Kakva je sud­bi­na nov­ca Ru­si­je koji je za­mr­znu­t na Za­pa­du?

SAD i njihovi zapadni saveznici su zamrzli (imobilisali) oko 300 milijardi dolara ruskog novca čuvanog u inostranstvu, u znak odmazde zbog napada Moskve na Ukrajinu. Te milijarde su neiskorišćene, a rat je ušao u treću godinu, dok zvaničnici iz više zemalja raspravljaju o legalnosti slanja tog novca u Ukrajinu

Piše: dr Dejan Jovović,naučni savetnik-ekspert za međunarodne finansije i redovni član NDES-a

Kao i druge centralne banke, Banka Rusije je neke od svojih zlatnih i deviznih rezervi stavila u likvidna sredstva kao što su vodeće valute, zlato i državne obveznice. Centralna banka Rusije je potvrdila da je na Zapadu zamrznuta imovina vredna oko 300 milijardi dolara, dok su ukupne ruske devizne i zlatne rezerve su u to vreme iznosile 612 milijardi dolara.

Ruska centralna banka nije dala detaljan pregled onoga što je zamrznuto, ali na osnovu dokumentacije sa početka 2022. godine, može se videti da je u to vreme ruska centralna banka je držala na Zapadu oko 207 milijardi dolara u evrima, 67 milijardi dolara u aktivi u američkim dolarima i 37 milijardi dolara u aktivi u britanskim funtama. Takođe je imala 36 milijardi dolara japanskih jena,19 milijardi dolara u kanadskim dolarima, šest milijardi dolara u australijskim dolarima i 1,8 milijardi dolara u singapurskim dolarima. Njeni fondovi u švajcarskim francima iznosili su oko milijardu dolara.

Ruska centralna banka saopštila je da su ova sredstva, uglavnom, uložena u strane hartije od vrednosti, bankarske depozite i korespondentske račune. Najveći deo obveznica banaka bio je u državnim obveznicama Kine, Nemačke, Francuske, Britanije, Austrije i Kanade.

Kako bi Rusija mogla da reaguje ako joj oduzmu zamrznuta sredstva?

Ruski zvaničnici su više puta upozoravali da je konfiskacija državne imovine protivna svim principima slobodnog tržišta. Neki ruski zvaničnici sugerišu da bi, ako ruska imovina bude konfiskovana, imovina stranih investitora na specijalnim računima tzv. tipa “C“ u Rusiji mogla da se suoči sa istom sudbinom. Neka strana sredstva su efektivno zaključana na računima “C“. Nije jasno koliko je tačno novca na ovim računima, ali se iznosi da je to uporedivo sa zamrznutim ruskim rezervama.

Portparol Kremlja Dimitri Peskov rekao je da će Rusija osporiti bilo kakvu konfiskaciju na sudovima. “Ako nam nešto bude zaplenjeno, pogledaćemo šta ćemo mi da konfiskujemo i to ćemo odmah uraditi“. On je potvrdio da već postoji spisak imovine stranih kompanija, koju će Rusija zapleniti parirajući konfiskaciji njenih rezervi koje se nalaze u inostranstvu. Objasnio je da je ta lista sastavljena na osnovu shvatanja “nepredvidivosti zapada “ i njihove “sklonosti kršenju međunarodnog prava i sopstvenih nacionalnih zakona”, kao i njihove “sklonosti samouništenju i uništavanju savremenog ekonomskog sistema”.

Rusija, takođe, priprema odgovarajuće pravne mere kako bi sprečila pokušaje SAD ili Evrope da konfiskuju zamrznutu imovinu centralne Banke Rusije u korist Ukrajine. Banka Rusije je blizu zaključivanja sporazuma sa međunarodnim advokatskim firmama o zastupanju interesa zemlje u slučaju sudskog spora oko imovine. Ruske vlasti su, takođe, naručile ekspertske izveštaje, koji analiziraju relevantno strano zakonodavstvo i presedane.

Za­pad bi tre­ba­lo do­bro da raz­mi­sli u slu­ča­ju da po­ku­ša da se za­du­žu­je u ko­rist Ukra­ji­ne na ra­čun za­mr­znu­tih ru­skih sred­sta­va, koja se najvećim delom nalazi u Evropi, jer bi to bi­lo ile­gal­no i vo­di­lo vi­še­go­di­šnjem par­ni­če­nju, bu­du­ći da bi Mo­skva ta­kvu ak­ci­ju ospo­ra­va­la pred su­do­vi­ma.

Rusija je počekom ove godine nastavila da povećava svoje devizne rezerve. Međunarodne rezerve Rusije su zvanično definisane kao visokolikvidna strana aktiva koju drže Banka Rusije i vlada zemlje, koja se sastoji od strane valute, specijalnih prava vučenja kod MMF-a i monetarnog zlata. Deo ruskih rezervi koje nisu zamrznute, čine zlato i devize koje se drže u zemlji, kao i sredstva u kineskim juanima.

Ko se sve boji da „otme“ Rusima novac?

Zapadne zemlje oklevaju da konfiskaciju rusku imovinu, jer bi to moglo dovesti do ”nepredvidivih ekonomskih posledica“, što je uzrok kašnjenja u donošenju političke odluke o konfiskaciji ruske imovine, zamrznute na Zapadu. Najviše brine činjenica da bi konfiskacija ruske imovine naterala druge zemlje, koje ne pripadaju zapadnoj hemisferi, da povuku svoje rezerve sa Zapada u slučaju da jednog dana budu na meti sličnih sankcija.

Visoki američki zvaničnici strahuju da bi postavljanje takvog presedana obeshrabrilo druge zemlje da deponuju svoja sredstva u Banci federalnih rezervi Njujorka ili čak da ih drže u dolarima. Ukazuje se i na postojeće “ozbiljne pravne prepreke“ za konfiskaciju blokirane ruske imovine, jer bi takvu odluku Moskva mogla osporiti pred međunarodnim sudovima. Takođe, ideju o konfiskaciji ruske imovine ne podržava Evropska centralna banka.

Kako prenose zapadni mediji i kako piše stručna štampa — Evropljani su naročito zabrinuti jer je gro ruskog novca zamrznuto u Belgiji, na računima Euroklira gde Rusija ima 191 milijardu evra. Evropljani misle da bi uzimanje ovih sredstava pogodilo više njih nego Ameriku, jer bi druge zemlje videl EU kao nekoga ko krši pravila.

Ideja o korišćenju zamrznutih sredstava Rusije je dobila na snazi u poslednje vreme, jer nastavak savezničkog finansiranja Ukrajine postaje neizvesniji, a američki Kongres je u ćorsokaku o pružanju veće podrške. Američki Senat je, konačno, 23 aprila usvojio zakon kojim se odobrava paket bezbednosne pomoći Ukrajini od 61 milijardu dolara.

Zato pitanje finansiranja rata pritiska Evropsku Uniju i SAD poslednjih meseci, pa se fokus stavlja na druge izvore finansiranja, gde bi zamrznute ruske rezerve Centralne banke potencijalno mogle da bude još jedan izvor tog finansiranja. Jedan od ishoda Svetskog ekonomskog foruma u januaru ove godine u Davosu, je da je to sada „tema o kojoj se govori kao o realnoj mogućnosti”.

Različite opcije se istražuju u zapadnim prestonicama, u rasponu od direktnog oduzimanja i trošenja sredstava ruske Centralne banke, do iskorišćavanja prihoda od zamrznutih sredstava ili njihovog korišćenja kao kolaterala za kredite.

Zagovornici konfiskacije ruske imovine smatraju da je najvažnije da se sve glavne savezničke države usklade. Ne može jedna zemlja to da uradi, a druga ne, jer postoji veliki strah da bi ako na primer SAD to učiniti same, da bi američki dolar biti manje privlačna valuta od evra. Zato sve zemlje moraju to da učine zajedno. I različite zemlje rade različitim brzinama kako bi došle do političkog konsenzusa, pravnog opravdanja, i sl., zbog čega je najvažnije da se svi aktiviraju u isto vreme.

Pojedini međunarodni stručnjaci navode da bi moglo potrajati godinu dana ili više, da bi zemlje mogle da koriste vrednost ruske imovine. Većina, ako ne i sve zemlje koje poseduju rusku imovinu, trebalo bi da donesu domaće zakone kako bi te akcije bile moguće.

G7 protiv G20

Zvaničnici G-7 najbogatijih zemalja već godinu dana pokušavaju da se dogovore šta da rade sa ruskom imovinom zamrznutom posle početka sukoba u Ukrajini u februaru 2022. godine.

EU je usvojila u februaru ove godine zakon o korišćenju vanredne dobiti od zamrznute imovine ruske centralne banke, kao prvi konkretan korak ka cilju Unije da se tim novcem finansira rekonstrukcija Ukrajine.

Lideri G-7 traže moguća rešenja do juna ove godine. Generalno, zapadni zvaničnici se slažu da Moskva treba da plati štetu koju je izazvala u Ukrajini i da je određeni broj stručnjaka uveren da postoji pravni put da se omogući zaplena zamrznute imovine Ruske centralne banke.

Međutim, njihova debata na marginama sastanka ministara finansija iz velikih globalnih ekonomija G-20 u Sao Paulu krajem februara ove godine, pokazala je da su stavovi još uvek udaljeni. Japanski predstavnik pokušao je da ublaži situaciju, rekavši da to „nije nužno konfrontacija”, već da se nastavljaju razgovori iza kulisa ka zajedničkom cilju, a to je traženje mera koje su u skladu sa međunarodnim pravom.

Lideri zemalja G-7, za sada, ne planiraju da objave mere za korišćenje zamrznute ruske imovine za Ukrajinu. Razlog tome je što EU još uvek ne podržava ovu ideju u potpunosti, pošto je ovo pitanje složeno i nalazi se u preliminarnoj fazi razmatranja.

I Bela Kuća je konačno objavila da se Amerika suočila sa poteškoćama u pokušaju da konfiskuju rusku imovinu, koju je Zapad zamrzao i primorane su da priznaju da to nije tako jednostavno kako se čini. Nakon početka “specijalne vojne operacije”, SAD su zajedno sa svojim zapadnim saveznicima mogle brzo da zamrznu ruske rezerve, ali su dalji koraci sa tim sredstvima veoma složeni, jer se većina imovine čuva u drugim zemljama, a ne u SAD, što otežava ceo posao.

Potencijalno konfiskovanje imovine ruske Centralne banke od strane zapadnih vlada, poslalo bi negativan signal drugim centralnim bankama i imalo negativan uticaj na međunarodne finansije. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je Zapad da će dobiti oštar odgovor ukoliko imovina bude konfiskovana, opisujući taj plan kao “krađu”.

Ruska banka će preduzeti korake da zaštiti svoju zakonsku imovinu i da bi konfiskovanje bilo “kršenje osnovnog principa zaštite rezervi centralne banke”, a odstupanje od ovog principa će dovesti do postepenog podrivanja sistema međunarodnih finansija i položaja rezervnih valuta u svetu.

Strah od tužbi i odmazde

Pojedini visoki predstavnici EU iznose da bi čitav globalni finansijski sistem mogao bi biti ugrožen ako “Juroklir”(Euroclear), glavna klirinška kuća EU sa sedištem u Briselu, koja drži stotine milijardi zamrznutog ruskog novca, bude tužena zbog korišćenja tog novca za finansiranje Kijeva. Brisel bi u tom slučaju trebalo da zadrži određenu tranšu gotovine kao “bezbednosni tampon”, odnosno obezbedi da ne dođe do narušavanja finansijske stabilnosti, dok traži rupe u zakonu za slanje zamrznute ruske imovine u Ukrajinu.

Naime, od zamrznuih oko 300 milijardi dolara u vlasništvu Ruske centralne banke od početka sukoba u Ukrajini pre dve godine, “Juroklir” drži oko 70 odsto ili 191 milijardu evra u vrednosnim papirima i gotovini ruske imovine (205 milijardi dolara), a EU navodno radi na tome da do jula ove godine, Kijevu pošalje prvu tranšu od oko tri milijarde evra profita ostvarenog od ruske imovine.

Belgija oporezuje dobit koju “Juroklir” knjiži na ruskoj gotovinskoj imovini po stopi od 25 odsto. Do 2027.godine ruska imovina zamrznuta u EU verovatno će generirati između 15 i 20 milijardi evra dobiti posle oporezivanja, zavisno od kretanja globalnih kamatnih stopa. EU će verovatno Kijevu doznačivati deo dobiti i prihod od poreza na bruto iznos u redovnim vremenskim razmacima.

Ukoliko Zapad nastavi sa eksproprijacijom ruskih sredstava, očekuje se da će Ruska centralna banka verovatno zapleniti oko 33 milijarde evra “Juroklirovog” novca koji se nalazi u nacionalnom depozitu hartija od vrednosti u Moskvi. Rusija bi, takođe, mogla da podnese tužbu i zapleni gotovinu “Juroklira” iz poslovnica u Hongkongu i Dubaiju.

Moskva je više puta upozoravala da će odgovoriti na isti način ako Zapad konfiskuje rusku imovinu. Ministarstvo finansija saopštilo je u februaru da će zapadne države i kompanije, koje i dalje posluju Rusiji biti ugrožene ako se zamrznuta ruska sredstva iskoriste.

Opasnost je da ako bi zapadne banke počele da tuže “Juroklir” zbog gubitka svog novca uloženog u Rusiju, “Juroklir” bi mogao da bude suočen sa mnogo potraživanja i “potpuno ispražnjen”. “Juroklir banka” ima ogromna sredstva (preko 37 biliona evra) u aktivi na čuvanju na globalnom nivou, ali ako ostane bez likvidnosti zbog niza tužbi, belgijska centralna banka bi mogla da bude primorana da povuče svoju dozvolu, odnosno oduzme njegovu licencu, što bi moglo da izazove globalnu finansijsku krizu.

***

Lideri G7 su već potvrdili je da će ruska zaplenjena suverena imovina ostati zamrznuta “sve dok Rusija ne plati štetu koju je nanela Ukrajini”. Ukrajini je potrebno skoro 500 milijardi dolara da pokrije troškove rekonstrukcije posle ruskog napada, naveli su Svetska banka, Evropska unija, Ujedinjene nacije i ukrajinska vlada u zajedničkom izveštaju u februaru ove godine.

Kijev želi da Zapad prosledi Ukrajini oko 300 milijardi dolara zamrznute ruske imovine, kako bi finansirao obnovu svojih gradova, puteva, mostova i energetskih objekata uništenih ili oštećenih u dvogodišnjim napadima Rusije.

Međutim, određeni broj zapadnih zemalja i dalje je podeljen oko eksproprijacije zamrznutih sredstava Rusije za pomoć Ukrajini. Dok SAD i Velika Britanija generalno podržavaju direktnu zaplenu imovine, neke zemlje članice EU, uključujući Francusku i Nemačku, nedavno su upozorile da bi taj potez mogao “negativno da utiče na finansijsku stabilnost i naruši poverenje u status evra kao rezervne valute”.

Ka­kva je sud­bi­na ogromnog nov­ca Ru­si­je za­mr­znu­tog na Za­pa­du, kao i pro­fi­ta ko­je la­vov­ski deo tih pa­ra ostva­ru­je, i dalje je ne­iz­ve­sno.

Ako do zaplene ruskih rezervi, ipak, dođe, Rusija će preduzeti odgovarajuće pravne i konkretne recipročne mere iz svog arsenala, odnosno jasno je zapretila uzvratnim merama konfiskacije evropske, američke i imovine drugih zemalja.