Izveštaj o političkim pravima srpskog naroda u regionu Naprednog kluba

Srbima u regionu nikad gore. Pritisak EU i SAD za rušenje Republike Srpske

Sa predstavljanja Izveštaja NK u Medija centru 4. avgusta 2021. Foto: mc.rs

Piše: Andrej Dimitrijević

Napredni klub je objavio novi, 13. po redu, Izveštaj o političkim pravima srpskog naroda u regionu.

Od 2008. Napredni klub prati i analizira položaj i prava oko 1.7 miliona Srba koji žive u regionu — u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji, Rumuniji, Mađarskoj, kao i na teritoriji Kosovo-UNMIK. I ove godine, kao i svih ranijih, zabeleženo je pogoršanje položaja Srba, pogotovo tamo gde ih ima najviše — Bosna i Hercegovina, Crna Gora i na Kosovu i Metohiji. Izveštaji su pisani na osnovu javnih i dostupnih izvora.

I ove godine korice Izveštaja su crne kako bi ukazale na pogoršanje položaja i sistematsko umanjivanje postojećih prava većine Srba koji žive u susednim državama. Kako je ocenio predsenik Naprednog kluba, Čedomir Antić — “za ovih 13 godina nismo imali goru situaciju i zbog toga je ovaj Izveštaj danas tamniji nego ikada”.

„Na osnovu naših saznanja i analiza, stanje prava srpskog naroda u regionu je tokom 2020–2021. bilo pod najvećim pritiskom i u najgorem stanju od 2008. godine“, navodi se u uvodu Izveštaja.

Napredni klub ističe da su tokom prethodnih trinaest godina, a posebno posle 2013. godine, prava srpskog naroda u regionu su pod velikim pritiskom i u stanju opadanja.

„Indikativna je sasvim različita politika SAD i EU prema statusu Srba u BiH i Crnoj Gori i statusu Albanaca na Kosovu-UNMIK i Severnoj Makedoniji.“

U Izveštaju Naprednog kluba se ocenjuje da iako je primento veće zalaganje Republike Srbije za zaštitu prava Srba, ono je „volontersko i delom vaninstitucionalno“, ističući da i dalje ne postoji planska politika srpske države prema Srbima u regionu.

Kada je o Republici Srspkoj reč, Napredni klub ocenjuje da se ona suočava sa najvećim pritiscima od 2009. godine kada je pokušano nametanje ustavnih promena koje bi oslabile prava entiteta garantovana Dejtonskim sporazumom iz 1995. Dolazak Džozfa Bajdena na čelo SAD, kao i promene na političkom vrhu Nemačke „ukazuju na mogućnost nekakve nove politike“ sa ciljem da se stvori unitarna BiH.

Napredni klub ukazuje da se razni predlozi za stvaranje “funkcionalne države” Bosne i Hercegovine svode na „ukidanje konsenzualnih segmenata ustava i davanja mogućnosti Bošnjacima da uspostave hegemoniju“.

Klub ističe i na razliku u odnosu prema albanskom stanovništvu u Makedoniji i prema Srbima u Bosni: „svi oni argumenti koji su upotrebljeni za afirmaciju prava Albanaca u Severnoj Makedoniji, ili bi mogli biti preuzeti iz ustavnih prava Švajcarske ili Belgije, osporeni su samo u slučaju Srba i, u manjoj meri, Hrvata u BiH.“

Imenovanje Kristijana Šmita za novog Visokog predstavnika u BiH — čije političko nasleđe NK ocenjuje kao protivno Dejtonskom sporazumu — vidi se kao naznaka nove politike prema Srbima u regionu. U tom kontekstu Napredni klub tumači i novi talas rezolucija o zločinu u Srebrenici koje ovih dana donose parlamenti balkanskih država kao i nametanje zakona o genocidu koji je doneo Valenti Incko pre nego što je napustio dužnost.

Prema oceni NK, bošnjačko rukovodstvo je u proteklih godinu dana više nego ikada posle 2006. sledilo poruke iz SAD i država Kvinte, a zahetvi za ukidanjem entiteta pa čak i kantona su učestali te da će pritisak u narednom periodu biti sve veći.

Kada je o Crnoj Gori reč, Napredni klub navodi da ni posme smene vlade DPS-a, zahtevi za uspostavom ustavnom propisane ravnopravnosti srpskog naroda, njegove kulture, jezika nisu ispunjeni. Vlada je samo promenila Zakon o verskim zajednicama a do sada je ne samo izbegavala da reguliše odnose sa Srpskom pravoslavnom crkvom, već se mešala u izbor novog mitropolita crnogorsko-primorskog. Srbi su do sada dobili samo ravnopravno učešće u rukovođenju pojedinih javnih preduzeća, navodi se u Izveštaju.

U Hrvatskoj je nastavljena kampanja uvreda i napada na srpsku manjinu. Odlazak srpskih političara na proslavu godišnjice hrvatske pobede koja je završena progonom 250.000 Srba nije promenio stvari, napadi su podjednako česti, a sa njima i zahtevi za revizijom Erdutskog sporazuma i umanjivanjem prava srpskog naroda.

Na Kosovu-UNMIK su učestali napadi na srpski narod. Posebno su teški napadi na monaštvo manastira Dečani, lažne vesti o trovanju vodovoda u Dečanima kao i manipulacije premijera Kurtija zločinima iz rata završenog 1878. godine, ističe se u Izveštaju NK.

U Sloveniji još uvek nije regulsan status srpske zajednice, a isto je i sa srpskim narodom u Republici Albaniji. U Severnoj Makedoniji i dalje je otvoreno pitanje statusa SPC i Arhiepiskopije Ohridske, srpska partija DPSM je u opoziciji tako da su ranija prava tamošnjeg srpskog naroda realno umanjena a razne kampanje protiv Srba i Srbije učestale.

Jedino su prava Srba u Mađarskoj i Rumuniji u skladu sa evropskim standardima i zakonima, kao i prethodnih godina, navodi NK.

„Svedok“ se bavi političkim, ekonomskim i društvenim dešavanjima u Srbiji i u svetu. Od maja 1996. do marta 2020. Svedok je izlazio u štampanom izdanju.

„Svedok“ se bavi političkim, ekonomskim i društvenim dešavanjima u Srbiji i u svetu. Od maja 1996. do marta 2020. Svedok je izlazio u štampanom izdanju.