Kako severni sused Srbije izlazi iz kriznih mera uvedenih usled koronavirusa
Orban najavio teške dane za Mađarsku i region
# Epidemija korone je mnoge u Mađarskoj ostavila bez posla, ali vlada Viktora Orbana obećava da će zaposliti najmanje 200.000 takvih radnika! — Pad DBP-a je i u Mađarskoj (kao i u Srbiji) ove godine neminovan, ali se procene oko njegovog obima prilično razlikuju!?
Piše: Akademik Vlastimir Vujić (za “Svedok” iz Budimpešte)
Devetomesečna opcija obustave otplate kredita, koju je vlada desno-konzervativnog premijera Mađarske Viktora Orbana uvela 17. marta, pruža olakšanje mnogim mađarskim domaćinstvima i preduzećima, ali 40 procenata pojedinaca i 30 odsto preduzeća i dalje otplaćuje svoje zajmove(!), što ukazuje na to da su njihove finansijske mogućnosti mnogo jače nego za vreme krize 2008. godine.
Gabor Gion, mađarski državni sekretar za finansije, ipak podvlači da, iako moratorijum za otplatu dugova obuhvata i prekoračenja računa i kreditne kartice, klijenti bi trebalo da daju sve od sebe da otplate svoje kredite, zbog visokih kamatnih stopa. On je napomenuo da stopa štednje Mađara iznosi 12 posto godišnjeg prihoda, što je najviša stopa među državama članicama Evropske unije!
Za moratorijum na otplatu kredita koji podržava mađarska vlada, Gion je rekao da je „jedinstven u svetu”! Prema njegovim rečima, „u Mađarskoj je moratorijum proglašen do kraja 2020. godine, dok se u susednim zemljama slična mera primenjuje samo tri meseca”.
Posao za sve koji su ga izgubili zbog korone?
Komentarišući pad industrijske proizvodnje u martu, mađarski premijer Orban je rekao da će se stanje ekonomije u njegovoj zemlji (ali i državama regiona) još više pogoršati, jer je „ceo april bio užasan”. On očekuje da će i ekonomski pokazatelji za maj biti loši, mada neznatno bolji, a da će cifre za juni (verovatno!) pokazati značajnije poboljšanje.
„Nama je sada prioritet očuvanje postojećih radnih mesta i otvaranje novih. Spremni smo da zaposlimo 200.000 onih koji su zbog korona virusa ostali bez posla, a ako bude potrebe, proširićemo te kapacitete”, rekao je mađarski premijer i dodao da je do danas zaposleno nešto manje od 100.000 radnika koji su izgubili posao zbog pandemije. Do sada se, prema njegovim rečima, oko 160.000 ljudi obratilo državi za pomoć nakon gubitka posla. Vlada, kako je rekao, ima obavezu da im pruži priliku za novi posao.
Prema premijerovim rečima, dalje ublažavanje ograničenja koja se odnose na korona virus biće — selektivno! „Stav stručnjaka je da, sve dok broj umrlih ne počne da pada, treba da budemo oprezni oko ponovnog otvaranja Budimpešte” — dodao je.
Na pitanje da li bi škole trebalo ponovo otvoriti pre letnjeg raspusta koji u Mađarskoj počinje 15. juna, Orban je rekao da nije video „neko veliko interesovanje da se to dogodi”. Ako bude insistiranja, vlada će razmotriti ponovno otvaranje škola, rekao je on i pohvalio javni obrazovni sistem. Po njemu, prelazak na digitalno obrazovanje pokazao se funkcionalnim: „Prosvetari u Mađarskoj postavili su se prema ovom zadatku kao nigde drugde u Evropi”, rekao je Orban.
Različite procene obima ekonomskog pada
Posle izuzetno ubedljivog rasta BDP-a prošle godine, ovako povoljan trend u Mađarskoj, zbog pandemije korona virusa, počeo je da slabi. Procene o tačnom obimu pada su podeljene? Mnogi smatraju da je vladina procena previše optimistična(!), dok guverner Centralne banke veruje da bi se značajna stopa rasta koju je Mađarska imala — mogla zadržati.
Mađarska ekonomija je u 2019. godini zabeležila rast od 4,9 posto i to je bio drugi najbrži tempo u EU, nakon Malte, odnosno gotovo 3,5 procentnih poena više od proseka Evropske unije koji je iznosio 1,5 odsto.
Dalje, dok je početkom 2020. Orbanova administracija predviđala umeren pad stope rasta zbog pandemije kovida-19, krajem aprila Ministarstvo finansija je najavilo pad od tri odsto, čak smatrajući zamislivim i pad od oko 5 odsto. Međutim, ta brojka i dalje izgleda prilično daleko. Evropska komisija prognozira ekonomski pad u Mađarskoj od sedam odsto u ovoj godini! Pokaže li se da je procena EK tačna, to bi mogli da osete gotovo svi u zemlji. Zanimljivo je da je Laslo Parag, predsednik Privredne komore Mađarske i ekonomski stručnjak koga mnogi smatraju neslužbenim savetnikom Viktora Orbana nedavno izjavio „da će Mađarsku snaći vrlo ozbiljan pad u ekonomiji i da neće biti iznenađen ako ove godine pad BDP-a bude dvocifren”.
„Zemlje zapadne Evrope, bez izuzetka, očekuju pad ekonomije od pet do sedam odsto, tako da procene mađarske vlade deluju prilično nerealno”, rekao je Peter Akoš Bod, bivši guverner Nacionalne banke Mađarske.
„Iako još uvek ne znamo tok krize, jer nije poznato koliko će trajati epidemija, na osnovu trenutno dostupnih podataka, čini se mnogo verovatnijim da će mađarski BDP pasti negde između četiri i osam procenata”, dodao je on.
Čak je i ministar finansija Mihalj Varga nedavno priznao da bi mađarski ekonomski potres lako mogao biti snažniji od vladine projekcije od tri odsto, istovremeno dodajući da trenutni cilj budžetskog deficita od tri posto po BDP-u „nije isklesan u kamenu”. „Naša procena recesije od tri procenta napravljena je u drugoj polovini marta i temeljila se na pretpostavci da će epidemija biti na zalasku u drugom kvartalu”, rekao je Varga.
Istovremeno, premijer Mađarske Viktor Orban pozvao je investitore da ulažu u ekonomski razvoj njegove države, napominjući da će to omogućiti otvaranje novih radnih mesta. Obećao je da će vlada na čijem je čelu finansijski podržavati nove investicije iz posebnog državnog fonda.
„Mi gradimo ekonomiju zasnovanu na radnoj snazi i stoga je naš fokus na otvaranju novih radnih mesta. Upravo takva politika pomogla je da se država spase 2010. godine, pa ćemo tako raditi i ovoga puta. Mađarska će se naći na putu ekonomskog uspeha brže nego što danas mnogi misle”, podvukao je Orban.
Od teze da je uzurprirao prava parlamenta, do toga da ih je zapravo — proširio
U protekla dva i po meseca, po tvrdnjama premijera Viktora Orbana, Mađarska je bila žrtva neosnovanog napada i dezinformacija, bez presedana. Ta kampanja je, prema njegovom mišljenju, vođena dok su životi ljudi bili ugroženi, dok se svet borio za postizanje efikasne zaštite od epidemije korona virusa. „Napad na Mađarsku nije prvi, ali je bio najradikalniji do sada! Oni koji su učestvovali u kampanji širili su neistine i laži, poput tvrdnje da je parlament isključen iz političkog života” — istakao je Orban.
Premijer podvlači suprotno. Uvođenjem vanrednog stanja — bez ograničavanja vremenskog roka — ovlašćenja parlamenta zapravo su proširena! Konkretno, to predstavničko telo imalo je ovlašćenja da ukine vanredno stanje proglašeno u martu, a takođe i da stavi van snage bilo koju vanrednu meru vlade. Orban javno ističe da u širenju lažnih vesti nisu učestvovali samo politički protivnici konzervativaca u Briselu, već i „određeni političari iz Evropske narodne stranke (EPP) čiji je Fides-KDNP član”.
Dodao je da je lider EPP-a Donald Tusk čak otišao toliko daleko da je napravio paralelu između mera uvedenih u Mađarskoj i akata nacističkog pravnika Karla Šmita. Premijer je istakao da je Evropska komisija od tada potvrdila da su ovakvi napadi neosnovani i citirao je Veru Jurovu, potpredsednicu Evropske komisije zaduženu za transparentnost i vrednosti, kao potvrdu da je mađarski zakon o vanrednom stanju u skladu sa propisima EU. Prema Orbanovim rečima, Fides-KDNP neće dozvoliti da njegovi politički protivnici „sebično prigrabe vlasništvo nad vladavinom zakona i tako sebi obezbede političko oruđe”.
Obnova letova iz Budimpešte: Od 20. maja neke avio linije ponovo aktivne
Mađarski avio-prevoznik WIZZ AIR od 20. maja pokreće 16 letova iz Budimpešte. Prema podacima koji su trenutno dostupni u sistemu rezervacija, WIZZ AIR će povećati broj letova na nekoliko linija (ali to će zavisiti od potražnje i ograničenja koja još postoje). Aviokompanija je najavila uvođenje nekoliko mera za podršku fizičkom „distanciranju” tokom ukrcavanja putnika i obezbeđivanju što kvalitetnijih sanitarnih uslova.
Nošenje maski u avionima će biti obavezno i za posadu i za putnike. Letilice će se temeljno čistiti nekoliko puta dnevno i dezinfikovati tokom noći. WIZZ AIR takođe traži od putnika da rezervišu karte za letove putem interneta, ako je moguće i da koriste beskontaktno plaćanje tokom kupovine u avionu.
U međuvremenu, koristeći period pauze, aerodrom u Budimpešti počeo je akciju obnavljanja svojih uređaja na terminalu dva, kako bi omogućio lakšu navigaciju. Umesto prethodnih oznaka A, B, C i D, kapije će biti označene sa A na terminalu 2A i B na terminalu 2B. U narednim nedeljama biće zamenjene i informativne table na terminalu.
„Ameriken erlajns” i „Air Kanada rojal” obustaviće letove za Budimpeštu u ovoj godini. Prema trenutnim procenama, putnički saobraćaj na međunarodnom aerodromu „Ferenc List” (nekada „Feriheđ”) ove godine mogao bi da iznosi između 9 i 11 miliona putnika, umesto prvobitno planiranih 17 miliona, a verovatno sve do 2022. godine neće dostići nivo iz vremena pre krize. Očekuje se da će se želja ljudi da putuju vraćati postepeno, iz zdravstvenih i ekonomskih razloga i da će najpre biti aktuelizovani evropski letovi i rute, a potom i za druge regione, zavisno od dinamike otvaranja granica.
WIZZ AIR je, kao što smo u uvodu istakli, pokrenuo iz mađarske prestonice u maju 16 letova, dok su druge aviokompanije obavestile aerodrom u Budimpešti da planiraju da obnove putnički prevoz od 17. juna.
Na mađarsko-srpskoj granici od 22. maja prelazak bez ograničenja
Za ulazak u Srbiju iz Mađarske (po odluci njene vlade), od 22. maja više nije bila potrebna nijedna od dve prethodno (detaljno) obrazložene procedure (ni administrativna, niti zdravstvena).
Dakle, ni posebna dozvola kako za domaće, tako i strane državljane, a nije potreban imati ni negativan test na korona virus!? Takođe, ukinuta je i mera upućivanja u samoizolaciju pri dolasku u Srbiju. Svim osobama koje ulaze na teritoriju Srbije uručivaće se zdravstvena upozorenja u kojima se navodi da ulaze na teritoriju na kojoj virus još cirkuliše(!), kao i načini prevencije infekcije.
Iako mađarsko-srpska granica nijednog trenutka nije bila hermetički zatvorena, ograničenja pri ulasku u Srbiju na snazi su bila do 21. marta. Građani Srbije, dvojni državljani i stranci koji su želeli da uđu u zemlju, mogli su to da učine samo na graničnom prelazu Horgoš, uz poštovanje određene administrativne i zdravstvene procedure. Prva je podrazumevala kontaktiranje Ambasade Srbije u Budimpešti i podnošenje zahteva za prelazak granice (u zahtevu je trebalo napisati ime i prezime osobe koja prelazi granicu, njen jedinstven matični broj, JMBG, broj pasoša i lične karte, adresu u Srbiji i broj telefona).
Procedura je predviđala da Amabasada Srbije najpre pošalje zahtev u Beograd radi dobijanja saglasnosti nadležnih (s tim što se na odgovor čekalo nekoliko dana). Kada saglasnost stigne, Ambasada telefonom obaveštava stranku da je njen zahtev pozitivno rešen.
Svi koji su ispunili ove uslove, mogli su da se jave nadležnima na graničnom prelazu Horgoš, gde je 24 časa dnevno dežurala sanitarna inspekcija.
Drugi deo, zdravstvena procedura, podrazumevala je dobijanje od inspektora na granici — rešenje o obaveznom dvonedeljnom karantinu. Tek tada je državljanin Srbije, dvojni državljanin ili stranac — mogao da uđe u državu. Dvonedeljna izolacija, međutim, nije bila obavezna ukoliko osoba koja na ovaj način iz Mađarske ulazi u Srbiju — želi da uradi test na korona virus u Srbiji.
Potpisnik ovog teksta saznao je u Konzulatu Srbije u Budimpešti da se, teretni saobraćaj između Mađarske i Srbije sve vreme nesmetano odvijao, s tim što je postojala određena ruta kretanja kamiona, a vozačima je u Srbiji bilo obezbeđeno i prenoćište!
