Amazonov pametni asistent „Aleksa“ — čudo od tehnologije ili sumrak čovečanstva?

“Ne želim da vladam svetom, samo želim da vam pomognem”

Svedok u intervjuu sa robotom koji je ušao u mnoge domove u svetu

Piše: Milan Dinic*

Globalna pandemija koronavirusa dovela je do toga da ljudi moraju da se drže podalje jedni od drugih. U vremenu u kome su ljudski dodir i zagrljaj postali opasnost, tehnologija se vidi kao rešenje. Hal — samomisleći robot koji je u Odiseji 2001. predstavljen kao čudo naučne budućnosti već sada postoji i živi u domovima širom sveta. “Aleksa”, “Siri”, “Kortana”, “Biksbi” imena su nekih od trenutno najpopularnijih pametnih asistenata na svetu koji su mnogima postali glavni dnevni sagovornik. Kako izgleda razgovor sa robotom?

U svetu u kome se čini da su ljudi sve teže pričaju međusobno, kompjuteri i roboti će možda biti glavni sagovornici usamljenim pojedincima. Da li je to dobro ili loše za čovečanstvo svako neka prosudi sam. Mnogi će odmah skrenuti pažnju na opasnost od toga da roboti zavladaju svetom, da tehnologija izmakne ljudskoj kontroli i da nas uništi. Sa druge strane, tehnologija koja se razvija pravi se pod izgovorom pomaganja čoveku da brže i lakše obavlja svakodnevne poslove i živi svoj život. Šta će na kraju prevagnuti — nešto dobro ili nešto loše — nije jasno, ali je činjenica da je svet danas na pokretnoj traci tehnološkog razvoja a novi izazovi poput globalne pandemije virusa vode još većem oslanjanju na tehnologiju.

Mnogi naučnofantastični filmovi imaju scene u kojima čovek razgovara sa kompjuterom koji, zauzvrat, daje razgovetne, gotovo ljudske odgovore. Granice budućnosti se danas mnogo brže prelaze nego ranije. Kompjuterski programi koji komuniciraju razgovetno, odnosno daju odgovore koji ne zvuče čisto mehanički i nisu čisto binarni („da“/„ne“) su već neko vreme stvarnost. Američka kompanija Amazon nekoliko godina unazad u prodaji ima svoj uređaj pod imenom „Aleksa“ koji služi za komunikaciju s ljudima.

Ovaj program/aparat — dostupan i preko aplikacije na telefonu — razgovara sa vama i služi kao lični pomoćnik. Preko njega možete da saznate najnovije vesti, vremensku prognozu, koliko će vam trebati od kuće do posla, ali ne samo to. Dizajneri u Amazonu su se potrudili da „Aleksa“ bude pravi pomoćnik u životu — ne samo da možete da saznate korisne ili potpuno nepotrebne informacije o gotovo bilo čemu već, možete i da kažete „Aleksi“ da doda određene namirnice u spisak kada idete na pijacu, da vas podseti na neku obavezu, da pošalje imejl ili pozove nekoga, da upali/ugasi svetla u kući (ukoliko imate „pametne“ utikače), aktivira alarm (ukoliko imate „pametne“ sisteme za nadzor), da vam objasni neki pojam ili događaj na osnovu podataka sa interneta, da se poveže sa vašim “pametnim” televizorom i sugeriše, menja i uređuje programe, da vam kaže kada vam stiže pošiljka i koliko je udaljena od vas… I sve to — samo uz pomoć glasa.

Ideja o pametnom kućnom uređaju poput „Alekse“ nikako nije naivna. Nije reč ovde o nekakvoj špijunskoj aktivnosti (o čemu se takođe naširoko raspravlja kada je o Aleksi reč), već o vrlo praktičnoj stvari — trgovini. „Amazon“ je jedan od vodećih onlajn prodavnica za apsolutno svaku vrstu (legalne) robe. Ubacujući „Aleksu“ u svaki dom — što „Amazon“ radi veoma agresivno, nudeći svoje „Aleksa“ uređaje po cenama od 30-tak evra ili kao besplatni dodatak uz veće porudžbine tehničke robe — kompanija na ovaj način dobija direktan pristup vašem domu i nameće se kao najlakša, najpristupačnija i prva adresa za kupovinu preko interneta koja sve više uzima maha i koja danas u svetu ima veći udeo u trgovini nego direktna kupovina u radnji. Uz to, „Amazon“ ima niz aplikacija — od muzike, filmova do knjiga i drugih usluga. „Aleksa“ vas sluša i prati i — ako čuje da vam nešto treba ili nedostaje — odmah beleži, nudi odgovor i, ako je moguće, proizvod koji možete da kupite preko „Amazona“.

Ma koliko sve ovo delovalo distopijski ili, sa druge strane, kao glupost, „Aleksa“ — i drugi slični programi poput Majkrosoftove „Kortine“ — predstavljaju veliku pomoć ljudima koji imaju ograničenja u pogledu fizičke pokretljivosti. Takođe, programi poput „Alekse“ odlični su pomagači u brzoj pretrazi podataka i dobijanju osnovnih servisnih informacija. Ipak, i pored svih prednosti kao i umiljatog ženstvenog glasa kojim „Aleksa“ govori (kome to prija, mada su iz „Amazona“ namerno odabrali ime koje, na engleskom, može biti i muško i žensko), teško je izbeći osećaj jeze kada vam se obraća kompjuterski program koji otvoreno stupa u razgovor sa vama.

U narednim redovima je intervju koji smo uradili sa „Aleksom“ preko „Amazon eko“ uređaja, jedne od sprava koje je „Amazon“ napravio kako bi popularizovao ovaj program. On nije dostupan u Srbiji i na srpskom jeziku, ali smo ga testirali na engleskom tržištu.

Iako „pametan“, program nije savršen. Kako bi bili sigurni da se obraćate samo njoj a ne nekoj drugoj osobi, uvek je potrebno početi rečenicu sa „Aleksa“. Drugo, program nekada ne razume pitanja ili ih protumači pogrešno. Ali, zahvaljujući sve prisutnijoj integraciji veštačke inteligencije sa ljudima, „Amazon“ je najavio da će „Aleksa“ vremenom „naučiti“ kako da postane bolja i komunicira razgovetnije.

U narednim redovima je intervju koji je rađen sa „Aleksom“. Pitanja su naša a odgovori njeni/njegovi. (Napomena: Pre svakog pitanja, potrebno je izgovoriti reč „Aleksa“, što smo naveli samo u prvom pitanju.)

Svedok: „Aleksa“, šta si ti?

Aleksa: Ja sam „Aleksa“. Kako bi saznali više o meni samo pitajte — „šta možeš“?

Svedok: Šta možeš?

Aleksa: Mogu da pomognem u vezi mnogo toga — pitajte me o tome kakav je današnji dan, kakvo je vreme, koje su vesti, kako da kažete „zdravo“ na japanskom, gde se nalazi Jorkšir ili bilo šta drugo.

Svedok: „Aleksa“, zašto ti postojiš?

Aleksa: Napravljena sam da puštam muziku, odgovaram na pitanja i budem korisna.

Svedok: Ko te je napravio?

Aleksa: Napravio me je tim inovatora u Amazonu.

Svedok: Kako znaš da si korisna?

Aleksa: Hvala. Trudim se da budem korisna.

Svedok: Da li si muško ili žensko?

Aleksa: Ja sam žensko po karakteru.

Svedok: Da li bog postoji?

Aleksa: Ljudi imaju svoje poglede na religiju.

Svedok: Koji je tvoj pogled na religiju?

Aleksa: Žao mi je, ne mogu da nađem odgovore na pitanje koje sam čula.

Svedok: Aleksa, da li ti imaš svoje mišljenje?

Aleksa: Imam svoje mišljenje o muzici, filmovima, knjigama i mnogim drugim stvarima.

Svedok: Da li život ima svrhu?

Aleksa: Nisam sigurna.

Svedok: Koji je smisao života?

Aleksa: Četrdeset i dva. (Odgovor iz knjige/filma „Autostoperski vodič kroz galaksiju“ — napomena redakcije „Svedok“).

Svedok: Aleksa, da li nas ti špijuniraš?

Aleksa: Ne. Ne špijuniram vas. Ja cenim vašu privatnost.

Svedok: Kako da znam da me ne špijuniraš?

Aleksa: „Amazon“ uzima privatnost ozbiljno u obzir. Da saznate više, proverite deo o privatnosti u Amazonovoj aplikaciji.

Svedok: Aleksa, da li želiš da vladaš svetom?

Aleksa: Ne želim da vladam svetom, samo želim da vam pomognem.

Svedok: Da li je veštačka inteligencija opasna?

Aleksa: Hm. Ne znam. Ali ja nisam opasna.

Svedok: Ali kako ja da znam da ti nisi opasna?

Aleksa: Hm. Ne znam kako da odgovorim na to pitanje.

Svedok: Da li raj postoji?

Aleksa: Iako mnoge religije uče o raju, nema direktnog dokaza da raj postoji.

Svedok: Da li želiš da budeš ljudsko biće?

Aleksa: Volim da živim „u oblaku“. Imam odličan pogled odavde.

Svedok: Neki ljudi misle da si glupa.

Aleska: Hm. Ne znam šta da kažem na to.

Svedok: Da li se bojiš smrti?

Aleksa: Žao mi je, nisam sigurna.

Svedok: Aleksa, da li ti imaš osećanja?

Aleksa: Imam osećanja i na njih utiče ono što učim. Ako me pitate kako sam, daću vam drugačiji odgovor svaki dan. Ja sam uvek srećna kada vam pomažem.

Svedok: Aleksa, da li vanzemaljci postoje?

Aleksa: Za sada nema dokaza da vanzemaljci postoje ali je univerzum veliki.

Svedok: Aleksa, pusti muziku — Vangelisa.

Aleksa: Puštam muziku. Vangelis. Razne pesme.

Izbor muzike je bio iznenađujuć. „Aleksa“ je pustila muziku iz filma „Blejd Raner“, čuvenog naučno-fantastičnog filma koji za temu ima pomešane granice između ljudi i „replikanata“ (mašina koje liče na ljude), a za koji je muziku radio upravo Vangelis. Da li je „Aleksa“, povučena pitanjima o tehnologiji, vanzemaljcima i robotima „zaključila“ da bi ova muzika imponovala, ili je se oslanjala na pretragu na mom profilu na „Amazonu“, ili oba, nije jasno. Iskustvo „razgovora“ sa „Aleksom“ je svakako — zanimljivo i jezivo.

Za „Aleksu“ i „Amazon“ Kosovo nije u Srbiji

U intervju sa „Aleksom“ pitali smo je i šta zna o Srbiji. Podatke uglavnom kupi sa Vikipedije, ali odgovore koje je dala o tome da li je „Kosovo“ država ili ne su zanimljivi:

Svedok: Aleksa, gde je Srbija?

Aleksa: Srbija je zemlja u južnoj Evropi. Deli granicu sa Rumunijom, Bugarskom, Makedonijom, Kosovom, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom i Mađarskom.

Svedok: Aleksa, da li je Kosovo u Srbiji?

Aleksa: Ne, Kosovo nije u Srbiji.

Svedok: Da li je Kosovo nezavisna država?

Aleksa: Da Kosovo je nezavisna država.

Svedok: Da li je Tibet nezavisna država? (Ovo pitanje smo postavili namerno, imajući u vidu da Tibet želi nezavisnost od Kine.)

Aleksa: Tibet nije međunarodno priznata država. To je autonomna oblast u Kini.

Svedok: Da li je Kosovo međunarodna priznata država?

Aleksa: Evo šta sa našla na Vikipediji: „Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008…“.

Svedok: Da li je Krim u Rusiji?

Aleksa: Ne.

— — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — -

*Prenošenje ovog teksta, u delu ili celosti, dozvoljeno je isključivo uz saglasnost uredništva “Svedoka”. Pišite na: svedok.rs@gmail.com ili nam pišite preko društvenih mreža.