila…I kasnije vrijeme zna za žene, koje su se isticale vještinom u šahu i tek u ovom stoljeću (tekst je pisan šesdesetih godina 20. veka, primedba V.Dinić) počinje se opažati, da u uslovima teškog turnirskog šaha žene ipak zaostaju za muškarcima…U tom traženju bit će korisno utvrditi prije svega, na koji se način ispoljuje zaostajanje žena u šahu u samom praktičnoj partiji…Mislim da je iskustvo pokazalo da ima žena koje mogu izvesti i najteže kombinacije i dokučiti i najfinije pozicione ideje, pa na tom području znanja i shvaćanju ne treba tražiti razlike…”
“…Slabosti žena javljaju se na drugi način i ja bih ih obuhvatio ovako:
* Žene većinom ne izdrže kao muškarci u višesatnoj koncentracionoj pažnji, koja je neophodna za uspjeh u teškoj turnirskoj partiji;
* Ženama pada teže nego muškarcima, kad se valja brzo odlučiti i iz laviranja prijeći u dinamičnu igru;
* U preciznoj egzekuciji pod pritiskom cajtnota, žene u pravili griješe daleko više od muškaraca;
* U jednom sretnom trenutku ja sam spoznao, da su na osnovu gore navedena svojstva, koja ženama nedostaju, zapravo svojstva lovca;
* Koncentraciona pažnja nalikuje na strpljivo vrebanje, odluka o prijelazu u dinamiku ispada kao skok lovca na plijen, a preciznost pod vremenskim pritiskom ravna je hladnokrvnoj borbi lovaca;
* Veliki turnirski igrač je po tome prije svega lovac i njegove su osnovne vrline — vrline lovca!…
Negde pri kraju opsežne analize (koju možete kompletnu da pročistate u knjizi Vladana Dinića, u izdanju “Novmark, d.o.o. — KAD DAME MATIRAJU) Vukoviću se “omakla i konstatacija: žene ne terba potcenjivati, jer, zar GUSKE NISU SPASILE RIM SVOJIM GAKANJEM!”
Rekoh, neoprezno, jer usledila je vrlo brzo REKONTRA, ženskog velemajstora, pomenute Milunke Lazarević:
Da nisu bili GUSANI?!
“…Samo snažne ličnosti mogu da prave viceve na svoj račun. Jači pol to retko razume.
Od onog trenutka kada je madam Šode de Silan na pitanje — “Zašto žene slabije igraju šah od muškaraca?” lakonski odgovorila:
- Zato što treba ćutatu pet sati!
Neoriginalni muški jezici neprestano ponavljaju taj aforizam kao sopstveni izum!
Meni je već dosadilo da odgovaram na to “oštroumno” muško pitanje: Nikoga ne interesuje zašto ja igram bolje od dvadeset miliona Jugoslovena, već samo — zašto igram slabije od nekih sto Jugoslovena. Eto vidite kakve sitnice interesuju jaču polovinu čovečanstva!
A naše kolege šahisti, umesto da nas brane od napada, čak se sami staraju da unize naše zanimanje.
Nedavno se u Čehoslovačkoj igrao ženski zonski turnir. Maestro Opočenski skoro da nije ušao u salu gde se igralo. Sedeo je u restoranu pored sale i istovremeno davao informacije o položaju u partijama:
“Ona danas igra kao štrikaća mašina”, ocenjuje igru jedne učesnice.
“Otkud Vi to znate?”
“Njena protivnica već peti put ide do pomoćnih prostorija.”
Pomislite samo na osnovu kakvih finesa ocenjuje našu igru?!
U meču Jugoslavija — SSSR u Rijeci (1963.) naše šahistkinje (M.Lazarević i V. Nedeljković, (primedba V.D:) igrale su 6:6 sa sovjetskim šahistkinjama (N. Gaprindašvili, Zvorikina, Kušnir) i time spasile mušku ekipu od katastrofe. Znate li kako nam se zahvalio urednik Šahovskog glasnika Vladimir Vuković?
Rekao je: — “Odavno je poznato da su GUSKE spasile Rim.”
Koliko je meni poznato istorija još nije ustanovila da su sve te guske bilo ženskog roda, odbrusila je slavna Milunka Lazarević Vladimiru Vukoviću da se dugo pušio od jeda… Takva je bila Milunka.
