Zašto je pobeda Trampa danas daleko teža nego 2016?

Devet faktora protiv Trampa i jedan koji može da mu pomogne

Sve ankete vodećih kuća za istraživanje javnog mnjenja jasnu prednost i šanse za pobedu na današnjim izborima u SAD daju Džou Bajdenu. Dok Tramp i dalje ima put ka pobedi, činjenica je da će mu to biti mnogo teže nego 2016. Okolnosti mu ne idu na ruku kao tada.

Piše: Milan Dinic

Izbornu kampanju u SAD pratio sam po dva osnova — kao novinar (Svedok) i kao analitičar javnog mnjenja (budući da radim u YouGov-u, gde radim na projektima vezanim za društvena i politička istraživanja). Ovde ću prvo dati analizu šta ankete pokazuju (prosek anketa; izvori Pew, YouGov, Ipsos, Gallup, 538), a potom okolnosti koje imaju važan uticaj na to da Tramp danas stoji daleko slabije nego 2016.

Prvo, Tramp uoči ovih izbora u anketama stoji daleko slabije nego 2016. Ankete u proseku daju Bajdenu oko osam odsto prednosti (51% za Bajdena naprema 45% za Trampa). To je najveća prednost koju je jedan kandidat imao još od Bila Klintona 1996. (kada je pobedio Boba Dola). Podsećanja radi, Hilari Klinton je 2016. imala prednost od oko četiri odsto. Dakle, Bajden ima duplu prednost u odnosu na onu koju je imala Hilari Klinton kada je reč o ukupnom broju glasova. Imajući u vidu da ankete imaju marginu greške od +/-3%, to znači da Bajden i dalje ima stabilnu prednost, čak i da mu je za 3% manja podrška.

Drugo, Trampu se podrška smanjila, čak i tamo gde i dalje vodi, a pogotovo u sving državama. Pobeda osvajanjem većine od ukupnog broja izašlih glasača međutim, nije garant pobede Bajdena. Po američkom izbornom sistemu bitno je ko ima ukupnu većinu u elektorskim glasovima a svaka savezna država nosi određeni broj glasova (ukupno ih ima 538, a za pobedu je potrebno 270). Tako je moguće, i to je bio slučaj 2016. i 2000. da pobedi kandidat koji je dobio manje glasova ukupno, ali više elektorskih glasova (jer pojedine države nose više elektorskih glasova u odnosu na druge). U tom smislu, za oba kandidata su ključne takozvane „sving“ države (države u kojima pobeda jednog od kandidata može da ima odlučujući uticaj na izbore) — Arizona, Džordžia, Florida, AJjova, Mičigen, Minesota, Nevada, Nju Hempšir, Severna Karolina, Ohajo, Pensilvanija, Teksas i Viskonsin.

Kontinuirana istraživanja javnog menjnja u ovim saveznim državama, ali i širom SAD, pokazala su da u Tramp (nezavisno od toga da li vodi u tim državama ili ne), ima znatno manju podršku (time i marginu prednosti tamo gde vodi) nego 2016. Primera radi — Tramp je 2016. dobio Teksas (tradicionalno republikansku državu) sa devet odsto prednosti u odnosu na Hilari Klinton (što su i ankete tada pokazivale), međutim, sada je moguće da demokrate osovje Teksas, budući da su Tramp i Bajden trenutno gotovo izjednačeni: 48.8% za Bajdena i 49% za Trampa. Sličnan slučaj je sa Ohajom, još jednom „sving državom“, gde je Tramp 2016. pobedio sa 8.1% razlike a sada vodi sa 0.4%. Dakle, čak i ako se uzme u obzir margina greške od +/-3%, vidi se da u ključnim državama — koje Tramp mora da „uzme“ da bi pobedio — šanse imaju i demokrate, što nije bio slučaj 2016.

U takozvanom „Plavom zidu“ — trima „sving“ državama koje su „sigurne“ za demokrate a koje je Tramp „oteo“ 2016 — Viskonskin, Mičigen i Pensilvanija, aktuelni američki predsednik takođe stoji slabije nego 2016: u Viskonsinu je Tramp sedam posto iza Bajdena, dok je 2016. dobio za manje od 0.2%; U Mičigenu Tramp kaska za osam odsto, dok je 2016. dobio sa manje od 0.2%; u Penslivaniji Bajden vodi sa 6.8 odsto, dok je Tramp tamo pobedio Klintonovu za 0.7%.

Ukupno gledano — u većini mesta gde je po anketama vodio 2016. kao i onima koje je dobio tada, Tramp danas stoji slabije nego što je stajao tada.

Treći važan faktor koji ne ide Trampu na ruku je mali broj neopredeljenih birača. U izborima 2016. bilo ih je oko 12%, a sada ih je, prema anketama, svega 4%. To pokazuje da je prostor za manevrisanje kandidata (i mogućnost da preokrenu glasače) daleko uži nego 2016. a to ne ide na ruku kandidatu koji ima manju podršku (u konkternom slučaju, Trampu).

Četvrti faktor je da je do dana glasanja (danas, 3. novembar) već — poštom — glasalo 93 miliona ljudi, što je oko 70% u odnosu na broj onih koji su glasali na izborima 2016. To je prvi znak rekordne izlaznosti kakva se očekuje na ovim izborima. Prema anketama, većima glasača Džoa Bajdena glasaće poštom, dok su glasači Trampa većinom rekli da će glasati na biračkom mestu. To znači da, ukoliko želi da pobedi, Tramp mora da motiviše gotovo sve svoje birače da izađu da glasaju zbo ogromnog broja poštanskih glasova (koji su, verovatno, većinom za Bajdena). Imajući u vidu da mu je podrška proteklih meseci u opadanju, kao i da ne postoji entuzijazam kao 2016. protiv Hilari Klinton (kada je i dobar deo demokrata bio protiv nje), Trampu je sada teže da motiviše svoje glasače.

Peti faktor, koji su važni za ove izbore u poređenju sa 2016. godinom, jeste da u poslednje dve nedelje izborne kampanje nije bilo događaja koji bi naglo poremetili javno mnjenje. U 2016. godini, svega deset dana pred glasanje, kada je tadašnji direktor FBI u pismu Kongresu ukazao na osnove za pokretanje istrage protiv Hilari Klinton zbog prenošenja državnih mejlova na privatne servere (kada je bila Državni Sekretar), ovog puta takvog događaja koji bi pogodio Bajdena nije bilo.

To nas dovodi do šestog fatora — promena taktike ponašanja medija prema Trampu u odnosu na 2016. Za razliku od 2016. kada je Trampovim optužbama i tvrdnjama davano dosta prostora u medijima, ovog puta je očito da su vodeće američke medijske kuće ne samo protiv Trampa (kao i pre četiri godine) već da su mnoge njegove tvrdnje — koje su i danas i 2016. često bile pune spekulacija — ili odbili da objave ili cenzurisali. Štaviše, Fejsbuk i Tviter — koji su 2016. viđeni kao ključno oružje uz pomoć koga je Tramp pobedio — sada su uveli daleko striktnije mere koje su ograničile širenje informacija, posebno onih za koje procene da su „neproverene“, a to se većinom odnosilo na tvrdnje Trampovog tima.

Primera radi, poslednjih dana kampanje — kao i tokom druge, poslednje debate — Tramp je pokušao da eksploatiše priču o poslovima Hantera Bajdena, sina Džoa Bajdena, u Ukrajini u vreme kada mu je otac bio potpredsednik SAD i kada je bio sukob Vašingtona i Moskve u vezi sa Krimom. Pro-demokratski mediji (većina vodećih medija u SAD izuzev pro-republikanskog Foksa) su izuzetno redigovano pisali o optužbama, uvek ih predstavljajući prvenstveno kao neostnovane i skrupulozno ih analizirajući kako bi pokazali Trampovu nedoslednost i pokušaj manipulacije. Medij koji je otkrio celu priču o Hnteru Bajdenu — tako što su došli u posed njegovog laptopa, sa sve privatnim fotografijama i porukama — doživeo je to da mu je nalog suspendovan na Tviteru kada je objavio rubrike na ovu temu. Dakle, i u medijskoj kampanji, preko društvenih mreža koje su 2016. i sada najuticajnije u širenju informacija — videlo se ograničavanje Trampovih mogućnosti da vodi kampanju i širi svoje tvrdnje.

Sedmi faktor je sam Donald Tramp. Na stranu što mu je „approval rating“ (podrška njegovom radu kao predsedniku) u gotovo sve četiri godine ispod svih ranijih predsednka, on se pokazao često kao svoj najveći neprijatelj. U jeku krize sa koronavirusom, Džo Bajden se povukao i vodio kampanju isključivo onlajn, davajući intervjue samo probranim (demokratama bliskim) meidjima i novinarima. Sa druge strane, Tramp je nastavio rat sa medijima i svojim izjavama dao povoda i otvorio prostora napadima na njega samog. Tramp je nedisciplinovan kandidat — u govorima i nastupima gde je tema bila ekonomija, često bi prelazio na druge teme koje su se uglavnom svodile na rasprave i svađe sa novinarima i razmenu optužbi, što zbunjuje glasače.

Osmi faktor je koronavirus — koji je od marta meseca potresao SAD i u kojoj je najveći broj zaraženih na svetu. Virus je došao u krajnje nepovoljnom trenutku za Trampovu kampanju — na proleće, taman kada je počeo da smanjuje prednost Bajdena i kada su ekonomske teme počele da dominiraju izbornom trkom. Umesto o regulisanju ekonomije — gde Tramp u svim anketama, kontinuirano, ima veću podršku i odobrenje nego Bajden — i koja je glavna tematska uzdanica aktuelnog američkog predsednika, fokus javnosti je prešao na koronvirus, kao i ekološka pitanja (SAD su tokom leta pogodili veliki požari i to je povezano sa pričom o globalnom zagrevanju, koju Tramp odbacuje). Ankete pokazuju da šest od deset Amerikanaca ima negatvno mišljenje o tome kako se Tramp poneo po pitanju borbe protiv koronavirusa.

Deveti faktor je uloga medija u formiranju percepcije predsedničkih kandidata. Trampu je 2016. pomoglo što je tema bila Hilari Klinton i mržnja prema njoj. Sada je on u toj poziciji — Tramp je predmet mržnje i emotivnih komentara na njegov račun, dok su vesti o Bajdenu uglavnom neutralne. Tramp je 2016. uspešno igrao na kartu autsajdera, jer su vodeći mediji — za koje on tvrdi da su slika i prilika dvoličnog liberalnog establišmenta — tretirali njega sa podsmehom. Ovog puta, liberalni mediji su podmeh potisli a u prvi red stavili dubok i tihi prezir, koji je toliki da se suzdržavaju da kažu bilo šta što bi moglo da predstavia Bajdena/njih kao osione, gledajući da ne daju povoda niže obrazovanim Amerikancima (koji su temelj Trampovog glasakog tela) da crno na belo vide dokaz kako Trampa (njih) prezire establišment i smatra za potpune budale.

Da li je ovo sve siguran znak da će Tramp da izgubi? Ne. Tramp i dalje ima put ka pobedi i on mora da vodi preko Teksasa (koji je sada za njega ugrožen a 2016. nije bio) i Floride. Taj put je daleko tešnji nego što je to bilo 2016. Pre četiri godine Hilari Klinton je imala 75% šansi na pobedu; Bajden — prema anketama, analizama i kladionicama — sada ima 90% naprema 10% šansi da pobedi.

Šta Trampu ide na ruku? Tramp i dalje ima prednost kada je reč o ekonomiji a ankete pokazuju da su Amerikanci podeljeni na gotovo pola-pola u odnosu na to šta je važnije: zaštita života ili zaštita radnih mesta. Ako ovo bude porpište borbe, tu su Trampu šanse daleko veće.

Drugo, Tramp je još pre dva meseca osporio glasanje poštom i najavio da u izbornu noć ulazi sa advokatima. Već sada, u saveznim državama SAD postoji preko 40 sudskih procesa koji osporavaju legalnost glasanja poštom. Zanimljivo je da vodeći američki mediji tako nedeljama napadaju Trampa kako se sprema da ne prizna rezultate izbora, dok oni sami još uvek nisu sigurni da li su priznali izborni rezultat 2016. ili i dalje tvrde da je reč o ruskoj krađi koja je pomogla Trampu.

— — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — —

Ishod?

Bajden ima daleko veće šanse na pobedu nego Hilari Klinton 2016. Pitanje je da li će to biti vidljivo na osnovu glasova prebrojanih danas, ili će biti potrebni i glasovi poslati poštom. Ako se desi da je ovo drugo (a veoma je moguće), onda slede komlikacije.

Ono što je moguće da se desi večeras jeste da Tramp ili Bajden imaju malu prednost ili budu rame uz rame na osnovu prebrojanih glasova. Međutim — pošto niko ne zna koliko će brojanje glasova koji su stigli poštom (93 miliona) trajati — moguće je da jedna od strana brzo proglasi pobedu na osnovu postojećih rezultata ukoliko zaključe da moguća prednost druge strane posle svih prebojanih glasova nije nedostižna. To bi onda, gotovo izvesno, izazvalo krizu u SAD koja bi se odvijala nedeljama ili čak mesecima a u čijoj pozadini stoji ozbiljan strah američke javnosti od građanskog rata (a ankete pokazuju da polovina Amerikanaca očekuje nemire posle izbornog dana).