ANALIZA: EKONOMSKE MERE SRBIJE I DRUGIH DRŽAVA POVODOM GLOBALNE RECESIJE IZAZAVANE KORONA VIRUSOM
Novac iz helikoptera i svakome po 100 evra
Za “Svedok” piše: dr Dejan Jovović, naučni savetnik i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije
Pandemija korona virusa (kovid-19) zahvatila je ceo svet i prouzrokovala najveću krizu i globalnu recesiju od Drugog svetskog rata. Srbija će kao i ostale zemlje pretrpeti određenu štetu. Mnoge vlade, uključujući i srpsku, razmišljaju ili rade na tome da upumpaju ogroman novac kako bi sprečile još veći kolaps. Međutim, način na koji se taj novac ubacuje u privredu može da ima i pozitivan ali i negativan dugoročni efekat.
Aprilska procena vlasti je da će stopa privrednog rasta do kraja ove godine biti negativna, najviše do dva odsto (ranija projekcija rasta BDP za 2020. pre pandemije bila je plus četiri odsto). Neke druge pesimističke procene ekonomista govore da će pad bruto društvenog proizvoda (BDP) u Srbiji u 2020. godini, ako se epidemija virusom kovid-19 završi do kraja maja, biti od pet do deset odsto.
Svetska banka — od minimalnog do velikog pada BDP
Međutim, Svetska banka prognozira je u aprilu da će BDP Srbije u ovoj godini zabeležiti minimalan pad od svega 0,5 odsto, zbog negativnih efekata pandemije krona virusa na ekonomsku aktivnost, što je znatno manje od pada koji predviđa za Evropu i neke zemlje u regionu (procena je da će, recimo, hrvatski BDP ove godine pasti na minus 6,2 odsto).
U ažuriranom prolećnom izveštaju o ekonomskim izgledima za Evropu i centralnu Aziju, objavljenom na veb sajtu Svetske banke, procenjuje se da će evropska privreda pasti u recesiju u rasponu između minus 2,8 i minus 4,4 odsto.
Kompletnu analizu Svetske banke pogledajte — ovde.
Koje mere je preduzela Vlada Srbije?
S tim u vezi, Vlada Srbije priprema novi ekonomski paket mera vredan 5,1 milijardu evra, odnosno 608,3 milijardi dinara, što predstavlja polovinu godišnjeg budžeta, odnosno 11 odsto BDP Srbije. Program ekonomskih mera će sadržati mere poreske politike, direktnu pomoć privatnom sektoru, mere za očuvanje likvidnosti i direktnu pomoć svim punoletnim građanima.
Takođe, Izvršni odbor NBS je 9. aprila dodatno snizio referentnu kamatnu stopu na nivo od 1,5 odsto, kako bi umanjio negativne efekte korona virusa na privrednu aktivnost i istovremeno obezbedio održavanje inflacije u granicama cilja u srednjem roku.
Sa vrha države je najavljeno da će biti izdvojene veće količine novca za plate u privredi, za različite kredite, kao i za pomoć svakom građaninu pojedinačno. Takođe, predsednik Vučić je nekoliko puta rekao da neće doći do smanjenja plata u javnom sektoru, niti penzija.
Pandemija virusa korona nesumnjivo će imati snažan negativan ekonomski uticaj na dobar deo privrede i građana Srbije, ali i na javne finansije zemlje. Međutim, i pored svih teškoća i nepoznanica koje očekuju javne finansije tokom 2020. godine Srbija „trenutno ima kapacitet da izdrži tekuću krizu bez makroekonomskih nestabilnosti”, ocenjuje Fiskalni savet Srbije u aprilu ove godine, oprezno ocenivši plan vlade kao „načelno dobar“.
Kompletan dokument koji je objavio Fiskalni savet pogledajte — ovde.
600 miliona evra za narod
Pažnju šire javnosti izazvao je četvrti set mera, koji se odnosi na uplatu direktne pomoći u iznosu od po 100 evra u dinarskoj protivvrednosti svim punoletnim građanima Srbije.
Gostujući na TV „Prva” krajem marta, predsednik Srbije je izjavio: „Imamo para za ekonomiju, imamo i za još nešto. Razmišljamo da damo svakom punoletnom građaninu Srbije pomoć od 100 evra. Nevezano da li je zaposlen, nezaposlen, penzioner. To je oko 520 miliona evra“.
To je, zapravo, skoro 600 miliona evra, koje će — kako je rečeno — država isplatiti nekoliko nedelja posle vanrednog stanja.
Ova najavljena mera naišla je na određene kritike, jer pojedini ekonomisti upozoravaju da u oakvoj situaciji u Srbiji i u svetu nije problem nedostatak novca, već robe. Ipak, moglo bi se reći da je sadašnja kriza zbog pandemije korona virusa i kriza potražnje i kriza ponude, odnosno krize u proizvodnji.
U vanrednom stanju treba pomoći, pre svega, onima koji su na egzistencijalnom minimumu, koji nemaju. Dakle, nezaposlenim licima, penzionerima i zaposlenim sa malim primanjima, onima koji primaju minimalac, socijalnu pomoć i slično. To znači da bi trebalo napraviti selekciju, da pomoć dobiju oni kojima je ona neophodna, koji su ugroženi, a ne i oni sa visokim primanjima. Ova mera trebalo bi da se odnosi na socijalno ugrožene i na one koji su ostali bez posla i nema razloga da se onima koji zarađuju iznad proseka isplaćuje 100 evra. Takođe, najavljena linearna pomoć, odnosno poklon svakom punoletnom građaninu je populistička mera, koja može da predstavlja i pridobijanje simpatija biračkog tela u izbornoj godini.
Vlast iznosi da se mera pomoći građanima donosi kako bi se pokrenula potrošnja i tražnja, a to će podstaći i fabrike da pokrenu proizvodnju. Želja je, kako je navedeno, da se nađe jedan mehanizam koji se odnosi na sve građane, da se ne pravi diskriminacija, koja daje jednu dozu optimizma, jer je svako manje ili više u ovoj krizi oštećen ili pogođen, odnosno da se pokaže koliko Srbija može i koliko je finansijski jaka.
Ovu vest su odmah pozdravili mnogi, međutim, ne i svi kada je o stručnim krugovima reč.
Unija poslodavaca Srbije (UPS) je početkom aprila zvanično predložila da se umesto 100 evra, građanima podele vaučeri za kupovinu domaće robe. UPS smatra da bi svakom punoletnom građaninu, umesto novčanog iznosa od 100 evra, trebalo dati vaučere iste vrednosti kojima bi isključivo mogli da se plate proizvodi domaćeg porekla i usluge koje pružaju domaće firme. Od tih 100 evra, praktično 80 bi dobili građani, a državi se vraća u kasu 20 kroz PDV. Dakle, 80 ide u potrošnju, što je ukupno oko 400 miliona evra, navodi Unija. Sa vaučerima domaća privreda bila bi pomognuta, a ovim bi se izbeglo da deo novac završi u sivoj ekonomiji.
Fiskalni savet, međutim, smatra da je najavljena isplata 100 evra građanima, koja će koštati državu nekoliko stotina miliona evra kojima budžet ne raspolaže, višestruko loša. „Ekonomski je neefikasna”, jer ne može da utiče na osetno i održivo ubrzanje domaće privrede, „socijalno nefokusirana” jer najveći deo sredstava nije usmeren ka objektivno materijalno ugroženim građanima kojima je potrebna finansijska pomoć (što bi jedino imalo smisla u ovom trenutku), „fiskalno neodgovorna”, jer nameće dodatno i veliko zaduženje zemlje u godini u kojoj će i fiskalni deficit i javni dug imati snažan rast.
I pored svih iznetih primedbi na račun ove pomoći, vlada Srbije je na sednici 10. aprila ove godine ipak donela uredbu da svi punoletni građani dobiju na račun po 100 evra — odnosno oko 12.000 dinara, po ukidanju vanrednog stanja.
„Novac iz helikoptera“
U vremenima velikih svetskih kriza poput ove sadašnje izazvane pandemijom virusa korona ili one finansijske 2008. godine, ekonomisti, centralni bankari i državni zvaničnici neretko kao potencijano rešenje za izvlačenje ekonomije iz neprilika pominju „novac iz helikoptera” (helicopter money).
Helikopteri koji izbacuju novac je živopisna metafora za novu podsticajnu meru centralnih banaka, koja sve više privlači pažnju kao potencijalni način za izvlačenje globalne ekonomije iz krize.
Pojam „novac iz helikoptera” nedavno je pomenuo predsednik Vučić, u kontekstu mogućih vladinih mera iz ekonomskog paketa pomoći privredi i stanovništvu Srbije za ublažavanje posledica krize izazvane virusom kovid-19. Rečeno je da Srbija višak novca koji će iskoristiti za spas ekonomije i sprovođenje programa ekonomskih mera želi da podeli upravo po tom modelu.
Direktne isplate građanima, poznate kao „Helicopter money“, praktikuju se sa ciljem podizanja privredne aktivnosti jačanjem tražnje. Isplate građanima bile bi po okončanju vanrednog stanja, jer je besmisleno podsticati tražnju dok deo preduzeća radi smanjenim kapacitetom, a potrošnja je zauzdana pozivima vlasti stanovništvu da zbog korona virusa ostane kod kuće.
Naziv „novac iz helikoptera” prvi je skovao poznati američki ekonomista, nobelovac, Milton Fridman 1969. godine, kada je pisao o bacanju novca iz helikoptera da bi ilustrovao efekte monetarne ekspanzije. Hvaljen, ali i osporavan Fridman (1912–2006) bio je poznati američki ekonomista, glavni predstavnik tzv. Čikaške škole i dobitnik Nobelove nagrade (1976). Osnovne doprinose nauci Fridman je dao na području teorije cena, inflacije i monetarne politike. Tvrdio je da nivo cena zavisi od količine novca u opticaju, čime je vaskrsnuo klasičnu kvantitativnu teoriju novca. Nije imao poverenja u sposobnost države da koriguje greške tržišta. Tražio je i da se smanji javna potrošnja, kako bi privredi i stanovništvu ostajalo više novca.
„Novac iz helikoptera” je predložena nekonvencionalna monetarna politika, koja se ponekad preporučuje kao alternativa kvantitativnom olakšanju, kada je ekonomija u zamci likvidnosti (kada su kamatne stope blizu nule, a ekonomija i dalje u recesiji), odnosno kada centralna banka kupuje državne i korporativne hartije od vrednosti, kako bi podržala ekonomiju kada ima problem sa likvidnošću.
Prema Fridmanu, centralne banke uvek imaju na raspolaganju štamparije novca, pa tako i „bacanje novca iz helikoptera“, kao mogući način da podstaknu potrošnju kao jednu od moćnih poluga za pokretanje ekonomske aktivnosti, podsticanje inflacije i privrednog rasta. Ne radi se, dakle, o stvarnom bacanju novca iz helikoptera, već o tome da centralna banka transferiše utvrđeni iznos direktno na račune privrednih i fizičkih lica, kako bi podstakla potrošnju.
On je koristio analogiju o „bacanju novca iz helikoptera“ kako bi pojednostavio svoje teorije — „Zamislimo da jedan dan helikopter preleti preko naše zajednice i sa neba baci novčanice od po 1.000 dolara, koje bi pokupili članovi zajednice. Pretpostavimo da bi ovo bio jedinstven događaj, koji se više nikada neće ponoviti”– govorio je Fridman.
Po ovom pristupu centralne banke država bi štampale novi novac koji bi potom bio podeljen građanima. Pošto bi građani taj novac građani ili trošili ili investirali, ekonomski rast i inflacija bi rasli.
Ova mera je slična ali ne i ista kao program kvantitativnog labavljenja, metod koji od finansijske krize (2007–2012) koriste centralne banke širom sveta, poput američkih Federalnih rezervi (FED), Banke Engleske, Banke Japana kao i Evropske centralne banke.
Koncept su oživeli ekonomisti, kao predlog monetarne politike početkom 2000-ih posle „Japanske izgubljene decenije“. U novembru 2002. godine Ben Bernanke, tadašnji guverner FED sugerisao je da se “novac iz helikoptera” uvek može koristiti za sprečavanje deflacije.
Ekonomisti Dojče banke su 2016. godine došli do zaključka da „novac iz helikoptera” može biti značajno efikasnija mera od tradicionalnih sredstava monetarne i fiskalne politike.
U Americi svakom po 1.200 dolara
Čak se i u Sjedinjenim državama nedavno pojavila ideja o direktnom prebacivanju novca građanima, sa ciljem da se ograniče negativne posledice izazvane aktuelnom krizom. Kao rešenje za aktuelnu krizu pandemije razmatra se davanje po 1.200 dolara većini odraslih stanovnika i po 500 dolara deci. U aktuelnom slučaju raspodele Amerikancima po 1.200 dolara, FED kupuje obveznice države i tako bi na taj način finansirao direktne isplate stanovništvu. Američki predsednik Donald Tramp je izjavio da se tek treba utvrditi koliko će novca ljudi dobiti, a Američka centralna banka je iznenada drugog marta ove godine drastično smanjila kamate, prvi put posle finansijske krize 2008. godine. Štaviše, Amerikanci su odlučili da pored 1.200 dolara, određene kategorije stanovništva dobiju i povišenu naknadu za nezaposlenost, kao i da se novac isplati čak i onima koji su radili u „gig ekonomiji“, odnosno oni koji su bili samozaposleni.
Ideja podele novca je zaživela i u Velikoj Britaniji, gde je tamošnja vlada razmatra kao jednu od mogućnosti za saniranje posledica korona virusa po ekonomiju. U paketu mera koje je donela britanska vlada predviđeno je davanje povoljnih kredita privredi, smanjenje ili potpuno ukidanje pojedinih državnih nameta u ovoj godini, kao i pomoć održavanju zaposlenosti. Australijski premijer je predložio da se penzionerima i ugroženim kategorijama podeli po 750 australijskih dolara, a slične mere se razmatraju i u Kanadi.
Neuspeli eksperiment Finske
Primer „novca iz helikoptera“ su i eksperimenti sa davanjem jednakog fiksnog dela plate svim građanima. Finska je nedavno napravila takav ogled sa modelom univerzalnog osnovnog prihoda (universal basic income), u kome je davala 560 evra mesečne „plate” za nezaposlene. Izabrano je nasumice 2.000 ljudi sa biroa rada i, posle dve godine, rezultati su pokazali značajan efekat, ali u socijalnoj pre nego u ekonomskoj sferi.
Međutim, posle dve godine testiranja Finska je napustila ovaj program jer je analiza pokazala da nije došlo do značajnijeg rasta zaposlenosti kod onih koji su dobijali novac (premda su učesnici programa rekli da su bili manje stresirani i srećniji).
Od „lude ideje“ do ekonomske politike
Danas, za mnoge ekonomiste, Fridmanova teza više nije samo „luda ideja”. Koncept „novca iz helikoptera” ili „kiša para”, kako je neki zovu, mogao bi postati društveno prihvatljiv, smatraju mnogi ekonomisti, a razlog iznenadnog interesovanja za ovaj koncept je očigledan: monetarna politika je iscrpela gotovo sve svoje mogućnosti.
Poznati americki profesor Nurijel Rubini (koji je poznat kao osoba koja je predvidela krizu 2007–2012) ističe da čak ni za vreme velike depresije 1930-tih godina prošlog veka i Drugog svetskog rata većina ekonomskih aktivnosti nije bilo bukvalno paralisano, kao što je to danas slučaj u Kini, SAD i Evropi. „Najbolji scenario bi bio da privredni pad bude drastičniji nego u vreme finansijske krize (2007–2012), ali kratkoročan, omogućavajući pozitivnu stopu rasta u četvrtom kvartalu ove godine. U tom slučaju, tržišta bi počela da se oporavljaju kada se pojavi svetlo na kraju tunela”, kaže Rubini. Prema njegovim rečima, za ostvarenje takvog scenarija potrebno je nekoliko uslova. Najpre, da SAD, Evropa i drzge teško pogođene ekonomije, sprovedu masovna testiranja na korona virus, prate njegov tok, uvedu karantine i potpuno ograniče kretanje, kao što je uradila Kina. Drugi uslov, tvrdi Rubini, jeste puštanje u tok medikamenata koji bi pomogli u borbi, dok se ne napravi vakcina (što će, procenjuje se, biti za 18 meseci).
Zato je neophodno da vlade obezbede veliki budžetski stimulans, uključujući bacanje „novca iz helikoptera”, odnosno direktno usmeravanje sredstava domaćinstvima nekonvencionalnim instrumentima. To znači da kreatori monetarne politike moraju još više da zagaze u nekonvencionalne mere za suzbijanje krize. Rubini misli na nultu ili negativnu kamatnu stopu, kvantitativno popuštanje, odnosno — upumpavanje jeftinog novca kao i druge mere za spas posrnulih ekonomija.
Ipak, primena takvog finansijskog olakšanja stanovništvu može se suočiti sa nizom tehničkih, etičkih, ali i zakonskih poteškoća. Ali, imajući u vidu aktuelna dešavanja i činjenicu da je svet suočen sa ogromnom ekonomskom krizom i recesijom, čini se da je „zvuk helikoptera“ u ušima finansijskih stručnjaka i ministara u bankama i vladama širom sveta.
Sa druge strane, kritičari kažu da bi efekat ovog novca mogao brzo da se izgubi. Umesto da troše novac koji bi im bio dat, građani bi mogli pre da ga stave na štednju umesto da stave na tržište, gurajući potražnju i stimulišući proizvodnju. Takođe, neke države bi mogle da se okrenu praksi da od centrlanih banaka traže novac i podršku kad god nastupi kriza, što bi poremetilo balans u finansijskom sistemu. Zato neki smatraju da bi ovakav pristup mogao da bude opasan eksperiment sa vrlo rđavim posledicama.
Novo vreme
Dati savet kako da se radi u „ovakvim vremenima“ je teško jer, ovakvo vreme nikada nije bilo u svetu ni u svetskoj ekonomiji. U tom smislu, posezanje država, pa i Srbije, da građanima deli novac svakako predstavlja odraz najbolje namere, ali posledice mogu da budu opasne i dugoročno mnogo štetnije ukoliko se ne promisle pažljivo.
Kada je o Srbiji reč, postoji znatno veća zabrinutost da bi populizam i politikanstvo, čemu su naši političari (ma ko da je na vlasti) veoma skloni, mogli da zamagle ili iskrive mere za pomoć.
