Stanje sprske privrede kroz oči MMF

Šta je donela prva revizija novog finansijskog stand-by aranžmana i šta su istine i laži o stanju srpske ekonomije

Piše: Dejan Jovović, naučni savetnik i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije

Krajem marta i početkom aprila u Beogradu je boravio šef misije MMF Donal Mekgetigan koji je sa srpskim zvaničnicima imao pregovore o aranžmanu koji Srbija ima sa ovom međunarodnom institucijom.Srbija je do sada povukla oko milijardu evra od dostupnih 2,4 milijarde, namenjenih za ublažavanje posledica ekonomske krize, a deo služi kao “mera predostrožnosti”, u slučaju daljih ekonomskih poremećaja.

Misija MMF-a posebno je razgovarala sa nekoliko srpskih zvaničnika, sa ministrom finansija, ministrom privrede, ministrom energetike, predsednikom vlade i predsednikom Republike Srbije.

NBS je poručila posle dvonedeljnih razgovora sa misijom MMF-a, koji je objavio izveštaj o Srbiji, da će centralna banka nastaviti da da čuva stabilnost, uz punu koordinaciju politika. Kako se ističe, važan stub odbrane stabilnosti Srbije tokom svih globalnih kriza u prethodnih deset godina bile su i ostaju i visoke devizne rezerve, kojima se pažljivo upravlja. Istovremeno, relativnu stabilnost deviznog kursa dinara prema evru očuvana je tokom svih prethodnih epizoda povećanih međunarodnih rizika, obezbeđujući time izvesnost u poslovanju i važan stub očuvanja i ukupne finansijske stabilnosti zemlje, tvrdi NBS.

NBS u saopštenju iznosi nekoliko tvrdnji u vezi sa stanjem sprskih finansija a koji su relevantni za širu javnost, pa ih prenosimo u sledećim redovima.

NBC kaže da je fiskalni deficit za 2022. godinu od 3,1 procenata BDP-a znatno bolji od projektovanog nivoa, uprkos fiskalnoj podršci državnim preduzećima u oblasti energetike od oko 2,5 procenta BDP-a. Takav rezultat duguje se strogim administrativnim kontrolama u svim oblastima potrošnje i prihodima koji su premašili očekivanja.

Dodaje da učešće javnog duga u BDP-u od 55 procenata ukazuje na snažne fiskalne rezultate, kao i da se Srbija uspešno vratila na međunarodno tržište kapitala u januaru 2023. godine sa dve emisije evroobveznica.

NBS je ukazala da je dinar na nivou 2022. godine ojačao za 0,2 procenta prema evru, i da je njegova relativna stabilnost očuvana i u dosadašnjem delu 2023. godine. Uz podatak da su devizne rezerve na kraju februara iznosile rekordnih 21,2 milijarde evra, podseća se da je u 2022. godini ostvaren rekordni neto priliv stranih direktnih investicija od 4,4 milijarde evra. Dodaje se da je obezbeđena puna pokrivenost tekućeg deficita najkvalitetnijim prilivima.

Ocenjuje se da će međugodišnja inflacija krajem godine biti dvostruko niža od trenutne, a njen ulazak u granice cilja očekuje se sredinom 2024. godine, pri čemu raste verovatnoća da se to desi i ranije.

Očekuje se realni rast BDP-a između dva i tri procenta ove godine, a u 2024. godini NBS očekuje njegovo ubrzanje na raspon od tri do četiri procenta, a zatim i povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko četiri procenta godišnje.

NBS prenosi projekcije MMF-a da će se inflacija vratiti u granice ciljanog raspona do sredine sledeće godine.

I sprsko ministarstvo finansija je ukazalo da je BDP više od 60 milijardi evra, uprkos kovidu, ratu, krizi poplavama… Međutim, ministarstvo nije reklo da je zbog višegodišnjeg precenjenog kursa dinara naduvan njegov iznos!

U stvari, može se reći da se poslednjih desetak godina vodi štetna kontinuirana politika znatno precenjenog kursa domaće valute, što daje netačne procene i iznose za brojne makroekonomske parametre. Kurs je de fakto fiksan, na oko 117 dinara za evro, i to je jedina “roba” koja nije poskupela duži niz godina. Ministar finansija navodi da je “ovaj kurs sidro u borbi sa inflacijom”, ali nije bliže elaborirao visoku inflaciju (zvanično opšta godišnja je u martu bila 16,2 procenata) i kako je suzbiti. Ona u Srbiji raste, dok postepeno opada u zemljama Evropske Unije i SAD. Sada, kada raste inflacija, bilo bi pogrešno pustili slobodno formiranje kursa dinara, jer bi to još više pojačalo njen rast. O “rukovođeno fleksibilnom“ kursu dinara, koji je zvanično prihvaćen kao model formiranja deviznog kursa, vlada i NBS trebale su da razmišljaju i da ga primene pre više godina kada je bila niska inflacija.

Ministar je dalje rekao da je udeo javnog duga u BDP-u 51,5 procenata, što je daleko ispod Mastrihta, dok je prosečno u Evropi 95 procenata.

Kaže da smo planirali minus 74,9 milijardi a imali 26,8 milijardi dinara, samo u prvom kvartalu, a to su rezultati koje je MMF izanalizirao.

Navodi da je veoma važno da očuvamo kredibilitet zbog investitora. Kada pogledate deficit tekućeg bilansa, lane je bio nešto veći samo zato što smo imali uvoz skupljeg gasa, kao i struje. Bilo je pitanje ne samo cene, već da li će toga uopšte biti, ali obezbedili smo dovoljne količine energenata. Očekujemo ubrzanje rasta naše ekonomije i ove i sledeće godine. Posledice rata u Ukrajini su užasne po ekonomiju i nadamo se da će uskoro prestati.

Pomenuo je da su penzije povećane 20,8 procenata, a plate u javnom sektoru 12,5 procenata, ali nije rekao da ih je dobrim delom “pojela” visoka inflacija. Nismo zaustavili ni jednu veliku investiciju uprkos krizi, dodavši da je to deo aranžmana sa MMF-om, a javne investicije ne staju.

Poručio je da do kraja maja, izlazimo sa strategijom rasta energetskog sektora u narednim decenijama. Možda najvažniji deo toga je EPS. Do 2030.godine 40 procenata proizvodnje EPS-a mora da bude iz obnovljivih izvora. To traže i strani investitori, koji kupuju struju, a nema govora o privatizaciji EPS-a.

MMF je 5. aprila ove godine objavio dosta detaljno završno saopštenje o Srbiji.

Prema MMF, program strukturnih reformi dobro napreduje u Srbiji. Srpska ekonomija pokazala je otpornost uprkos vrlo nepovoljnim okolnostima. Tokom proteklih godinu dana, znatno više cene hrane i energije, nedovoljna domaća proizvodnja električne energije, suša u regionu, usporen rast trgovinskih partnera i pooštravanje globalnih finansijskih uslova postavili su velike izazove pred srpsku ekonomiju. Realan rast BDP-a je iznosio 2,3 procenta u 2022. godini, a za ovu godinu predviđa se da će rast iznositi oko 2 procenta,

Inflacija je verovatno blizu svog vrhunca smatra MMF. Do 2024. godine, predviđa se da će inflacija vratiti u granice ciljanog raspona NBS.

Fiskalni rezultati su i dalje ključna prednost. Fiskalni deficit za 2022. godinu je na kraju bio znatno ispod nivoa koji se predviđao u trenutku usvajanja SBA, i iznosio neznatno iznad 3 procenta BDP-a, uprkos fiskalnoj podršci državnim preduzećima u oblasti energetike od oko 2,5 procenta BDP-a. Ovaj ishod je rezultat strogih administrativnih kontrola u svim oblastima potrošnje i prihoda koji su premašili očekivanja.

Budžet za 2023. godinu je usvojen u decembru 2022. godine u skladu sa ciljevima SBA. Javni dug je iznosio 55 procenata BDP-a na kraju 2022. godine, što je posledica dobrih fiskalnih rezultata, i očekuje se da će zabeležiti oštar pad u srednjoročnom periodu, uz pomoć novog fiskalnog pravila Srbije.

Kao i u slučaju zemalja u regionu, u pogledu ekonomskih izgleda Srbije vlada velika neizvesnost smatra MMF. Ova neizvesnost proizlazi iz razvoja geopolitičke i energetske situacije, neizvesnosti u vezi s rastom trgovinskih partnera, još uvek izazovnog inflatornog okruženja i nepovoljnih trendova na globalnom finansijskom tržištu. Sa druge strane, Srbija bi mogla da ima koristi od dolaska kvalifikovanih migranata i preduzeća, i daljeg trenda izmeštanja poslovanja u obližnje zemlje.

Obuzdavanje inflacije, kao ključni prioritet politike, zahteva restriktivnu kombinaciju makroekonomskih politika.

Druge strukturne reforme energetskog sektora takođe su ključne. Pozdravlja se opredeljenost vlasti da uskoro transformiše državno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS) u akcionarsko društvo. Takođe, pozdravlja se opredeljenost da se do kraja 2023. izradi strateški plan restrukturiranja EPS-a i da se do kraja 2024. godine završi razdvajanje državnog preduzeća Srbijagas.

Jačanje upravljanja u energetskim preduzećimau državnom vlasništvu od ključne je važnosti, smatra MMF. Novi zakon o državnim preduzećima je stub na kojem počivaju ove reforme, tvrdi MMF.

Generalno, teme razgovora srpskih zvaničnika sa predstavnicima MMF-a bilo je stanje javnih finansija Srbije, makroekonomski pokazatelji i strukturne reforme, pre svega energetskog sektora. U stvari, najvažniji deo novog programa ekomomske saradnje Srbije sa MMF-om, koji će se realizovati preko SBA, odnosi se na energetiku.

U završnom saopštenju su izneti preliminarni nalazi tima-misije MMF-a na kraju zvanične posete. Srpske vlasti su se saglasile sa objavljivanjem ovog saopštenja. Stavovi izneti u ovom saopštenju su stavovi tima MMF-a i ne moraju nužno da predstavljaju stavove Izvršnog odbora MMF-a. Na osnovu preliminarnih nalaza ove misije, tim će pripremiti izveštaj koji će, zavisno od odobrenja rukovodstva, biti predstavljen Izvršnom odboru MMF-a radi razmatranja i odlučivanja.

Zvanični predstavnici Srbije stalno ističu kako imaju odličnu saradnju sa MMF-om i da veoma cene njegovu podršku u očuvanju postignutih rezultata, kao i pomoć da se što lakše prođe veoma turbulentan period sa kojim je suočen ceo svet, a o “partnerskom odnosu govori saradnja koja se već dugi niz godina razvija na obostrano zadovoljstvo“.

Šef misije MMF-a naveo je da Srbija postiže “dobre makroekonomske rezultate, da ima dobar privredni rast uprkos izazovima, kao i da su impresivne brojke po pitanju stranih direktnih investicija, da se srpska ekonomija pokazala otpornom na spoljne šokove, a izazov je inflacija, kao i za druge zemlje u Evropi i svetu, pa bi po očekivanjima inflacija u Srbiji do kraja ove godine trebalo da bude manja za osam procenata, dok sprovođenje aktuelnog aranžmana odlično napreduje, i da su, do sada, ispunjeni svi planirani ciljevi”.

Ipak, može se oceniti da je misija MMF-a na kraju razgovora sa srpskim zvaničnicima, koji su hvalili postignute rezultate, iznela dosta optimističke ocene što se tiče stanja srpske privrede, zactanih ciljeva, ispunjenja određenih kvantitativnih indikatora, procene rasta, kao i ostalih makroekonomskih pokazatelja, da je Srbija na dobrom putu kada je u pitanju planirana agenda, posebno za sektor energetike, a vreme treba da pokaže koliko one imaju realno utemeljenje.

Treba reći da će SBA da odredi gde Srbija ekonomski ide u 2023–24. godini, pa i kasnije. Aranžman ima neobično veliku prateću dokumentaciju od čitavih 106 stranica teksta i veliki broj tabela, od kojih su neke dosta nerazumljive i nejasne. Pored Pisma o namerama, koji su potpisali predsednik vlade, ministar finansija i guverner NBS, nalazi se i Memorandum o ekonomskoj i finansijkoj politici, kao i Tehnicki memorandum.

To znači da će vlada za vreme trajanja aranžmana morati da dobije saglasnost MMF-a za ključne ekonomske poteze, posebno one koji se odnose na veću kontrolu javnih finansija — fiskalnu politiku, upravljanje javnim preduzećima i strukturne reforme. SBA je mnogo čvršći oblik saradnje, država ima na raspolaganju određen iznos novca po povoljnijim uslovima od tržišnih (kamata oko 2,5 do tri procenta), ali se od nje zauzvrat traži da ispuni određene ciljeve u vođenju ekonomske politike, odnosno da ispuni zacrtane kvartalne “kvantitativne kriterijume izvršenja i indikativne ciljeve“. Ovo može da bude prilično nepopularno, jer se zahtevi, uglavnom, svode na stezanje kaiša, smanjenje javne potrošnje, smanjenje budžetskog deficita i javnog duga, a ako je potrebno čak i smanjenje plata i penzija. MMF je često znao ranijim vladama i da posluži kao alibi, ako treba sprovesti neke nepopularne mere.

SBA je zamenio dosadašnji “labavi”, savetodavni, neobavezujući, nefinansijski 30-mesečni aranžman — “Instrument za koordinaciju politike”, bez korišćenja sredstava MMF-a, koji je Srbija zaključila sa ovom institucijom u junu 2021. do kraja 2023. godine.

Da je Srbija u dobroj ekonomskoj situaciju i reformisala privredu, ne bi prekidala savetodavni aranžman i zaključivala novi finansijski aranžman sa MMF-om. Nije moguće da su srpske javne finansije stabilne, ako je zemlja prinuđena da od MMF-a traži finansijsku pomoć za plaćanje budućih obaveza, pošto joj je, kako i MMF kaže, ograničen pristup međunarodnom finansijskom tržištu.

Interesantan je podatak da od 50 evropskih zemljalja, samo Srbija, Jermenija, Azerbejdžan, Moldavija i Severna Makedonija imaju neku formu finansijskog aranžmana sa MMF-om.

Kako se navodi u dokumentu MMF-a, najvažnije stvari za makroekonomsku stabilnost zemlje su omogućavanje EPS-u i Srbijagasu da pokriju troškove i stabilizacija proizvodnje električne energije. MMF očekuje da će EPS stići do tačke kada pokriva troškove poslovanja u 2023, dok će Srbijagas to postići do isteka SBA, odnosno do kraja 2024. Ovo će se ostvariti dobrim delom zahvaljujući poskupljenjima struje i gasa u nekoliko navrata. Ona će dodatno oboriti kupovnu moć i životni standard građana, koji je već na niskom nivou zbog aktuelih poskupljenja, a nova će ih dodatno sniziti.

MMF generalno predviđa da će u zemljama zapadnog Balkana ekonomski rast biti manji za dva procenta ove godine, dok će u 2024. možda malo porasti. Inflacija u ovom regionu će tokom 2023. iznositi oko 10 procenata, ali neće do 2024. dostići projektovane nivoe. Peporuka zemljama zapadnog Balkana je da uvedu strože fiskalne i monetarne mere i nastave politiku stezanja kaiša. Od izuzetne važnosti je da se krešu troškovi, da bi ekonomije ostale otporne i da bi mogle da se nose sa svim izazovima.