Onlajn ćaskanje sa Josipom Brozom Titom, povodom njegove “navodne“ smrti 4. maja 1980.godine, o Kovidu-19 i merama Aleksandra Vučića
TITO: Nek mi Alek pošalje paket i sto evrića
Piše: Vladan Dinić
- „Kak’ sam dugo čekal da svratiš. Poželel’ sam da proćaskamo, da ti ja, koji, zaprav i ne znam ni ko sam, ni šta sam, ni kad sam i da l’ sam umrlo, nešto objasnim.
Eto, vi, Serbi, Serbijanci, zaboravil ste na svoj slobodarski duh, na ono Vaše „Nikad robom”, „Bolje ROB negol GROB”…Na ilegalu, ilegalce, partijske ćelije… Jok, Majku Vam Božju komunjarsku. ‘Teli ste demokratiju, pa da je bila dobra i ja bih je prihvatil. Uz to, ćim prije, zaboravil ste i na MENE, najvećeg sina Vaših naroda i narodnosti, i na ono „Druže Tito ljubičice bela, pozdravlja te omladina cela”, i na to da nećete skrenuti s mog puta… Il’, kak beše…“. Da nisam umro došlo bi mi da umrem kad vas vidim!“ Tako me dočeka iz prve drug Tito, koji se već četiri decenije nalazi u izolaciji, u Kući cveća na Dedinju, gde ga zabole i za Don Koronu i Kovid-19, a i sve brige Aleksandra Vučića, Ane Brnabić, doktora Kona… za dobrobit Srbije.
JA: Druže TITO, stani malo. Ti, nemas pojma! Sad kad vladaju Don Korona, AV i Krizni štab — i prekaljeni ilegalci moraju u izlolaciju…
T.I.T.O: Kaj pričaš? Kak nekakav Korona može da spreči Serbijance, koji nikad nisu imali mlogo pameti, al srce, Bog mi, jesu. Samo, ćuj, Majku ti božiju, ako vidiš onog Aleka, koji kolko sudim, oće da me nadmaši, samo mu fali „Galeb”, Dan mladosti i štafeta! Kaži mu da mi pošalje onaj paket koji važi za sve koji imaju penziju manju od tries iljada, i pride 100 evrića, da mi se nađu za crne dane… A, znaš — Boga ti — da ja, a ni Joka, nikad nismo imali ni platu ni penziju!
JA: Pa, druže TITO, jel dotle došlo? Da ti čekaš da ti Vesić zgotvi paket, a onaj Mali doturi 100 evra?
T.I.T.O: Au, al si zatupavel, Bog te jebo — pa AV je glavni. Zar nisu onomad rekli da je njegova politika k’o moja — i Istok i Zapad. Samo što sam ja iza sebe imal državu koju su svi cenili, a on stranku koje se svi u Srbiji boje. Da ti budem i ja jednom pošten i kažem: pratim ja šta Vam Alek od jutra do sutra poručuje, ali zapamti, utuvi u glavu — da vi, gluperde, Serbijanci, budete najuspešniji u Evropi, ma i u svetu kak Alek kaže, pa takve bajke ja nisam mogao da protnem pored onog Učitelja, Kardelj se, valjda, zvao, pored Rankovića jesam, priznajem, al me onaj kratkovratko Stane, stalno sumnjičavo kibicovao, da ti ne spomenem onog Krcuna i mnoge Španske borce… Dobro de, ne mršti se, njih sam na vreme stavio u izlocaiju!
JA: Aman, došao sam da me posavetujes, a ne da mi popuješ i kukaš, dosta mi je Aleka.
T.I.T.O: Ajd, tupavi Serbijanče, pitaj, al to moraš da utuviš u glavu. A vama Srbima to slabo ide.
JA: Kako da pobedimo koronavirus i Kovid-19?
T.I.T.O: Majku ti, pa što ne pitaš?! To je prosto — kao što sam dobijao bespovratne kredite. Slušaj, piši i utuvi: Ja, najveći sin Vaših naroda i narodnosti sam to rešio vrlo prosto. Nije sad virus stigao prvi put, jok. Vi ste zaboravil VIRUS STALJINA koji se pojavil u Vas! Ja sam to rešio ANKETOM i IZOLACIJOM!
JA: Kakva anketa, kakva izolacija, pa ovo drugo i Alek sprovodi, istina basira mu dr Kon, pa Darija Kisić Tepavčević…
T.I.T.O: Pre neg ti otkrijem recept za virus, kod mene bi glavna bila ona plavusa, Darija, gde je nisam upoznal na vreme, kak mi je promakla. Ti, znaš, pisal si i nekavu knjigu „Tito nije Tito”, o tome šta mislim, drugi put, al ti dobro znaš koliko sam bio vezan za moju Davorjanku! Davorjanka, Darija, to je, Boga mi, tu negde, a usput, moja Davorjanka je bila proleter, a ova Darija bogme nije, čitam ja sve. Vidim da pojma nema o tender milionima i kamionima…Pratim je…Tu su braća, zaove, snaje, šurje, murje.
JA: Pusti bre druže Tito, kako da se mi ratosiljamo Don Korone?
T.I.T.O: Au jes’, majku im božju, imperijalističku, posenilil’ sam. E ovak: Ja sam virus koji je upakoval onaj Staljin — a on je bio gori od Don Kovida — rešil tako što sam prvo organizoval anketu: Jel si za Staljina, jel za Tita?!
JA: I, ko ti je radio tu anketu?
T.I.T.O: Pa i ja nisam bil naivan. Imao sam svoje agencije, kao i Vaš Alek, a svaki anketiran koji istina nije bio baš za Staljina, al ni mene nije obožaval, taj je odma teran u izolaciju. Na Goli otok. I virus je nestal, kao da nikad nije bil’. I danas se oni, istina retki — koji su još pretekli, ako jesu — još noću znoje, a danju šapuću kad se sete kakve smo mi doktore na Golom otoku imal i kakve smo lekove isprobaval na njima, ko da su, prostim, kunići i miševi.
JA: I to je sve?
T.I.T.O: Ma ne! Sad vidim, da sam bil i ja dosta medijski neobrazovan, ali i kak da budem, kad sam bio metalostrugar… al’ kad bi se zezal. I kad nisam, kad sam došal na vlast, napravio TV PINK, Studio B, Informer, Alo, Serbski telegraf , i što nisam pronašal u to doba profesora, doktora Željka PINK Mitrovića, Dragana J. Vućićevića, iliti nekakvog Milovanovića, angažovao Kopernikusa, a da jesam — mogao sam celu Jugoslaviju da smantram u karantin, izolaciju i na Goli otok. Istina, nisam baš mogal, tu su bili i nekako moji, onaj Kopinič, pa Bakarič, pa da ti ne ređam…Istina, da sam imao njih i pomenute medije, ovaj Vaš Alek još se ne bi dograbil vlasti, a Vi ne bi znali — dal sam živ dal sam mrtav…
JA: Dosta smo popričali, moram da se vraćam, da me policajci ne uvate u doba policijskog časa…
T.I.T.O: Slušaj stari, ko Boga te molim majku ti komjunjarsku, nemoj da zaucneš mojoj Joki, znam da ste bili bliski, oko one Darje i Davorjanka, znaš kak’ je osetljiva i zlopamtilo na ženske, ko za onu opersku divu, da i nju sad ne upetljam. Ima da me stavi u karantin i izolaciju.
Vidiš onog Aleka, koji kolko sudim, ‘oće da me nadmaši, samo mu fale “Galeb”, Dan mladosti i štafeta! Nek pošalje onaj paket koji važi za sve koji imaju penziju manju od trijes’ iljada, i pride 100 evrića, da mi se nađu… A, znaš Boga ti da ja, a ni Joka, nikad nismo imali ni platu ni penziju…
JA: Druže Tito, kad ti vreme dozvoli, a verujem da ga sad imaš i da manje radiš od Aleka, koji radi od jutra do sutra između TV nastupa, javni neko rešenje, za nas, ako ga imaš. Jer seti se, tebe smo lepo ispratili, ceo svet je došao u Beograd, pevali smo ti Druže Tito mi ti se kunemo da sa tvoga puta ne skrenemo, stavili te u Kuću cveća, spojili te s Jokom…
T.I.T.O: Ćuj, kak da ti kažem, Vi Serbijanci stalno morate da imate vođu, i malo-malo pa se selite sa kućnog praga, tak je bilo od Čarnojevića pa sad do Aleka, daleko će da dogurate. Zdravo.
