IN MEMORIAM: Velemajstor, inž. Verica Nedeljković (Pridvorica, Čačak 16.9. 1929. — Beograd, 13.12. 2023.)
Dama jednom, dama — zauvek!
Srbija, srpski sport i srpski šah su u sredu, 13. decembra 2023, pretpeli nenadoknadiv gubitak: posle kraće bolesti preminula je legendana Verica Nedeljković — magistar, prva žena inžinjer brodarstva, šahovski velemajstor i kandidat za titulu prvaka sveta…
Piše: Vladan Dinić
Ovo je sećanje o velemajstoru, diplomiranom mašinskom ininjeru, mr. Verici (Jovanović) Nedeljković (95), (rođenoj u Pridvorici, Čačak, 16.septembra 1929), i njenom suprugu, kardiologu dr Srećku Nedeljkoviću (rođenom u selu Virovu, opština Arilje 4. decembra 1923. — preminuo 2. januara 2011. u Beogradu, sahranjem u Aleji velikana) internacionalnom šahovskom majstoru, profesoru Medicinskog fakulteta u Beogradu, vrhunskom kardiologu.
Ni o Verici, ni o Nedeljkovi}ima, naravno, nema ni dokuimentarca, nema igranog filma. Jer, ovo je Srbija.
Ovaj moj tekst-sećanje, o Verici i Nedeljkovićima je moj mali pokušaj da im se odužimo, pošto sam poznavao Vericu i Srećka, njenog sina dr Miloša i brojne klince iz te loze…
Da javnost u Srbiji pročita i utuvi sebi u glavu, da je Srbija imala i ima ono što mnogi nemaju, od Tesle, Pupina, Andrića, Đokovića, Jokića, Španovićke… a to svakako nisu ni oni koji nam Veliki brat i njihovi vazali nameću, likovi iz raznoraznih parova, farmi, zadruga, starlete ,lažne pevačice, spodobe i mulj i talog jednog društva…
Ne, ovo je priča o pravim ljudima, ljudinama, o kojima Srbija mora da zna da postoje, da je moguće da postoje.
Vericu Veru Nedeljković sam upoznao davno… U središnjim godinama prošlog veka!
Rođena 16. septembra 1929. godine, Pridvorica, Čačak. Majka Vinka (rođ.Popović, iz Dučalovića) i otac Milorad Jovanović (Jovanović-Tošović iz Pridvorice). Osnovnu školu je učila u Jezdini kod učiteljice Olge Vujović, (sestre narodnog heroja Ratka Mitrovića) Osnovnu školu i gimnaziju završila u Čačku. Odličan đak, oslobođena Male i Velike mature…
Studije na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu upisala 1948.god. Diplomirala 1955.god. Bila je PRVA žena diplomirani inženjer brodogradnje u Srbiji!
Magistar tehničkih nauka postala je 1974.godine. Radila je u Jugoslovenskom rečnom brodarstvu (JRB), Srednjoj brodarskoj školi, i od 1961. do 1987. na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Predavala je predmet Otpornost materijala, autor i koautor je brojnih knjiga iz tog predmeta.
Specijalističko usavršavanje na Univerzitetu Duram, Severna Karolina, SAD, 1979.
Šah je naučila u čačanskoj gimnaziji i Šah klubu “Borac”.
Prelaskom u Beograd 1948. na studije, učlanila se u ŠK „Crvena zvezda” i u njemu zauvek ostala(!) — do 13. decembra 2023, dok je smrt nije matirala!
Titulu nacionalnog majstora osvojila je 1950. kao prvakinja Jugoslavije.
Titulu internacionalnog majstora FIDE 1954.god. kao pobednica Zonskog turnira FIDE, ali i plasmanom na Turnir kandidata za izazivača svetskog prvaka.
Titula velemajstora FIDE 1977.god. dodeljena joj je za osvojeno drugo mesto na Turniru kandidata za izazivača svetskog prvaka 1959. godine, u Plovdivu.
Šest puta prvakinja Jugoslavije. Četiri puta pobednica Zonskih i Međuzonskih turnira.
Pet puta uzastopno učesnica Turnira kandidata za izazivača svetskog prvaka!
o Treće mesto na svetu 1959–1962.
o U reprezentaciji Jugoslavije 20 godina neprekidno.
o Uspeh na međunarodnim mečevima sa Rumunijom, Mađarskom, Bugarskom…
o Uspesi na mečevima Jugoslavija-SSSR izuzetni: U Beogradu 1961. pobedila najjače Ruskinje sa senzacionalnih — 5:1! U Rijeci 1963. pobedila aktuelnu svetsku prvakinju Nonu Gaprindašvili i aktuelnu izazivačicu svetske prvakinje Alu Kušnir.
o Srebrna olimpijska medalja na Turniru nacija u Splitu 1963.godine je istovremeno i za Riplija i za Ginisa: Verica Nedeljković ostvarila je rekordnih 12 pobeda iz 12 partija protiv najjačih šahistkinja sveta toga doba.
o U izboru Deset najboljih sportista i sportistkinja Jugoslavije 1963.god. bila je osma, iza Miroslava Cerara (gimnastika), Radivoja Koraća (košarka), a ispred, recimo, Nikole Pilića (tenis), ujedno prva među sportistkinjama.
* Zaslužni sportista Jugoslavije 1957. godine.
* Sportista godine grada Beograda za 1957. godinu.
* Odlikovana Ordenom zasluga za narod 1972. godine.
* Uz to veliki broj plaketa, povelja, zlatnih znački, diploma, zahvalnica, pohvala,…od šahovskih organizacija, klubova, gradova i republike.
* Uša u više enciklopedija, zapisana u šahovskoj istoriji.
* Nacionalno sportsko priznanje 2007. godine.
* Nagrada za životno delo Sportskog društva Crvena Zvezda, 2016. god.
* Sa suprugom Srećkom, osnivač i pokrovitelj „Trofeja Verice i Srećka Nedeljkovića”, finalnog šahovskog prvenstva studentkinja i studenata Univerziteta u Beogradu.
Dođoh, videh, pobedih…
Verica Nedeljković, iako često sprečena obavezama na poslu, školi ili na fakultetu, kad joj je vreme dozvoljavalo, učestvovala na ekipnim turnirima, i često svojoj Zvezdi doprinosila osvajanju brojnih titula na Ekipnom prvenstavu Jugoslavije i Kupu Maršala Tita. Sećam se jednog ekipnog šampionata Jugoslavije, sredinom sedamdesetih, mislim da je to bilo u Njivicama, ili na Krku, Puli…
Partizan je rušio redom, Milunka Lazarević je dobijala sve od reda, a u Zvezdi, dotad bez Verice škripalo je u ženskom delu ekipe…
I, pred susret koji je rešavao prvaka, kao i obično, Zvezda-Partizan, u sali tajac.
Preko puta Milunke Lazarević sela je, niotkuda — Verica Nedeljković.
Došla je s puta, samo za tu partiju.
I vratila se odmah!
Šta mislite ko je pobedio?
I ko je postao ekipni prvak države?
Zvezda!
Verica je šokirala i Milunku i Partizan, ali to je druga tema iz naše slavne šhovske prošlosti…
Viđao sam je na brojnim turnirima, često opisivao njene partije, naročito njene mitske duele sa Milunkom Lazarević (o tome kasnije). Vreme i život su nas posle udaljili, dok se ponovo nismo sreli pre nekoliko godina. Na Mašinskom fakultetu, na Desetom, jubilarnom Trofeju Verice i Srečka Nedeljkovića, na kojem, po tradiciji, za vredan pehar i solidne novčane nagrade, igraju najbolji studenti-šahisti Beogradskog univerziteta…
Šah između dva srca
Mog starog znaca Srećka poslednji put sam sreo u Niškoj Banji pre više godina…
Ne u ordinaciji, ne u šahovskoj areni nego na Srećkovom novom zadatku. Dede. Budno je pazio na svog unuka koji se jurcao po velikom parku.
Deda Srećko je bio srećan. Unuk, mislim da se takođe zove Srećko, sada je veliki momak, nije baš tada mario ni za kardiologiju, ni za šah, ali…
Kasnije, čuo sam, postao je i šahista, ima i titulu, a verovatno }e imati i sjajnu karijeru.
Uostalom, krv nije voda…
Srećko Nedeljković (rođen 4. decembra 1923. u selu Virovo, opština Arilje, preminuo je 2. januara 2011. u Beogradu. Sahranjen u Aleji zaslužnih građna) bio je profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Šef katedre za kardiologiju, Upravnik Klinike za kardiologiju 1985–1987 i osnivač i prvi direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra Srbije 1987–1989. godine.
Glavni i odgovorni urednik izdanja “Kardiologija” 1986. 1994. i 2000. godine, udžbenika i naučnih dela.
Bio je Glavni istraživač za Srbiju u međunarodnom naučno-istraživačkom projektu: “Studija sedam zemalja sveta”, 1986–2010.
Nosilac brojnih priznanja: Oktobarska nagrada grada Beograda za dostignuća u nauci 1970. za učešće u Studiji sedam zemalja; Sedmojulska nagrada Republike Srbije za doprinos razvoju narodnog zdravlja 1979. za učešće u PACKO — Rakovičkoj studiji kardiovaskularnih oboljenja; Oktobarska nagrada grada Beograda za dostignuća u nauci 1981. za monografiju “Srčani blok i pejsmejkeri”, sa dop. članom SANU prof. dr Milanom Đorđevićem; Nagrada za žvotno delo Srpskog lekarskog drušva 1993; “Veliki pečat” Srpskog lekarskog društva 2003; Orden zasluga za narod sa zlatnim vencom 1986;
Član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva od 1976. Bio je predsednik Udruženja kardiologa Jugoslavije 1985–1989, i zatim počasni predsednik Udruženja kardiologa SCG i Srbije. Bio je član američkog Koledža kardiologa od 1966. i Njujorške akademije nauka 1980. Bio je član i osnivač Evropskog udruženja kardiologa 1987. Gramata Srpskog Patrijarha Gospodina Pavla 2000. u znak saradnje sa Patrijaršijom na izradi trećeg izdanja “Kardiologija 2000”.
Dobitnik Nagrade za najbolje urađen maturski rad “U radu i stvaralaštvu leži smisao života”, u čačanskoj gimnaziji 1943.
Zaslužni građanin grada Arilja, 2003. Autor i koautor u 395 reference u kojima su opisane nove metode koje je dr Nedeljković uvodio u kliničku praksu.
U inostranoj literaturi (ko)autor je u 4 monografije, sa ukupno 161 objavljenih jedinica, od kojih su 93 članci u celini, a 68 u vidu apstrakata radova koji su prihva}eni za prezentaciju na međunarodnim kongresima i skupovima.
Kapitalna publikacija, u kojoj su prezentirani 10-godišnji rezultati Studije sedam zemalja, objavljena je 1980. U vodećim svetskim časopisima međunarodnog značaja objavio je 46 članaka.
Dr Srečko Nedeljković drži svojevrsni rekord u indeksu citiranosti, najviše na osnovu objavljenih radova u Studiji sedam zemalja, koji je prema proceni veći od 3.400.
I šahovska dostignuća (iako mu je šah bio hobi!) su impozantna: Internacionalni majstor postao je 1950.god, kada su prvi put na kongresu FIDE uvedene te titule i iste godine priznate: Gligoriću, Trifunoviću, Srećku Nedeljkoviću (Srbija), Pircu, Pucu, Vidmaru (Slovenija) i Rabaru (Hrvatska) (tada sedam najjačih igrača u zemlji).
Titula osvojena pobedama na prvom međunarodnom turniru u Beogradu i na međunarodnom turniru u Beču.
Kao reprezentativac Jugoslovije tokom 15 godina, osvajač srebrnih medalja na ekipnim Evropskim prvenstvima u Beču 1957. i Oberhauzenu 1961.
Za te uspehe dobio je zvanje “Zaslužni sportista Jugoslavije”.
Bio je Savezni trener i sekundant šahovske reprezentacije Jugoslavije skoro deceniju, kada je Jugoslavija po snazi bila u vrhu, odmah iza bivšeg SSSR-a.
Trener, sekundant, i lekar za šahiste i prvake sveta Fišera, Spaskog, Talja, Botvinika, Korčnoja.
Dobitnik je Nacionalnog priznanja za sportska dostignuća, sa dodatnom penzijom za zaslužne sportiste, po rešenju Vlade Srbije 2007. godine.
Osnivač je i pokrovitelj „Trofeja Verice i Srećka Nedeljkovića”, studentskog finalnog takmičenja na visokom nivou u muškoj i ženskoj konkurenciji, uz svesrdnu podršku cele porodice.
Smrt je bila brža…
Nedavno sam pokušao da za Britiš čes magazin napravim intervju sa Vericom Nedeljkovič. Poslao sam joj desetak pitanja i želji da podsetim čitaoce najuglednijeg svetskog časošpisa koji izlazi u Londonu na najstarijeg živog velemajstora ne svetu… Razgovarao sam i sa njenim sinom Milošem koji je prihvatio das mi pošalje Veričine odgovore… Nismo stigli…
Poslednji put sreo sam se uživo sa Vericom u foajeu Mašinskog fakulteta, kada su legende srpskog šaha Verica Nedeljković Ljubomior Ljubojević povukli povukli prvi potez na turniru. I dugo pratili igru svojih šahovskih naslednika…
Dugo ćaskal, setili se prošlih, i boljih vremena, a onda me je Verica — matirala:
- Čitam redovno tvoje tekstove u “Svedoku”!
Verujte mi na reč, kada sam to čuo, odavno se nisam osećao, ponosnije.
Ali, godine i život idu svojim tokom.
Hvala Verici i Srećku za ono što su dali srpskom šahu i državi. Njihov primer je putokaz za naše društvo. Valjda će neko to i da vidi…
Lindau, mart 1959.
BELI: Heemskerk — CRNI: V. NEDELJKOVIĆ 0:1
(Damina indijka)
1. d4 Nf6 2. c4 e6 3. Nf3 b6 4. Nc3 Bb7 5. Bg5 Be7 6. Qc2 c5 7. e4 cd4 8. Nd4 0–0 9. Bd3 h6 10. Lh4 Sc6
(Sada je moguće napraviti mali rezime otvaranja. Bela raspolaže većim prostranstvom i premoći u centru, ali i crna je sa uspehom razvila svoje figure i već poslednjim potezom stavlja belu pred neprijatan izbor da menja na c6 i tako ukloni crnog slabog pešaka na d7, ili pak dozvoli Nb4 sa likvidacijom belog para lovaca).
11. Nc6 dc6 12. 0–0–0 Qc7 13. Bg3 e5 14. Rhf1
(Bela i dalje misli na inicijativu i sprema f4. Međutim, crna već stoji za nijansu bolje s obzirom na slabost polj d4. Trebalo je igrati Be2 uz sledeću izmenu topova po d-liniji i ravnotežom).
14. …Nh5! 15. Ne2 Rad8 16. f4
(Nastavak pogrešnog plana. U daljem toku se precizno koristi slabostima koje je prouzrokovao potez u tekstu).
16. …ef4 17. Bf4 Nf4 18. Nf4 Bc8 g3 Qe5 20. Kbl Bf6
(Počela je igra po crnim poljima, čije iskorišćavanje i pomaže crnoj da dođe do odlučne prednosti).
21. Qb3 Bg4 22. Rd2 Rd6 23. Rdf2
(Napuštanje d-linije još dalje pogoršava belu poziciju. Bolje je bilo h3 uz udvajanje to pova po d-liniji sa kasnijom izmenom topova, mada i tada crna zadržava prednost).
23. …Rfd8 24. Bc2 Qd4 25. h3 Bc8 26. Ne2
(Interesantnim zapletima je vodilo 26. Nh5 Be5 i sada ne ide Rf7 zbog Be6 sa nadmoćnom igrom crnih).
26. …Qc5 27. g4 Be6 28. Rf5
(Uvđajući neodrživost svoje pozicije bela se odlučuje da ukloni jednog od crnih lovaca. Već je pretilo Bc4 sa dobijanjem pešaka).
28. …Bf5 29. Rf5 Be5 30. a3 Rf6 3L Qf3 Rf5 32. Qf5 g6 33. Qf3 Qc4 34. b3 Qc5 35. b4 Qd6 36. Qe3 Qd2 37. Qf3 Qel 38. Nc1 Qc3 39. Qc3 Bc3 40. Ne2 Be5 41. h4 Rd2 42. Nc1 Rg2 43. Nd3 Bg7 44. h5 Rg4 45. hg6 fg6 46. e5 Re4 47. e6 Kf8 48. Bb3 Ke7 49. Kc2 h5
Bela se predala.
Komentar: Ing. V. i dr. S. Nedeljković
*FUSNOTA: Jugoslovenski šahovski glasnik, broj 5, 1959.
