INTERVJU: Velimir Ilić — predsednik vanparlamentarne Nove Srbije, ministar u dve Vlade Srbije
O Vučiću, Šešelju, Vuku, Lončaru, litijumu, “kursadžijama” u SNS-vlasti…
„Kakva bre rekonstrukcija, kakvi bakrači. Ova vlada mora kompletno da ode, jer u foteljama ministara sede anonimusi i neznalice, u kabinetima takođe… Sve raznorazne kursadžie i “diplommci sa dva svedoka”, a zapravo nije ni važno ko je u Vladi Srbije. Jer, odlučuje jedan čovek. O svemu. Istina, moram i da odam priznanje: u svakom ministarstvu mogao bi da se održi konkurs za — mis!“
Piše: Vladan Dinić
Ovako jedan od nekadašnjih lidera DOS-a, predsednik vanparlamentarne Nove Srbije, nekadašnji ministar i česti opozicionar, Velimir Ilić, sumira sliku sadašnje vlasti u Srbiji i najavu rekonstrukcije Vlade.
U razgovoru za Svedok Velja Ilić govori o svemu — o Vučiću, Lončaru, litijumu, vlasti, ali i o starim znancima Vuku Draškoviću, Vojislavu Šešelju i uticaju tog doba na današnje doba.
Svedok: Kako vidite danas političku scenu Srbije?
Velimir Ilić: Ceo koncept srpske politike i stranaka sliva se oko ideologije Vojislava Šešelja i ljudi koje je lider radikala postavio. Šešelj je napravio i Aleksandra Vučića i Toislava Nikolića i sve kako je zamišljao, i zemunce i surčince, sve je to njegovo remek-delo!
Svedok: Šta hočete da kažete, da je lider radikala dr Vojislav Šešelj i danas glavni čovek, da ne kažem “duboke države u Srbiji?”
Velimir Ilić: Da! Šešelj vlada Srbijom još uvek i on se poigrava sa Srbijom, od devedesete godine kadruje u Srbiji.
Svedok: Kakva je razlika biti u vlasti ili biti stvarna opozicija?
Velimir Ilić: Prevejani višegodišnji političar Ivica Dačić je to najlepše objasnio: „probao sam malo u opoziciji, pa sam se brže bolje vratio u vlast!” Inače, otad nisam u vlasti, stalni sam abonent sudskih izvršitelja, mislim da sam dobio 121. rešenje da nešto platim!
Svedok: Ostavka Vuka Draškovića na mesto predsednka Srpskog pokreta obnove, nekad najveće i najjače političke stranke u Srbiji, posle tri decenije na kormilu, iako očekivana, predstavlja iznenađenje?
Velimir Ilić: Ostavka Vuka Draškovića je u cunamiju rđavih vesti — dobra, odlična vest za za Srbiju!
Svedok: O Vuku Draškoviću danas, čini se nemate baš lepih reči?
Velimir Ilić: Znate kako, svojevremeno imao sam jedan dug razgovor sa Dobricom Ćosićem. Dugo sam razgovarao i sa novinarom Slavkom Ćuruvijom pre nego što je ubijen. On je napisao i hteo da obelodani „Kako sam stvorio srpsku opoziciju?“, a tada je jedno 4–5 ljudi iz te opozicije bilo u vlasti kod Miloševića. Moralo je da Slavko Ćuruvija uklonii i da to njegovo pisanje ne dođe do javnosti, jer bi se sve bi ofiralo, maske pale i Srbija bi krenula put demokratije, a ne bi tumarala u pomrčini 30 godina. Drašković je nažalost bio deo toga.
Svedok: Kako ste to uočili?
Velimir Ilić: Prvi put sam osetio na svojoj koži: svi su me napadali kada sam izašao iz SPO. Kada sam video kud sve to to vodi i šta se iza brda valja i događa, prvi sam izašao… Uostalom, kao što sam jedini izašao iz koalicije s Aleksandrom Vučićem kada sam saznao i shvatio šta je pozadina svega.
Svedok: A, šta je — prema Vašem mišljenju — bila pozadina?
Velimir Ilić: Pakao u najavi, onda sam i doživeo pakao. Kada sam izašao iz SPO, ljudi koji su bili uz Vuk, koji su mu sliku držali na stolu kao ikonu, svi, svi, svi su krenuli na mene, maltene da me ubiju… Naivno kažem to Vuku… Nisam mogao ni da zamislim da Vuk uđe u koaliciju sa Miloševićem.
Svedok: Zašto?
Velimir Ilić: Stvarno, Dinjo, to mi nije bilo jasno. Onda je sve puklo, pa i da bude sa Šešeljem. To je za mene bilo nepojmljivo, neshvatljivo, jeres, ali to je išlo tako… Ako i sada SPO ostane uz vlast Aleksandra Vučića ostavka Vuka Draškovića je samo kozmetička promena i farbanje naroda.
Svedok: Da, ne preterujete?
Velimiri Ilić: Kažem, ako je kozmetika, onda to ne znači ništa, a ako imaju snagu da naprave ozbiljnu priču onda je to nešto. U Srbiji je potrebno da se napravi nova opozicija, koja će sarađivati i raditi za Srbiju i potrebna je jedna prava opozicija koja će da napravi promene. One su neophodne, ljudi su se zasitili režima, ali ne vide niko ko može da ih iznedri. Nema jake Srbije, bez jake opozicije. Ostalo je šminka i gubljenje vremena samo.
Svedok: Pre odlaska Vuka Draškovića sa čela Srpskog pokreta obnove iz stranačkog života od “političkih metuzalema“ povukli su se i Nenad Čanak, osnivač Lige socijaldemokrata Vojvodine, Zoran Živković, osnivač Nove stranke i bivši predsednik Vlade Srbije. Šta čekate Vi? Imate, hvala Bogu, dobre godine, a u politici steodavno?
Velimir Ilić: Odavno to želim i hoću, dosta je bilo! Molim se ipreklinjem da dođe neko mlad, da to preuzme, ali…
Svedok: U čemu je problem, nema ljudi ili?
Velimir Ilić: Ko god se pojavi i nagovesti da bi mogao — odmah se proda Vučiću i naprednjacima! “Taj, neko”, nije ni došao, još ga nismo postavili, a već je dobio neko mesto. Jednostavno, ne vidim da želi opozicono da misli i da radi. Koga god da smo našli, čim se nagovesti da preuzima stranku, odmah napravi dil sa vlastima?! Istina, odavno nisam politički aktivan na parlamentarnim izborima. Želim da dođu mladi ljudi, a da mi stariji im pomognemo sa savetima, da ne prolaze ono što smo mi prolazili. Trebaju nove snage, novi ljudi, nove ideje, i hrabrost.
Svedok: Vi ste i danas dugovečni i „večiti” predsednik, sada vanparlamentarne strakne Nova Srbija, a ako se dobro sećam, negde s početka devedesetih godina prošlog veka, da ne kažem milenijuma, bili ste i potpredsednik SPO-a?!
Velimir Ilić: Bio sam! U politiku sam ušao kao član Mesnog odbora SPO u čačanskom predgrađu Atenica, da bi kasnije postao i predsednik ovog opštinskog odbora. Gradonačelnik rodnog Čačka postao sam 1996. godine, a poslanik 1993. i 1996. godine, da bi me krajem 1997. godine predsedništvo SPO isključilo iz članstva. Tada smo osnovali stranku „Srbija zajedno“, iz koje sam takođe izbačen. Posle toga osnovao sam Novu Srbiju, koja je zadržala monarhističku crtu…
Svedok: Zar nije i pored toga što sad pričate Vaša Nova Srbija ušla 2003. u predizbornu koaliciju sa Draškovićevim SPO, a zatim sa njima pravila vlast?!
Velimir Ilić: Mnogi ljudi oko Vuka tada zamolili su me za taj vid saradnje, iako je Vuk, već tada, bio marginalizovan. Hteo sam da mu se odužim za nešto što je učinio u početku, da bude ministar inostranih poslova, a on je odmah počeo da šeta, da vrda. Svi su napadali da je to bila moja velika greška, jer kada sam ulazio u vladu uslovio sam da Vuk dobije to mesto. Smatrao sam da će on krenuti, ali je počeo miroljubivu politiku, da je Srbija počela da gubi, a posebno me razočaralo njegovo mišljenje o Kosovu u stilu da to treba da završi, u tom stilu. Videlo se da nema ideja, da je potrošen. Ljudi oko Draškovića, gde ubraja i njegovu suprugu Danicu, odlučili da je „bitno biti u NIS-u i biti večiti poslanik“.
Svedok: Pa, šta su drugi i šta ste vi očekivali?
Velimir Ilić: Srbija je očekivala od Srpskog pokreta obnove pomogne da se napravi jedna ozbiljna država. Međutim to se kasnije izgubilo i bilo je tužno gledati Vuka Draškovića koji je figuriaca i da je preko poterebno da se skloni, ako već godinama nije maltene učesnik u pravom političkom životu Srbije. Srbiji je potrebno je da se napravi prava desnica, ali ne poslušna, koja je deo sistema.
Svedok: Više puta ste izjavili da je Aleksandar Vučić napravio jednopartijski sistem, da je opoziciju „uvukao pod skute da izlazi na izbore kao grupe građana, jer to režimu odgovara.
Velimir Ilić: Tu, Aleksandru Vučiću čestitam! Elegantno je državi nametnuo jednopartijski sistem i preveo i čopor ljudi — Zavetnica, Ljajić… Drašković… Ako i sad SPO ostane uz vlast Aleksandra Vučića ostavka Draškovića je samo kozmetička promena koja je znači apsolutno ništa… Ali, ako ima snagu da naprave ozbiljnu priču onda je to nešto. U Srbiji je potrebno da se napravi nova opozicija, koja će sarađivati i raditi za Srbiju, i potrebna je jedna prava opozicija koja će da napravi promene. koje su neophodne… Po meni, a i ljudima s kojima razgovaram često, oni su se zasitili ovog režima… Bez jake i prave opozicije, nema ni jake Srbije. Jaka opozicija — jaka država. Ovako, ako se ceo koncept srpske politike i stranaka „sliva oko Šešeljeve ideologije i ljudi koje lider radikala postavio, džabe bi krečili.
Svedok: Iz Vaših odgovora jasno je da niste baš oduševljeni naprednjačkom vlašću, a Boga mi, ni Aleksandrom Vučićem?
Velimir Ilić: Pa, Dinjo, kako da čovek bude zadovoljan?! Danas, većina ljudi i građana pojma nemaju ni kako se zovu ministri, ni šta od škole imaju, ni šta i da li znaju nešto da rade. Srbija je i dalje, kao i uvek podeljena: prvo na četnike i partizane, danas na zevzdaše i partizanovce, “naperednjake i nazadnjake”, “za litijum i protiv litijuma” i tako u krug?
Svedok: Pa u Srbiji toliko se puta izlazi na izbore, a nikako da dobijemo vlast kakvu želimo?
Velimir Ilić: Što jes, jes. Izbori su nama sve i duševna hrana i zamena za pravu argumentovanu političku raspravu…
Svedok: Stanite malo. Pa slšamo i gledamo Aleksandra Vučića kako preko TV ekrana svakodnevno poziva stručnu javnost da kaže šta ima i da se, recimo oko litijuma uvažavaju argumenti struke, a ne plaćeni lobisti?
Velimir Ilić: Kad bi se „zezali“. Mogu na raspravu svi — koji očito podržavaju “Rio Tinto” i kopanje litijuma… Ako nisi za politiku SNS-a, ti si niko i ništa. Nisu, uostalom, ovde bili i Šolc i Makron?!
Svedok: Pa ne podržavaju i oni Vučića i SNS?
Velimir Ilić: Ne! Oni zastupaju interese svojih zemalja, Nemačke i Francuske i odavde očito odlaze jako zadovoljni…
Svedok: Pa valjda i naša vlast radi za interes svoje zemlje — Srbije?!
Velimir Ivić: Dinjo, vidim da imaš smisla za humor?! Rade samo za sebe, pričaju jedno, misle drugo, rade treće… i tako već 12 godina…
Svedok: Opozicija sve glasnije kako sa Srbijom niko neće da razgovara, a priznaćete, dolazak Šolca i Makrona polkazuje upravo suprotno?!
Velimir Ilić: Ne budi smešan, sve sam rekao. Šolca kopka litijum, Makrona: “utapanje“ rafala, gradnja metroa… Pa, objanite čitaocima kako, recimo, početna gradnja metroa košta sitnicu — 10 milijardi evra?! Odaklče, brate moj? Ili gradnja bezveznih i preskupih stadiona širom Srbije: Surčin (milijarda!?!), Loznica, Vranje, Zaječar, Leskovac, a na njima nema ni ko da igra, ni ko da gleda… Pola Srbije nema zdravu vodu za piće, Zrenjanin je decenijama bez zdrave vode, uradili ljudo projekte, jedan 700 drug 800 miliona evra, ali — mi gradimo stadion u Surčinu za 900 miliona (zasad)… Velike investicije, veli šansa za muvanje”…
Svedok: Pa i Vi ste, svojevremeno, kao ministar pominjali nekakvo “kraduckanje”, pa se nise dobro proveli?
Velimir Ilić: Jeste, pominjao sam, bilo ga je, ali ovde se ne radi o kraduckanju već o epskoj otimačini para i bogaćenju… Nedavno smo imali priliku da vidimo novoiozgrađeni dvorac jednog medijskog mogula, koji je mnogo veći od Bele Kuće!! I, šta, ništa, osim što građani viču uf, uf, uf…
Svedok: Eventualno iskopavanje litijuma opet je podelilo Srbiju. Prednjače lažni ekolozi, lažne patriote, plaćeni lobisti, potplaćne struke, ali ima i korisnih idota?
Velimir Ilić: Mi, u Čačku, ne bi smeli da dozvolimo novu prevaru, i ne smemo da se obrukamo. Litijum je zlo za Srbiju i neće moći niko da nas ubedi u suprotno — nikakve naručene studije ne bi smela da građane pokolebaju. Mladi moraju da preuzmu odgovornost za svoju budućnost. Ovo je životno pitanje za narednih stotine godina, ne litijumu, mi odlučujemo, ovo je naša dedovina i ne damo je ni za šta.
Svedok: Ministar zdravlja Zlatibor Lončar formirao je nedavno medicinski tim koji će se baviti uticajem litijuma na zdravlje?
Velimir Ilić: Ma, pusti Zlatibora, njegova prošlost sve govori, on i ne zaslužuje da bude ministar i bilo kakvu funkciju (Iliće je očito aludirao na navodne veze Zlatibora Lončara sa zemunskim klanom, pre atentata na premijera Zorana Đinđića, primedba V.D.)
Svedok: Predsednik Vlade Miloš Vučević nedavno je, posle sto dana njegove Vlade pomenuo mogućnost rekonstrukcije, ali se, čini se, brzo “ujeo za jezik”?
Velimir Ivić: Kakva bre rekonstrukcija, kakvi bakrači. Ova vlada mora kompletno da ode, jer u foteljama ministara, već sam Vam rekao, sede anonimusi i neznalice,u kabinetima takođe… Sve raznorazne kursadžie i “diplommci sa dva svedoka”, a zapravo nije ni važno ko je u Vladi Srbije. Jer, odlučuje jedan čovek. O svemu. Istina, moram i da odam priznanje: u svakom ministarstvu mogao bi da se održi konkurs za — mis!
Svedok: Pa dobro, jer su izbori u Čačku konačno — prema Vašem mišljenju — završeni, jel se zna vlast?
Velimir Ilić: Što bi rekli Leskovčani: „Ne se znaje, Dzare i igra i još ga davaju“! Još uvek su žalbem tužbe, molbe, incidenti, ali tako je to u Čačku… Samo, moram, kad ste me već povukli za jezik da kažem i pitam: Koji je racionalan razlog i objašnjenje Aleksandra Vučića, ili bolest, da SNS MORA da bude vlast u svim gradovima, opštinama, mesnim zajednicama, sindikalnim podružnicama i skupštinama stanara?! Ili košarkaški trener, selektor fudbalske reprezentacije… To, prijatelju, jednostavno nije normalno.
