IN MEMORIAM: Preminuo bard jugoslovenskog Aleksandar Aca Đukanović (86)
Odlazak čoveka koji je na svetlost dana doneo Memorandum SANU
Preminuo je bard srpskog i jugoslovenskog novinarstva, Aleksandar Đukanović — Aca (86). Bio je urednik i dugogodišnji dopisnik “Večernjih novosti” i “Borbe” iz Pariza. Otišao je još jedan od poslednjih velikana noviarstva i jedan od poslednjih bardova pisane reči… ljudi koji su novine i novinarstvo proživeli kao časnu profesiju.
S njim, kao i s nedavno počivšim velikanom Novosti i Yu novinarstva — Dejanom Lukićem sa žurnalističke scene, družio sam se dosta. Sada su obojica otišli, valjda na bolje mesto.
Aca, Đuka ili zvanično Aleksandar Đukanović, bio mi je učitelj u Novostima, urednik, prijatelj, drug i čovek koji mi je često pomagao i pomogao da, verujem, pola veka u novinama provedem što časnije mogu…
Aca Đukanović je za više decenija bavljenja novinarstvom objavio serije tekstova, reportaža, feljtona, rubrika, ali će — za ove današnje generacije — ostati upamćen po objavljivanju (u tri nastavka) delova čuvenog Memoranduma Srpske akademije nauka i umetnosti u „Večernjim novostima” 1986. godine…Ta tri teksta, označila su, možda, prekretnicu i ulazak u doba početka raspada SFR Jugoslavije.
Istina, mnogi u Jugi tada nisu ni čuli za Memorandum SANU, niti čitali Acine tekstove u Novostima — ali se zato cela Jugoslavija, od Triglava do Đevđelije izjašnjavala o tome šta je pisac hteo da kaže?! Partijci, kvaziintelektualci, državni dušebrižnici, radnici u fabrikama i brodogradilištima su iz sata u sat, iz dana u dan, braneći SK i državni vrh, a nemajući pojma šta piše u Memorandumu, imali su i svoj sud i svoj predlog mera,ali…
Tada, kada je Savez komunista bio na vrhuncu moći objaviti u novinama tekst o problemima u funkcionisanju SK i političkog vrha zemlje bila je, hrabrost, da ne kažem ludost.
Sećam se tih burnih vremena, maratonskoih sastanaka OO SK Novosti, Akcione konferencije SK “Borba” i danonoćnog maltretiranja Aleksandra Đukanovića, kojeg je državni vrh (ali i mnoge njegove kolage!) bez ikakvih dokaza, još manje razloga, optuživao da je „ukrao” nedovršeni tekst SANU, i umalo ga nisu proterarli iz novinarstva…
Igrom slučaja, bio sam prisutan u stanu Ace Đukanovića, u Sinđelićevoj u Beogradu — dakle i svedok toga kako je nastao taj kratak serijal u „Novostima”, o tome sam pisao više puta, a deo od te moje istine uključio je u svoju knjigu o Memorandumu SANU i naš ugledni akademik Vasilije Krestić, pa ne bih u oproštaju od Ace više o tome.
Svima je bilo jasno — a ja znam da je tako — da Aca Đukanović nije ukrao tekst, već ga je dobio na ruke od jednog uglednika akademije, da ga pogleda i vidi ima li u njemu išta vredno za novine. To je jedina istina, ali… Mnogima nije odgovarala.
Samo bih želeo da podsetim javnost kako je to tada bilo i kako je izgledalo… Na jednom od brojnih maratonskih sastanaka OO SK Novosti i AK Borbe, Kosara Gostenčnik, radnica u knjigovodstvu (odličan knjigovođa!), ali političar od moći i partijski sekretar je u jednom momentu kad ju je Aca upitao: „Pa, dobro Kosara, šta da radim, imaš li neki predlog i izlaz iz ovoga” usledio je odgovor od koga me i sad jeza hvata kad ga se setim:
„Druže Đukanoviću, evo ga pred tobom prozor, možeš da ga iskoristiš kao izlaz!” (Sastanak je držan na SEDMOM SPRATU Borbe!)
Inače, već sam napomenuo Aca je bio i veliki čovek, i veliki prijatelj, i veliki novinar, ali — bio je i veoma duhovit…
Jednom prilikom, osamdesetih godina, u nekom budžaku u Smederevu — igrali smo tradicionalnu vikend pokericu Aca Đukanović, Mića Bogdanović (obojica Smederevci), Milan Mitić — Mitke (iz Bele Poalanke) i ja iz Niša…
Tad baš poker nije mogao da se igra javno, milicija je često skupljala pot… Odjednom, neko je počeo snažno, rukama i nogama da udara u vrata, a na astalu „lova do krova”. Pogledasmo se i Aca upita: Ko je?
„Otvaraj, policija!”
Uzbuđeni, dobro i uplašeni da ne odemo u ćorku, pokupismo lovu sa stola i karte i pravac u peć „bubnjaru”! Kad su „dokazi” počeli da gore, Aca otvori vrata, kad — ispred naš kolega i moj kum Vladimir Lale Perović, urednik u Novostijma… Koji, kad nas je video onako zbunjene počeo je da se kida od smeha…
A Aca?
Odmah je viknuo „repot“, „Lale, vraćaj pare!“ — da Vladimir Perović odmah da pare koje su s dušom pravednika gorele u bubnjari!
Aleksandar Đukanović je rođen u Vardi kod Kosjerića. U redakciju „Novosti” došao je iz smederevskog „Našeg glasa”, a primljen je na konkursu na kojem je bilo prijavljeno čak 800 mladih novinara. Od 1975. do 1977. godine bio je pomoćnik glavnog urednika „Novosti”. Posle događanja oko Memoranduma, Aca Đukanović je „sklonjen” sa očiju Saveza komunista i postavljen za dopisnika „Borbine” kuće iz — Pariza.
Aco, prijatelju, neka ti je večna slava!
Vladan Dinić — Dinja
