Pismo Vladimira S. Kostića, predsednika SANU svim članovima akademije: PROSTAĆKI NASRTAJ NA NOVOIZABRANE AKADEMIKE

Hic Rhodos, hic Salta!

Priredio: Vladan Dinić

(NE)uspela Izborna skupština Srpske akademije nauka i umetnosti izazvala je tornado u našoj eminentnoj naučnoj ustanovi, a pokazala je i niz, blago rečeno, čudnih reakcija u intelektualnom javnom mnjenju

Činjenica da NIKO nije izabran zua novog akademika u Odeljenju društvenih nauka otvorila je stare rane u SANU i pokazala da ima mnogo onih koji u “odumiranju” ovog Odeljenja vide početak kraja Akademije, uz opasku da akademici egzaktnih nauka NAMERNO ne glasaju za “društvenjake”, ili da su predloženi kandidati “ispod proseka i da ne zaslužuju da budu akademici”, do konstatacije da se radi o ogromnom raskolu u ovoj važnoj ustanovi.

“Nogu je povukao”, akademik Kosta Čavoški “stavljajući svoju funkciju sekretara Odeljenja” na talon Odeljenju društvenih nauka (koje nije imalo snage ili želje da odluči — da li će akademik Čavoški i dalje biti sekretar Odeljenja ili će se birati novi, odloživši stvar ua decembar ili početak januara naredne godine, o čemu smo pisali.). Onda se pismom oglasio i akademik Tibor Varadi, zahtevajući da se sve odloži, da bi se dobro promislilo i odlučilo, dok je na samoj sednici bilo žestokih replika među akademicama…

Shvatajući da je “dogorelo do nokata”, svojim pismom “svim članovima Srpske akademije nauka i umetnosti” obratio se predsednik SANU, akademik Vladimir S. Kostić:

Poštovane koleginice, poštovane kolege,

odnos koji sam u proteklih 6–7 godina gradio sa svojim kolegama i prijateljima iz Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), stičući usput i ozbiljne protivnike, zasnivao se na iskrenosti i sopstvenom doživljaju istine, koju uzgred nije lako podneti bez obzira na kojoj strani istine se nalazite. Nakon završenog ciklusa izbora u SANU, osećam potrebu da vam se na toj istoj liniju obratim, kao što sam uostalom to činio i pre samih izbora, pismom koje je isključivo za internu upotrebu.

Dva uzastopna izborna ciklusa u SANU, 2018. i 2021. godine, doživeo sam kao neuspeh i to isključivo sa gledišta broja novoprimljenih članova — nalazim da je pokušaj da se izazove nesporazum sa onima koji su izabrani prostački nasrtaj, jer nemam dilemu da su novoprimljeni dopisni članovi 2018. i 2021. godine izvanredni. Samo je moglo da ih bude Više, ali to već nije njihov problem!

U oba ciklusa vršio sam funkciju predsednika SANU i ni na koji način ne mogu sebe da rehabilitujem kao jednog od odgovornih krivaca. I to zahteva odluke! Svestan posledica različitih koraka koje mogu da preduzmem u praktično poslednjoj godini mandata, odlučio sam da vam se prvo obratim sa pitanjima o nizu problema i zamolim vas za vaš stav. U njihovom iznošenju molio bih vas da ne pomislite da tvrdim da sam u potpunosti u pravu ili da očekujem da moje stavove prihvatite — ali ne vidim ni drugu adresu kojoj bih mogao da uputim svoja razmišljanja. Da idemo redom.

1. Šta je uzrokovalo da se u trenutku upečatljivog smanjenja broja članova SANU (119), opredelimo za dalje smanjivanje broja novoprimljenih dopisnih članova (13 u ovom ciklusu)? Identifikovanje kandidata je u potpunosti izvršeno unutar odeljenja, bez pritisaka, a veliki broj je dobio dvotrećinsku ili natpolovičnu većinu… Izborima je reprodukovan raniji obrazac smanjivanja broja članova, ali i sa posledičnim ograničenjem kompetentnosti naše kuće u čitavom nizu oblasti. To u budućnosti vidim kao veliki problem.

Nisu retke tvrdnje da je broj od 14–15 novoizabranih dopisnih članova uobičajena “mera” naših potreba, ali ni to nije u potpunosti tačno, jer smo dva puta i sa manjom krizom broja članova u prethodnih 20 godine, izabirali preko 20 novih dopisnih članova. Ostaje neutemeljena nada da nećemo do kraja podleći spirali progresivnog smanjivanja broja članova, mada je takva mogućnost sasvim izgledna.

2. Da li je poverenje u predloge odeljenja unekoliko prenebregnuto na ovim izborima? Postoje gledišta da su izabrani po pravilu oni sa dvotrećinskom većinom, ali takav stav “pada u vodu” pred rezultatima izbora u Odeljenju društvenih nauka (ODN) i Odeljenju istorijskih nauka (OIN). I da li bi takva ekskluzivna prednost kandidata sa dvotrećinskom većinom mogla da znači i izvesnu oportunost u našim odlučivanjima? Da li smo zaista detaljno i odgovorno sagledali sve referate, za šta smo ovoga puta imali dovoljno vremena? Jer, na pojedinim od ljenjima (npr. na mom Odeljenju medicinskih nauka), iz različitih razloga teško je postići dvotrećinsku većinu, a, sa druge strane, uvek su (pa i sada!) postojali kandidati sa natpolovičnom većinom i izuzetnim biografijama.

3. Da li su pucnji iz mraka u leđa pojedinih kandidata od strane ovoga puta veoma malog broja, bojim se navođenih osoba, često bez ikakve kompetentnosti u oblastima o kojima

su diskutovali ivan svih uspostavljenih vremenskih rokova, imali neki uticaj na naše odlučivanje?

Složićete se da je teško poverovati u slučajno grupisanje novinskih napisa i mejlova koje smo primali poslednja dva dana izbornog ciklusa, sa često uvredljivim sadržajima, a protiv mogućeg izbora pojedinih kandidata.

Da li je samo prosta koincidencija pominjanje istih kandidata iz struktura u samoj SANU i od ljudi sa strane? Ako bi namera bila prisutna i u jednom promilu slučajeva (a bojim se da jeste), onda uvodimo kategoriju pretencioznih “atentatora”, koji će spontano ili najmljeni, po narudžbini, moći da u budućnosti utiču na ishode naših izbora često i preko naših pozitivnih preporuka. Nisam siguran da smo pokazali dostojan otpor takvim vidovima ponašanja, koji uz naše ćutanje, uspostavljaju alternativni i paternalistički mehanizam kontrole izbore. Nije stoga slučajan predlog štampan u uglednom dnevnom listu da se u budućim komisijama za izbor nađu i kompetentne ličnosti van SANU.

4. Posebno su mi nejasni rezultati izbora na ODN i OIN. OIN, inače jedno od najstarijih odeljenja po godinama članova, bilo je poznato po skrupuloznom izboru i broja i kvaliteta kandidata — Odeljenje kome se verovalo. Očemu se sada radi možemo samo da nagađamo i vraća nas na odnose među nama samima.

Još je drastičniji primer ODN koje broji samo 7 članova, uz poznate podele koje ovoga puta ne bih detaljnije razmatrao. Moguće je da je pristup “svi za sve” praktikovan u ovom posebnom izbornom trenutku izazvao izvesno nezadovoljstvo, ali se postavlja pitanje kako da, uprkos svim podelama koje postoje i uprkos napadima spolja i iznutra, niko od 5 predloženih kandidata nije izabran, uprkos dvotrećinskoj podršci?

Sklon sam da tvrdim da u vremenima poput sadašnjih značaj i heterogenost oblasti unutar ovog odeljenja postaju ključni. Pojedini članovi SANU pretpostavljaju da je delom u pitanju pretenciozni stav članova iz prirodnih, matematičkih i tehničkih nauka, koji kriterijume potvrđene u svojim oblastima generalizuju na oblasti društvenih nauka, što se pokazalo kao neodgovarajuće.

Ponovo se, za početak iz same SANU, pojavljuju tvrdnje da u našoj kući postoji svesno potiskivanje društvenih nauka, što je sve teže osporavati. Ja lično verujem da to nije slučaj, ali činjenica je da je ovaj značajni problem SANU tu, pred nama i da do sada preduzete mere nisu dale potrebne efekte.

Ipak, preostaje mi konstatacija da su i oni koji ovakve tvrdnje iznose uveliko svojim ponašanjem doprineli pogrešnom stavu, ako on u toj formi uopšte i postoji, prema društvenim naukama. Ovako ili onako, i posle ovih izbora rana ostaje otvorena.

5. Iz različitih razloga podmlađivanje članstva je bilo donekle van fokusa, ali je izostanak i jedne predstavnice među izabranima iz onog dela koji čini nešto preko 50% populacije /homo sapiensa, o čemu smo itekako razgovarali, poražavajući nebranjIv. Odmah su se čuli glasovi koji u tome nalaze potvrdu konzervativnosti SANU i postojanja primitivnih, anahronih predrasuda, a pojedini članovi Vlade iskoristili su ovu činjenicu za napade na i inače neomiljeno rukovodstvo SANU, koje je po njima time “poslalo pogrešnu poruku”.

Ali, kada se sve svede, činjenica je da ni jedna žena nije postala naš novi član. Zašto? Ja odgovor nemam, a zaista ne mogu da prihvatim mandarinski stav da nije bilo kvalitetnih kandidatkinja — bilo ih je i to svi znamo!

Ukratko, čini se da je, bez obzira na konačne zaključke, deo problema u nama koji glasamo, a ne isključivo u kandidatima koji su nam na raspolaganju, o čemu svedoče i prazni ili gotovo prazni glasački listići u ova dva izborna ciklusa.

Sa gledišta moje uloge u SANU u preostalom delu svog mandata usredsrediću se na uspostavljanje još jasnijih mehanizama koji su u osnovi aktivnosti naše kuće i oblicima komunikacije SANU po pitanju ključnih problema našeg naroda i države, u smislu jasnijeg prisustva naših naučnih i umetničkih stavova (npr. aktuelna aktivnost naših članova na ekološkim pitanjima Srbije). Što se tiče poboljšanja budućih izbornih procedura taj proces će ostati na vašem strpljivom građenju konsenzusa oko pojedinih pitanja, od kojih su neka pomenuta i u OVOM Pismu.

Na samom kraju, ja ne mislim da je SANU u krizi, kako to godinama neki njeni članovi tvrde. Naprotiv! Postoje problemi u pojedinim segmentima funkcionisanja, ali ni jedan nije nerešiv. Sve što sam vam izložio zapravo je anticipacija problema koji se mogu pojaviti pred SANU za 3–5 godina, uz osećaj da smo ih već sada mogli izbeći. Iznošenje vaših stavova o navedenim, ali io ovde nepomenutim problemima biće vaša velika i nužna pomoć.

U očekivanju vaših reakcija i mišljenja,

Akademik Vladimir S. Kostić, predsednik SANIU

*********

Dakle, jasno je da ništa nije jasno i da je možda poslednji trenutak da se akademici “uzmu u pamet” i da otvoreno, licem u lice, pokušaju da “popu kažu pop, a bobu bob” i da Akademija počne da se bavi pravim temama, a ne — rekla — kazala, udarcima ispod pojasa, intrigama, grupašenjima i podmetanjima.

Jer, svakome je jasno da je SANU potrebna srpskom narodu kao lučonoša budućeg boljitka…Ovako, svedoci smo da se prvi put u istoriji SANU okupio “narod” pred vratima srpskog hrama nauke i umetnosti, da se pišu razne i brojne peticije, da se problemi u SANU “rešavaju na ulici”…

Nnadamo se da će mudre glave naših akademika smoći snage da svoje razlike i svoja neslaganja, bar na čas, ostave po strani, i da se okrenu ozbiljnim državnim i nacionalnim temama, kojih u nas, u Srbiji, na žalost ima na pretek a za šta ih država, uostalom, dobro plaća.

Istina, u SANU bilo je i mnogo onih koji su, umesto ovog pisma, očekivali da predsednik Akademije Vladimir S. Kostić ponudi ostavku, koju je, onako među redovima ponudio u nekim medijima, ali…

Dakle, Hic Rhodos, nic Salta!