Sve što bi trebalo da znate o BRIKS-u

Heterogeni blok koga se Vašington najviše plaši

Piše: dr Dejan Jovović, naučni savetnik — ekspert za međunarodne finansije i redovni član NDES-a

U svetu kojim su vekovima ekonomski dominirale zapadne sile, BRIKS je trgovinski blok koji je doveo u pitanje status kvo i zapretio da poremeti uspostavljeni svetski poredak

Kada je Vladimir Putin doputovao u Rijad (Saudijska Arabija) odmah nakon posete Emiratima, ovaj američki saveznik dočekao je ruskog lidera kao nijednog drugog državnika do sada — ogromna vojna ceremonija, garda, prelet aviona koji su nebo išarali tragovima ruske zastave. Na Zapadu su sramežljvi preneli ovu vest ali su svi primetili prijem kakav nije priređen nijednom zapadnom lideru.

Boje ruske zastave na saudijskom nebu su ispisale nešto drugo: strah Zapada da je jedan od njihovih glavnih bliskoistočnih saveznika sve bliži da pređe u krug BRIKS-a, koji je pod okriljem Moskve i Pekinga.

Implikacije onoga što ovaj trgovinski blok znači za one unutar njega i one koji su ostali izvan njega su dalekosežni. Sa dinamičnim inicijativama koje se bave ekonomskim, socijalnim i bezbednosnim pitanjima, BRIKS je moćna sila u stvaranju veza između svojih država članica. Sa dugačkom listom kandidata koji žele da se pridruže bloku, nema sumnje da će ekonomska moć organizacije postati jedan od najuticajnijih faktora koji određuju tok napretka u svetu.

Strah od BRIKS-a je veliki pa su tako zapadne zemlje sa zadovoljstvom dočekale vest da je nova argentinska vlada upravo izabranog Havijera Mileia odlučila da preokrene odluku prethodne vlade o pridruživanju ovom ekonomskom bloku.

Kako se procenjuje, skorašnja dešavanja mogu biti ključna za budućnost BRIKS-a a od prelomnog uticaja su sporazumi i teme sa samita u Johanezburgu, održanog avgusta ove godine.

SAMIT BRIKS-a 2023.

Samit BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), 15. po redu, održan je od 22. do 24. avgusta ove godine u Johanesburgu. Na Samit su pozvani lideri više od 60 država.

Glavna rasprava se vodila oko proširenja članstva bloka i o daljoj dedolarizaciji, odnosno postepenom napuštanju dolara u međunarodnoj trgovini i povećanju trgovine u lokalnim valutama.

BRIKS, kako je istaknuto, “ne želi da se takmiči sa Zapadom, već da nađe svoje mesto na globalnom tržištu”. I pored niza ovakvih izjava sa brojnih skupova na kojima su bili lideri BRIKS-a, Zapad sumnja u njihovu istinitost.

Pažnja BRIKS-a je usmerena na pronalaženje načina da se osigura međusobna trgovina, zajednički ekonomski projekti i investicije na način da to ne zavisi od sistema koji kontrolišu SAD i njihovi zapadni saveznici.

Ekonomski značaj BRIKS-a

Poznati ekonomista iz investicione banke Goldman Saks Džim O’Nil je 2001. godine osmislio akronim „Brik” za Brazil, Rusiju, Indiju i Kinu. One su velike zemlje sa srednjim primanjima koje su istovremeno ekonomije ubrzanog rasta. On je predvideo da će one postati vodeće svetske ekonomije do 2050. godine.Ove četiri zemlje su 2006. godine odlučile da se udruže kao grupa BRIK. Južna Afrika im se pridružila 2010. godine i tako je nastao BRIKS.

Zemlje BRIKS-a imaju 3,2 milijarde stanovnika ili 40 odsto svetskog stanovništva.

Njihov zbirni BDP je oko 26.000 milijardi dolara, što je skoro trećina svetske ekonomije, a u svetskoj trgovini učestvuju sa 16 odsto. Doprinos globalnom BDP-u pet država članica BRIKS-a, već je nadmašio Grupu — 7 najbogatijih zemalja sveta (SAD, Nemačka, Kanada, Francuska, Italija, Japan i Velika Britanija), po paritetu kupovne moći.

Međutim, BRIKS ima svega skoro 15 odsto glasačkog prava u glavnoj svetskoj finansijskoj instituciji MMF-u. BRIKS je zato delom i nastao da bi se pronašli načini za reformu međunarodnih finansijskih institucija, kao što su MMF i Svetska banka, kako bi se stvorio “jači glas i bolje zastupanje” ekonomija u razvoju.

Zemlje BRIKS-a su 2015. godine osnovale Novu razvojnu banku, sa inicijalno odobrenim kapitalom od 100 milijardi dolara, da zemljama u razvoju pozajmljuju novac za napredak i razvoj bez uslovljavanja. Sporazumom o banci precizirano je da svaka zemlja članica ima jedan glas i da nijedna neće imati pravo veta, za razliku od MMF-a gde se glasačka snaga utvrđuje na osnovu nacionalnih kvota, pa SAD jedine imaju to pravo. Trgovina među članicama BRIKS-a porasla je u proteklih pet godina na 422 milijarde dolara, a BRIKS banka je bila kanal za takve transakcije. Razmataju se dalji planovi ove multilateralne banke, koja je zamišljena kao alternativa MMF-u i Svetskoj banci, načini kreditiranja, geografski opseg i vrste projekata koje će podržavati.

Treba reći da je BRIKS konglomerat raznorodnih država i u političkom i ekonomskom smislu, za čije će čvršće povezivanje biti potrebno dosta vremena i kompromisa. BRIKS je nehijerarhijski organizovan, njegove članice su izuzetno heterogene i često međusobno politički nesaglasne. Razlike u stepenu i nivou razvoja i stabilnosti ovih zemalja, znatno otežavaju njihovo institucionalno povezivanje. Svaka zemlja BRIKS-a je velika zemlja u vlastitom regionu, a Kina je postala “veliki igrač”.

Zemlje BRIKS-a su podeljene i oko odnosa prema zapadnim zemljama. Rusija doživljava BRIKS kao deo vlastite borbe protiv Zapada, kao pomoć u zaobilaženju sankcija koje su joj uvedene zbog invazije na Ukrajinu. Posle sankcija zapadnih zemalja na uvoz ruske nafte, Indija i Kina postale su njeni najveći potrošači. Međutim, druge zemlje BRIKS-a ne žele da on postane izričito antizapadnjački pakt. Južna Afrika, Brazil i Indija ne žele podeljeni svet, jer bi suprotstavljanje Zapadu bilo loše po njihovu bezbednost i napredak.

Proširenje članstva BRIKS-a

Pet trenutnih članica moralo je prvo da utvrdi kriterijume koje zemlje kandidati moraju da ispune da bi se pridružile ekonomskom bloku, a BRIKS odluke donosi na bazi konsenzusa. Na Samitu su doneti dokumenti koji su usvojeni i koji postavljaju smernice, principe i procese za razmatranje zemalja, koje žele da postanu članice BRIKS-a.

Pozdravljena je ideja proširenja BRIKS-a, gde je 23 zemlje već podnelo zahtev za članstvo (Egipat, Alžir, Argentina (koja je u međuvremenu najavila da od toga odustaje), Bahrein, Bangladeš, Belorusija, Bolivija, Kuba, Etiopija, Honduras, Indonezija, Iran, Kazahstan, Kuvajt, Maroko, Nigerija, Palestina, Saudijska Arabija, Senegal, Tajland, Ujedinjeni Arapski Emirati, Venezuela i Vijetnam), a da je još 43 njih dobrodošlo da se pridruže, kako bi unapredili zajednički razvoj. BRIKS objedinjuje najveće svetske ekonomije u razvoju, a niz drugih zemalja namerava da se priključi ovom ekonomskom bloku.

Implikacije Johanesbuga Dva

Usvojena je Deklaracija iz Johanesburga, u kojoj su sumirani zaključci 15. BRIKS samita. Nova Deklaracija nosi ime “Johanesburg-2“.

Glavne tačke (20) iz ove Deklaracije su:

- BRIKS će pojačati saradnju o bezbednosti hrane između zemalja asocijacije i šire;
— Lideri BRIKS-a izrazili su zabrinutost zbog upotrebe jednostranih sankcija i njihovih negativnih posledica po zemlje u razvoju;
— Zemlje BRIKS-a vide UN kamenom temeljcem međunarodnog sistema;
— BRIKS ističe afričku inicijativu za rešavanje ukrajinskog sukoba;
— Zemlje BRIKS-a posvećene su jačanju makroekonomske koordinacije, produbljivanju saradnje u ekonomiji;
— Zemlje BRIKS-a se zalažu za reformu UN i povećanje zastupljenosti zemalja u razvoju u njenom Savetu bezbednosti;
— BRIKS je posvećen mirnom rešavanju sukoba u Nigeru, Libiji i Sudanu na bazi UN i Afričke unije;
— Zemlje BRIKS-a podržavaju želju Brazila, Indije i Južnoafričke Republike da igraju veću ulogu u Savetu bezbednosti UN;
— Zemlje BRIKS-a su zabrinute zbog sukoba u svetu, insistiraju na mirnom rešavanju razlika kroz dijalog;
— Zemlje BRIKS-a su protiv trgovinskih barijera koje uvode razvijene zemlje pod izgovorom borbe protiv klimatskih promena;
— Lideri BRIKS-a se zalažu za korišćenje nacionalnih valuta u međunarodnoj trgovini i finansijskim operacijama između zemljama organizacije;
— Zemlje BRIKS-a su za jačanje mehanizama u cilju neširenja oružja za masovno uništenje;
— Zemlje BRIKS-a pozdravljaju predloge o posredništvu koji su usmereni na mirno rešavanje sukoba u Ukrajini;
— Zemlje BRIKS-a se zalažu za rešavanje konflikta oko iranskog nuklearnog programa diplomatskim sredstvima;
— Zemlje BRIKS-a podržavaju razvoj međunarodne konvencije koja je protiv upotrebe Informacionih i komunikacinih tehnologija (IKT) u kriminalnim radnjama;
— Zemlje BRIKS-a pozivaju na širenje predstavništa razvijenih zemalja u međunarodnim organizacijama i na multilateralnim forumima;
— Lideri BRIKS-a su podvukli važnost G-20 kao vodećeg međunarodnog foruma;
— Zemlje BRIKS-a su se dogovorile da rade na povećanju međusobnih turističkih tokova;
— Zemlje BRIKS-a smatraju da neizbalansirani ekonomski oporavak od pandemije pogoršava nejednakost u svetu;
— BRIKS podržava agendu Afričkog saveza do 2063. godine, između ostalog i uvođenje kontinentalne zone slobodne trgovine.

Postojeće članice su se složile oko ekspanzije bloka, tako da će Saudijska Arabija, Argentina, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati, Egipat i Etiopija, biti deo BRIKS-a, odnosno biti primljeni u članstvo od 1. januara 2024. godine.

BRIKS se sada proširuje i na Bliski stok, na velike proizvođače nafte i gasa, zatim na Egipat, čiji ulazak označava snaženje afričkog pola grupacije, a u njoj su sada i dve najveće zemlje Južne Amerike — Brazil i Argentina, što će za ovaj blok koja u svom sastavu već ima dve azijske zemlje sa najvećom populacijom na svetu — Kinu i Indiju, uz osnaženi afrički i južnoamerički pol, značiti i njihov veći globalni uticaj.

Proširenje, koji ima za cilj povećanje uticaja bloka, takođe, bi moglo da otvori put desetinama zainteresovanih zemalja koje traže prijem u BRIKS, što bi podržalo njihove napore da to pretoče u održivu protivtežu Zapadu. Prijem novih članica je prva faza proširenja petorke.

Dedolarizacija — strah Vašingtona

Mnoge ekonomije u usponu sve više traže načine za obavljanje trgovine u valutama koje nisu u dolarima, što je proces poznat kao dedolarizacija. U stvari, ideja dedolarizacije postala je aktuelna na insistiranje Rusije, koja je suspendovana iz međunarodnog platnog sistema (SWIFT), zbog rata u Ukrajinu i traži načine da zaobiđe sankcije kolektivnog Zapada.

U Johanesburgu je utvrđen široki plan odmicanja od upotrebe američkog dolara, kao glavne svetske rezervne valute za trgovinu među zemljama BRIKS-a u korist lokalnih valuta. Dominantni dolar je jedan od brojnih problema zemalja u razvoju, gde mnogi smatraju da međunarodne institucije kao UN, MMF-a i Svetska banka ne služe njihovim interesima. Zemlje BRIKS-a su više puta pozivale na stvaranje pravednijeg svetskog poretka i reformi globalnih instituciuja. Treba reći da i zražena namera grupe BRIKS u vezi sa dolarom, neće ovu valutu “srušiti preko noći”.

Prema proračunima američkih Federalnih rezervi, 96 odsto trgovine u Americi od 1999. godine do 2019. fakturisano je u dolarima, a 74 odsto trgovine u Aziji. Izvan Evrope, 79 odsto trgovine obavljalo se u dolarima, što naglašava status američke valute, kao de fakto glavne svetske valute.

Na samitu je istaknuta potreba da se u obračunima koriste nacionalne valute. Ocenjeno je da je ovo globalni trenutak za korišćenje lokalnih valuta, alternativnih finansijskih procedura i alternativnih sistema plaćanja. S tim u vezi, lideri BRIKS-a su zadužili ministre finansija svojih zemalja da rade na ovim pitanjima. Oni će da osnuju grupu do narednog samita u Kazanju, koja će razmotriti “pitanje formiranja alternativnog platnog sistema”. BRIKS je spreman da traži mogućnosti za poboljšanje “stabilnosti, pouzdanosti i poštenih i fer odnosa u globalnoj finansijskoj arhitekturi”.

Pomenimo jedan ruski raniji predlog da se nova zajednička valuta zove “R-pet”, pošto sve valute BRIKS-a počinju slovom “R”-real, rublja, rupija, renminbi (juan) i rand.

Prva ilustrovana verzija nove zajedničke valute grupacije BRIKS predstavljena je javnosti 7. septembra ove godine. Ovu vest objavila je državna televizijska i radio kompanija Irana, a slika inicijalne valute objavljena je i na društvenim mrežama. Novčanica sa zastavama zemalja članica mogla bi biti i zvanični novac koji će se možda koristiti u budućnosti. Naime, Rusi su izašli sa predlogom novčanice za zajedničku valutu BRIKS-a, kada je ruski ambasador u Južnoj Africi demonstrirao novčanicu “BRIKS 100” tokom ceremonije u ambasadi Ujedinjenih Arapskih Emirata u Pretoriji. Prva varijanta nove novčanice na sebi ima zastave Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike, a simboli država, prikazani u krugu u centru monete. Nakon premijerne demonstracije, ruski ambasador je predao novčanicu ambasadoru Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Izgled nove valute BRIKS-a, koja je prezentovana 7.septembra.

Izazovi za novi svetski blok država

Može se oceniti da grupacija BRIKS nije ekonomska i politička organizacija, već postaje forum za rešavanje kritičnih globalnih pitanja, kao što su trgovina, finansije, klimatske promene i energetska sigurnost, kao i smanjenje dominacije Zapada nad ekonomijama trećeg sveta preko američkog dolara.

BRIKS u proširenom sastavu ostvaruje 36 odsto globalnog BDP-a i čini 46 odsto svetske populacije, a u čijem sastavu su i tri naftaške zemlje iz Persijskog zaliva. Poređenja radi, G-7 pokriva manje od 10 odsto svetske populacije i 30 odsto svetskog BDP-a.

BRIKS će posle pristupa novih članica kontrolisati skoro polovinu svetske proizvodnje i rezervi nafte. Od novih članica, za zastupljenost BRIKS-a na svetskom tržištu nafte najznačajniji su Saudijska Arabija, UAE i Iran. Uz Rusiju i Brazil, ove države zajedno kontrolišu 39 odsto ukupnog svetskog izvoza nafte, oko 48 odsto ukupne svetske proizvodnje nafte i skoro polovinu ukupnih svetskih rezervi nafte. Poređenja radi, G-7 kontroliše samo oko 4 odsto postojećih rezervi sirove nafte. Zato analitičari ističu da će širenje BRIKS-a na zemlje Zaliva verovatno dovesti do gubitka uticaja SAD na svetskom tržištu nafte.

Vodeći političari prvenstveno u Rusiji, pa i u Brazilu su prošle godine predložili stvaranje zajedničke valute za blok BRIKS-a, da bi se suprotstavio dominaciji američkog dolara u međunarodnoj trgovini i finansijama. Treba reći da bi najavljena BRIKS valuta u početku bila samo obračunska valuta (odnosno digitalna), i koristila se kao mera u odnosu na koju se saldiraju dugovanja proistekla iz međusobne trgovine i kreditiranja u nacionalnim valutama.

Što se tiče ove valute BRIKS-a, o tome nije bilo više reči na samitu, jer je još uvek u fazi razmatranja, dok će se na klasičnu valutu čekati neko duže vreme.Rusko predstavljanje kako bi mogla da izgleda valuta BRIKS-a je, za sada, propagandnog karaktera.

Zajednička valuta BRIKS-a bi ako zaživi, bez sumnje, smanjila dominaciju dolara na svetskim tržištima, što je veliki izazov za BRIKS da u budućnosti uvede sopstvenu valutu. BRIKS teži diverzifikovanoj svetskoj ekonomiji i međunarodnim rezervnim valutama, kako bi “odstupanje od dolara bilo za svet što mirnije, stabilnije i sigurnije”. Zato zemlje koje se oslobađaju finansijskih i geopolitičkih stega američkog dolara, trenutno pokušavaju da izbegnu veće globalne poremećaje.

Američki dolar je, do sada, bilo najvažnije međunarodno sredstvo razmene, najčešće držana rezervna valuta koja se koristi za međunarodnu trgovinu i druge transakcije širom sveta. Centralna uloga dolara u globalnoj ekonomiji davala je mnoge prednosti SAD, uključujući lakše pozajmljivanje novca u inostranstvu i širenje dometa američkih finansijskih sankcija.

U buduće će Amerika morati više da se okrene da zarađuju novac, umesto što stiču ogromne prednosti i privilegije štampanjem papirnog dolara, koji je davno izgubio zlatnu podlogu, a ostatak sveta snosio troškove takve politike. Američki dug iznosi sada 32.600 milijardi dolara. Od 2008. se udvostručio, popevši se na preko 120 odsto BDP-a, a prema proceni Kancelarije za budžet američkog Kongresa, federalni deficiti dovešće državni dug iznad 181 odsto BDP-a do 2053.

Verovatna je budućnost u kojoj polako dolazi do podele uticaja dolara sa drugim valutama, i stvaranja regionalnih valutnih blokova, iako bi ovaj trend mogao da bude ubrzan agresivnom upotrebom američkih sankcija i rastućom finansijskom nestabilnošću SAD.

Postoji dugoročni trend ka diversifikaciji valuta u globalnim finansijskim transakcijama i trgovini, i sve veća upotreba nacionalnih valuta u međusobnim plaćanjima. Bez obzira na trgovinu u drugim valutama, američki dolar je još uvek jaka svetska valuta i ostaće važno globalno sredstvo plaćanja.

Recimo u zaključku da će se postepeno smanjivati uloga dolara u kontekstu dugoročne promene moći ka Istoku, i ostati valuta kolektivnog Zapada u procesu kretanja sa unipolarnog ka multipolarnom poretku i smanjenja uloge zapadnih valuta, a kod ostatka sveta i ”globalnog Juga” jačaće regionalne valute, odnosno sve veća upotreba nacionalnih valuta kao sredstva plaćanja i obračuna između pojedinih zemalja.