Uoči konstituisanja novog saziva Narodne skupštine i formiranja nove Vlade Srbije
Slobodane samo reci, letećemo kao meci
Piše: Vladan Dinić
Ko se danas još uvek seća „legendarnih“ socijalistićkih narodnih poslanika Rake Radovića iz Trstenika, Dobrivoja Budimirovića Bidže iz Svilajinca? Ili, blagoglagoljivog, visprenog, obrazovanog erudite Milana Paroškog?!
Ko se seća skupštinskih tuča između poslanika SRS Ilije Vakića i nokautiranog poslanika SPO Mihajla Markovića — “Leptirka”, ili svežijeg obračuna bivših radikala Srboljuba Živanovića (SRS) i novokomponovanog naprednjaka Igora Bečića?!
Retko ko!
Istina, nama koji pamtimo (a ima i takvih, da ne verujete) još uvek odzvanja pesma iz skupštiniskih klupa: “Slobodane samo reci, letećemo kao meci” i „Druže Slobo ti si komunista, volimo te više od Isusa Hrista“.
Povod za ovaj svojevrsni vremeplov iz novije srpske skupštinske istorije je novi saziv parlamenta. Istina, novi saziv će morati da sačeka i ponavljanje izbora (1.jula) na 234 izborna mesta, a u igri je oko 200.000 glasova — koji možda mogu da izmene “krvnu sliku” saziva NS, i da se, u poslednji čas “ubace” POKS, “Suverenisti” ili pokret “Metla”! Čak i ukoliko se to dogodi — neće promeniti osnovni utisak o rezultatima izbora od 21. juna 2020. godine koje su obeležili: neuspeli bojkot dela opozicije, i svojevrsno čistilište i odlazak, donedavno, „večitih narodnih oslanika” iz skupštinskih klupa (a verovatno i sa političke pozornice).
Da li ste, do pre neki dan, mogli da zamislite zdanje NS bez doajena dr Dragoljuba Mićunovića? Bez dr Vojislava Šešelja, Zorana Živkovića, Velimira Ilića, Gordane Čomić, Vjerice Radete, Čede Jovanovića, Nenada Čanka, dr Sande Rašković — Ivić, Nataše Jovanović, Milorada Mirčića, Nemanje Šarovića, Gorana Ćirića, Nataše Vučković, Marka Đurišića, Nenada Konstantovića, dr Miladina Ševrlića…
Ja, nisam! Iskreno, nisam verovao da radikali neće proći cenzus od „samo” tri odsto, kao ni da građanska opcija oko Sergeja Trifunovića, ili ad hok lista Goca Čomić, Nenad Čanak…ne može da nabiberči cenzus, ali — desilo se.
Oglasio se moj Nišlija, svojevremeno desna ruka Zorana Đinđića, potom premijer Zoran Živković i lakonski poručio — „dosta je bilo”. Sličnu poruku odaslala je Goca Čomić.
Sa Sandom Rašković često sam se raspravljao na temu — “bojkot ili ne?”. A videlo se šta je bilo od bojkota…
Istina, ima i povratnika. Na našu veliku političku scenu, nenadano, vratila se (samo ne sa radikalima, već na Šapićevoj listi) — otresita, osoba koja drži do sebe, i za koju mogu da kažem da je moja prijateljica i saradnica — Marina Raguš.
Za one koji slabo pamte a brzo zaboravljaju, to je ona osoba koja je svojevremno sama samcijata branila boje Srpske radikalne stranke u Parlamentu, kada su svi ostali SRS poslanici bili izopšteni iz skupštinskih klupa.
A za one koji možda ne znaju, to je osoba (i u tome jedna od retkih na našoj političkoj sceni), koja je — svedok sam — Aleksandru Vučiću kad je u naletu preuzimao vlast u SNS i rastakao SRS rekla — „ne” i odbila da ide s njim. Kakav je to razgovor bio znamo Vučić, Marina i moja malenkost. O tome niko od nas nije nikad progovorio.
Nadam se, a i verujem, da će povratak Marine Raguš u Parlament takođe značiti i povratak malo više zdravog razuma, argumentovane diskusije i pristojnosti — sve što našoj političkoj sceni nedostaje godinama.
Šta očekujem od novog saziva Narodne skupštine?
Najpoštenije — da traje kratko!
Mislim, i sad javno da kažem, da će novi vanredni parlamentarni izbori da budu istovremeno kad i predsednički!
Ne verujete? Živi bili pa videli.
U Srbiji je za proteklih 30 godina jedna stvar izvesna — izbora (fingiranih, sa manjim ili većim uspehom u fingiranju) bilo je mnogo, i previše, pogotovo u odnosu na nama sličnim zemljama.
U intermecu, čekamo novu vladu. Svedoci smo da svaki medij ima svog kandidata za ovu ili onu funkciju, za ovog ili onog ministra…Licitiranje je u toku.
Onomad sam učestvovao sa narodnim poslanikom Dveri u “tehničkom mandatu” Marijom Janjušević, u TV emisiji kod Olivere Milivojčević na Halmkastu — gda sam budućnost nove Vlade Srbije video kroz pitanje: koga iz postojećeg tima Aleksandar Vučić može i sme da otpiše i da je manje važno ko će biti, nego koga više neće biti u Vladi?
Kao dugogodišnji novinar i izveštač sa izbora, od druga Tita do Vučića, mogu da iznesem svoj utisak o tome koga, sigurno, više neće biti u Vladi Srbije: Nele Kuburović Kisić (ministra pravosuđa); Mladena Šarčevića (prosveta, nauka i tehnološki razvoj), Vladana Vukosavljevića (kultura i informisanje), Gorana Trivana (životna sredina), Zorana Đorđevića (rad, zapošljavanje i socijalna pitanja), Rasima Ljajića (trgovina, turizam, telekomunikacije), i Gorana Kneževića (privreda)…
Od odluke Vučića da li će SPS biti u vlasti ili u opoziciji, neizvesna je sudbina ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, rudarstva i energetike Aleksandra Antića, ministra bez portfelja Slavice Đukuć Dejanović, državne uprave i lokalne samouprave Branka Ružića.
ajzagonetniju budućnost, bar prema “vidovitim“ medijima, od kojih su većina bliskih SNS, isčekuju dr Nebojša Stefanović (ministar policije), dr Zorana Mihajlović (ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture), Jadranka Joksimović (ministar za evropske integracije), Zlatibor Lončar (ministar zdravstva).
Ima mnogo onih koji smatraju da su na izlasku iz Vlade Srbije Milan Krkobabić, Vanja Udovičić, Nenad Popović.
Dakle, sastavljanje buduće vlade je mnogo neizvesnije nego što su bili parlamentarni izbori juna 2020 godine!
A da li će nova vlada proeniti kurs ili ponuditi nešto novo? Iskreno, ne verujem. Uostalom, u Srbiji ništa ne zavisi ni od Vlade a ni od Skupštine već — od Vučića.
Srbi se, inače, više plaše nečeg novog — zato, u principu, vole po deset godina da glasaju za jednog istog. (Uostalom, komunizam smo zamenili tek kad su nam ga drugi srušili.) Imajući u vidu slučaj Miloševića, kao i vlada nekadašnjeg DOS-a, od uvođenja višestranačja, vlast u Srbiji se menja na 10 godina. Da li je Vučić ušao u „polednju trećinu“ ili „poslednju četvrtinu“, videćemo… Ali, kada je i o tome reč, jedno je čisto: Vučić se uplašio ishoda ovih izbora, jer mu je jasno da je sada apsolutno ogoljen i sam. Nema više ni Đilasa, ni ovih, ni onih koje SNS mediji mogu da gaze praveći rijaliti od Skupštine. A kad izvora za rijaliti nema, a time ni rijalitija, onda će ljudi više da vide šta se stvarno dešava. Sa preko 2.1 miliona glasova, Vučić ima sve i — sve je na Vučiću.
„Aleksandre samo reci, letećemo kao meci.“
