Srpska ekonomija u 2022. i odnosi sa MMF-om

Srbija nerealno prikazuje visinu svog BDP

Kako je počela 2022. godina, na pomolu su određeni procesi u srpskoj ekonomiji koji će imati posledice na standard i život građana u ovoj godini

dr Dejan Jovović, naučni savetnik — ekspert za međunarodne finansije i redovni član NDES-a

Geopolitička previranja u svetu nikada nisu dobra za ekonomiju, pogotovo kada je reč o malim zemljama. Ipak, Srbija — što iz sopstvene želje, što usled spleta okolnosti — nastoji da gradi svoj ekonomski put i da se održi.

Astronomske cene gasa koje su munjevito skočile na svetskom tržištu su, za sada, zaobišle našu zemlju ali posledice se već osećaju na drugim poljima. Pandemija koronavirusa paralisala je svet i ekonomske tokove, pa je u međuvremenu došlo do skoka cena mnogih dobara — od prehrambenih proizvoda, do mašina i sirovina. Troškovi su se, naravno, prelili na sve strukture ali, kao i uvek, najviše na građane.

U Srbiji smo već neko vreme svedoci skoka cena u radnjama ali i postepenog (ali, za pariranje skoka cena nedovoljnog) rasta primanja.

U nameri da održi svoju ekonomsku stabilnost, Srbija već nekoliko godina ima stabilizacioni savetodavni aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom a poslednji sastanak sa misijom MMF-a je bio krajem 2021. Tokom ovih razgovora razmotrena su aktuelna fiskalna, monetarna i ukupna makroekonomska kretanja, kao i realizacija utvrđenih ciljeva ekonomskog programa.

Kako je počela 2022. godina, na pomolu su određeni procesi u srpskoj ekonomiji — uslovljeni međunarodnim okolnostima ali i dogovorima postignutim sa MMF-om — koji će imati posledice na standard i život građana u ovoj godini.

Novi program Srbije sa MMF-om, podržan Instrumentom za koordinaciju politike (Policy Coordination Instrument — PCI), odobren je u junu 2021. godine na period od 30 meseci do kraja 2023. Kao i prethodni program, koji je završen u januaru 2021. godine, ima konsultativni karakter i ne predviđa korišćenje njegovih finansijskih sredstava.

Po definiciji MMF-a, PCI kao nefinansiski instrument je vid tehničke pomoći MMF-a na dobrovoljnoj bazi za zemlje-članice, dizajniran za one zemlje koje žele da koriste finansiranje iz više izvora i/ili da pokažu posvećenost reformskoj agendi. PCI nastavlja da obezbedi “sidro politike” za sledeću fazu odgovora vlasti na Kovid-19 i za podršku snažnom i inkluzivnom oporavku, smatra MMF.

Cilj savetodavnog programa jeste podrška bržem privrednom oporavku Srbije od efekata pandemije, očuvanju makroekonomske i finansijske stabilnosti i sprovođenju ambicioznog plana strukturnih reformi radi podsticanja visokog, inkluzivnog i održivog rasta u srednjem roku, saopštila je Narodna banka Srbije. Reforme koje su sadržane u programu odražavaju politiku i agendu nosilaca ekonomske politike u Srbiji i uključuju: učvršćivanje okvira fiskalne politike, jačanje upravljanja državnim preduzećima, razvoj tržišta kapitala, dalje jačanje procesa dinarizacije, poboljšanje pružanja socijalne pomoći, kao i prelazak na zelenu ekonomiju.

Na kraju poslednjih razgovora krajem 2021, misija MMF-a ocenila je da se privreda Srbije „odlično” nosi sa izazovima, koje je nametnula pandemija virusa korona. U toku je „snažan ekonomski oporavak, koji je omogućen pravovremenim i obimnim merama monetarne i fiskalne politike” — ocenjeno je na završnom sastanku delegacije Srbije sa misijom MMF-a u okviru prve revizije rezultata programa podržanog Instrumentom za koordinaciju politike, obavestila je NBS.

MMF ističe da projektovani rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) iznosi 6,5 procenata u 2021. i 4,5 procenata u 2022. godini. Ukupna inflacija se povećala na 5,7 procenata u septembru, vođeno efektom niske baze i privremenim faktorima, uključujući povećanjem cena energenata i višim cenama neprerađene hrane zbog suše. Bazna inflacija ostala je relativno stabilna.

Mada su rizici povišeni, očekuje se da će inflacija ostati iznad gornje granice ciljanog koridora NBS do kraja 2021. godine i da će se vratiti u ciljani koridor tokom 2022. Predviđa se da će se deficit bilansa tekućih transakcija smanjiti 2021. na oko četiri procenta BDP-a, i biti i dalje u potpunosti pokriven neto prilivima direktnih stranih investicija. Bankarski sistem je i dalje stabilan, likvidan i dobro kapitalizovan. Devizni kurs je ostao stabilan.

Fiskalni rezultati su bili dobri u 2021. godini, čemu je doprinelo izuzetno povećanje poreskih prihoda u uslovima snažne ekonomske aktivnosti, ukazao je MMF.

Prema novom rebalansu budžeta, deo prihoda iznad planiranog nivoa upotrebiće se za finansiranje dodatne preko potrebne investicione potrošnje. Kada se sve uzme u obzir, očekuje da će državni deficit u 2021. godini pasti na 4,9 procenata BDP-a, 2 procentna poena BDP-a ispod prvobitnih očekivanja, što će se odraziti na manje povećanje javnog duga zbog pandemijske krize.

Povećanje globalnih cena energenata, međutim, predstavlja rizik po inflaciju i ekonomski rast. Postojeći sistem delimično regulisanih cena energije u Srbiji pomaže da se utiče na neposredni negativni efekat na domaćinstva. Potencijalne mere za ublažavanje nepovoljnih dugoročnih efekata iznenadnih povećanja cena energije na privredu treba da budu ograničene u pogledu vremena trajanja i razmera, transparentne i nediskriminatorske, kao i zasnovane na objektivnim kriterijumima. Treba izbeći dodatne fiskalne rizike sa strane državnih preduzeća. Pored toga, treba nastaviti sa naporima u pravcu unapređenja energetske efikasnosti. Ukoliko se globalne cene energenata zadrže na višem nivou tokom dužeg vremenskog perioda, povećanja treba preneti na celu ekonomiju, uz istovremenu zaštitu ugroženih domaćinstva.

Misija MMF-a je postigla dogovor sa srpskim vlastima o ključnim parametrima budžeta za 2022. godinu. S obzirom na tekući ekonomski oporavak, bilo bi prikladno da se fiskalni deficit u 2022. smanji na tri procenta BDP-a, čime bi se javni dug usmerio ka jasnoj silaznoj putanji i ponovo stvorio manevarski prostor za suočavanje sa budućim potresima. Povećanja plata u javnom sektoru treba da budu ograničena, a strukturna povećanja penzija vođena postojećom formulom indeksacije. Važno je da budžet nastavi da obezbeđuje adekvatan prostor za zdravstvenu zaštitu i održava kapitalne rashode iznad istorijskih nivoa, kako bi se zadovoljile značajne infrastrukturne potrebe Srbije i pružila podrška zelenom oporavku. Usvajanje budžeta sa nivoom deficita i primarne potrošnje u skladu sa tim, biće preduslov za okončanje prve revizije u okviru instrumenta PCI.

Na osnovu preliminarnih nalaza tokom ove posete, misija MMF-a je saopštila da će pripremiti izveštaj koji će, po pribavljanju odobrenja rukovodstva, biti predstavljen Izvršnom odboru MMF-a na razmatranje i odlučivanje.

Izvršni odbor MMF-a je na osnovu odobrenog izveštaja svoje misije zaključio, odnosno prihvatio, bez formalnog sastanka krajem decembra 2021. godine, prvu reviziju programa u okviru Instrumenta za koordinaciju politike za Srbiju. Ocenio je da PCI odobren 18. juna 2021. ima za cilj da podrži oporavak od pandemije, održi makroekonomsku stabilnost i učvršćivanje srednjoročnog okvira fiskalne politike, dok se nastavlja sa strukturalnim reformama za postizanje inkluzivnijeg i održivijeg rasta.

Šta za Srbiju znače razgovori sa MMF i procene ove organizacije?

Može se reći da su i ovi poslednji razgovori sa misijom MMF-a, protekli u njenom dosta blagonaklonom stavu. Ona je pažljivo saslušala izjave, procene i ocene srpskih zvaničnika o rezultatima, koje je postigla Srbija u oblasti makroekonomske, monetarne i fiskalne politike. Pojedina izlaganja srpskih vlasti su bila preterano optimistička, nerealna, pa i netačna.

Pristup MMF-a odnosio se na mnoge pohvale koje je Srbija uradila u poslednje vreme, pa su se razgovori sveli na opšte konstatacije, upozorenja, sugestije, a malo kritike onoga što nije urađeno u raznih ekonomskim oblastima.

MMF nije, na primer, opomenuo Srbiju da već više godina vodi precenjenu i štetnu politiku (takoreći) fiksnog kursa dinara, koji nerealno prikazuje razne makroekonomske parametre, kao što je recimo visina BDP-a. On se izražava u evrima, čija visina je naduvana zbog precenjenog dinara. Međutim, i pored toga vlasti iznose da se politika deviznog kursa neće menjati. Stav vlade i NBS je da politika deviznog kursa ostaje ista, jer je to „najvažnije sidro u kontroli inflacije”?

Ali, MMF stalno upozorava da već više godina kasni suštinska reforma javnih preduzeća, ili uvođenje koeficijenata za zaposlene u javnoj upravi ( načelo ”ista plata za isti posao”).

Ovakvo dosta uopšteno gledanje MMF-a na stanje u srpskoj ekonomiji možda je i razumljivo, ako se ima u vidu da je ovaj novi aranžman, kao i prethodni savetodavni i finansijski neobavezujući, pa je i sam pristup MMF drugačiji, nego da se radi o klasičnom kreditnom odnosu kada se obobravaju određena finansijska sredstva kroz razne njegove programe, koji imaju određene “kriterijume izvršenja” i moraju se ispuniti od zemlje zajmotražioca.

Može se reći, da pošto ne može da sprovede sustinske reforme međunarodnog monetarnog sistema i sebe samog, MMF je pokazao veliku maštovitost u kreiranju raznih „olakšica” sa svoje članice.

Na primer, 2020. godine MMF je uveo najnoviji — tzv. Instrument za podršku politike (Policy Support Instrument) — koji je namenjen “siromašnim zemljama koje ne traže njegovu finansijsku pomoć, već samo savete”. Pre toga, 2017.godine uveo je, za Srbiju donekle već poznati, Instrument za koordinaciju politike — PCI savetodavnog karaktera.

Radi se o dve veoma slična instrumenta — programa, sa vrlo specifičnim karakteristikama, dosta nejasnog naziva i funkcije, što izaziva određenu zbunjenost kod samih zemalja tražilaca njegove pomoći.

Srbija je jedna od retkih zemalja, koja se po drugi put obratila MMF-u sa željom da zaključi PCI aranžman. Pošto je dogovoren na 30 meseci, imaće pet polugodišnjih revizija — kontrola postignutih rezultata.

Postavlja se osnovno pitanje šta će Srbiji novi aranžman sa MMF-om kada je, kako kažu srpske vlasti, ona blizu „investicionog rejtinga”.

U svom najnovijem decembrskom izveštaju za Srbiju, globalna američka kreditna rejting agencija „Standard and Poor’s” povećala je izglede Srbije za dobijanje investicionog rejtinga sa “stabilnih na pozitivne”.

Popravila je izglede za dalje povećanje kreditnog rejtinga Srbije i potvrdila ocenu na nivou BB +. Kreditni rejting predstavlja mišljenje o kreditnom riziku u narednom periodu i podrazumeva procenu sposobnosti i spremnosti izdavaoca da pravovremeno i u potpunosti izmiruje svoje obaveze prema kreditorima. S&P je naglasila da će se u narednih godinu dana stvoriti objektivni uslovi za “povećanje kreditnog rejtinga na investicioni nivo“, ukoliko se nadmaše projektovana očekivanja priliva od stranih direktnih investicija, stope privrednog rasta i učešća javnog duga u BDP.

Vlasti očekuju da će Srbija biti na nivou “najrazvijenijih zemalja čim dostigne sledeći nivo kreditnog investicionog rejtinga ( na nivou Slovenije, Hrvatske i drugih zemalja), a to znači da će lakše privlačiti direktne strane investitore i imati sigurnost za svakoga ko dolazi u zemlju”?!

Nije nam poznato da je neka zemlja ušla u bilo kakav aranžman sa MMF-om, ako ima takav status, odnosno ako je na korak od dobijanja investicionog rejtinga.