Bog, pandemije i Kovid-19: Religiozna iskustva čovečanstva u borbi protiv virusa

JEDI ZDRAVO, ŽIVEĆEŠ ZDRAVO

Za “Svedok” piše Mile Imerovski (teolog-istoričar)

Bez obzira na kom delu sveta se jede hrana neselektivno, bez ozbiljnog kriterijuma za zdravlje ljudi, opasnost po čovečanstvo je planetarna.

Nema osobe koja na neki način danas nije uvučena da se bavi temom pandemije virusa Korone. I najmanje zainteresovan čovek na planeti, bez obzira koliko god je shvatanjima prikovan za lokalnu sredinu, sada kada se bavi Korona virusom pripada globalistima.

Grupa virusa Korone je poznata po Sarsu, Mersu, Kovid-19. Tu i počinje sumnja o poreklu virusa kod ljudi i razlika u njihovim mišljenjima.

Jedni govore da je Koronu virus Amerika podmetnula Kini da ih zaustavi u napredovanju, dok drugi to vide obrnuto. Ova teorija je poebno zanimljiva: Zbog teškoća u ustaljenoj trgovini između Kine i SAD-a, Tramp uvodi posebne carine Kinezima. I kada su Kinezi isplatili Amerikancima preko 200 milijardi dolara da bi se trgovina ponovo uspostavila, Kinezi su pustili u vazduh virus i tako oterali Amerikance iz Kine, a za male pare kupili njihove kompanije širom svoje zemlje, i tako ojačali svoju privredu i na lukav način se obeštetili plaćajući nepravedno Amerikancima ono što im je Tramp nametnuo.

Uglavnom, iza pandemije se traže zavere, razračunavanja između Velikih sila, predstavnika liberalne i konzervativne ekonomije, predstavnika kapitalistićkih i komunistićkih zemalja, razvijenih i nerazvijenih područja sveta.

Za sada, od svega znamo da je u Vuhanu, gradu od 11 miliona ljudi i centru svetskih laboratorija za virusologiju, krenuo koronavirus; da se infekcija se masovno širi među bogatima i siromašnima, i da ima na hiljade preminulih stanovnika. Šta se, međutim, ne govori mnogo jeste:

Ko su ljudi koji su preminuli?

Koliko je procentualno muških, a koliko ženskih osoba?

Zna se da na Zapadu starci vode politiku, jer su oni vlasnici multinacionalnih kompanija, velikih poslova i bave se plasmanom para uz ozbiljne garancije i kamate.

Koliko je moćhnika u ovoj pandemiji umrlo i kako će svet posle njihove smrti nastaviti da funkcioniše? Ako su oni bili kočničari u privredama zapadnih zemalja, logično je pitati: šta možemo da oćekujemo u privredi posle pandemije?

Hoće li industrija još više zagaditi svet, ili će sve smanjiti po cenu gladi i siromaštva, pa će onda doći do redukcije svetskog stanovništva?

I ponovo se vraćamo na početak, šta bi mogao da bude uzrok pandemije, a da se realnije iz neposredne blizine sagledaju dostignuća čovečanstva po pitanju izbora, proizvodnje, plasmana hrane i higijene života i prostora gde se hrana na svetskim pijacama plasira…

Zdravlje je sada glavna tema svuda. A prvi tekstovi i studije o zdravlju nalaze se upravo u religijskim spisima, od istoka od zapada. Ako se osvrnemo na tekstualne izvore koje svet poseduje kao univerzalnu istinu za izbor dobre hrane, onda bi morali da se sagledamo religiozno iskustvo čovečanstva i iz njega nađemo racional koji se krije kao motiv u donošenju određenog zakona koji uređuje deo života koji se odnosi na hranu: ako jedeš zdravo, živećeš zdravo. Ako jedeš hranu koja je „nehigijenska“, grešna, nezdrava ili religijskim zakonom zabranjena pod pretnjom smrti, umrećeš ne samo duhovno već i fizički. Tako bar kaže deo koji se u Bibliji pripisuje Mojsijevom zakonodavstvu ili knjiga — treća Mojsijeva — Levitska, poglavlje 11; pisac ovog dela razgovetno iznosi „Božiji stav“ po pitanju koje od životinja su jestive a koje ne bi smele da se jedu?

Ovaj kriterijum koji propisuje Biblija ne prihvataju pagani ili oni narodi koji se drže Budaizma, Konfučijanizma, Hinduizma…

Proždrljivost — kako to ocenjuju judaisti, hrišćani i muslimani — predstavlja odbacivanje Božije zapovesti, a neposlušnost prema iskustvu mnoštva generacija nabrojanih religija starog sveta osnova su infekcija, zaraza, epidemija pa do današnjih pandemija.

Interesantno je zapažanje da među predstavnicima pripadnika Judaizma, Hrišćanstva i Muslimana koji se drže propisanih upustava o „čistim“ i „nečistim“ životinjama nema velikih infekcija epidemijskog ili pandemijskog tipa izazvanih hranom.

Ako se određene infekcije dešavaju, svode se na nivo onih bolesti koje je moguće proširiti u određenom regionu, tipa zaraze trihinoloze, salmonele, ali one nisu prenosive sa čoveka na čoveka i njima se najćešće zaraze ljudi koji konzumiraju prvenstveno svinjsko meso. Ili, konzumiranjem jaja u drugom slućaju.

Po nazoru pomenutih religija svinjsko meso i jaja su zabranjena hrana. Može se zaključiti da religiozni zakoni zapisanih u Starom zavetu kojih se do detalja drže Judaisti i u određenom obimu Hrišćani, a preuzete ideje od Starog zaveta po pitanju čistih životinja koje treba koristiti u prehrani, od Islama (naravno i one koje se ne smeju koristiti jer su nećiste) dovele su do razvoja u ovim civilizacijama da se može govoriti o ishrani par milijarde ljudi na prirodan naćin.

Ipak predstavnici ovih religija čine polovinu i to, tehnološki gledano najnaprednijeg dela čovečanstva planete.

Kada se odstupa od spiska verskog kanona pogodnih životinja za prehranu stanovništva ovih religioznih pripadnika, govori se o neprirodnoj ishrani koja je opasna po pojedinca, dela društva ili društva koje ne pripada privilegovanim narodima odgajanih na zdravoj hrani.

Privilegiju u duhovnom i fizičkom smislu judaistima, hrišćanima i muslimanima donelo je prihvatanje zakona koji je po njihovom uverenju zapovedio sam Gospod Bog uz obećanje i garanciju napretka ako se ispravno hrane.

Takav izrićiti tekst je u trečoj knjizi Mojsijevoj — Levitskoj ili Sveštenićkoj knjizi u poglavlju 11.

Evo tog poglavlja u celosti po : Studijska Biblija, stari i novi zavet, sa objašnjenjima i ilustracijama, Dijam-M-Preš, Veternik, 2005, str. 117–118.

11. Jahve govori Mojsiju i Aronu i reče im:

2 Govorite Izrailjcima i recite: Ovo su životinje koje ćete jesti između svih životinja na zemlji:

3 Ješćete od svake životinje koja ima razdvojene papke i razdvojene šape i koja preživa.

4 Ali nećete jesti od onih što samo preživaju i što samo imaju razdvojene papke. Tako vi nećete jesti kamilu jer preživa, ali nema papaka razdvojenih. Smatraćete je kao nećistu.

5 Kunić koji nema razdvojenih papaka ali preživa, nećete jesti. Smatraćete ga nečistim.

6 Nećete jesti ni zeca koji preživa, ali nema razdvojene papke.

7 Nećete jesti ni svinje koje imaju razdvojene papke, ali ne preživaju. Smatraćete ih nećistim.

8 Mesa od njih ne jedite, niti se njihove strvine dotićite. Smatraćete to nećistim.

9 Evo životinja koje ćete jesti između onih koje su u vodama: ješćete sve što ima peraje i krljušti, i živi u vodama, bilo to u moru ili u rekama.

10 A što nema peraja i krljušti, između svega što se miće u moru i u rekama, i zmeđu svega što živi u vodama neka vam je gadno.

11 Biće vam to gadno. Meso od njih nećete jesti i na njihov strv gadićete se.

12 Što god nema peraje i krljušti u vodi biće vam gadno.

13 A između ptica ove da su vam gadne i da ih ne jedete: orao, jastreb, i morski orao .

14. Eja i kraguj od svih njihovih vrsta,

15. Gavran od svih njegovih vrsta;

16. Noj, ćuk, liska i kobac od svih njihovih vrsta;

17. Sova, gnjurac i ušara;

18. Labud, dem i svraka;

19. Roda i ćaplja od svih njihovih vrsta, pupavac i ljiljak.

20. Biće vam gadan svaki gmizavac koji leti i koji ide na četiri noge.

21. Ali među svim gmizavaca koji lete i idu na šetiri noge, jedite što ima stegna na svojim nogama, kojima skače po zemlji.

22. Između njih jedite ove: arba, salema, argola i agava, po njihovim vrstama.

23. A ostali gmizavci koji lete i imaju četiri noge, da su vam gadni.

24. Od njih ćete se oskrnaviti; ko se dotakne njihova mrtva tela biće nečist do večeri;

25. A ko god nosi njihova mrtva tela, opraće svoje haljine i biće nečist do večeri.

26. Svaku životinju koja ima papke, ali ne i razdvojene i ne preživa, smatraćete kao nečistu; ko je se god dotakne biće nečist.

27. I što god ide na šapama između svih životinja četvoronogih, smatraćete kao nečisto; ko se dotakne njihovih strvina, biće nečist do večeri.

28. I ko nosi njihove strvine, opraće svoje haljine i biće nečist do večeri. Smatraćete ih nečistim.

29. Između životinja koje pužu po zemlji smatraćete kao nečiste : lasicu, miša i guštera po njihovim vrstama,

30. Ježa, žabu, tvora, puža i krticu.

31. To smatrajte nečistim između životinja koje pužu. Ko ih se dotakne mrtvih biće nečist do večeri.

32. Svaka stvar koja padne na koje od njih mrtvo, biće nečista, bila to drvena sprava ili haljina, ili koža ili torba, i svaka stvar koja se upotrebljava; ona će se potopiti u vodu i biće nečista do večeri, a posle će biti čista.

33. Svaki zemljani sud u koji padne bilo šta od toga, i šta god u njemu bude, biće nečisto i razbićete ga.

34. Svako jelo, ako na njega dođe onakva voda, biće nečisto i svako piće u takvom sudu biće nečisto.

35. I na šta god padne šta od njihova mrtva tela biće nečisto, i peć i ognjište da se razvali, jer je nečisto i biće vam nečisto.

36. A studenac i ubao gde se voda skuplja, biće čisti;

37. Ali šta se dotakne njihova strva, biće nečisto.

38. A ako se seme polije vodom, pa padne šta od strva na njihovo seme, biće nečisto.

39. Kad ugine životinja od onih koje jedete, ko se dotakne njena strva biće nečist do večeri.40 Ko bi jeo od njena strva, opraće svoje haljine i biće nečist do večeri, a ko bi odneo njen strv, opraće svoje haljine i biće nečist do večeri.

41. Sve što puže po zemlji, da vam je gadno, to se ne jede.

42. Šta god ide na trbuhu i šta god ide na četiri noge, ili ima više nogu između svega što puže po zemlji, to ne jedite, to je gadost.

43. Nemojte se poganiti ni sa čim što gamiže i nemojte se skrnaviti njima, da ne budete nečisti od njih.

44. Jer ja sam Jahve, Bog vaš. Zato se osvećujte i budite sveti, jer ja sam svet; i nemojte se skrnaviti ni sa čim što puže po zemlji.

45. Jer ja sam Jahve koji vas je izveo iz zemlje egipatske, da budem vaš Bog. Budite dakle sveti, jer sam ja svet.

46. Ovo je zakon za životinje, za ptice, za sve životinje koje se miču po vodi i za sve životinje koje pužu po zemlji,

47. da raspoznate nečisto od čistog, i životinju koja se jede od životinje koja se ne jede.

Ovo poglavlje se ispravno može tumačiti u sklopu temeljne istine koju ova knjiga poseduje porukom, a ona se svodi na sledeće:

Iz izloženih zakonskih propisa kada se vernici njih striktno pridržavaju nastaje odnos sa Bogom zasnovan na postignutoj čistoti tela ili svetosti koji se ogleda moralnošću i etičnošću. Tako ono što je prikazano kao sveto (a sveto znači izdvojeno vredno iz celine vrednog i nevrednog), putem obredne prakse ili u moralnom i ličnom obliku, sveto je zato što ispunjavanjem propisanog doseže se uspostavljanju odnosa sa svetošću Boga. Starozavetni pisac za velike prestupe zakona Božijeg u neizvršavanju zakona o čistim životinjama, prekršioca zakona, kažnjava smrću.

Cela knjiga Levitska ima jasnu koncepciju, a ovaj članak će se pozabaviti samo poglavljem 11, koje se samo jednim delom bavi ritualnom čistočom ili čistom i nečistom hranom (dok ostala poglavlja ove knjige, poput 12 govori o kultnoj čistoći prilikom poroda, 13–14 poglavlje donosi propise o infektivnoj bolesti gube, 15 poglavlje obrađuje problem spolne nečistote.)

Što se tiče 11 poglavlja ono se odnosi na četiri grupe životinja: kopnene životinje, vodene životinje, ptice i ostala krilate životinje.

1. Kopnene životinje: U pitanju su četvoronožne životinje, i od svih vrsta za prehranu mogu se koristiti : one životinje koje imaju papke, i to razdvojene i koje preživaju. Ali ove, iako preživaju ili imaju papke, a nisu dozvoljene za prehranu su : kamila, jer ova životinja preživa a papci joj nisu razdvojeni, pa je nečista i ako bi je neko pojeo i on bi postao nečist. To se u praksi pokazalo da je u nedavnoj prošlosti, epidemija Sars, skoro pandemijskih razmera bila povezana sa konzumacijom kamiljeg mesa i mlečnih proizvoda koje Mojsijev zakon zabranjuje za ljudsku upotrebu. Isto se odnosi na pitomog zeca kao i za divljeg zeca koji preživaju, ali nemaju razdvojene papke. U našoj prehrani oni su dozvoljeni. Naša crkva ne poziva svoje vernike na odgovornost po ovom pitanju ni što je zec zabranjen, ali i lov jevreji smatraju grehom i nečasnom praksom. Sledeća životinja koja je zabranjena je svinja. Ima razdvojene papke, ali ne preživa. Tekst u Bibliji decidno kaže: „Nečista da vam je”. Unteresantno je da ako neko od Jevreja jede svinjsko meso, on postaje nečist ali u ovom slučaju je izostavljena kazna smrću za prekršioca. Za sve navedene životinje pored zabrane da se jedu, zabranjeno je da se bilo ko od ljudi njihova strva — lešine ne dotiče. Ako se ko od ljudi ipak dotakne uginule životinje koja je nečista, i ta osoba podleže posebnom ritual pranja i izdvajanja iz zajednice. Ti „neočišćeni ljudi“ su morali za različite procenjene opasnosti onečišćavanja i grešnosti da budu izolovani, podvrgnuti ritualnom pranju ili dezinfekciji sa vremenskim periodom dovoljno dugim da se moguća bolest koja nastane iz nepropisnog ponašanja razreši, a da se pritom ne prenese na druga lica unutar društvene zajednice. Da li su jevrejski sveštenici znali za bakterije, viruse ili druge mikroorganizme nije poznato, ali ponašali su se dosledno kako se današnja medicina zalaže da do moguće zaraze ne dođe.

Nulti zaraženi se izdvajao iz porodice i društva i tako se zaraza sprečavala da se proširi u porodici i društvu.

2. Vodene životinje: Ono što je vodena životinja i što živi u vodi, bez obzira to bile morske ili rečne vode,a imaju peraje i ljuske, mogu se jesti. Ali ako su u morima i rekama životinje koje nemaju peraja i ljuske — sve životinjice u vodi , sva živa vodena bića neka su vam odvratna, i odvratna neka vam i ostanu. Tu se dakle tekst osvrće na školjke, druge morske i rečne životinje, oktopode, sipe, lignje, rakove ali i morski pse, kitove, delfine itd. Njihova mesa su zabranjena za jelo, a njihove strvine držite za odvratnost. Sve što je u vodi i nema ljuske i peraje, neka je za vas odvratno. Ništa od toga se ne sme jesti.

3. Ptice: kod ptica tekst Biblije zabranjuje da se jede: orao, orao strvinar i jastreb, tetreb i sokol bilo koje vrste, gavran svih vrsta; noj, kobac i galeb; lastavica svake vrste; sova, gnjurac, ušara, labud, pelikan, čaplja svake vrste, pupavac i šišmiš. Kažu stručnjaci da je Kovid 19 nastao na pijaci gde se prodavao pangolin, šišmiš, miš, zmije itd. Sve ove životinje su nasilno ubijane, njihova krv se mešala, virus se među njima kao hrani širio i došlo je do promena-mutacija u virusu koje je onda kroz hranu prešao na ljude. Ove životinje su rezervoari Kovid 19 virusa.

4. Ostale krilate životinje: Svi krilati insekti što se kreću četvoronoške neka su vam odvratni. Od svih tih krilatih insekata što se kreću (hodaju) četvoronoške mogu se jesti samo oni koji imaju na svojim nožicama listove za skakutanje po zemlji. Od krilatih životinja dozvoljeno je jesti: svaku vrstu skakavaca, cvrčka i zrikavaca. Svi drugi krilati insekti na četiri nožice su zabranjeni za jelo i tekst Biblije zahteva : „Neka su vam odvratni”. I od njihovih crkotina se treba kloniti. Ako ih se neko dotakne, da je nečist do večeri. Znači društveno izopšten. Ako neko ponese crkotinu bilo koju od njih, neka opere svoju odeću i nečistim se smatra do večeri. Što se tiče velikih životinja, ko se tih strva dotakne, ostaje nečist do večeri, a ako ih ponese uginule do nekog mesta za odlaganje, mora nakon tog posla da opere svoju odeću i ostaje nečist i izopšten iz zajednice do večeri.

5. Gmizavci: Životinje što gamižu su nečisti i njihov spisak se svodi na: lasice, miša i svaku vrstu kornjače, takođe nečisti su : jež, gušter i tvor, puž i krtica. Dakle miš koji prenosi koleru i kugu, puževi od kojih se moglo zaraziti tuberkulozom i drugim crevnim bolestima i ništa manje opasne, kornjača i jež, su nečiste životinje za normalnu prehranu. Ko ih se dotakne, do večeri je nečist.

Ako bilo koja od pobrojanih životinja mrtva padne na neku stvar, ta stvar postaje nečista, bez obzira da li je to neka naprava od drveta ili haljina ili koža ili torba, ili bilo koja stvar za posao, potapa se odmah u vodu, i tako neka bude nečista do večeri, posle toga je čista.

6. Ako nešto od takvih crkotina upadne u posudu, posuda treba da se razbije; nečista posuda ne može da se opere, pa da se upotrebljava dalje. Ona mora da se razbije i baci. Ako na hranu pripremljenu za jelo kapne voda iz nečiste posude, biće nečista. Svaka tekućina što se pije u takvoj posudi postaje nečista. Na bilo šta u stvarnom životu da padne crkotina, automatski postaje nečisto; ako je peć ili ognjište, mora da se sruši.

Na ovaj način tekst Biblije (Levitska 11) nabraja životinje, uginule životinje i prilike koje mogu onečistiti ljude, hranu, vodu, odeću, obuću, predele… Ako se ovog propisa ljudi ne budu držali, postepeno postaju nečisti pred Bogom, a drugo, njihov život postaje opasnost za život društvene zajednice. Otuda u Mojsijevom zakonodavstvu za mnoge grehe koji onečišćuju ljudsko telo su bili kažnjivi kaznom smrti.

Disciplina se postizala najoštrijim kaznama. Najčešće kamenomavnjem krivca. Dužnost svih pojedinaca je bilo da se pridržavaju zakonomernih propisa upravo zbog principa kojeg je za razliku od Hamurabijevo zakona (2000 godina pre Hrista), a po kojem je vladao princip „Oko za oko, zub za zub,” (Druga Mojsijeva/ Izlazak, 21;24) Zakon Svetosti i pravde primenjivan u svešteničkoj tradicionalnoj praksi, okajavanje greha kroz prinesenu žrtvu, uvodio je novi zakon svetosti pravde i shodno rečenom i princip:,, Ljubi bližnjega svog, kao sebe samoga” (Knjiga Levitska 19;18). Na ovom principu se zasniva porodična i šira društvena odgovornost.

Da bi se izbegla nesreća, infekcije koje su u ambijentu vlažnog i toplog vazduha Bliskog Istoka, lako se mogu pretvoriti u epidemiju i zahvatiti sva Izrailjska plemena, kao i okolne narode.

Religioznost Jevreja kroz sistem samoposvećivanja i duhovnog pristupa Bogu i životu, držeći se prvenstveno spiska životinja za žrtvovanje i ličnu ishranu i stvaranjem distance od svega onoga što je grešno i nečisto, kao narod došli su do mogućnosti da u okviru uže i šire porodice, a takođe i u svom društvu, sprovedu uzvišeni princip, zlatno pravilo : „Sve dakle što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima.” (Matej 7;12).

Kada na meniju porodice nema hrane od životinja koje su nosioci virusa, bakterija, parazita, mikroorganizama, raznih buba, crva i svega onoga što stomaku pravi problema, treba odbaciti pa makar se to nametalo kao multikulturalnost ili udovoljavanju radoznalosti, sticanje navika , nama vrsta hrane koja nije sa našeg podneblja, ili se ta hrana kao žrtva prinosila paganskim bogovima. Najsigurnije je jesti hranu sa svog podneblja, bez sklonosti ka estragavanciji, koje preti kobnim infekcijama, bolestima i narušavanja tradicionalnim navikama kao dokazano zdravom načinu ishrane.

Antrafile I: Poreklo i nastanak Levitske knjige

Po shvatanju konzervativnih teologa, autor Treće knjige Mojsijeve, Levitinske knjige je sam Mojsije, čovek izabran od Boga u Izraeljskom narodu, iako je imao govornu manu mucanja. Bog Mojsija izabire u vreme Izraeljskog ropstva u Egiptu. Izbor je podrazumevao da Mojsije Božiji izabrani narod, Izrailj, izbavi iz Egipta i kao predvodnik odvede preko pustinje u zemlju koju treba da naseli, a koju je Bog obećao pre robstva patrijarsima Izrailjskog naroda. Izraelj je u Egipatskom robstvu bio 400 godina. Veruje se da je Levitska knjiga napisana u periodu između 1440 i 1400 godina pre Hrista.

Po drugim shvatanjima savremenih teologa Levitska knjiga je spis koji usmenu predaju Jevreja, od vremena Mojsija pa do Persijskog ropstva, koja se razvijala u sklopu sa svešteničkom tradicijom i u ovom obliku kakvu je mi znamo, nastala za vreme Persijske vladavine 538–332 godine pre Hrista.

Levitska knjiga pripada zbirki knjiga Tora, Mojsijevim knjigama zakona ili sastavu knjiga Hebrejskog Tanaha, odnosno hrišćanskog Starog zaveta. Za vreme jevrejskog istoričara Josifa Flavija autorstvo knjige je dodeljeno Mojsiju dakle u prvom veku posle Hrista, kada je istoričar Josif Flavije živeo.

Srpski naziv ove svešteničke knjige u prevodu Biblije Đure Daničića je Treća knjiga Mojsijeva. Savremena izdanja Biblije kod Srba ova knjiga se naziva Levitska i potiče od grčkog naziva za ovu knjigu koja se odnosi na Levite, jednog od dvanaest Jevrejskih plemena iz kojeg je poticao sveštenički stalež.

Knjiga sadrži:

-zakonske propise o obredima i svešteničkoj službi

-propisi prilikom prinošenja žrtvi Bogu

-propisi koji uređuju oblast ritualnog očišćenja

-propisi koji uređuju proslavljanje praznika Jom Kipur

Ova knjiga nije samo upustvo namenjeno sveštenicima, nego poučna knjiga za duhovno podizanje i praktično podučavanje laika određujući im mesto i ulogu u jevrejskoj religioznosti.

Levitsku knjigu karakterišu dva ključna verovanja:

1. Bog je ovaj svet stvorio kao ,,veoma dobar” i poseduje mogućnost da zadržava dostignuto stanje, uprskos stvarnosti da je ranjiv na greh i nečistotu.

2. Verno izvršavanje propisanih zahteva i sprovođenje ritualne prakse omogućava Božje prisustvo među ljudima, dok njihovo odbacivanje zbog ignorisanja ili kršenja propisanog Božijim zakonima izaziva poremećen odnos skladnosti između Boga i sveta kojeg je stvorio. Tu ljudi onda postaju žrtve različitih nesreća poput infekcija, epidemija i drugih vrsta prenosivih i neprenosivih bolesti.

Antrafile: PANGLIN

Možemo se zapitati zašto se ta socio-religijska sinteza zbiva u znaku pangolina. Pangolin je reprezentativan posrednik između ljudskog i životinjskog sveta. Unutar ljudskog sveta označujuće rastojanje koje stavlja matrilinearni klan (napeti univerzum ,,bratstva”) naspram starosne grupe (prijatnog univerzuma drugarstva koji određuje raspoloženje sela) reprodukuje u malom prvobitno rastojanje koje, u očima Lelea, deli prirodu od kulture. Iz tog ugla, Ljudi-pangolini u selu i pangolini u šumi zauzimaju homologne položaje. Jedan od uslova inicijacije jeste ubistvo pangolina u šumi; obred podrazumeva apsorbovanje mesa te životinje. Između Ljudi-pangolina uspostavlja se odnos kontigviteta.

Prvi su posrednici između dva antagonistička sastojka društva s jedne strane, i između žena i muškaraca s druge; drugi poseduju, na opštiji način, između kulture i prirode. Obredna aktivnost Ljudi-pangolina tiče se u isti mah lova (muška aktivnost) i ženske plodnosti, dok su društveno-ekonomske sfere muškog i ženskog pola strogo razdvojene…muškarac i žena, klan i selo, dijahronija i sinhronija ostvaruju skladnu sintezu, tešku i retku.

Citirano po: „Selfevidence”, u : Mary Douglas, Implicit Meanings; Selected Esays in Anthropology,

London and New York, Routledge, 1999, str : 252–283. U prevodu sa engleskog Slavica Miletić.