Koje komentare na društvenim mrežama o rezultatima izbora u Crnoj Gori su strani novinari i analitičari podržali

“Lajkovanje” mržnje i rasizma prema Srbima

Po tome šta „lajkuješ“, vidim šta stvarno misliš

Piše: Andrej Dimitrijević

Uspeh opozicije na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori iznenadio je mnoge. Međutim, takođe su iznenađujuće i reakcije, pre svega stranih posmatrača i komentatora prilika u regionu za koje je, očito, bolje da pobedi režim koji je 30 godina na vlasti i opterećen raznim korupcionaškim aferama, nego da pobedi bilo koja opcija koja ima ikakve pro-srpske i, navodno, pro-ruske elemente.

Već godinama zapadni mediji, pre svega oni na engleskom, ćute i ne pominju bilo kakve kritike na račun Mila Đukanovića i njegovog režima. Kada se u Podgorici 2016. desio navodni državni udar, britanski „Gardijan“ je u svom izveštavanju gotovo u potpunosti usvojio teze crnogorskih vlasti i tretirao to kao „gotovu stvar“ iako su mnogi analitičari (i na zapadu) ukazali da je teza crnogorskog režima klimava (o čemu svedoči i činjenica da je navodno glavni organizator državnog udara pretvoren u svedoka saradnika i pušten iz pritvora).

Kada je nedavno buknuo protest opozicije u Belorusiji, zapadni mediji su redom ponavljali kako je Lukašenko „poslednji diktator u Evropi“. I pored činjenice da je Đukanović daleko duže na vlasti nego Lukašenko ili Putin — ni pomena o crnogorskom predsedniku u zapadnim medijima. Štaviše, uoči izbora u Crnoj Gori, zapadni analitičari i novinari koji se bave Balkanom, u svojim tekstovima više su se bavi pro-ruskim stavovima srpskih stranaka i uticajem Srpske pravoslavne crkve, predstavljajući je kao neku klerikalnu silu koja se suprotstavlja vlasti koja gura Crnu Goru ka Evropi dok su istovremeno izbegavali da pominju da ta ista crnogorska vlast koja „ide ka Evropi“ u 21. veku hoće da stvori državnu crkvu!?

Posebno je zanimljiva, i komentara vredna, reakcija zapadnih novinara i analitičara na društvenim mrežama u veče 31. avgusta i posle, kada je postalo jasno da opozicija ima većinu da formira vladu. Umesto da objektivno iznesu podatke o ishodu izbora, mnogi su se dali u ocene o navodno pretećem srpskom/ruskom uticaju u Crnoj Gori, ili, diskretnije ali zapravo još više očito, u „lajkovanje“ i „ritvitovanje“ komentara koji su krajnje negativni, pristrasni pa čak i rasistički prema Srbima i Srbiji.

Tako je, recimo, Tim Džuda, dopisnik londonskog Ekonomista za Balkan i istočnu Evropu, na svom tviter nalogu „lajkovao“ niz krajnje neprimerenih komentara, uključujući i onaj novinara Zorana Kusovca u kome se slavlje pristalica opozicije opisuje kao „četnikluk drogiran tamjanom u litijaškom hipnotičkom transu.“

Džuda je takođe „lajkovao“ komentare u kojima se govori o četnicima Crne Gore kao saradnicima nacista, kao i komentar u kome se žali što su crnogorski Hrvati na izbore išli u dve kolone a ne u jednu čime bi lako dobili jedno mesto i osigurali većinu Đukanoviću.

Džuda nije jedini. Mitra Nazar, holandski izveštač sa Balkana, kako za holandske tako i za velike strane medije, tako je „lajkovala“ komentar crnogorskog, DPS-u bliskog, političkog analitičara Ljubomira Filipovića prema kome se posle objavljivanja izbornih rezultata u Podgorici i Budvi nisu videli prizori „slobodne, građanske i evropske Crne Gore. Sve što sam mogao da vidim su bile srpske zastave i srpske nacionalističke pesme…“, iz čega sledi da „srpsko“ znači nazadno, neevropsko, ne-građansko (dok bi pobeda crnogorskih nacionalista Mila Đukanovića zapravo bila „evropska“ pobeda“

Tu je i Valeri Hopkins, dopisnica Fajnenšl Tajmsa za Balkan, koja na svom Tviter profilu kao glavni (prvi) tvit, koji svi vide, drži onaj u kome najavljuje svoj tekst iz FT-a o tome kako se 25 godina kasnije negira genocid u Srebrenici, u kome se Srbi citiraju samo kako bi se poduprele teze o negaciji genocida.

Hopkinsova je ritvitovala samo jedan tvit u vezi sa crnogorskim izborima — od profesora Dejana Jovića iz Zagreba, u kome se navode četiri principa na kojima će se opozicija u Crnoj Gori bazirati pri izgradnji koalicione većine. Sa druge strane, Hopkinskova je „lajkovala“ nekoliko komentara Jasmina Mujasinovića, bošnjačkog politikologa koji živi u Kanadi i koji je poznat po radikalnim i negativnim stavovima po bilo čemu kada je reč o Srbima i Srbiji. Tako je lajkovan komentar Mujasinovića u kome navodi da su „ljudi koji su izabrani sinoć pravi radikalni nacionalisti“ i koji žele „progon etničkih manjina“.

Erik Gordi, profesor političke sociologije na Školi za slavistiku i istočnoevropske studije (koja se bavi Rusijom, centralnom i istočnom Evropom i Balkanom) 31. avgusta objavio je tvit „Koalicija popovi-lopovi“ aludirajući na opoziciju u Crnoj Gori.

Zanimljivo je da zapadni novinari i analitičari koji se bave Balkanom nisu ritvitovali niti jedan neutralan ili pozitivan komentar u vezi sa opozicijom u Crnoj Gori, kao ni jedan komentar koji skreće pažnju na karakter vlasti Mila Đukanovića u Crnoj Gori, kao i činjenicu da je to jedina zemlja u Evropi u kojoj nije bilo smene vlasti posle pada Berlinskog zida, niti demokratske smene vlasti od 1945.

Zapravo, „lajkovi“ („sviđanja“) koje strani analitičari i novinari ostavljaju na Tviteru i drugim društvenim mrežama često govore o stavovima u koje oni sami veruju a koje zbog privida neutralnosti ne žele da objave sami.

Naravno, to ih neće sprečiti da i dalje pišu tekstove, analitičke komentare, naučne članke i knjige o Srbiji i Balkanu, istovremeno predstavljajući se kao nepristrasni posmatrači. A u Beogradu će ih i dalje zvati za savete i mišljenja i trčaće da se sa njima sretnu ili ih pozovu na skupove kao govornike.