Ekološki sukob oko rudnika lignita „Turov“ dve članice Višegradske četvorke

POLJSKI SUD TRASIRAO PUT ZA — „POLEGZIT“!

Rudnik lignita u poljskom Turovu predmet ekološkog spora dve zemlje Višegradske grupe — Češke i Poljske

Tekst i foto: Vlastimir Vujić (Budimpešta)

Poljski Ustavni sud nedavno je doneo odluku po kome EU zakonodavstvo ne može biti iznad državnog, tj. poljskog.

Odluka Ustavnog Suda Poljske je direktno narušilo temeljna pravila na kojima je sazdana EU a jedno od njih jeste da je evropsko zakonodavstvo iznad nacionalnog. Za mnoge u Briselu ovo je bio znak još jednog koraka unazad i sve ozbiljnijih izgleda za „Polegzit“, odnosno, izlaska Poljske iz Unije.

Poljska, međutim, sve više problema ima i sa svojim susedima a o tome svedoči i razvoj dešavanja u — do sada unutar EU neviđenog — spora između dve članice koji se odvija pre sudom EU.

Iako im poput država Beneluksa (Belgija, Holandija, Luksemburg) ili zemalja Nordijske regije (Danska, Island, Norveška, Finska, Švedska) geografski komšiluk i zajednička istorija otvaraju vrata kvalitetne regionalne saradnje, države Višegradske grupe (Mađarska, Slovačka, Češka, Poljska) — to nemaju? Društveno-političke teme i ekonomsko-finansijski programi su im različiti, a okvir za zajedničku saradnju — (gotovo) prazan!

Nedavno se otišlo još dalje. Dogodio se presedan. Prvi put u istoriji Evropske unije (EU), jedna njena članica tužila je drugu članicu. I dobila spor! A obe zemlje su centralnoevropske i iz — Višegradske četvorke. Reč je o Češkoj I Poljskoj.

Predmet spora je rudnik “Turov” u Poljskoj (koji je operativan od 1904. godine, godišnje proizvodi oko 27,7 miliona tona uglja i zapošljava oko četiri hiljade radnika) čija istoimena termoelektrana koristi lignit za proizvodnju oko sedam odsto ukupne struje u celoj Poljskoj.

Problem je nastao kada su vlasti u Varšavi prošle godine produžile koncesiju za eksploataciju ovog rudnika (čije rezerve su procenjene na 760 miliona tona) do 2026. bez procene uticaja na okolinu (a nivo podzemnih voda, zagadjenost vazduha i jačina buke u ovom trenutku su katastrofalni) za 140 naselja u pograničnim područjima Poljske sa Češkom i Nemačkom.

Nakon produženja koncesije rudniku poljskog “Turova”, češka vlada žalila se prvo Evropskoj komisiji, a potom i Sudu Evropske unije, smatrajući da se odlukom o produžetku koncesije, bez Studije uticaja na okolinu — krše zakoni Unije!

Iako suđenje pred Sudom EU u Luksemburgu traje i dalje, Češka je tražila i odlukom Suda 21. maja ove godine dobila sudsku privremenu meru koja nalaže Poljskoj da prekine sa kopanjem lignita u Turovu. Poljska vlada se na to oglušila, pa je Prag 7. juna tražio od Suda da Varšavi „razreže“ kaznu u visini od čak pet miliona evra dnevno(!) — sve dok Poljska ne ispuni privremenu meru. Sud u Luksemburgu doneo je početkom septembra odluku o kazni u visini 500 hiljada evra dnevno, koja bi se trebala plaćati Komisiji, odnosno u budžet Unije. Ali, iz poljske vlade odmah su stigle izričite najave da neće ništa platiti!

„Nećemo ugasiti Turov, jer bi to uskratilo električnu energiju milionima poljskih porodica. Nijedna odluka Suda EU ne sme da ugrozi područja vezana za osnovnu sigurnost država članica, a energetska bezbednost spada u takva područja. Izrečena novčana kazna nije proporcionalna situaciji i nije opravdana činjenicama“! — poručio je premijer Poljske Mateuš Moravjecki, koji je 23. septembra odustao od učešća na Demografskom samitu u Budimpešti (gde je bio i češki premijer Babiš), zbog spora poljskih vlasti sa Češkom i Evropskom unijom oko rudnika lignita „Turov“.

Prag je podržao odluku Suda EU, ali i poručio da i dalje želi dogovorno rešenje. Medjutim, bilateralni pregovori o tehničkoj modernizaciji rudnika i merama za ograničenje štete za okolinu, već na startu doživeli su — neuspeh? Prag je kao osnovu za povlačenjem žalbe Sudu EU od Varšave zahtevao ispunjenje četiri uslova. I to ovim redom: Da se u rudniku napravi podzemni zid koji bi sprečio odliv podzemnih voda, da se ponovo provere odredjene dozvole za eksploataciju lignita u Turovu, zatim da se dogovori kompenzacija, i na kraju — kazne za Poljsku ako bi prekršila dogovor!

Analitičari, međutim, smatraju da ekološki problemi (u ovom trenutku) nisu glavna prepreka za dogovor Čeha i Poljaka? Zapelo je, kako tvrde, na tome što Češka insistira da eventualne sporove rešavaju evropski a ne poljski sudovi (što bi zvanična Varšava želela), jer Češka nakon kontroverzne pravosudne reforme u Poljskoj — ne veruje u nepristrasnost poljskog pravosudja!

U međuvremenu, Varšava je optužila češku vladu za nedostatak dobre volje da spor mirno reši, a u pograničnim oblastima Poljske sa Češkom već su se pojavila prva upozorenja u restoranima i prodavnicama — Ne prodajemo Česima.

Tačku na „j“ u ovom sporu stavio je Ustavni sud Poljske. On je 7. oktobra 2021. „presudio“ da određeni članovi osnovnog Sporazuma EU nisu u skladu sa poljskim Ustavom(?!), te da, stoga, Poljska ne mora da ih poštuje kao ni neke presude evropskog Suda pravde (tu se direktno asocira na presudu dnevnog plaćanja budžetu EU pola miliona evra zbog nezatvaranja rudnika lignita „Turov“!).

Proglašavanjem da evropski sporazumi nisu kompatibilni sa poljskim Osnovnim zakonom, još nikada neki nacionalni sud članice EU (Poljska je, inače, najveći primalac novca Unije) nije preduzeo ovoliko krupan korak ka pravnom izlasku iz Evropske unije. Definitivno, zemlja je na putu za Polegzit.

Babiš poražen na izborima: „Turov“ i „Pandorini papiri“ presudili

(Dosadašnji) Češki premijer Andrej Babiš

Stranka ANO češkog premijera Andreja Babiša 9. oktobra izgubila je (tesno) na parlamentarnim izborima od dva opoziciona saveza i (čini se da) nema šanse da napravi vladajuću većinu!

Koalicija Zajedno i koalicija Pirati i Gradonačelnici osvojile su 108 mesta u parlamentu koji ima 200 poslanika i odlučno su najavili da će formirati vladu.

Češki glasači pored uskraćivanja poverenja Babišu zbog dugogodišnjeg neuspešnog rešavanja sukoba sa Poljskom zbog rudnika lignita Turov i najnovije of-šor afere (Pandorini papiri) „pranja“ novca, u kojoj je njegovo ime i prezime medju 20 najkorumpiranijih političara u svetu — iz parlamenta Češke, prvi put nakon Drugog svetskog rata — izbacili su i komuniste!

„Svedok“ se bavi političkim, ekonomskim i društvenim dešavanjima u Srbiji i u svetu. Od maja 1996. do marta 2020. Svedok je izlazio u štampanom izdanju.

„Svedok“ se bavi političkim, ekonomskim i društvenim dešavanjima u Srbiji i u svetu. Od maja 1996. do marta 2020. Svedok je izlazio u štampanom izdanju.