Ugledni svetski pulmolog, profesor dr Dragana Jovanović piše za “SVEDOK ONLINE” o merama protiv koronavirusa u Srbiji
To što građani stoje satima U REDU za testiranje ne znači da je Srbija UREĐENA zemlja
# Članovi covid kriznog štaba u Srbiji svojim promenljivim i protivurečnim izjavama doveli su do toga da im građani uglavnom ništa više ne veruju. Time su članovi kriznog štaba postali saučesnici vlasti u stvaranju sadašnje teške, za mnoge, tragične situacije, jer već nedelju dana nakon izbora covid zaraza je nužno postala opet problem broj jedan u našoj zemlji
Trenutno stanje sa epidemijom koronavirusa posledica je odluka vlasti i “struke”, odnosno članova kriznog štaba kao njenih predstavnika koji su svojim promenljivim protivurečnim izjavama doveli do toga da im građani uglavnom ništa više ne veruju.
Nažalost, stručnjaci su zapravo pratili i podržavali inicijative političara, čime su “poslužili svrsi”.
Vlast je uvela drastične mere (delom neopravdane i necelishodne kada se tiče starijih od 65 godina) po navodnom savetu struke, insistirajući na tim merama gotovo tri meseca, da bi se odjednom preko noći pojavio stav da je situacija pod kontrolom, kao da je tim izjavama prestala da postoji covid infekcija, sa potpunim oslobađanjem od svih mera juna meseca pred izbore.
Struka, tj. članovi kriznog štaba su “kumovali” ovoj situaciji različitim izjavama da smo pobedili covid epidemiju i da praktično skoro da nisu više potrebne nikakve preventivne mere, očito stoga da bi ljudi izašli na izbore što je bila politička odluka. Time su članovi kriznog štaba postali saučesnici vlasti u stvaranju sadašnje teške, za mnoge, tragične situacije, jer već nedelju dana nakon izbora covid zaraza je nužno postala opet problem broj jedan u našoj zemlji. Takvim ponašanjem ovi stručnjaci su doveli do toga da im građani opravdano više ne veruju.
Ovakvi, ipak sramotni, stavovi ne mogu se nikako opravdati da su, kako neki od njih izjavljuju, posledica pritiska političkih struktura, jer su sami svesno pristali da učestvuju u svemu tome, u tim odlukama vlasti koja se pak pozivala na tu istu struku!
Stručnjaci kriznog štaba su svojim izjavama kod građana stvorili ogromno opravdano nepoverenje pa se i informacije koje saopštavaju, ne prihvataju više kao ozbiljne i istinite.
Svedoci smo TV emisija uživo gde, paradoksalno, dok se broj obolelih i umrlih povećava upravo kao posledica svega toga, neke perjanice medicinske struke među članovima kriznog štaba nalaze za prioritet da narcistički brane svoje navodne stavove i izjave, kao da ne shvataju da sami oni nisu važni, već ono što su radili i rade.
Kada slušamo iz dana u dan koliko ima novih zaraženih i umrlih, pritom pod pritiskom javnosti sada se ipak objavljuju neke realnije cifre, jer upravo pre desetak dana su objavljivali ispod 100 dnevno zaraženih, a sada vidimo da je to svakodnevno preko 200, treba naglasiti da postoji i veliki broj zaraženih ali i obolelih ljudi koji nije uspeo ni da se pregleda pa ih nema ni u kakvoj evidenciji.
Ljudi u Beogradu npr. koji ima daleko najviše zaraženih i obolelih, satima pokušavaju većinom bezuspešno da dobiju telefonsku vezu radi saveta šta da rade, zatim gotovo redovno satima čekaju pred covid ambulantama, gde svakako su i veće mogućnosti zaraze kod onih suspektnih koji nisu zaraženi, i gde se rade minimalni (oskudni) pregledi radi diferencijacije kome je potrebno dalje ispitivanje (pregled krvi, snimanje pluća, testiranje na covid 19, ili antibiotska terapija), a kome hitno bolničko lečenje. Slično je čekanje u gomili ljudi i više sati na testiranje, sa opet značajnim rizikom za širenje infekcije.
Podsetiću samo na jedan detalj, da su stručnjaci SAD objavili analizu skenera pluća kod asimptomatskih slučajeva gde je preko 50% imalo značajne plućne promene čije se posledice u smislu pogoršavanja fibroznih promena i respiratornog invaliditeta kao i mnoge druge, još uvek ne znaju. Imajući samo ovo u vidu, jasno je koliko je važno da se pravovremeno dijagnostikuju i zaraženi sa asimptomatskim oblikom infekcije, koliki značaj time ima ustvari testiranje.
Zvuči apsurdno odgovor člana kriznog štaba na pitanje zašto se ne testiraju kontakti, da zaraženi navedu i po 50 kontakta i da za toliko testiranje nema testova, kao ni ekonomskih mogućnosti, ni kapaciteta.
Kod nas u Srbiji posle nekoliko meseci covid epidemija, dakle testova nema dovoljno, i dalje sve funkcioniše kao da je sada covid infekcija prvi put, sve to preko leđa zdravlja građana i umornih, iscrpljenih, uplašenih i nezadovoljnih lekara i sestara, kako sami zaposleni u bolnicama izjavljuju.
Zamenica direktora Infektivne klinike Ivana Milošević jasno navodi da se na toj klinici u svakom trenutku leči 90 bolesnika, a da se u Prijemnoj ambulanti dnevno pregleda 300 pacijenata koji normalno moraju da čekaju satima na pregled kad ih je toliko, što dovoljno govori o opterećenju nadležnih zdravstvenih ustanova.
Kako sada u ovako dramatičnoj situaciji, ceo sistem preti da se uruši, u nekim mestima već i jeste, kao u Novom Pazaru, očekivali smo da se donesu ne samo korisne obavezujuće (preventivne) protivepidemijske preporuke i mere, već, obzirom i na u međuvremenu ovih dana održanu konferenciju stručnjaka na Zlatiboru upravo na temu covid epidemije, i neke potrebne izmene u organizaciji i funkcionisanju zdravstvenih službi sa ciljem lakše dijagnostike, terapije za pacijente, a pritom ne iscrpljujući nepotrebno ni pacijente niti medicinsko osoblje. Do toga, očito osim obavezujuće preraspodele lekara kao pojačanja kapaciteta u nekim kriznim žarištima, nije došlo.
Svakako, najbolje da se sada to sve ostavi po strani i da se napravi makar dopuna postojećem, nedovoljno dobro organizovanom zdravstvenom sistemu, poveća efikasnost korišćenih postojećih kapaciteta, bar u većim mestima i gradovima koja su žarište infekcije.
Očigledno je prvo da je potreban značajno veći broj dostupnih telefonskih linija za davanje saveta građanima koji se obraćaju svakodnevno, većinom bez uspeha da dobiju vezu. Time bi se obavljala i trijaža gde treba, kom pacijentu da ide terenski mobilni tim lekara i sestre/tehničara, u običnim kolima, kada HP, ili kada je potrebno da se jave covid ambulanti ili pak odmah jave u bolnicu itd.
Takođe, lako se mogu smanjiti čekanja satima ispred covid ambulanti tako što se postojeće terenske službe domova zdravlja bar delom orijentišu na zaražene tj. obolele koji ne mogu da čekaju satima pred covid ambulantama, a takvih je veliki broj u svojim stanovima.
Ovo iz razloga da je dovoljan mobilni tim čak tek svršenog lekara i sestre/tehničara (idu običnim kolima), koji:
(a) izmere temperaturu na licu mesta,
(b) naprave uvid u opšte stanje pacijenta i faktore rizika za komplikacije,
© imaju mali pulsni oksimetar za procenu zasićenja kiseonikom arterijske krvi (time indirektno dovoljno za orijentaciju oko masivnosti eventualnih plućnih promena),
(d) mogu da uzmu i uzorak krvi za krvnu sliku,
(e) ako je potrebno takođe uzorak za testiranje na covid 19,
(f) po proceni da je potrebno snimanje pluća mogu da upućuju u rentgen kabinet koji obavlja snimanje za nadležni dom zdravlja (pritom se mogu uključiti i određeni oblužnji privatnici koji imaju rentgen, ukoliko dom zdravlja nema dovoljne kapacitete),
(g) predlože i daju recepti za antibiotik, ev. neke druge lekove, ukoliko procene da je samo to uz mirovanje dovoljno za sada za tog pacijenta, sa uputstvima šta oboleli da radi ako dođe do eventualnog pogoršanja stanja.
Ko je prof. dr Dragana Jovanović?
Profesor Interne medicine-Pulmologije, i rukovodilac katedre Palijativne Medicine Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Završila je Medicinski fakultet u Beogradu 1977.g, 1983g. završila je specijalizaciju iz pneumoftiziologije.
Doktorsku tezu “Prognostički faktori tokom polihemio-i radioterapije karcinoma pluća” odbranila je 1996.g. na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Radila u Klinici za pulmologiju Kliničkog Centra Srbije u Beogradu od 1979. Oblast užeg interesovanja i rada je torakalna onkologija, palijativna medicina, intersticijske bolesti pluća i tuberkuloza.
Mentor brojnih doktorskih teza, od kojih su mnoge uspešno završene, preko 20 magistarskih teza, 14 supspecijalističčkih radova.
U čestvovala je u brojnim različitim nacionalnim i međunarodnim projektima kako istraživačkim, tako i edukativnim.
Organizator je i predavač više nacionalnih Kongresa, brojnih nacionalnih simpozijuma,
konferencija, savetovanja, kao i više od 50 KME Kurseva iz oblasti dijagnostike i terapije
karcinoma pluća, palijativne medicine, intersticijskih bolesti pluća i tuberkuloze.
Predavač po pozivu brojnih međunarodnih Kongresa i Konferencija u inostranstvu i zemlji, predavač po pozivu Evropske Onkološke Škole (ESO) za Balkan Master Class i Predsedavajući za sesiju na temu karcinoma pluća godinama; Naučni koordinator za ESO kurseve održane u Beogradu na temu karcinoma pluća.
Autor/koautor u preko 320 radova. Urednik i autor većine poglavlja za knjige: Klinički aspekti tuberkuloze 2003, Palijativno lečenje karcinoma pluća 2007, Nezarazne respiratorne bolesti 2013. Kourednik i autor nekoliko poglavlja za knjigu Tuberculosis-Lessons learnt. Autor preko 40 poglavlja u raznim knjigama i udžbenicima.
Recenzent je nekoliko uglednih međunarodnih časopisa.
Član je Srpskog lekarskog društva, Respiratornog udruženja Srbije, Evropskog Respiratornog Udruženja (ERS), CHEST ACCP, ESMO i IASLC.
Član ERS College of Experts i ERS Task Force Thoracic Oncology. Član je Royal Medical Board HRH Karađorđevića, i nekoliko međunarodnih stručnih/ekspertskih bordova.
