Niš: Sunovrat sufinansiranja medijskih projekata od javnog interesa
Medijska pljačka naroda
Dok pet miliona građana Srbije čeka “Vučićevih sto evra”, na konkursu za sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa u Nišu podeljeno je „samo” 83.970.000 (714.638,288) niškim pro-SNS medijima?!
Piše: Vladan Dinić, Glavni i odgovorni urednik „Svedoka”
I po babu i po stričevima!
Braća i sestre, tate i mame, bake i deke, šurnjaje i svastike, ujne i ujke, zetovi i snajke, ah da i partijski istomišljenici i poslušnici se — podrazumevaju…
U času kad pet miliona građana Srbije čeka — mnogi u redovima — za “Vučićevih sto evra” (ili — u paru novac koji je naprednjački režim već jednom (ponoviće uskoro!) oteo penzionerima i zaposlenima), na konkursu za sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa u Nišu podeljeno je „samo” 83.970.000 (714.638,288) niškim pro-SNS medijima?!
Od toga, tri četvrtine (iliti 75%) otišlo je u džepove onih „medija” koji bezpogovorno i slepo podržavaju vladajući režim! Istina, neki od tih bili su takvi — slepi poslušnici — i kad su vladali „žuti”, a njima će se, ako se jednom za svagda ne ukine taj pljačkaški Zakon “o sufinansiranju” (zapravo, zakon trpanju para onima koji uvek podržavaju samo one koji su na vlasti) pare slivati i dalje — samo od sledećeg gazde…
# Nakaradni Zakon o sufinasiranju medija, napravljen po volji vlastodržaca — ma koji bili i kako se zvali — zapravo služi da vlast naklonost medija plaća parama svih građana Srbije
Jasno je da taj nakaradni Nakaradni Zakon o sufinasiranju medija, (napravljen po volji vlastodržaca — ma koji bili i kako se zvali) zapravo služi da vlast naklonost medija plaća parama svih građana Srbije.
Em je jeftinije, em to nisu njihove pare! Već svih nas, građana Srbije. U prevodu, nije dovolno što nas medijski ubijate u malo zdravog razuma što je u društvu Pinkovizija i Farmi opstalo, nego sad to plaćate i našim parama!
Redakcija lista „SVEDOK”, čiji sam ja, Vladan Dinić, osnivač i vlasnik (a u vreme vlasti DS-a i sada jedan od retkih medija za koje se zna ko je vlasnik i osnivač), NIKAD NIJE DOBILA NITI JEDAN DINAR od projektnog finansiranja! NIJE NI KONKURISALA, jer smatram da je svrha tog zakona — kako se pokazuje godinama — samo finansiranje poslušnika vlasti i onih koji „moraju“ da dobiju državne (odnosno naše) pare.
Ako se Aleksandar Vučić, Ana Brnabić, Siniša Mali iskreno zalažu za razvoj pravog tržišta i tržišnih uslova za sve privredne subjekte u Srbiji, onda bi mogli da svojom ogromnom većinom u Skuštini Srbije taj koruptivni zakon ukinu jednom za svagda. Ali, neće! Jer, niti se iskreno zalažu za slobodno tržište, niti za slobodu medija, ma kojih i ma čijih.
Iskreno, iste epitete dajem i ponašanju vlasti u doba Borisa Tadića, gde su samo neki drugi, tada „njihovi mediji” otimali narodne pare — za naklonost medija njima — žutima… O tome smo u „Svedoku“ mnogo pisali — i u vreme vlasti DS. Uostalom, jedini smo štampani medij koji je objavo kompletan prvi Izveštaj o pritiscima i kontroli medija u Srbiji 2011. u vreme vrhunca vladavine DS-a. Jedini smo — u vreme dominacije DS-a i tadašnjih medijskih magova Đilasa, Šapera i Krstića — objavili tekst (posle otkrića portala „Pištaljka“) o tome da su Dragan Đilas i Miroslav Mišković bili vlasnici dnevnika „Press“, tadašnje udarne pesnice vlasti DS-a. Uzgred, jedan od urednika “Pressa” tada bio je — zamislite — Dragan J. Vučićević, koji danas ono što je radio u „Pressu“ za Đilasa, sada radi u „Informeru“ za Vučića! Uostalom — evo linka za jedan od tekstova koje smo objavili na temu stanja u medijima, ovaj je iz 2017 (kliknite ovde).
Oduvek smo se protivili državnom mešanju u medije, posebno zato što je ono uvek bilo privatno — za interes vlasti a na račun građana!
„SVEDOK” je svojevremeno, kada je Ivica Dačić bio premijer, uputio PISANI PREDLOG Vladi Srbije, da se ukine Zakon o sufinansiranju, uz obrazloženje da, ukoliko hoće da pomognu medije, neka se vlast odrekne PDV-a na štampu i elektronske medije (što je otprilike isti novčani iznos koji se sada deli medijima), i da se pomoć daje, transparentno, samo medijima nacionalnih manjina (koji ne mogu tržišno da opstanu jer su manjinski) i nikom više… Ali…
# Ako se Aleksandar Vučić, Ana Brnabić, Siniša Mali iskreno zalažu za razvoj pravog tržišta i tržišnih uslova za sve privredne subjekte u Srbiji, onda bi mogli da svojom ogromnom većinom u Skuštini Srbije taj koruptivni zakon ukinu jednom za svagda
A što se konkretno Niša tiče, da budem direktan. Uostlaom, ja sam Nišlija, uz to sam svom gradu — što pišući, što igrajući šah (kad je ŠK „Železničar” bio član Prve savezne lige Jugoslavije) — i bio organizator mnogih priredbi od značaja za Niš i, da budem skroman, učinio mnogo više nego većina ovih otimača medijskih para…
Ali, za zasluge — orden i — dovoljno.
Uzgred, od Niša ni orden nisam dobio…
Ima vremena!
Mediji, čiji su većinski vlasnik braća Radomirović — TV i Radio „Belle amie”, „Narodne novine“ i Niška televizija (NTV) — ućarili su ovom otimačinom narodnih para „samo” 45 miliona i 350 hiljada dinara!
Usput, kad već pomenuh “Belle amie” i njenog gazdu Vitka Radomirovića (Berluskoni iz Niš) mog starog drugara i „pajtosa”, danas — dve decenije posle, shvatih kakva sam budala bio (i ostao!), te da je sasvim normalno da Vitko mažnjava velike novce a da ja — opet pišem tekstove. Nisam osnivač „Belle amie”, ali iskren da budem (Vitko bi mogao da mi bude svedok) da sam i ja dao nekakav doprinos UREĐUJUĆI I VODEĆI u to doba kultnu emisiju “SVEDOČENJE” na “Belle amie” uoči pada Miloševića i posle, dovodeći u Niš u to vreme izuzetne goste — među njima, Zorana Đinđića, Vojislava Koštunicu, Aleksandra Vučića, Tomislava Nikolića, Zorana Živkovića, Božidara Đelića, Mlađana Dinkića, Dejana Medakovića… gotovo svakog ko je nešto značio u političkom i klturnom životu Srbije, osim Slobodana Miloševića… Više puta rizikovao da budem hapšen ili pritvaran (svedok mi je Nebojša Čović) i podizao, kako se danas moderno kaže — rejting emisije i TV “Bele amie”.
Naravno, bez dinara! Jer, Vitko je moj drugar a “Belle amie” je tek počela da raste…
Imao sam i svoje razloge dolaska u Niš, obilazio sam svoje roditelje, majku Ljubinku i oca Gradimira, danas počivše.
Danas, na TV „Belle amie” ni izjavu ne mogu da dam. Nisam „podoban” pošto Aleksandra Vučića često u svojim tekstovima u „Svedoku” kritikujem. A to, po gazda Vitku, može njemu da šteti?!
Da prostite — budalaština!
Uzgred, mogao bih i o jednoj drugoj jakoj regionalnoj TV da kažem što — šta, ali da se zadržim na „niškoj deobi love“.
Na „pristojnom rastojanju” iza „Belle amie” sledi TV „Zona plus”, vlasništvo sina direktora BIA, Bratislava Gašića, sa uzetih, 13,9 miliona dinara. Pride, valjda za sitne troškove, i njen portal je dobio 400 hiljada dinara!
Tu su i „Boom radio 018" i „Gradski portal 018“, čiji je gazda funkcioner SNS, radnik Gradske uprave, Nikola Panić sa — sitnica 1,6 miliona dinara.. Umalo da zaboravim „Radio Talas”, koji emituje gotovo isključivo folk muziku, koji je ućario 2,2 miliona dinara… Uz to, za „niške pare” očešala se i Adria medija grupa, izdavač “Kurira” za “tričavih” 600.000 dinara.
I ovaj, „niški konkurs”, samo je ilustrovao i potvrdio sunovrat PROJEKTNOG SUFINANSIRANJA koji nikakvim kozmetičkim radnjama ne može da se ulepša ili popravi i mora da se, jednom za svagda, skine s grbače naroda.
