INTERVJU: Prof. dr Zorana Mihajlović, eks potpredsednik i ministar u Vladi Srbije

LITIJE SU SRUŠILE MILA ĐUKANOVIĆA, PREKO LITIJUMA RUŠE ALEKSANDRA VUČIĆA

O litijumu, protestima, Sanu, doktoru Nestoroviću, rekonstrukciji…

Razgovarao: Vladan Dinić

Dr Zoranu Mihajlović, srpsku političarku, bivšu potpredsednicu Vlade i ministarku rudarstva i energetike u drugoj vladi Ane Brnabić, eks potpredsednicu Srpske napredne stranke, mnogi će prepoznati. Nekada — dok je bila u vlasti, češće je bila na televiziji i u javnosti. Sada kada nije deo vlasti, to je drugačije.

Ovih meseci, pogotovo sada kada se projekat Jadar i kopanje Jadarita i litijuma usijalo, Mihajlovićeva ima šta da kaže. Jer, ona je neko ko je o toj temi ima da kaže a, što je retkost u nas, i razume o čemu se radi.

U intervjuu za “Svedok”, prof. dr Zorana Mihajlović otvoreno govori o velikim temama u Srbiji danas — o jadaritu, o najavljenoj rekonstrukciji Vlade Srbije, prevelikom broju ministarskih mesta i problemima u političkom sistemu koji koče razvoj države.

Svedok: Litije su u Crnoj Gori srušile Mila Đukanovića, koliko su realne šanse da litijum u Srbiji sruši Aleksandra Vučića?!

Dr Zorana Mihajlović: Jedino zajedničko im je početno slovo L. To kažem bez obzira na sve što se i u jednom i drugom slučaju dešava iza kulisa, od organizovanja posebnih grupa, kao i mnogih službi, i sličnih struktura sa zadatkom promene vlasti. Ipak ono što svakoga u nekom trenutku može da sruši, bez obzira na jačinu, moć, novac, jeste vreme, a tek onda priče o vladavini prava, korupciji i slično.

Svedok: Pa jel vreme za rušenje?

Z. Mihajlović: Ne bih rekla da je vreme za rušenje Vučića, a daleko da protesti protiv litijuma to mogu. Oni koji žele da dođu na vlast ne razumeju da treba još po nešto da imaju i znaju, osim suludih objašnjenja za proteste.

Svedok: Šta je to « još po nešto »?

Z. Mihajlović: Od jedinstva i vizije, programa i svega što nude građanima jer ovako to je i dalje « sjaši Kurta da uzjaše Murta ». Bezidejni, bez jedinstva, programa, stava oko bilo koje važne teme od ekologije, Kosova, Nato, Expa…

Svedok: Ako je ovo što se ovih meseci događa politički protest, kako proevropska opozicija demonstrira protiv projekta do kojeg je Zapadu veoma stalo da prođe?

Z. Mihajlović: Svakom ko razume trenutak u kojem se nalazi društvo i svet stalo je do ovog projekta. Litijum je srce energetske tranzicije. Bez njega i mnogih drugih kritičnih mineralnih sirovina, nema transformacije privrede i društva, ne samo kod nas već i u svetu. Ako neko misli da su klimatske promene šarena laža, da je upotreba obnovljih izvora energije zeleni džihad, da je sve laž, već sad se polako razuverava kada se pogledaju kretanja ne samo temperatura, već otapanje glečera, rast nivoa mora, ozbiljna pitanja promene kliamtskih zona, a sve to direktno utiče na svaku delatnost od poljoprivrede do obrazovanja, životnog standarda i siromaštva. Zato se svet udružuje u jednom cilju, a to je zelena tranzicija, koja je moguća samo i jedino uz mineralne sirovine I to ove kritične litijum, nikl, kobalt, bakar, zlatio, molibden, ima ih 35 za sada. Mi živimo vreme zamene jeftinih izvora (jer su nafta i gas i ugalj jeftini, bez obzira na troškove životne sredine) sa skupim supstitutima kritičnim mineralnih sirovinama.

Svedok: Da li je za srpsku opoziciju kopanje litijuma “brisani prostor”?

Z. Mihajlović: Opozicija i pokreti su se u nemanju ičega opipljivog uhvatili ovog praznog prostora, ničije zemlje u jednom trenutku, u predizbornoj kampanji, kada nije bilo ni analiza, studija, ni jasnih podataka, a niko odgovoran u državi nije imao prava da govori da je nešto bezbedno ukoliko nije potkrepljeno svim podacima…

Svedok: I na Zapadu ima protesta?!

Z. Mihajlović: Budimo realni nije ni zapad jedinstven, mnogo je bitki unutar same EU, i između mnogih zapadnih zemalja, ali i onih na istoku, pre svega i posebno Rusije. Pored toga, opozicija na krilima jadarita pokušava da ruši vlast, njih ne zanima ništa ni više ni dalje od toga. Zbog te kratkovidosti, tako će I proći…

Svedok: Projekat Rio tinta u Jadru postoji već 20 godina. Zašto se tek sada priča o litijumu i zašto se tako dugo ćutalo?

Z. Mihajlović: Nije se ćutalo, jer su dugo trajala istraživanja, i nije bilo drugih okolnosti koje bi uticale. Rio Tinto je došao u Srbiju 2001. godine, kao i svaka druga kompanija, dobio mogućnost istraživanja, i ta prava su se produžavala. Kada sam imenovana za ministarku rudarstva i energetike oktobra 2020. oktobra, tada smo verifikovali rezerve jednog jedinstvenog minerala jadarita u Srbiji.

Svedok: Šta je tu to toliko važno?

Z. Mihajlović: Imati jadarit danas nije samo pitanje zelene tranzicije i ekonomije, već i politike i geopolitike. Prvo, nema ga svuda i mnogo je koncentrisanije raspoređen nego nafta, gas ili ugalj. Istraživanja ne samo litijuma već i drugih kritičnih mineralnih sirovina traju u proseku 11 godina, i sve to dodatno komplikuje njegovu ponudu i čini tražnju veoma osetljivom. Prema tome geopolika je ovde veoma važna.

Najveće rezerve su u Boliviji, Argentini, Čileu, Australiji, SAD i Kini, u samo šest država od 186 zemalja sveta! Proizvodnja litijuma je 49% u Australiji, 22% u Čileu, 17% u Kini… Da danas mi proizvodimo litijum iz jadarita mogli bi da zadovoljimo pet odsto svetske potrošnje! To je geopolitički vrlo značajno, i nosi sa sobom i mnoge prednosti ali i mnoge rizike.

Prema tome, kada je postalo i aktuelno u smislu kretanja u eksploataciju, u trenutku koji se poklopio sa predizbornom godinom za sve izbore, u nemanju ničega, potpomognuti mnogima, opozicija je krenula u boj za vlast. Veliku štetu su naneli pre svega sejanjem straha, ali i nemanjem svesti o značaju ovog minerala.

Svedok. Predsednik Srbije za sadašnje proteste kaže: ima zaista zabrinutih ljudi za životnu sredinu, ali od njih treba odvoji Beograđane i Beograd? Jer, tvdi Vučić — u Beogradu je na delu samo gola borba za vlast i preuzimanje vlasti bez izbora?

Z. Mihajlović: Imajući u vidu bolesne laži koje su neki izgovarali, a što veća apokaliptičnija laž to je veći strah kod meštana Jadra, Mačve i Srbije. Tu nije bilo trunke znanja, iako su se zaklanjali i zaklanjaju se iza svojih titula, od toga da će ceo Jadar da propadne u utrobu zemlje, da će sve da se slegne i neće biti više uopšte ovog dela Srbije a sleganje terena tek nakon 66 godina i to samo 20cm, ili da će da nas kupaju sumporne kiše i da ne samo da ćemo pomreti već reke će biti zagađene, a Beograd ostati bez vode, što je nebuloza jer će se sumporna kiselina koristi u zatvorenom sistemu. Količine vode koje će se iz Jadra uzimati su dve hiljade puta manje od onih koje pominju « stručnjaci », do naravno onih priča da počinje treći svetski rat, da je Rio Tinzo „satanistička“ firma, da će se rađati deca bez ruku i nogu, pa onda teorija zavere da je uredba o razoružavanju posle masakra u Ribnikaru nije zato bila toga već radi Rio Tinto…

Nema razlike od onih Nestorovićevih ljudi sa plavim očima za koje tvrdi da su vanzemaljci, onih koji govore da je zemlja ravna ploča i ovih koji sve ovo oko jadarita…

Svedok: Dobro, sad ima već i studija i razmene mišljenja. Mnogi sturčnjaci koji ipak znaju nešto su se pobunili…

Z. Mihajlović: Studije i proceni uticaja na živitnu sredinu su urađene i javno su dostupne od juna ove godine, tri studije za rudnik, za preradu i za otpad. I od juna meseca bilo bi logično da su ih ti vajni stručnjaci pročitali ili bar tražili da se o njima razgovara. Studije su rađene šest godina, 43 profesora domaća i strana, instituti laboratorije, univerzitetu. Zaključci su jasni eksplaotcija jadarita je bezbedna po ljude, životinje, zemljište, prirodu, vazduh, vode, i podzemne vode. Ono što mislim da jeste važno to je da ljude koji jesu zabrinuti, a to jesu meštani ovog dela Srbije, da njima mora da se objasni, jer su oni bili do sada poligon za igranje i isprobavanje opozicije koliko ko veću laž može ovim ljudima da plasira.

Svedok: Odjednom, puni su režimski mediji tekstova o eksploataciji litijuma širom planete, a to baš nije ni tako. Pominju se Nemačka, Portugalija… ali i to i nije tačno. U Nemačkoj se litijum “vadi”, koliko sam obavešten, iz vode i na delu je potpuno drugačiji tehnološki pristup tome. u Portiugali je spoljni kop, a ne “zatvoreni” kao što bi trebalo da bude, ako ga bude, u Srbiji? Ko, u stvari koga obmanjuje i — zašto?

Z. Mihajlović: Mislim da je trebalo mnogo ranije da se govori o značaju energetske tranzicije uopšte kao i zelenih izvora, jer ako bismo poredili eksplaotaciju jadarita i, recimo bakra, ili uglja, odmah da vam kažem bez obzira na izazove za sve tri, ove poslednje dve su mnogo više ugrozile i ugrožavaju životnu sredinu nego što će jadarit iakda. Ali o njima ti ekolozi ne govore.

Svedok: Po čemu je naše nalazište « izuzetno » ?

Z. Mihajlović: Naš jadarit je poseban i tako je i verifikovan kao poseban i jedinsten takvog nema u svetu, prema tome I tehnolgoija je jedinstvena. Rudnik je podzemni, nema pečenja rude na 1000 stepeni kao npr. u Portugalu, Čileu… nema tečnog otpada i jalovine, već je u čvrstim pogačama, nema korišćenja sumporne kiseline na tački ključanja koja je 250 stepeni već ispod i to na 90 pa nema niskakvih isparenja i sumpornih kiša i sve je u zatvorenom sistemu.

Nemačka ima litijuma u Saksoniji gde je projekat tek u povoju, i u dolini Gornje Rajne, gde se komercijalizacija očekuje 2026/7, jer strategija Nemačke je da obezbede litijum što više iz domaćih izvora. Zauzimaće čak 1700 km2. Oni će prvi u svetu imati dualni proizvod: elektranu iz geotermalnih izvora, i ekstrakciju litijuma…

Svedok: A šta je sa Finskom — i oni imaju resurse ali su standardi, čini se, drugačiji?

Z. Mihajlović: Dobar primer — Finska koja je prva u svetu po održivom razvoju, i četvta u svetu po zaštiti životne sredine, ima preko 40 rudnika nikla, zlata, kobalta, i imaće litijum, i to površinski kop, sa preradom, samo pet kilometara od grada, sa fabrikom baterija. Pri tome tu je eksploatacija iz spodumena, najprljaviji oblik ekstrakcije, ruda se prži na 1000 stepeni, a planiran početak komercijalne eksploatacije je 2025/26.

Potom Austrija, u srcu Alpa u Koruškoj gde je 11 rezervata prirode, 2 nacionalna parka, 8000 km reka gradi se podzemni rudnik za eksploataciju litijuma. Ili Portugal, gde bez obzira na afere koje su bile, ovaj projekat nastavlja sa radom, čak je država proširila istražno polje, rudnik će biti površinski, a litijum će se dobijati iz spodumena i voziće koncentrat rude kamionima, do lokalne rafinerije..

Dakle suština je da svaka zemlja koja ima bilo koju kritičnu mineralnu sirovinu čini sve da je i eksplotaiše, nedavno je EU donela i propis po kojem je svaka država članica dužna da rudari na svojoj teritoriji bar 10% od ukupnih potreba Unije.

Ni jedna zemlja ne može biti potpuno samodovoljna, posebno kada se zna na koji način su raspoređene sirovine, ali i imajući u vidu činjenicu da je prerada preko 80% kritičnih sirovina koncentrisana u Kini. Nekada je nafta bila političko oružje sada će to biti litijum i druge kritične mineralne sirovine.

Svedok: Uvidom u registar firmi koje se bave iskopavanjem litijuma, Rio Tinto je samo jedna od desetak velikih svetskih firmi, i ne baš preterano ugledna, čak bi se na skali postojećih firmi reklo, da joj je kopanje litijuma — sporedna oblast. Kako možemo verovati studijama koje su objavljene i ko garantuje da će se Rio Tinto držati svega navedenog?

Z. Mihajlović: Pravila ne određuju kompanije već država. Kompanije se ponašaju onako kako im država dozvoli. Naša zemlja ima zakone iz oblasti životne sredine usklađene sa evropskim standardima, i šta god govorili i o inspekcijama, one imaju jasna zaduženja. Ljudi misle da se studije prave da bi nekom zamazale oči što nije tačno Rio Tinto je velika ozbiljna kompanija koja zapošljava 57000 ljudi, jedna od vodećih svetskih rudarskih kompanija. Studije se rade da bi sagledale stanje, potencijalne kritične tačke i načine njihovog prevazilaženja. Nemam dilemu i studije su vrlo eksplicitne, o tome načinu rudarenja, eksploatacije ovog jedinog na svetu minerala kojeg imamo, načinu prerade i otpadu. Poljoprivreda i sve druge delatnosti će moći da se nesmetano obavljaju, životna sredina itekako sačuvana. Dodatno kada smo izmenama zakona o rudarstvu 2021., godine uveli smo da država sa kompanijom pravi investicioni sporazum i da dodatno na sve što već postoji, pooštri zahteve vezane za životnu sredinu.

Takođe, ja sam uvek za to da svi mogući pokreti treba uvek da kontrolišu i prate svaki korak kompanija kada je životna sredina u pitanju i poštovanje zakona…

Mnogo više treba da nas zabrinu odlagališta, pepelišta od termoelektrana i sagorevanja najgoreg uglja, i dokazano hiljade ljudi koji od toga godišnje stradaju nego dobijanje litijuma i bora iz jadarita.

Svedok: Kolika je rudna renta koju će Srbija dobijati od anglo-australijske firme, i da li je to malo ili mnogo u odnosu na svetski prosek?

Z. Mihajlović: Rudna renta se u Srbiji obračunava od ukupnog prihoda, i iznosi pet odsto. Dakle ne od profita, jer firme posebno rudarske nekih godina ne ostvaruju profite, ali itekako ostvaruju prihode. Prema tome, kako raste ukupan prihod raste i naknada koja se dobija na osnovu rudne rente. Isto je i u Rumuniji 5%, dok je u Hrvatskoj 3%, Mađarskoj i Makedoniji 2% od profita, Turskoj 1% od profita, Čileu 10% ali od profita, i na primer Australiji koja je prebogata kritičnim min sirovinama 3% i to od profita.

Svedok: Nagoveštavate da sve ovo ipak nije samo politika?

Z. Mihajlović: Trebalo bi da budemo svesni da je pored političkih, geopolitičkih mnogo svih drugih prednosti, ovo je projekat koji dira svaki sektor i delatnost u državi, od ekonomskog, energetskog do naučnog, obrazovnog, socijalnog.

Veoma je značajno da imamo čitav lanac ponude, od rudnika do fabrika baterija I električnih vozila.

Investicija u rudnik koji će živeti 60 godina i preradu rude je 2,5 milijardi evra plus 600 miliona koliko je već uloženo, u samoj izgradnji učestvovaće 3500 zaposlenih. U toku rada rudnika 1300 rudarskih mesta na eksploataciji i preradi, od čega 70% visoko kvalifiovanih, sa platama koje su daleko više od proseka imajući u vidu složenost rada. Godišnji prihodi min 600 mil €, prihod države oko 180 mil €, od poreza i rudne rente/ godišnje. Godišnji prihod Opstine Loznica 25 miliona evra, što bi dupliralo budžet grada. Sa svim indirektnim i indukovanim uticajima, doprinos BDP 1,9 mlrd €, odnosno više od 3% trenutnog BDP. Potom fabrika katoda i litijumskih baterija za kojima je tražnja ogromna i od EU, SAD, Kine, godišnji prihodi se penju na minimu 3,4 mllijarde €. Fabrika električnih vozila donosi godišnje prihode 9,7 mlrd €, i uticaj na BDP je 22%. Dakle nove tehnologije, inovacije, mogućnosti da naši ljudi rade na sofisticiranim tehnološkim radnim mestima, potpuno drugačiji životni standar, i razvoj zemlje.

Svedok: Odakle, odjednom, toliko interesovanje u svetu za rudarstvo?

Z. Mihajlović: Pa to je budućnost razvoja celog sveta, to je mnogo više od nafte, nema ni telefona ni kamere, ni hidroelektrane, ni solarne, nema svakodnevnog života, a pre svega nema zelene tranzicije i transformacije bez kritičnih mineralnih sirovina. Oni su početak i kraj budućeg zelenog razvoja i karbonske neutralnosti. Nikako ne smemo da mislimo da to prolazi pored nas, mi zaista možemo sa svim potencijalima koje imamo da budemo pre svega samodovoljni za sebe, za naše potrebe. Najveća je glupost kad čujete danas kad kažu eto mi ćemo da pravimo baterije i električne automobile za tamo neke Nemce… Ne, mi to radimo prvo zbog sebe, pa onda druge. Tražnja za električnom energijom u svetu će porasti za 165% prema IEA Međunarodna agencija za energiju do 2040. godine. Proizvodnja solarnih fotonaponskih elektrana, elektrana na vetar i proizvodnja električnih vozila (EV) zahteva određene mineralne sirovine i to devet puta više nego što je potrebno za gasne elektrane. Npr za proizvodnju baterija i EV navažniji su: litijum, kobalt, nikl, mangan, grafit, ili za distributivne električne mreže potrebne su velike količine bakra i aluminijuma. Samo u narednih 15 godina rast tražnje biti visok za bakrom povećanje od 40%, niklom, kobaltom povećanje 60–70 %, litijumom povećanje za 90%, minimum će rasti do 2040 godine 40x. Prosečno u bateriji kapaciteta 60kWh sadržano je 185kg minerala, koja se koristi u nekom srednjem putničkom autu. U tih 185 kg ima nikla, grafita, litijuma, aluminijuma, mangana, kobalta to su sve sirovine koje nisu rasprostarnjene na svakom koraku, ko ih ima može da odahne.

Svedok: U knizi o jadaritu, u izdanju SANU, Vi ste već pre nekoliko godina izneli teze (koje tada baš i nisu najbolje prošle u javnosti), možda ste i zbog njih ostali bez ministarske fotelje, a danas predsednik Vučić i, predsedenica Skupštine Ana Brnabić ih ponavljaju kao papagaji?!

Z. Mihajlović: Odavno je trebalo da se bavimo transformacijom naše energetike I privrede, ka zelenim izvorima i zelenom razvoju, da shvatimo da ceo svet pomera svoja ulaganja iz neobnovljivih u zelene obnovljive izvore. U 2023. godini prema IEA (International Energy Agency) 62% svih energetskih investicija bilo je u održive izvore. Capex industrije baterija će se triplirati i imati rast sa 567 milijardi $ (2030), na 1,6 triliona dolara 2040.

Svedok: Dakle, Vi smatrate da nema razloga da ne uđe u te poslove?

Z. Mihajlović: Ne postoji ni jedan razlog da ne krenemo u promene. Naravno da su one uvek imale svoje otporaše, na kraju po tome smo poznati da sami sebi umemo da napravimo štete, od prve pruge 1884 godine Beograd — Niš, kad su Pašičevi radikali bili pritiv, jer je to « crna guja » zbog koje ni žene neće rađati, a ni usevi, ili dolaska krompira kad je Karađrođe morao dekretom da uvede da bi Srbi koji su umirali od neuhranjenosti, počeli da ga gaje, i nismo jedini, Italijani su se odrekli nuklearnih elektrana na referendumu jer nisu bili informisani, i to im je donelo ne samo probleme u snabdevanju električnom energijom, već više cene i najgore, da je preko 35 hiljada ljudi ostalo bez posla… Dakle suština je otvorenosti ka promenama, i dobroj informisanosti, tu država mora mnogo više da radi. Inače mislim da je SANU jedna zatvorena institucija pored koje prolazi život, ona je sebe poistovetila sa Crkvom, promene i vreme tu ne postoje, ili postoje vrlo neprimetno. Neki ljudi su dobili titule akdemika, a da kao naučnici neće da pročitaju analize i studije i da otvoreno i argumentima raspravljaju, a ne zabludama.

Uvek sam se zalagala za razgovor, dijalog, rasprave I onda donošenjeodluka. Međutim puno sujeta, neznanja, političarenja i politikanstva dovedu do toga da se prave podele i to oko najvažnijih tema ovog puta jadarita. Ovaj projekat prevazilazi sve političke partije.

Jedna mala Srbija ima 31 ministarsko mesto, to nije normalno!

Svedok : Premijer Vučević je (ne) nadano najavio (opet) “leteće izmene” u Vladi Srbije i smenu pojedinih ministara, i to posle samo 100 dana Vlade?

Z. Mihajlović: Mene to ne čudi. Više se ne sećam da li je ijedna vlada bila više od dve godine, ali je takođe i istina da je merilo jedino semafor, odnosno rezultat. Ova vlada je najglomaznija, sa 31 ministarskim mestom — to nije normalno. Jedna mala Srbija ima 31 ministarsko mesto, pa tu dodajte 31 kabinet, i ostalo. Podsetiću da kada je Vučić bio prvi potpredsednik vlade, a Dačić premijer vlada je brojala 19 ministarskih mesta, i radila je kao sat.

Svedok : U čemu je onda — štos?

Z. Mihajlović: Ovo što nam se danas dešava da se svi bavimo svačim, da ljudi koji veze nemaju govore o važnim temama — što možemo da vidimo upravo na temi jadarita — jeste rezultat negativnih selekcija na svakom nivou i koraku decenijama. To je većina današnjih ministara koji ne znaju ni šta je jadarit jer ih je, za početak, mrzelo da pročitaju a kamoli da nešto kažu. To su greške, i zato nam onda pevači i pevačice objašnjavaju šta je društveno uređenje ili zašto ne valja jadarit, a profesori univerziteta se bave teorijama zavera, i ponašaju se kao baba Vange.

Svedok: Da li se premijer Vučević (i “selektor” te Vlade) uverio u nesposobnost pojedinih ministatra, ili je ovo ipak, uz sva uvažavanja” — samo održavanje napetosti i izigravanje volje građana iskazane na izborima?

Z. Mihajlović: Svakako da ima tog dela podizanje gotovosti vlade, ali ja sam tu zaista oštra, za mene je biti ministar/ka, premijer/ka najodgovornija pozicija u državi i od odluka tih ljudi zavisi i dan i noć u zemlji, i oni moraju biti najbolji, a oni su, kako koja vlada dolazi, sve gori i gori…

Svedok: Kako?

Z. Mihajlović: Kad dođe nekavalitetan čovek, on pored sebe ne stavlja kvalitetne, već naprotiv gore od sebe. Uvek sam se zalagala za male vredne i jake vlade, ministre koji su danonočno posvećeni svom poslu. Jer autoritet se ne stiče funkcijom, već znanjem i rezutaltima.

Svedok: Zašto su u Srbiji izbori oduvek — pitanje “života i smrti”, a ne nadmetanje različitih političkih opcija?

Z. Mihajlović: Od pojave višeprtijskog sistema Srbija je podeljana — na leve i desne, crvene, crne i žute, na špijune, izdajnike i patriote… I to se preliva u sve sfere života. Mi smo daleko od birača koji razmišljaju o političkim opcijama, kod nas su emocije te koje određuju glasanje. Ta potreba zaljubljivanja u lidere partija a potom razočarenja nas prati od davnina. Međutim da smo uređeno društvo, da nam institucije funkcionišu onda bi se ljudi sve manje bavili time, ovako poverenje se narušava, očekuje se da će taj neko da reši sve probleme, a to nigde na svetu nije moguće, I zato se ide u sve samo ne u racionalne izbore.

Svedok: Ako bi vas Miloš Vučević pozvao, da li biste ponovo prihvatili da budete na nekom ministarskom mestu?

Z. Mihajlović: Ne! Ja sam za promene koje su mnogo dublje i važnije od promene automobila u kojem se vozim. Mnogo toga može da bude drugačije i bolje. Ovi ljudi koji su u vladi, nisu ni do članaka ljudima koje ja zamišljam da treba da vode državu.

Svedok: Zašto ste — tačno — napustili vladajući SNS?

Z. Mihajlović: Odgovorna sam, i davala sam svoj maksimum u ministarstvima koje sam vodila, iza mene su stajali moje znanje, obrazovanje, iskustvo i rezultati. Jer samo je to i važno. Kao takva na žalost nisam odgovarala, a i meni nije odgovaralo da gledam urušavanje ciljeva koje smo davno proklamovali.

Svedok: Konkretnije?

Z. Mihajlović: Em se stranka promenila, otišla u radikalnu, em sam došla u situaciju da ne mogu da radim i pravim rezultate. Kad ste negde gde ste položili zakletvu i vidite da ne možete da napravite promene — konkretno, u energetici — jer je ona ukradena od lobija i tajkuna, jer vidite da nešto nije dobro, onda vam tu nije mesto. Nikad nisam bila salonska ministarka, niti neko ko voli tako da se zove, to je za mene bila odgovornost da predstavljam svoju zemlju, moju porodicu i sebe, a nikoga od pobrojanih neću da brukam nemogućnošću da postignem rezultat.

Svedok: Formirali ste pokret ili stranku i ekspresno odustali?

Zorana Mihajlović: Pored toga što sam odgovorna ja sam i racionalna, te blokade koje sam imala od mogućnosti da otvorim račun pokreta, do medija, do toga da ljudi ne smeju da razgovaraju sa mnom su mi pokazali da sam bila brzopleta. Zato sam zastala, udahnula, završila svoju petu knjigu Energetska i ekološka bezdnosti, i bar na taj način I sve što govorim o mineralnim sirovinama pomažem svojoj zemlji da ide ka putu razvoja, zelenog, čistog… a ne da ostane na rubu događaja.