TAJNA DEPOA 555 U NBS, POZNATIJEG KAO “TITOV SEF”
Ostali samo zlato i nakit Karađorđevića?!
Piše: Dejan Jovović, naučni savetnik — redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije
Posebnu pažnju javnosti već duže vreme izaziva tzv. depo 555 u Narodnoj banci Srbije (NBS), poznatiji kao “Titov sef”, sa, navodno, dragocenostima velike vrednosti. Šta se krije u sefu i šta je istina a šta su nagađanja?
Dve godine posle Titove smrti, sve stvari iz depoa 555 popisala je državna komisija, na osnovu odluke nekadašnjeg Predsedništva SFRJ od 30. marta 1982.godine. Popis je izvršen 29. aprila 1982. a spisak sa stvarima predat do kraja juna iste godine na čuvanje trezoru Narodne banke Jugoslavije (NBJ), sa oznakom “državna tajna”. Spisak obuhvata i stvari koje su se nalazile u objektima Memorijalnog centra Josip Broz Tito.
Prema zaključku tadašnjeg Predsedništva SFRJ, svi predmeti i novac predati su NBJ zapisnički, sa obavezom da izvrši stručnu procenu vrednosti predmeta, koji imaju istorijsku i arheološku vrednost i ustupi odgovarajućim muzejskim ustanovama u Jugoslaviji, a ostale predmete da ona deponuje u zlatne rezerve zemlje ili proda na aukciji.
Kada je reč o aukcijama, naloženo je da se utvrdi koji se predmeti mogu unovčiti na aukciji, a koji uključiti u zlatne rezerve NBJ. Zbog toga se špekuliše da je znatan broj dragocenosti Josipa Broza Tita kao i porodice Karađorđević u međuvremenu nestao, bilo da je “aukcijski prodat”, ili je prenet u državne zlatne rezerve.
Titovo ordenje, prema odluci Predsedništva SFRJ, bez obzira na njegovu vrednost, nije pohranjeno u trezor NBJ. Imajući u vidu da neka od tih odlikovanja imaju veliku materijalnu vrednost, predloženo je da porodica Broz dobije kopije, a da zavisno od prirode odlikovanja, država ponudi materijalnu nadoknadu naslednicima, dok bi se originalni orden trajno zadržao u javnom vlasništvu. Međutim, treba reći da su se neka vredna Titova odlikovanja našla na prodaji na nekim poznatim svetskim aukcijama.
Spomen-plakete (zlatne i ostale), razne diplome, zahvalnice, priznanja i štafetne palice su evidentirane, ali nisu unete u trezor NBJ.
Prema informaciji koja je 28. juna 1982. godine dostavljena Predsedništvu SFRJ, izvršeni su zaključci od 30. marta 1982. u vezi sa “nekim pitanjima vezanim za utvrđivanje zaostavštine Josipa Broza Tita i kako će se postupiti sa stvarima koje su se nalazile u objektima Memorijalnog centra Josip Broz Tito”.
Šta je predato NBJ na čuvanje 1982. godine
Prema raspoloživim podacima, Narodnoj banci Jugoslavije 1982. godine je predato:
a) zlato u polugama, grumenu i prahu, u ukupnoj težini od 29,366 kg;
b) zlatnici (veliki i mali), ukupno 2.663 komada;
c) predmeti od zlata, briljanata i dijamanata koji su pripadali porodici Karađorđević, ukupno 149 komada;
d) predmeti od zlata i drugih plemenitih metala koji su posle rata uzeti iz trezora NBJ, zaplenjeni ili nabavljeni iz državnih sredstava, ukupno 251 komad;
e) numizmatički novac veće vrednosti, ukupno 1.271 komad;
f) odlikovanja koja su pripadala porodici Karađorđević, 13 komada;
g) posuđe od srebra, i srebra sa pozlatom, ukupno 18 kompleta;
h) ostali predmeti manje vrednosti (dugmad za manžetne, kutije za cigarete, medaljoni, privesci, značke i dr.), ukupno 83 komada;
i) devize u gotovu: 26.219 američkih dolara, 36.000 nemačkih maraka i 2.200 danskih kruna.
Dinarska sredstva u gotovu koja su pripadala Josipu Brozu Titu, a nađena su u Memorijalnom centru, u iznosu od 2.149.589,80 dinara, stavljena su na štednu knjižicu, tako da zajedno sa sredstvima (od autorskih prava i drugih ušteda), koja su se već nalazila na knjižici iznose ukupno 4.933.715,85 tadašnjih dinara. Devizna sredstva na deviznom računu iznose 5.700,49 maraka.
Kontroverzno otvaranje depoa 2013.
U februaru 2013. godine tadašnji predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić, formirao je tročlanu državnu komisiju (koju su činili savetnik predsednika Republike Oliver Antić, kao predsednik komisije, sudski veštak i jedan svedok), koja je, neovlašćeno, bez sudskog rešenja, otvorila i pregledala sef u NBS. Državna komisija otvorila je “Titov sef” u NBS, posle skoro trideset jedne godine od kada su, po odluci Predsedništva SFRJ, tamo deponovani predmeti.
Postavlja se pitanje kako je Nikolić formirao ovu protivzakonitu komisiju, skinuo oznaku tajnosti i otvorio zapečaćeni sef? Samom popisu stvari nije prisustvovao niko od predstavnika suda, pošto je komisija obavestila tu instituciju da njihovo prisustvo nije potrebno. To je, znači, urađeno mimo zakona, pošto je jedino sud pred kojim se vodila ostavinska rasprava mogao da popisuje stvari iz sefa.
Otvaranju sefa bez zainteresovanih strana, nije prisustvovao niko od članova porodice Broz, niti njihovi advokati. Oni su izrazili čuđenje da niko od njih nije pozvan da tome prisustvuje, a ni spisak pronađenih stvari još nisu dobili. Ubeđeni su da su najvrednije stvari iz ovoga sefa nestale, još početkom devedesetih godina prošlog veka.
Zašto je Nikolić uopšte otvarao sef i po kome zakonu? Da je Titov sef pokraden, jer nedostaju razni vredni predmeti, tvrdi Titov unuk Josip — Joška Broz, narodni poslanik i predsednik Komunističke partije Srbije. Broz je više puta pričao o suđenju za Titovu imovinu, koje traje unedogled, i naveo da mu je jedan od sudija iz tog postupka rekao da dosta imovine nedostaje, a da je to uzeo neko iz vlasti, koje su se smenjivale od osamdesetih godina prošlog veka.
Josip Broz navodi da ne zna zašto Nikolić nije hteo da neko od porodice prisustvuje otvaranju sefa, te da oni i dalje ne znaju šta je sve komisija koju je formirao bivši predsednik Srbije tada popisala. Broz kaže da “sudstvo neće da se zamera vlasti i da je zato njegov postupak najduži u istoriji”. Na pitanje da li postoji spisak imovine kada je ona smeštena u sef posle Titove smtri, Broz je rekao da su bila četiri spiska — za sinove Žarka i Mišu, suprugu Jovanku i četvrti, koji je sakriven.
Zastupnik Brozovih u ranijoj izjavi za medije izrazio je sumnju da porodica verovatno neće dobiti ništa, jer se od početka grešilo. Nisu prisustvovali otvaranju sefa, tako da je sve što je popisala komisija za porodicu irelevantno, a dobijeno je i neko veštačenje bez suda.
Sef Titov a stvari od dinastije Krađorđević
Komisija je 2013. “decidirano” navela da pokretnosti iz ovog sefa ne spadaju u Titovu zaostavštinu i podržala nalaz veštaka da je to bilo vlasništvo Karađorđevića, ali ni do danas se ne zna kompletan spisak sefa. U sefu, navodno, gotovo svaka stvar nosi inicijale ili pečat kraljevske porodice Karađorđević.
U sefu je, prema dostupnim podacima, koje su objavili neki mediji, pohranjeno 11 platnenih vreća sa raznim dragocenostima. Komisija predsednika Srbije tada je popisala, između ostalog, oko 30 kilograma zlata, kao i poluge od srebra i platinaste pločice. Za njih je veštak zaključio da su, verovatno, iz rudnika zlata “Glogovica — Neresnica”, koji je pripadao kralju Aleksandru Karađorđeviću. Pronađeno je i više od 2.600 zlatnika i 150 komada nakita, neki sa likom kralja i kraljice. U vrećama je nađeno i ordenje, medalje, plakete, srebrno posuđe, upotrebni predmeti od zlata, uključujući krunu kraljice Marije, numizmatička zbirka, novac…
Mnoge dragocenosti iz ovog sefa imaju žig, koji ukazuje da su pripadale kraljevskoj porodici: kralju Aleksandru i kraljici Mariji, ali i knezu Pavlu i kneginji Olgi. Zlatne poluge imaju znak — slovo A, što bi moglo da znači da su verovatno pripadale kralju. Pojedini nakit ima oznaku M, pa se pretpostavlja da je pripadao kraljici. Sve ono što je kupljeno posle 1934.godine, odnosno kraljevog ubistva u Marselju, pripadalo je kneževskom paru, jer je kraljica tada živela u Engleskoj, a u Belom dvoru su bili knez Pavle i kneginja Olga (neke dragocenosti nađene u sefu imaju inicijale P i O).
U vrećama u sefu je pronađeno i 87 skupocenih satova, na nekima je ugravirana kruna, a na drugima Titovi inicijali.
Šta će Titu zlato i nakit Karađorđevića?
Ovde je reč, uglavnom, o zlatu za koje se ne zna kako se našlo u Titovoj rezidenciji i čemu je trebalo da služi, kao i jednom broju dragocenosti i odlikovanja iz zaostavštine kraljevske porodice Karađorđević.
Špekuliše se da je moguće da je ovo zlato bilo uzeto iz državnih zlatnih rezervi, kako bi bilo na raspolaganju Titu i rukovodstvu zemlje u slučaju neke nužde ili nepredviđenih okolnosti, kao što su agresija na zemlju ili neke slične okolnosti.
Zastupnik porodice Karađorđević je predlagao pre nekoliko godina da se angažuje neka poznata svetska aukcijska kuća (recimo Sodebis), kako bi se utvrdilo šta je čije, i da naslednici izađu sa zajedničkim predlogom sudu. Navedeno je tada, da velike aukcijske kuće i draguljari imaju višedecenijsku arhivu i mogli bi po žigovima na nakitu i drugim dragocenostima tačno da utvrde ko je to izradio, kada je prodato i kome.
Zahtev porodice Karađorđević
Prvom osnovnom sudu u Beogradu, gde su Brozovi vodili ostavinsku raspravu o Titovoj imovini, stigao je 2013. godine, posle nalaza komisije i veštačenja, podnesak naslednika Karađorđevića, koji su prvi put na ovaj način tražili da vide šta se nalazi u čuvenom depou 555 u NBS, i da se uključe u ostavinski postupak, ali sud to nije dozvolio. U svom obraćanju javnosti krajem 2018. godine, prestolonaslednik Aleksandar je rekao da “članovi dinastije imaju dokaze da ovo blago pripada njihovoj porodici”.
Članovi Krunskog saveta smatraju da Karađorđevići ne bi trebalo da se mešaju u ostavinsku raspravu Brozovih, već da od države traže da se, pre svega, utvrdi čije je ono što se nalazi u depou 555. Ako je zaista tamo dosta stvari koje su pripadale dinastiji Karađorđević, trebalo bi kraljevskoj porodici i da se vrate.
Borba Titovih naslednika
Ostavinska rasprava Brozovih počela je još 14. decembra 1983. godine na zahtev Žarka Broza, Titovog sina. Novi momenat desio se 2002. godine, kada je Savezni ustavni sud proglasio neustavnim Zakon o upravljanju društvenom svojinom koje su imovina Josipa Broza. Otvoren je nov proces, u kome treba utvrditi šta su Titove lične stvari. Od kada je ovaj sud utvrdio da taj zakon nije saglasan sa Ustavom, na delu je “čista otimačina, jer su „vladari“ Srbije poništili Titovo političko i antifašističko nasleđe, ali otimaju naslednicima njegovu pokretnu zaostavštinu, pri čemu ne biraju sredstva vršeći i nezapamćen pritisak na pravosuđe” — istakla je ranije Svetlana Broz,Titova unuka.
Ostavinska rasprava Brozovih traje sa prekidima nekoliko decenija. Brozova je tada podsetila da se ostavinska rasprava o Titovoj imovini dugo vodi, zato što je nekadašnje „Predsedništvo SFRJ uticalo na donošenje zakona o upravljanju Titovim stvarima, jer je želelo da sačuva — lik i delo Josipa Broza Tita, pa su naslednici bili onemogućeni u ostvarivanju svojih prava zbog ideoloških razloga“.
Predmet o ostavinskoj raspravi o Titovoj imovini iz Prvog osnovnog suda, prešao je u nadležnost Višeg suda u Beogradu, a izgleda trajaće još dugo, jer se tačno ne zna ni šta je Titova imovina, koju naslednici treba da dele.
Do sefa u NBS došlo se, kako neki tvrde, navodno slučajno, tokom istrage koja je imala za cilj da se utvrdi tačna imovina Josipa Broza.Tada se javila NBS sa dopisom da kod njih postoji neki sef, u kome je nešto deponovalo nekadašnje Predsedništvo SFRJ.
Sadržaj sefa 555 Karađorđevići su tražili i u postupku restitucije, a budući da su posebne zahteve podneli naslednici kralja Petra II, prinčeva Tomislava i Andreja, i kneza Pavla i kneginje Olge, Agencija za restituciju moraće da rasčisti šta je čije i da li se može vratiti u naturi ili će ući u ukupan iznos obeštećenja.
Prvi osnovni sud u Beogradu odbio je 2016.godine da bilo šta od stvari iz sefa vrati Titovim naslednicima, ali i Karađorđevićima, koji su potraživali ono što smatraju da pripada njima.
“Državna tajna” i dalje na snazi
Javnosti, do sada, nije saopšteno šta je državna komisija 2013. godine pronašla u vrećama iz depoa 555. Šta se nalazi na spisku, komisija, navodno, ne može da objavi sve dok vlada Srbije ne skine oznaku tajnosti sa tog predmeta?!
U svakom slučaju, u sefu koji je otvorila i popisala tročlana komisija, nalaze se, uglavnom, sve stvari sa spiska, koji je sačinilo Predsedništvo SFRJ, rečeno je nezvanično u Nikolićevom kabinetu 2017. godine (a preneli neki mediji).
Ovo zvuči neverovatno, ako je u međuvremenu od 1982. do 2013. godine nestalo dosta vrednih stvari, kako tvrde Brozovi. To stvara sumnju da su nestale, pre svega, samo Titove stvari i dragocenosti bez njegovih ličnih oznaka, a ostavljene, prvenstveno, pokretnosti Karađorđevića sa njihovim žigovima i drugim oznakama, jer je Nikolićeva komisija tvrdila da se u sefu nalazi, uglavnom, blago kraljevske dinastije.
Zašto Karađorđevići neće moći da dobiju zlato
Tek kada se ovaj zamršeni sudski postupak završi, koji ima dosta nepoznanica, ponovo po nalogu suda popišu sve stvari u depu 555 i sačinjeni novi spisak uporedi sa ranijim spiskom Predsedništva SFRJ iz 1982. godine, a zatim to obelodani, javnost i naslednici će biti u mogućnost da saznaju šta se nalazi u tajanstvenom sefu i šta nedostaje.
Vrednost blaga decenijama zapečaćenog u depou NBS, mogla bi onda da bude procenjena od strane novog veštaka u postupku restitucije Karađorđevićima, kojeg bi angažovala Agencija za restituciju, kada bude odlučivala koliko obeštećenje pripada kraljevskoj porodici.
Po sadašnjem zakonu, porodica Karađorđević može biti obeštećena po pravilima koja važe za sve građane Srbije. Prema tumačenju Agencije za restituciju, iznos obeštećenja limitiran je na samo 500.000 evra po starom vlasniku, koji se dele na naslednike, na period od 12 godina u formi obveznica.
