Fudbalski stadioni na EURO 2020 osim za golove postali „teren“ i za iskazivanje političkih stavova

POLEMIKE ZBOG „KLEČANJA“, DRESOVA, LBGT, KORONE…

Evropsko prvenstvo u fudbalu okončano je italijanskom pobedom, overenom penalima u meču protiv Engleza, usred Londona. Pored toga što je „korona“ odložila događaj na godinu dana, prvenstvo je bilo isprepleteno simbolima borbe političkih i kulturnih vrednosti koje tresu Evropu i zapadni svet.

Reprezentativci Engleske kleče na jednom kolenu u znak podrške borbi protiv rasizma, prateći trend koji je otpočeo u SAD

Tekst: Vlastimir Vujić (Budimpešta); foto: V. Vujić / UEFA

O timu koji je sastavio Roberto Manćini, koji je doneo Italiji drugi evropski pehar i odigrao 34 utakmice bez poraza (i sada je samo jednu utakmicu „kratak“ za izjednačavanje sa rekordom koji su postavili Brazil i Španija“), pisaće se i pričaće mnogo. Ali, evropski fudbalski šampionat „Euro 2020“ ostaće upamćen ne samo po fudbalu.

Posle godinu dana (za)kašnjenja zbog pandemije koronavirusa, reprezentacije 24 evropske države izašle su na teren u borbi za trofej Starog kontinenta. I dok je na mečevima, koji su se igrali u 11 gradova Evrope, zabeležen rekordan broj rezultatskih iznenađenja, pažnju javnosti privukao je, takođe, i rekordan broj (do sada na EP!) — političkih sporova!

Stadioni (u vremenu današnjem), osim za golove, postali su „poligon“ i za — prezentaciju politike!

Otvaranje političke „Pandorine kutije“ najavio je tri dana pre početka EURO 2021 (8. juna) pripremni meč reprezentacije Mađarske (učesnice završne smotre) i Severne Irske (0:0) na budimpeštanskoj „Puškaš Areni“. Uoči samog početka susreta Irci su, sledeći odnedavno uvedenu praksu u Britanskoj Premijer ligi, klekli na jedno koleno i u tom položaju ostali čitav minut, kao znak borbe protiv rasizma. Većina mađarskih navijača je njihov potez ispratila žestokim zvižducima, dok su domaće igrače koji su svi stajali i kažiprstom pokazali na grb UEFA na kojem piše poštovanje (respect) — pozdravili aplauzom! Negodovanje domaćih ljubitelja fudbala uzeo je u zaštitu i sam premijer Viktor Orban ističući da je „klečanje“ strano mađarskoj kulturi i tradiciji. „Mi klečimo samo pred Bogom, pred Domovinom, i kada prosimo ruku Devojke“- dodao je Orban.

Pored mađarskih, i navijači Rusije oštro su sačekali Belgijance u utakmici EURO 2021 13. juna u Sankt Peterburgu, pa je sa tribina u trenutku dok su belgijski fudbaleri klečali na kolenima stizalo glasno zviždanje. Slično je bilo i u slučaju Hrvatske protiv Engleske, odnosno hrvatski fudbaleri su ostali da stoje! Smatrali su da gest klečanja nije znak sportske već političke podrške pokretu „Black lives matter“.

Podsetimo, sve je počelo pre pet godina kada je američki fudbaler Kolin Kopernik kleknuo zbog problema rasizma. Gest se proširio Evropom nakon ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda u Mineapolisu prošle godine. On je izgubio život nakon što mu je na vratu klečao policajac Derek Šovin.

Ukrajinski dres i hrvatski grb

Na sportskoj opremi fudbalera iz Ukrajine na EURO 2021 predstavljena je silueta te zemlje, uključujući poluostrvo Krim, koje je Ruska Federacija 2014. godine referendumom pripojila svojoj teritoriji (ali Zapad to ne priznaje). Osim siluete, na dresovima su se nalazili i patriotski slogani „Slava Ukrajini! Slava herojima“, što su iz Moskve označili provokacijom, te je zahtevana hitna reakcija UEFA. Punu podršku opremi dao je i predsednik Ukrajine Zelenski, a portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova odgovorila mu je da pomenuti dres „stvara iluziju nemogućeg“ i da „predstavlja državnu propagandu“! Nakon žalbe upućene UEFA, ova fudbalska asocijacija zatražila je od Ukrajine da ukloni „politički slogan“, što je ona i uradila, ali „silueta“ zemlje na dresu — sa poluostrvom Krimom u njenom sastavu je — ostala jer je UEFA rekla da je reč o međunarodno priznatim granicama.

Takođe, na dresu fudbalske reprezentacije Hrvatske u sve četiri utakmice Evropskog prvenstva bila je hrvatska zastava sa pogrešnim hrvatskim grbom, na kojem je prvo polje bilo belo, dok je na zvaničnom državnom grbu prvo polje crveno. Zastavu na kojoj je prvo polje belo koristila je NDH! „Šahovnica“ sa prvim crvenim poljem, kao zvanični hrvatski grb, ustalila se nakon što je Hrvatski sabor 29. oktobra 1918. godine raskinuo sve veze sa Austrijom i Ugarskom. Grb sa prvim crvenim poljem bio je zvanična državna oznaka i u Banovini Hrvatskoj i u autonomnoj teritorijalnoj jedinici unutar Kraljevine Jugoslavije.

Promene u izgledu grba nakon proglašenja Nezavisne Države Hrvatske 1941. godine uneo je Ante Pavelić i njegovi sledbenici, pa je u tom periodu prvo polje na grbu bilo bele boje.

Hrvatski fudbalski savez izvinio se javnosti i hrvatskim navijačima zbog ove greške.

Politički incident dogodio se i na stadionu „Alijanc arena“ u Minhenu, pred utakmicu prvog kola evropskog prvenstva između Nemačke i Francuske.

Paraglajder (na čijem padobaranu su bile ispisane reči „Izbacite naftu“ i „Grinpis“) koji je trebao da preleti stadion i ispusti loptu od lateksa sa protestnom porukom na teren) morao je zbog greške „prinudno“ da sleti među igrače i tom prilikom je povredio nekoliko ljudi iz tehničkog obezbeđenja. Odmah je uhapšen.

Zbog zastava „duginih boja“ Holanđani hapšeni u Mađarskoj

Iako je UEFA zvanično zabranila svim navijačima Holandije da nose zastave u duginim bojama (mogu samo u bojama reprezentacije) u svojim „fan zonama“, kao i na stadionu „Puškaš Arena“ tokom meča osmine finala EURA Holandija — Češka u Budimpešti — mnoge pristalice „narandžastih“ to nisu poštovale!? Namerno su (a bilo ih je preko 10.000!), u znak protesta protiv Mađarske, koja je nedavnim zakonom (koji su mnogi okarakterisali homofobnim) radikalno ograničila slobodu i širenje informacija o LBGT zajednici, došli sa zastavama u duginim bojama.

Mađarska policija, međutim, sve ih je izbacila iz fan zone i odstranila sa stadiona, dok su neki i uhapšeni. Takođe, UEFA je odbacila i zahtev Nemačke tokom meča njihove i mađarske reprezentacije u Minhenu, da (u znak podrške LBGT populaciji) stadion bude osvetljen duginim bojama. Utakmica između te dve nacionalne selekcije ipak nije prošla bez zastave u „duginim bojama” pošto je jedan gledalac utrčao u teren noseći u rukama upravo ovu zastavu i to u trenutku intoniranja mađarske himne!

I fudbal tačka sporenja Brisela i Londona

Na kraju i oštra prepirka Brisela i Londona o mestu igranja finalnog meča!? Razlog da „Vembli“ ne bude domaćin bio je u tome što se Velika Britanija u tom momentu suočavala sa progresijom delta (indijskog) soja koronavirusa! UEFA je, međutim, odbacila pozive mnogih zvaničnika da polufinala i finale preseli iz Londona zbog pojave četvrtog talasa koronavirusa u Ujedinjenom kraljevstvu! Svi oni koji su kupili ulaznicu za sva tri meča morali su da pokažu — ili negativan test na koronavirus ili dokaz o vakcinaciji.

Analitičari su (u ovom slučaju) bili skloniji stavu da je to zapravo bila politička prepirka u nastavku obračuna Velike Britanije i Evropske unije oko Bregzita, pandemije, vakcinacije i međusobnih putovanja!

Dakle, i sport je postao poprište borbe političkih i vrednosnih pogleda na svet, ali pre svega u vezi sa temama koje tangiraju Zapad (kao što su nasleđe kolonijalizma i rasizma). Videćemo da li će se i kako ove priče manifestovati na predstojećim takmičenjima — a prvo u nizu su Olimpijske igre u Tokiju!

„Svedok“ se bavi političkim, ekonomskim i društvenim dešavanjima u Srbiji i u svetu. Od maja 1996. do marta 2020. Svedok je izlazio u štampanom izdanju.

„Svedok“ se bavi političkim, ekonomskim i društvenim dešavanjima u Srbiji i u svetu. Od maja 1996. do marta 2020. Svedok je izlazio u štampanom izdanju.