Lični stav: Prof. dr Dragana Jovanović, pulmolog

Kovid savetovališta u apotekama: Medicina kroz pesmu i igru

Nikada do sada farmaceuti nigde u svetu nisu davali sebi slobodu da dijagnostikuju bolest ili utvrđuju stanje pacijenta tokom ili posle preležane bolesti

Da li smo u Srbiji i srpskom zdravstvu toliko ovladali opakim virusom COVID — 19, i brojnim varijantama (delta, omikron…) da ubuduće svako od nas ko oboli ne treba i ne mora više da “čami” u vijugavim kilometarskim redovima pred kovid ambulantama? Da se za mesto u bolnici traži “karta više”? Da li je po sredi pokušaj da se u predizbornom periodu tamponiraju navedeni ogromni problemi? Ili se radi o novom triku svemoćne farmaceutske industrije, koja često dobija epitet farmakomafija, kako se naslućuje u Pilot programu — „kovid savetovališta u apotekama”?!

Jer, nikada do sada farmaceuti nigde u svetu nisu davali sebi slobodu da dijagnostikuju bolest ili utvrđuju stanje pacijenta tokom ili posle preležane bolesti sa mogućim ozbiljnim komplikacijama i posledicama osim, izgleda, u Srbiji?! Jer studije farmacije nikada nisu ni podrazumevale, niti podrazumevaju — rad sa pacijentima.

Svedoci smo (“live i in vivo”) iznesenih ideja i planova farmaceutske komore, koji se jedino mogu shvatiti kao još jedan primer nemoći ovako organizovanog zdravstvenog sistema sa hroničnim nedostatkom i preopterećenjem lekara i sestara u vreme kovid pandemije, ali uz istovremeno ogroman broj nezaposlenih lekara koji čekaju neku priliku za posao.

Pomenuti Pilot projekat — “kovid savetovališta u apotekama” ukazuje da će uvidom u stanje na osnovu skale simptoma farmaceuti donositi odluke i savetovati terapiju koja podrazumeva najpre pojedine suplemente poput npr. biljnih preparata za dobar san — kako je navela predsednica farmaceutske komore u televizijskom intervjuu. Iako sada, posle dve godine pandemije, postoje jasne medicinske smernice usvojene na međunarodnom nivou na osnovu kojih bi doktori trebalo da odluče šta da preduzmu od eventualnih ispitivanja, i šta da primenjuju i savetuju u određenim situacijama post kovida ili dugotrajnog kovida koji mogu da obuhvataju period od nekoliko meseci posle akutnog kovida (prve četiri nedelje infekcije), prepoznajući važne aspekte i rizične situacije po pacijente.

Rekoh, nikada i nigde do sada farmaceuti nisu dali sebi slobodu da dijagnostikuju bolest ili utvrđuju zdravstveno stanje pacijenta posle preležane bolesti sa mogućim ozbiljnim komplikacijama i posledicama, jer njihove studije nisu ni podrazumevale da farmaceuti budu — lekari niti da rade sa pacijentima. Istina, usputne savete i predloge u svom domenu su i do sada normalno davali, a svi mi koji možemo to da priuštimo, već koristimo suplemente, ali one čiji je značaj medicinski jasno definisan! Jer, post-kovid ili dugotrajni kovid nije samo lista simptoma koji bi se čekirali, i nije dovoljno da farmaceuti budu u stanju da prepoznaju ključne situacije po pacijenta. A, pošteno, i nigde u svetu nema situacije gde farmaceut može da zameni doktora.

Da li to znači da će se tako određivati ko je od pacijenata za neophodno upućivanje pulmologu, kardiologu, neurologu, i drugim specijalistima, u cilju zbrinjavanja potencijalnih značajnih posledica preležane COVID-19 infekcije?

Iskusne medicinske sestre bi svakako imale tu više mesta, što pokazuje postojanje sestrinskih klinika u Velikoj Britaniji, gde je to najpre i najviše razvijeno, ali su to specijalizovane iskusne sestre koje pritom predstavljaju deo tima sa doktorom, a umnogome pokrivaju domene za koje su kod nas kompetentni samo doktori.

Možda bi ova ideja kovid savetovališta u apotekama delovala normalnije kada bi se suplementi davali na recept ili delili (što je nemoguće), tj. kada u ovu ideju o kovid savetovalištima u apotekama ne bi bila uključena čista trgovina, sugerisanje ljudima da su odlični ovi ili oni preparati, što i sada mnogi doživljavaju kad uđu u apoteku. To naročito dolazi do izražaja kada su ljudi ranjivi, ne osećaju se dobro posle preležanog kovida, a takvo loše stanje još traje mesecima kao što je

često slučaj u post kovid periodu.

Tako dolazimo do važnog pitanja jasnog konflikta interesa po cenu bolesnih ljudi, ljudskog zdravlja!

Kao doktor, dajem sebi za pravo da dodam da je savet za uzimanje suplemenata nešto što je već svima poznato, ali kupovina tih preparata najčešće izostaje kod pacijenata koji nemaju dovoljne prihode ili dovoljnu penziju ni da bi kupili odgovarajuće maske N95 koje ih stvarno štite od zaraze, nego koriste obične tzv. hirurške maske. Zamislimo onda kako će to izgledati u kovid savetovalištima u apotekama koje su već preplavljene ogromnim brojem takvih preparata kojih je sve više na tržištu i čijim nekritičnim reklamama nas zasipaju.

I na kraju, evo skraćenog prikaza dela usvojenih MEDICINSKIH SMERNICA za post-COVID praćenje i to samo kod lakših slučajeva koji nisu hospitalno lečeni:

· Telefonske kontrole po izlasku iz bolnice. Post-COVID praćenje dakle generalno obuhvata dve komponente, respiratorno i multiorgansko praćenje.

· Telefonske kontrole u ovom kontekstu imaju veliki značaj jer iskusni doktori, koristeći sve odgovarajuće upitnike zavisno od simptoma (skale dispneje, skrining za kognitivna oštećenja, depresiju, anksioznost i posttraumatski stres idr) mogu da zaključe kada oporavak ide dobro, a u kom slučaju bi pacijent morao da bude pregledan, kada hitno i pre zakazanog termina.

· Telefonskim putem će davati dragocene savete pacijentima koji su se dobro oporavili.

· Učestalost praćenja telefonskim putem određuje sam doktor, shodno težini preležane bolesti i stepenu oporavljenosti, kao i faktorima rizika za značajne post-COVID komplikacije poput poput plućne fibroze i plućne tromboembolije, prepoznajući ih u što ranijem mogućem stadijumu, pritom bez hiperdijagnostike slučajeva koji će se potpuno oporaviti.