IN MEMORIAM: Velemajstor Katarina JOVANOVIĆ — Blagojević (1943–2021)
IZMEĐU ŠAHA I KLAVIRA
Piše: Vladan Dinić
Srpski i svetski šah ostao je ovog bez još jednog velikana: u 78. godini preminula je, tiho, kako je i živela, profesor muzike i velemajstor, slavna Katarina JOVANOVIĆ — Blagojević
Osvajač srebrne olimpijske medalje na Olimpijadi u Splitu (Verica Nedeljković, Milunka Lazarević i Katarina Jovanović), četiri puta olimpijka (Split 1962, Lublin 1966, Skoplje 1972, Medelin 1976), tri puta prvak Jugoslavije (Tivat 1961, Beograd 1972, 1974.) pobednik brojnih međunarodnih turnira… Prerano se, zbog ljubavi prema muzici, povukla iz crno-bele arene. Postigla je mnogo a, mogla je mnogo više…
Sećam se vremena i Kaće, kad su se pod komandnom palicom oca Lasla u Međarskoj pojavile — kao čudo — čuvene sestre Polgar: Žuža, Žofja i Judit. Ali, one su bile tada samo uspela kopija sestara Jovanović Katarine, Ružice i Gordane. Tada sam na Šahovskoj olimpijadi u Solunu predložio tromeč sestara Jovanović sa sestrama Polgar. Pripreme su počele, dobio sam saglasnost, ali do tog meča nikad nije došlo.
Mnogo pre Lasla Polgara isti izum patentirao je Ljubinko Jovanović, otac Katarine, Ružice i Gordane, samo sa mnogo manjim marketingom i parama i zašto ne, podrškom…
Kada je najstarija ćerka Polgar — Žuža slavila drugi rođendan, tri sestre Jovanović su na ženskom šampionatu Jugoslavije postigle uspeh za Ginisa: Katarina je je postala šampion, Ruživa je bila treća, a najmlađa Gordana bila peta!
I sve tri su se kvalifikovale za Zonski turnir FIDE za prvaka sveta!
Dugogodišnji novinar, urednik šahovske rubrike “Politike ekspres”, moj dragi prijatelj i doajen srpskog novinarstva Branislav Rakić — Krca, u svojoj knjizi “Šahu s ljubavlju” napisao i sestrama Jovanović posebno poglavlje u kojem između ostalog naveo:
“…Čim su se ispilile iz pelena, vođene očevom rukom, Katarina i Ružica su se obrele među čudnim figurama koje su kao omađijane kretale na prostoriu od 64 crno-bela polja. Uplovile su u to nepoznato carstvo kao Alisa u zemlji čuda, da se više nikada iz njega ne povrate…Da bi što više privoleo svoje tri ljubimice na poniranje u dubinu šahovske misli, tata Ljubinko im je za svaki dobar potez darivao po čokoladu, za svaku naučenu partiju poklanjao im je po igračku, a za svaki uspeh — uvećavao idžeparac…
Prva velika dela donela mu je najstarija Katarina koja je u u 12. godini postala prvakinja Beograda i proglašena vunderkindom, a već u 18. godini, 1961. godine u Tivtu bila je seniorska šampionka Jugoslavije…
Njenom stazom išle su potom i ruživa i Gordana…”
Onda je kod Kaće prevagnula ljubav prema muzici i klaviru i Ružica je postala intermajstor i profesor muzike, a najmlađa Gordana — Goca, internacionalni majstor, reprezentativka, selektor i profesor engleskog jezika.
Dve partije za pamćenje…
Beograd, 1969.
BELI: K. JOVANOVIĆ — CRNI: Dobson 1:0
(Francuska odbrana)
1. e4 e6 2. De2 d5 3. ed5 dd5 4. Sc3 Da5 5. Sf3 Sf6 6. g3 b6 7. Lg2 Lb7 8. 0–0 Le7 9. Sb5 Sa6 10. d4 c6 11. Se5 Sd5 12. c4 cb5 13. cd5 ed5 14. Lg5 Db4 15. Le7 De7 16. Db5 Kf8 17. Tac1 Td8 18. Tfe1 Sc7 19. a4 Se6 20. Da7 Ta8 21. Db6 Ta2 22. Ld5 Tb2 23. Db2 Ld5 24. Db8 1:0
Beograd, 1972
BELI: K. JOVANOVIĆ — CRNI: Nikolau 1:0
(Igra daminog pešaka)
1. Sf3 d5 2. d4 Sf6 3. Lf4 c5 4. e3 e6 5. c3 Db6 6. Dc1 Sc6 7. Ld3 Ld7 8. Sbd2 Tc8 9. Tb1 cd 10. ed h6 11. h3 Sa5 12. Se5 Sc6 13. 0–0 Le7 14. Te1 Se5 15. Le5 Lb5 16. Lc2 Dc7 17. a4 Ld7 18. a5 Dc7 19. Dd1 Kf8 20. Df3 Le5 21. de Se8 22. Sb3 Kg8 23. h4 Dd8 24. Dg3 Sc7 25. Sc5 Lc6 26. Tbd1 De7 27. Sd3 Kf8 28. Sf4 g5 29. Sh5 Se8 30. Td4 gh 31. Df3 Tg8 32. Sf4 Kg7 33. Dh5 Ld7 34. Sg6 Dg5 35. Dg5 hg 36. Se7 Sc7 37. Sg8 Tg8 38. Tg4 Kf8 39. Kh2 Lc6 40. Te2 d4 41. c4 Sa6 42. Td4 1:0
