RAZGOVORI SRBIJE SA MISIJOM MMF-a U OKVIRU ČETVRTE REVIZIJE PCI ARANŽMANA

MMF hvali Srbiju — da li bi trebalo da budemo oprezni?

# Iako je MMF veoma pozitivan prema Srbiji, Vlada je mere pomoći privredi kreirala očekujući, po izjavama epidemiologa, da će epidemija virusa korona biti okončana u junu ove godine. Nije računala na produženje epidemije i zato je preterano trošila, kao na primer davanjem po 100 evra punoletnim građanima

dr Dejan Jovović, naučni savetnik — redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije

Zvanični razgovori delegacije Republike Srbije sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) održani su zbog pandemije virusa korona u video formatu od 24. juna do 3. jula 2020.godine, saopštila je Narodna banka Srbije. Delegaciju Srbije predvodila je Jorgovanka Tabaković, guverner NBS, koja je i guverner Republike Srbije u MMF-u. Misiju MMF-a Jan Kejs Martejn. U razgovorima je učestvovao i ministar finansija Siniša Mali sa saradnicima.

Razgovori sa misijom Fonda, vodili su se u okviru četvrtog polugodišnjeg razmatranja Instrumenta za koordinaciju politike (Policy Coordination Instrument-PCI), aranžmana popularno nazvan „čuvarkuća”, koji je odobren u julu 2018. i savetodavnog je karaktera, a koji će se sprovoditi do januara 2021. godine.

Tom prilikom sagledana je aktuelna fiskalna, monetarna i ukupna makroekonomska kretanja, uključujući i uticaj pandemije na domaću i svetsku ekonomiju, a bilo je će reči i o izgledima i projekcijama za naredni period. Pored toga, razmotreni su i reformski i kvantitativni ciljevi sprovođenja ekonomskog programa, koji ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava MMF-a.

Ministar finansija razgovarao je sa misijom MMF-a o sprovođenju aktuelnog PCI aranžmana. U pitanju je polugodišnja revizija ispunjenja ciljeva u okviru aktuelnog programa, nakon čega će biti predmet usvajanja na bordu direktora MMF-a u Vašingtonu. Tema razgovora su bili reformski ciljevi koji su postavljeni u aktuelnom aranžmanu, kroz koji su sagovornici detaljno prošli, kao i fiskalna i makroekonomska kretanja, te uticaj pandemije virusa kovid-19 na srpsku i svetsku ekonomiju. Predstavnici MMF-a su istakli da su kada je reč o projekcijama privrednog rasta za ovu godinu, pogledi na Srbiju više pozitivni nego za druge evropske zemlje. Oni su pohvalili Program ekonomskih mera za podršku privredi i građanima. Takođe, istakli su da veruju da neće biti problema u finansiranju budžeta u ovoj godini, i pohvalili uspešnu emisiju Eurobond obveznica. Ministar finansija je rekao da je Program ekonomskih mera uspešno sproveden, i da njegovi rezultati najbolje o tome govore, pogotovo kada je reč o nezaposlenosti koja je na nivou od 9,7 procenata. Dodao je da će država naći način da dodatno pomogne privredi, ako za tim bude bilo potrebe krajem ove godine. Kada je reč o reformskim ciljevima, tema razgovora je bila metodologija za praćenje fiskalnih rizika, zatim reforma plata i usvajanje uredbe o koeficijentima, kao i donošenje odluke o okviru javnog zapošljavanja.

Predsednica vlade Srbije Ana Brnabić razgovarala je putem video linka sa šefom misije Fonda Jan Kes Martejnom o aktuelnom aranžmanu kao i o načinu na koji je zemlja reagovala na ekonomske posledice koronavirusa. Konstatovano je da je Srbija na pravi način reagovala u smislu donošenja Programa ekonomskog mera za podršku privredi i građanima, te da je u pitanju veliki i vredan paket, sa jednostavnim i efektnim merama, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju sa medijima. Jan Kes Martejn je istakao da je MMF smanjio projekcije privrednog rasta za celu Evropu, ali ne i za Srbiju, koja, kako kaže, ima bolje rezultate u prvom kvartalu ove godine u odnosu na druge evropske zemlje.

Predvodnik misije MMS Jan Kes Martejn je rekao i da 2021. godina treba da bude godina oporavka, te da su u tom smislu važne kapitalne investicije. Kako je istakao, dobar signal za Srbiju je i reakcija finansijskog tržišta koje je prepoznalo dobru fiskalnu poziciju zemlje, tako da je sprovedena uspešna emisija evroobveznica. On je dodao da je važno da zemlja zadrži taj kredibilitet kod stranih profesionalnih investitora. Premijerka je istakla da je ekonomski oporavak Srbije važan koliko i zdravstveni, te da je dobar signal što nijedan strani investitor nije odustao od investiranja u Srbiju. Ona je posebno istakla da je građevinski sektor u zemlji i dalje jak i stabilan, što je važan pokazatelj u smislu daljeg oporavka ekonomije. Brnabić je dodala da je važno da se nastave reforme u medicinskom sektoru i u sektoru socijalne zaštite, kao i da se nastavi sa velikim kapitalnim investicijama. Kako je rekla, od izuzetnog značaja je i transformacija ekonomije, tako da ona bude zasnovana na inovacijama.

U razgovoru Mertejna i Aleksandra Vučića istaknuto je da su prognoze vlade Srbije za rast BDP-a za tekuću godinu nešto više optimistične od procene MMF-a. Sa druge strane, o opravdanosti optimističnih prognoza svedoči i činjenica da je Srbija jedna od retkih zemalja u kojoj MMF nije korigovao početnu projekciju stope rasta iz marta ove godine. „To će u narednom periodu, uprkos negativnim posledicama pandemije, doprineti stabilnoj ekonomskoj situaciji i sigurnom poslovnom okruženju u Srbiji“, istakao je predsednik Republike tokom razgovora i izrazio očekivanje da će se kontrolisani rast plata i penzija nastaviti i u 2021. godini.

Delegacije Srbije i MMF-a održale su 3. jula završni sastanak, gde je ministar finansija rekao je da je država dobro reagovala u vreme pandemije, a predstavnici MMF-a pohvalili Program ekonomskih mera za podršku privredi i istakli da je među najvećima u evropskim zemljama u razvoju. Na sastanku je zaključeno da se implementacija aktuelnog aranžmana odvija u planiranim rokovima, kao i da je važno prilagoditi se novonastalim okolnostima zbog pandemije koronavirusa. Srpski ministar finansija smatra da je država „spasila privatni sektor“, te da je važno da se sada sačuvaju radna mesta. MMF je i dalje nastavio da insistira na strukturnim reformama — tema koja je već godinama u žiži interesovanja ove organizacije kada je reč o Srbiji.

# Predstavnici MMF-a su istakli da su kada je reč o projekcijama privrednog rasta za ovu godinu, pogledi na Srbiju više pozitivni nego za druge evropske zemlje. Oni su pohvalili Program ekonomskih mera za podršku privredi i građanima. Takođe, istakli su da veruju da neće biti problema u finansiranju budžeta u ovoj godini

Šef misije Fonda Jan Kes Martejn saopštio je da je udar pandemije kovid -19 naneo štetu globalnoj pa i srpskoj ekonomiji, i da su vlasti u Beogradu vrlo brzo sprovele dobro osmišljen paket mera kako bi ublažile posledice pandemije.

Postavljeni su revidirani kvantitativni ciljevi koji odražavaju velike promene fiskalnih izgleda za 2020. godinu. “Pandemija je imala značajan nepovoljan efekat na ekonomsku aktivnost u Srbiji. Šok je uticao na privredu kroz nižu spoljnu tražnju, niže strane investicije i doznake, ograničenja domaće ponude, kao i prekide regionalnih i globalnih proizvodnih lanaca”, napomenuo je Martejn.

Ističe da je projekcija MMF-a da će se realni BDP-a smanjiti za 3,0 procenta u 2020. godini, u poređenju sa rastom od 4,2 procenta 2019. godine, te da se očekuje da će doći do ubrzanja rasta na 6,0 procenata 2021. godine. “Imajući u vidu veoma nesigurne ekonomske izglede, savetujemo pažljivu pripremu rezervnih planova”. Kako bi se umanjile ekonomske i socijalne posledice šoka izazvanog kovid-19 virusom, vlasti su brzo sprovele dobro osmišljen paket mera, naglasio je Martejn.

Fiskalni paket, koji uključuje povećane rashode za zdravstvo, odlaganje poreskih obaveza, subvencije za zarade, univerzalne keš transfere, kao i državne garancije za bankarske kredite malim i srednjim preduzećima je, kaže, jedan od najvećih među evropskim zemljama u tranziciji.

“Narodna banka Srbije je doprinela odgovoru na šok snižavanjem referentne kamatne stope i ubacivanjem likvidnosti u bankarski sistem, kao i uvođenjem tromesečnog moratorijuma na otplate bankarskih kredita i drugim merama za očuvanje monetarne i finansijske stabilnosti”, konstatovao je Martejn.

Dodao je da će sprovođenje fiskalnih mera, zajedno sa smanjivanjem prihoda usled niže ekonomske aktivnosti povećati fiskalni deficit u 2020. godini na više od 7,0 procenata BDP-a, u poređenju sa 0,5 procenata BDP-a u prvobitno usvojenom budžetu.

Imajući u vidu projektovani ekonomski oporavak i privremenu prirodu fiskalnih mera, trebalo bi da bude moguće da se fiskalni deficit smanji na oko 2,0 procenta BDP-a sledeće godine. U isto vreme, postoji potreba da se povećaju javne investicije, podrži ekonomski oporavak i poveća potencijalni rast, dok ekonomski šok uvećava fiskalne rizike koji proizlaze iz problematičnih državnih preduzeća i kredita koje je garantovala država, napomenuo je šef misije MMF.

Kako bi se napravio prostor za uvećanje javnih investicija, a imajući u vidu budžetske rizike, rast penzija i plata u javnom sektoru u 2021. godini treba da bude ograničen, savetovao je Martejn. Ad hok povećanja penzija i jednokratne isplate, po njemu, treba izbegavati. Očekivano je da će se javni dug, koji je opadao pre pandemije, povećati u 2020. godini, ali će ostati ispod 60 procenata BDP-a i nastaviti da se kreće opadajućom putanjom u 2021.godini.

“Sprovođenje strukturnih reformi je usporeno usled pandemije. Reforme da se ojačaju administriranje poreza, sistemi zarada i zapošljavanja u javnom sektoru, korporativno upravljanje u javnim preduzećima, kao i da se razvije srpsko tržište kapitala, ostaju vitalno važne”, naglasio je Martejn.

Potrebna je, kaže, i temeljna analiza cene električne energije kako bi se omogućilo pokrivanje troškova. “Pozdravljamo napredak koji je učinjen ka završetku privatizacije Komercijalne banke i ohrabrujemo dalje napore da se privatizuje Petrohemija”, poručio je Martejn u saopštenju.

Misija MMF-a je postigla sporazum na nivou tima o politikama neophodim za završetak četvrte revizije PCI aranžmana, koji treba da odobre rukovodstvo i Izvršni odbor MMF-a. Razmatranje na Izvršnom odboru je okvirno zakazano za drugu polovinu avgusta 2020. godine. Nakon ove misije u okviru PCI programa je preostala još jedna misija, koja je planirana u oktobru ove godine.

# Poznato je da su MMF i druge finansijske institucije dosta grešile u ekonomskim prognozama u prošlosti, a posle su pisali analize i studije o tome gde su pogrešili

***

Dobar ton iz poruka sa sastanaka srpskih zvaničnika i Misije MMF pokazuju da je ova organizacija veoma blagonaklona prema Srbiji, barem kada je reč o komentarima. MMF je dobrim delom hvalila donete vere srpske vlade, što ne odgovara realnom stanju stvari.

MMF je ostao pri svojoj proceni iz proleća ove godine po kojoj će privredni pad Srbije iznositi samo tri procenta i nije dodatno snizio prognozu kretanja privrede, a da će rast BDP-a u idućoj godini iznositi oko šest procenata. Srbija je jedina zemlja kojoj MMF nije smanjio prognozu, što naši zvaničnici ocenjuju da su javne finansije pod kontrolom i da su donete dobre ekonomske mere. Međutim poznato je da su MMF i druge finansijske institucije dosta grešile u ekonomskim prognozama u prošlosti, a posle su pisali analize i studije o tome gde su pogrešili.

Pojedini ekonomisti smatraju da je projekcija MMF-a za sada izgleda realna, ali da se povećavaju rizici i da ne bude ostvarena. Razlog je to što se pogoršava epidemiološka situacija usled čega država preduzima mere ograničavanja koje se mogu odraziti na privredu.

Manji pad BDP-a Srbije koji Fond prognozira u odnosu na druge zemlje je posledica je strukture srpske privrede, a ne boljih ekonomskih mera. U Srbiji se proizvode egzistencijalne stvari koje moraju da se kupuju, gde je veliko učešće poljoprivrede i prehrambene industrije, a malo učešće proizvodnje trajnih potrošnih dobara. Razlog je i malo učešće turizma u BDP-u Srbije, zbog čega manji pad BDP-a imaju slabije razvijene zemlje u koje spada i Srbija.

Nije dobro što država nije predvidela dalju pomoć privredi, jer se zato može suočiti sa većim padom BDP-a u ostatku godine, kao i stečajevima preduzeća i većom nezaposlenošću. Zato se ne isključuje mogućnost da vlada ipak reaguje i to selektivnom pomoći za najugroženije delove privrede, recimo odlaganjem plaćanja poreskih obaveza preduzećima koja imaju veliki pad prihoda.

Vlada je mere pomoći privredi kreirala očekujući, po izjavama epidemiologa, da će epidemija virusa korona biti okončana u junu ove godine. Nije računala na produženje epidemije i zato je preterano trošila, kao na primer davanjem po 100 evra punoletnim građanima Srbije.

Situacija je takva da niko pa ni MMF, ne može pouzdano da predvidi šta će biti sa daljom epidemiološkom situacijom u svetu. Ne zna se da li će biti drugog, trećeg talasa virusa, šta donosi jesen i zima, kada će biti napravljena vakcina, zbog čega je neizvesnost velika. Svrha svih tih prognoza koje daje MMF nije da se nagovesti budućnost nego da se ulije optimizam poslovnom svetu i zato na njima ne treba temeljiti ekonomsko-političke odluke.