Komentar Vladana Dinića, glavnog urednika „Svedoka”

Doba zavera, distanci i kraja porodice

# Gotovo izvestan ishod svega jeste da će ljudi još manje verovati institucijama, državi, međunarodnim organizacijama, intelektualcima, medijima, komšijama i, verovatno, imati još manje poverenja u sebe. Međutim, jedno me kopka — da je ovom pandemijom jedna velika stvar na delu: razbijanje porodice kao (već poljuljanog) poslednjeg bastiona zajednice i opstanka ljudi na Planeti.

U svakoj zaveri ima istine, a u svakoj istini mnogo neistina! Nije laž ta koja ubija i pogađa — već poluistina, gde istine služe da začine neisitinu.

U ovim mračnim danima ničim izazvanog zatočeništva (uvedenog odlukom Vučićevog Kriznog štaba zbog misterioznog, Don Kovida-19) kao i svaki dokon čovek i žitelj Balkana, bavio sam se jednom od naših neiscrpnih tema — svetskim zaverama! Koje su to prave istine, a koje su „istine“ — laž?!

Od početka svetske Don Kovid pandemije, medijske histerije, trijumfa „struke” nad duhom, materijom iekonomijom, numeričkim iskazivanjem smrti iz sata u sat svaki dan u nedelji, svakodnevnom ograničavanju teško izborenih građanskih sloboda i delimičnog i trajnog utamničenja ljudi starijih od 65 godina, svetom (a i Srbija je svet), kolaju razne teorije.

Od vidovitih tumačenja — da je došlo doba respiratora, stigao Sudnji dan, apokalipsa, finansijsko-ekonomski slom (koji je, posebno za nas na ovim prostorima, čini se, već decenijama u toku), da više ništa neće biti isto… do Tviter poruka s one strane Velike bare, da sad Kina preko stelt Kovida, (dakle ne Putin i Rusija) pokušavaju da utiču na američke predsedničke izbore…

Šta je od ovoga istinito a šta ne, na kraju neće biti ni bitno. Gotovo izvestan ishod svega jeste da će ljudi još manje verovati institucijama, državi, međunarodnim organizacijama, intelektualcima, medijima, komšijama i, verovatno, imati još manje poverenja u sebe.

Međutim, jedno me kopka — da je ovom pandemijom jedna velika stvar na delu: razbijanje porodice kao (već poljuljanog) poslednjeg bastiona zajednice i opstanka ljudi na Planeti.

I da iza te varijante (i mnogi će reći da je i ovo teorija zavere) stoje oni koji su pradavno osmislili Sodomu i Gomoru, pa promociju i legalizaciju istopolnih brakova; isti oni koji sad i pedofiliju pokušavaju da podvedu pod — „raznolikost“. Pošto je život čoveka tehnologijom i onako sveden na izolaciju, sad je red — zbog zdravlja i distance — taman da budu uništene i porodice (koje, da bi bile to što jesu, podrazumevaju i fizičko zajedništvo) kao jedne od poslenjih preostalih oaza onoga što smo nekada slobodno i bez zadržaja nazivali normalnim životom na Zemlji.

Međutim, kao što već godinama slušamo — to što smo mi mislili da je normalno nije, a ono za šta smo mislili (i mislimo) da je nenormalno je — „normalno“. Znate i sami: više nisu „muž i žena“ već „partner“ i „partnerka“, deca nemaju „mamu i tatu“ nego „roditelj 1 i roditelj 2“…

Čini se da jedino što je opstalo od svega bila porodica — poslednji nukleus gde se znalo ko je ko — tata, mama, dete/deca, baba, deda… Sve do ovog stelt Kovida-19 koji je razdvojio sinove i kćeri od roditelja, otuđio decu od majke i oca… E, sad su na red stigli bake i deke, koji u principu, pogotovo u istočnim zemljama, više vole unuku i unuka od ičega na svetu… Uostalom, u Kini većina dece odrasta sa bakom i dekom a ne s roditeljima koji, iz ekonomskih razloga, žive u drugim gradovima jer tamo imaju posao. Nažalost, slična je priča i u mnogim drugim zemljama na istoku, gde su roditelji često prinuđeni da ostave decu kod baka i deka, dok se oni bore za parče hleba negde van. Takvih slučajeva, nažalost, ima mnogo i među porodicama u Srbiji.

Sada, međutim, potpuno logično (po novoj logici koju je Kovid-19 doneo), bake i deke su stavljene u „pritvor“, izolaciju, zatočeništvo, a sve zbog „brige za njihovo zdravlje”, jer su ih „struka“ i „eksperti“ proglasili — bez ikakvih analiza, istraživanja, naučnih dokaza — za najrizičnija bića na Planeti kojima, izgleda, niko ne bi trebalo da prilazi, a posebno deca i unuci.

Tako, pošto nam se godinama objašnjava da porodica nije ono što je bila, sad je izgleda na redu da više ni bake i deke neće biti ono što su nekada bile unucima. Paženje, maženje, grljenje, pričanje priča — biće zamenjeno nekim virtuelnim svetom gde ćemo preko Skajpa i Zuma da se gledamo, umesto zagrljaja i poljubaca razmenjivaćemo „smajlije“ i snimljene glavosne poruke, a unicima ćemo umesto slatkiša i igranja sa njima, valjda, kupovati vaučere za onlajn igrice i slati ih na elektronsku poštu?!

To su, izgleda, posledice „mera zaštite starih“ od „zaražavanja” (termin struke), a tome se svesno ili nesvesno, pridružuje i naš Krizni štab za borbu protiv stelt Kovida 19. To je inače isti onaj štab koji je — da budem blag — neočekivanom odlukom (imajući u vidu kako nam nedeljama pričaju o tome kako je situacija teška) dozvolio labavljenje izolacinih mera za kafiće, teretane, fitnes klubove, salone lepote, parkove, terene, dečje vrtiće i školske boravke?!

Tu je, sad, kao bezbedno, a do juče nije bilo?! Ali zato su i dalje nebezbedni babe i dede, pa bi ih zato, za njihovo dobro, trebalo držati u izolaciji (doživotnoj)?

Pa, neće biti!

Žao mi je bilo doktora Predraga Kona da se upinje da obrazloži ono što očito nije ni bila njegova ideja, a još manje i mišljenje — struke.

U još glupljoj situaciji bio je epidemiolog, moj stari drugar i ispisnik iz Niš(a) dr Branislav Tidorović objašnjavajući kako će bebama u jaslama, i klincima i klincezama u školskom boravku biti bezbedno od Kovida 19 u vrtićima, i da će nesrećnim vaspitačima (s nekim sam razgovarao, koji još nemaju potrebnu opremu, bar u količini da obavezne maske i rukavice menjaju na dva sata) uspeti da među malom decom obezbede: distancu (najmanje dva metra), da svako malo dete zna koja je njena/njegova čaša ili tanjirić, ili sok i da kad god nešto pipnu peru ruke… Pa vlast je uvela vikend-policijske časove kako bi sprečila ljude (među kojima su i mnogi roditelji) da idu u parkove i druže se, a očekujemo da će njihova deca (i — uopšte — deca, koja se tek uče pravilima) znati da primenjuju mere distance?

Istina, prema kerovima vlast je bila mnogo darežIlivija…

Istovremmeno, bake i deke, koje su, uz decu, trenutno u Srbiji NAJZAŠTIĆENIJI od Kovida 19 (jer im je više od mesec i po dana zabranjeno kretanje van), ne mogu da čuvaju unuke?! (Pritom, ne samo što penzioneri spadaju u ovu ili neku drugu rizičnu grupu, već što su 50 dana proveli u ZATVORU, ne mogavši donedavno ni belog boga da vide, jer nisu mogli da izlaze na ulicu, osim u zlo doba jednom nedeljno od 4 do 7 ujutu u krugu od 300 do, sad, 600 metara — u kupovinu?!)

Voleo bih da mi dr Kon, ili dr Tiodorović odgovore: KAKO JE TO UOPŠTE MOGUĆE?

Drugo, kako će država da spreči da bake i deke ne viđaju i ne čuvaju unuke?

Istina, roditelji sa malom ili mlađom decom koji imaju, hvala Bogu, žive roditelje, nisu naivni: pa će svoje klince pod ruku i pravac kod bake i deke.

Može biti, da kad to nepoštovanje preduzetih relaksirajućih mera za građane Srbije Vlast, Štab i „struka” uoče: da odluče — penzionere pod ključ, bravu i katanac…

Nego, ako smem ja nešto drugo da predložim… Teretane, kladionice, Farme, Parove, fitnes klubovi, kafići, saloni lepote — pod „bravu” a punoletnim ljudima — u koje, verujem, da Aleksandar Vučić, Ana Brnabić, dr Kon, dr Tiodorović, dr Lončar (izuzimam Vulina, on je zaseban slučaj i slučaj sam po sebi!) podrazumevaju i svoje roditelje, a ne smatraju nas penzionere i svoje roditelje maloumnim (što nije još testirano) — prepuste da sami odlučimo da li je bolje GROB ili ROB?!

Mislim da su i oni učili to u istoriji.

Nekad!

Danas su uči neka druga istorija…

I, ne i na kraju: Stelt Kovid 19 i mere izolacije su na neki način finale poznate priče o sedam prutova.

Jer, zna se, svežanj od sedam umreženih prutova je nesalomljiv!

Svaki, pojedinačno je krh i lomljiv.

Jedna velika posledica svih ovih (dobronamernih) mera u vezi s kovidom-19 biće izolacija čoveka. Svaki usamljenik je istovremeno i uplašen, a svaki osamljen i uplašen je laka meta za manipulisanje. A tu uvek ima onih koji u svemu pa i u ljudima vide robu i koji su spremni da prodaju „rešenje“ i ućare nešto. Dakle, na svetskoj sceni je velika manipulacija, još većih manipulatora!