„Ekonomski katastrofičar“ koji je video kuda idemo
Sećanje na profesora Mlađena Kovačevića (1937- 2023)
Nije bio miljenik ni jedne vlasti, ni ove sadašnje, kao ni svih prehodnih. Oštro je kritikovao pogrešne i katastrofalne poteze nosioca ekonomske vlasti u zemlji, sto su mu mnogi zamerili, a njegove ideje i konstruktivni predlozi, često su neargumentovano odbijani
Piše: dr Dejan Jovović, naučni savetnik i redovni član NDES-a
Početkom ove godine tiho nas je napustio i nekako dosta nezapaženo, poznati ekonomski stručnjak dr Mlađen Kovačević, redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji. Nije održana komemoracija na Ekonomskom fakultetu, jer je tako želela njegova porodica. Zato je ovo prilika, makar i sa zakašnjenjem, da se osvrnemo na lik i delo ovog našeg uglednog i veoma cenjenog ekonomiste i patriote.
Rođen je 1937. godine u selu Prijanovići, kod Požege. Ime je dobio po dedi, koji je poginuo na Solunskom frontu. Osnovnu i srednju školu završio je u Požegi, a višu gimnaziju u Užicu. Osnovne studije je upisao 1959. na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Posle diplomiranja, magistrirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1966. na temi Strukturne promene spoljne trgovine Jugoslavije u posleratnom periodu. Doktorirao je 1972. na istom fakultetu, na temi Faktori konkurentnosti jugoslovenskog izvoza.
Stručno usavršavanje je obavio u SAD, pošto je izabran kao jedan od najmlađih kandidata za korisnika Fordove stipendije, pa je celu školsku 1966/67. proveo na najpoznatijem američkom Univerzitetu Harvardu.
Po završetku druge godine studija na Ekonomskom fakultetu, izabran za organizacionog sekretara Univerzitetskog komiteta Saveza komunista Srbije, i po tom osnovu zasnovao prvi radni odnos. Po završetku mandata u Univerzitetskom komitetu, početkom 1964, zaposlio se u Institutu ekonomskih nauka (IEN) u Beogradu, a u zvanje naučnog saradnika ovog instituta biran je 1972.
Od 1973. zaposlio se na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je izabran za docenta na predmetu Međunarodni ekonomski odnosi 2. U zvanje vanrednog profesora izabran je 1978. na ovom fakultetu, a iste godine biran je i u zvanje višeg naučnog saradnika IEN. U zvanje redovnog profesora Ekonomskog fakulteta izabran je 1986, za užu naučnu oblast Međunarodni ekonomski odnosi, na kome je radio sve do penzionisanja 2002. Predavao je na predmetima Organizacija i poslovanje u spoljnoj trgovini i Međunarodna trgovina, na osnovnim studijama, i predmetu Analiza spoljne trgovine na poslediplomskim studijama.
Nastavu je izvodio i u odeljenjima Fakulteta u Šapcu i Užicu, a kao gostujući profesor i na Ekonomskim fakultetima širom Jugoslavije (Sarajevo, Maribor, Zagreb, Ljubljana). Na poslediplomskim studijama IEN držao je predmet Međusektorska analiza. Svoj stručni angažman kasnije nastavlja na Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu (IMPP) u periodu od 2002. do 2006.
Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu bio je predsednik i član Saveta fakulteta, šef Katedre za međunarodne ekonomske odnose, izabran 1996, i predsednik Komisije za magistrature, a na Univerzitetu u Beogradu predsednik Komisije za doktorate i izbore iz ekonomske oblasti. Bio je član naučnih veća u IEN i IMPP.
Profesor Kovačević je bio prvi predsednik i jedan od osnivača Naučnog društva ekonomista SFRJ, a sada Srbije (NDES). Dao je veliki doprinos radu i ugledu ovog strukovnog udruženja ekonomista Jugoslavije i Srbije. Bio je član Odbora za ekonomske nauke Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Od 2004. bio je redovni član Akademije ekonomskih nauka pri NDES.
Prof.Kovačević je publikovao preko 150 naučnih i stručnih radova u svom bogatom naučnom opusu, koji je počeo 1964, kao i preko 100 raznih članaka iz ekonomije. Pored dve monografije, Faktori konkurentnosti jugoslovenskog izvoza iz 1973. i Međunarodna trgovina iz 2002, objavio je u koautorstvu i monografiju iz 2013. Koautor je univerzitetskog udžbenika, Međunarodni ekonomski odnosi, koji je od 1995. doživeo više izdanja. Profesor Kovačević je objavio 50 radova u nacionalnim časopisima i poglavlja u nacionalnim monografijama i tematskim zbornicima, od toga veliki broj radova je u naučnim časopisima u Republici Srbiji i bivšoj Jugoslaviji.
Bio je učesnik brojnih naučnih konferencija, a na velikom broju tih manifestacija je imao uvodne referate ili studije. Mlađen Kovačević je bio angažovan i na velikom broju naučnih i stručnih projekata, kao i na projektima Ministarsva prosvete i nauke Republike Srbije.
Radovi prof. Kovačevića su u znatnom broju citirani u zemlji i regionu (na akademskom portalu Google Scholar i Portal Srpski citatni indeks).
U uslovima dramatične političke situacije u Jugoslaviji i početka raspada SFRJ, napisao je niz radova u kojima govori o ostvarenim katastrofalnim posledicama, kao i o vrlo verovatnim budućim još znatno gorim privrednim i socijalnim turbulencijama.
Mlađen Kovačević, koji se od svog doktoriranja bavio problemima konkurentnosti privreda u svetu, isticao je težak položaj Srbije u ovoj oblasti, ali uz obilje sugestija kako bi se taj položaj mogao popraviti. On je smatrao da je koncept ekonomske politike koji se u našoj zemlji vodio nekoliko decenija pogrešan i da produkuje krajnje nepovoljne efekte po konkurentnost privrede, ali i društvo u celini. Najveći broj radova koje prof. Kovačević objavio u periodu posle 2001. posvećeni su kritici, konceptu i merama ekonomske politike Srbije koja se formirala u tom periodu.
Pored nagrada koje je primao kao student za svoje uspehe u studiranju, prof. Kovačević je tokom svog rada primio i sledeće nagrade i pohvale: Povelju Ekonomskog fakulteta u Beogradu iz 1987. za doprinos razvoju ekonomske nauke, školovanje visokostručnih kadrova iz oblasti ekonomije i za razvoj Ekonomskog fakulteta; Povelju Ekonomskog fakulteta u Beogradu iz 1997. za doprinos razvoju ovog fakulteta; Nagradu IEN 2008. za doprinos razvoju instituta.
Ime Mlađena Kovačevića je uključeno u edicije Ko je ko u Srbiji (iz 1991.), Ko je ko u Srbiji (iz 1997.) i srpski Who is who, 2011–2013. (izdanje Zavoda za udžbenike Beograd, 2013). On se pojavljuje i u Maloj prosvetinoj enciklopediji (iz 1986.), kao jedan od retkih srpskih ekonomista.
Mlađen Kovačević je i pre, a posebno posle doktoriranja, bio vrlo aktivan učesnik skupova ekonomista u SFRJ i u Republici Srbiji, a naročito na skupovima u Opatiji i Brionima, kao i najznačajnijim skupovima ekonomista u Republici Srbiji. Bio je autor većeg broja uvodnih studija ili uvodnih referata na naučnim konferencijama u organizaciji Naučnog društva ekonomista. Održao je veliki broj predavanja, ne samo na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i na ekonomskim fakultetima širom bivše Jugoslavije, nego i u mnogim drugim institucijama. Držao je predavanja i na Kolačevom narodnom univerzitetu, Privrednoj komori Srbije, Privrednoj komori Beograda, Domu kulture Studentski grad i sličnim institucijama u nizu gradovima Srbije.
Bio je član redakcije časopisa Ekonomist, Ekonomska misao, Finansije i publikacije Kretanja u svetskoj privredi i njihov uticaj na privredu Jugoslavije (od 1976. do 1988. izlazila pod okriljem šest najvažnijih ekonomskih instituta bivše Jugoslavije). Bio je i član Saveznog ekonomskog saveta.
Redovno je sarađivao sa nedeljnikom Svedok — često davajući intervjue, izjave i pišući analize.
Mlađen Kovačević je imao nemerljiv doprinos razvoju ekonomske nauke u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji, i to ne samo u razvoju međunarodne ekonomije i disciplina pod njenim okriljem, nego i u praksi predlaganjem koncepata ekonomske politike i posebno spoljnotrgovinske politike. Bio je je jedan od vodećih ekonomista koji je neprekidno istraživao i pratio konkurentnost privrede SFRJ i Srbije od početka 70-tih godina prošlog veka. U svojim radovima i brojnim istupanjima u sredstvima informisanja prof. Kovačević je afirmisao principe ekonomske nauke i pokazao svoju društvenu odgovornost.
Trebalo bi istaći da je prof. Kovačević od momenta penzionisanja, za razliku od ekonomista koji su bliski vlasti, napisao veliki broj radova bez ikakve finansijske nadoknade. Osnovni motivi tog pisanja su vezanost za NDES, čiji je on jedan od osnivača, simpatije prema IEN u kome je, kao asistent istraživač, radio u periodu 1964–1973. i visoka profesionalnost i patriotizam. Nesumljiv je visok doprinos nauci prof. Kovačevića, kako u nastavnom radu na Ekonomskom fakultetu, tako i u istraživačkom radu u IEN i IMPP.
Mladjen Kovačević nije bio miljenik ni jedne vlasti, ni ove sadašnje, kao ni svih prehodnih. Oštro je kritikovao pogrešne i katastrofalne poteze nosioca ekonomske vlasti u zemlji, sto su mu mnogi zamerili, a njegove ideje i konstruktivni predlozi, često su neargumentovano odbijani. Dobio je od nekih svojih neistomišljenika i protivnika, nadimak — „ekonomski katastrofičar”, jer je smatrao da mnogi predlozi i mere kreatora ekonomske politike vode zemlju u pravu katastrofu.
Penzionisan je u 65. godini života, bez mogucnosti da iskoristi pravo da mu radni staz bude produzen za jos tri godine, sto je vecina profesora to iskoristila.
Jednom prilikom mi je rekao da je od jednog ranijeg glavnog i odgovornog urednika Politike dobio telegram, sa jednom rečenicom — „da prekidaju saradnju sa njim” — očigledno zbog oštrih i kritičkih stavova prema nosiocima vlasti u kolumnama u rubrici — Pogledi u ovom listu.
Kao ličnost, koja se držala visokih moralnih i etičkih standarda, prof. Kovačević je uživao ugled u akademskoj zajednici čoveka visokog moralnog integriteta, kakav je danas redak i kakav se tradicionalno traži od svakog pripadnika intelektualne elite.
Imajući u vidu njegov veliki doprinos ekonomskoj nauci, NDES ga je pre nekoliko godina predložilo da bude kandidat za izbor za dopisnog člana SANU, što se nije ostvarilo.
Dao je značajan doprinos u razvoju naučnog i stručnog podmlatka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i IMPP, kao i na drugim obrazovnim institucijama širom bivše Jugoslavije
Svima nama koji smo ga poznavali i sa njim sarađivali i družili se, Mlađen Kovačević će zbog svojih visokih moralnih i ljudskih vrednosti, koga su krasile najlepše osobine — stručnost, poštenje, skromnost, patriotizam,druželjubivost, duhovitost, ostati u našem dubokom i trajnom sećanju, a generacije studenata Ekonomskog fakulteta u Beogradu će ga posebno pamtiti kao istaknutog profesora i pedagoga.
