IINTERVJU: Suzana GRUBJEŠIĆ

U Srbiji niko nije evrofanatik, dovoljno je da budete evrorealista, ali krajnje je vreme da vidimo kraj kotrljanju ka Briselu…

Razgovarao: Vladan Dinić

Suzana Grubješić, dugogodišnji političar, u više mandata poslanik G17 plus i Ujedinjenih regiona Srbije, svojevremeno član Administrativnog i Odbora za evropske integracije Srbije, potpredsednica Vlade za evropske integracije, danas je vodeći čovek Centra za spoljnu politiku. Kao jedan od najboljih poznavalaca puta Srbije ka EU, verovatno je pravi čovek koji bi mogao, bez strasti i smireno, da objasni — kakva je REALNA budućnost zvanične državne politike na putu ka EU i kakve sve hridi čekaju Srbiju u danima koji dolaze (i prolaze)…

SVEDOK: Veći deo zemalja EU, koje su priznale “nezavisnost Kosova” već neskriveno pritiskaju da to i SRBIJA MORA DA UČINI, a očito ne mora! Ili je pravo pitanje, KAKO će Srbija (BEZ RUSIJE) uspeti da odbrani 16,2 odsto teritorije koju je NATO oteo od SRBIJE?!

Suzana Grubješić: Srbija ne samo da ne mora, već ni ne želi da prizna nezavisnost Kosova i to je jedno od retkih pitanja oko kojeg postoji konsenzus u društvu. Sa ili bez Rusije ili nekog trećeg i četvrtog, to pitanje moraju prevashodno da reše Srbi i Albanci. Nažalost, sadašnja garnitura kosovskih vlasti nije nimalo zainteresovana za dijalog kroz koji bi trebalo da dođe do kompromisnog i međusobno prihvatljivog rešenja. Svako nametanje rešenja, bez obzira s koje strane dolazi, nema nikakve šanse za uspeh. Poštovanje teritorijalnog integriteta svake države je norma međunarodnog prava koju Srbija striktno poštuje i u slučaju ruske agresije na Ukrajinu, jer je to poslednja odbrana i našeg teritorijalnog integriteta.

SVEDOK: EUfanatici u Srbiji, a ima ih, sve glasnije i bezobzirnije traže da Srbija UVEDE SANKCIJE Rusiji?! Istovremeno, ne nude bilo kakvu soluciju za “Dan posle?”

Suzana Grubješić: Mislim da niko više u Srbiji nije evrofanatik, to bi zaista bilo neobično nakon ovoliko godina. Dovoljno je da budete evrorealista pa da konstatujete da je usaglašavanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU naša obaveza koju smo dobrovoljno prihvatili potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju davne 2008. Neće biti nikakvog dramatičnog“dana posle”, već će se svaka odluka donositi nakon strateškog promišljanja i procene šta je u interesu Srbije i da li smo spremni da snosimo posledice izbora koji pravimo. I ovo sada je ista ili slična geopolitička vododelnica kao što je bio pad Berlinskog zida i zato je važno da kod donošenja odluka prevagnu interesi, a ne emocije. Uostalom, geopolitika ne priznaje greške.

SVEDOK: Koliko Srbiji i Aleksandru Vučiću odgovara ili smeta, pomaže ili odmaže činjenica da Srbije još za dugo neće imati Vladu, jer sadašnja je, u “tehničkom mandatu?”

Suzana Grubješić: Još uvek nije počeo da teče rok za formiranje nove Vlade, jer mesec dana nakon izbora ni Narodna skupština nije verifikovala poslaničke mandate. Verujem da će razgovori o novoj Vladi početi odmah nakon konstituisanja parlamenta, otkada teče zakonski rok od 90 dana za formiranje nove Vlade. Ne pamtim da se taj proces završavao mnogo pre isteka roka, te pretpostavljam da će i ovaj put biti tako, imajući u vidu nedoumice oko sastava, ali i brojne izazove s kojima će se nova Vlada suočiti, od kojih su ekonomske posledice rata u Ukrajini najveće i najteže.

SVEDOK: Vi ste, nedavno izjavili: “Srbija i ostali kandidati za članstvo u Evropskoj uniji iz Zapadnog Balkana trebalo bi da zahtevaju Fast Track za članstvo u EU, jer je pravi trenutak za to. Po ubrzanoj proceduri se sprema kandidatura za Ukrajinu, verovatno i za Gruziju i Moldaviju, pa se može desiti da budemo ostavljeni na čekanju”. Da li je to PRAVI trenutak ili samo dalje mrcvarenje žitelja Srbije?

Suzana Grubješić: Trenutak jeste pravi i treba ga iskoristiti. Evropska unija treba da donese političku odluku o proširenju na Zapadni Balkan i da se napokon okonča ovo dugo putovanje u Evropu. Koristi od ulaska regiona u EU daleko su veće od troškova ostajanja izvan. S druge strane, Srbija i ostali aspiranti na članstvo u EU treba da traže tu “brzu traku” jer posle više od dve decenije krajnje je vreme da se proces pristupanja finalizuje, pošto svaki proces treba da ima početak i kraj. Niko ne očekuje da bi članstvo moglo da se desi već sutra, ali je ukrajinski rat, koji se vodi na granicama EU, više nego dovoljan razlog za ekonomsko, političko i bezbednosno zaokruživanje evropskog prostora.

SVEDOK: Kako komentarišete izjavu predstavnika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine da EU gubi strpljanje za probleme za probleme Zapadnog Balkana? I da istovremeno poslednje ankete i istraživanja javnoh mnjenja u Srbiji obelodanju i pokazuju OGROMAN PAD poverenja građana Srbije u Evropsku Uniju? Da li je Srbija umorna u stalnim izgovorima EU i odlaganjima ili su brojne ucene iz EU (i SASD naravno) dozlogrdile građanima Srbije?

Suzana Grubješić: I ovde se polako (ali sigurno) topi strpljenje za neodlučnost EU i njenu politiku kreni-stani prema Zapadnom Balkanu. Politički uticaj EU u regionu daleko je manji od sredstava koje je izdvojila u poslednje dve decenije za transformaciju regiona u procesu pristupanja. EU je najveći donator, investitor i ekonomski partner, ali se ta činjenica slabo čuje u javnosti, već do građana stižu uglavnom vesti o uslovljavanju i zahtevima. Javno mnjenje je generalno anti-zapadno, ozlojeđeno, ali i ravnodušno prema evropskim integracijama. To može da se promeni samo ako počnu da stižu dobre vesti i konkretni potezi, kao što je svojevremeno bila vizna liberalizacija, kada je podrška građana Srbije ulasku u EU bila na rekordnih 70 odsto.

SVEDOK: Lajčak, predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine izjavio je na forumu „EU u susretu sa Balkanom“ u Bugarskoj da je rat u Ukrajini na pozitivan način promenio način na koji EU razmišlja o proširenju, jer je proširenje ponovo postalo političko pitanje. Verujete li VI u “promenu mišljenja EU”, ili će i ta “promena” biti nova šerena laža iz Brisela?

Suzana Grubješić: Proširenje je oduvek bilo par ekselans političko pitanje, ali ga je briselska administracija pretvorila u tehnički proces, čija su pravila nekoliko puta menjana. Poslednji put se to desilo donošenjem nove metodologije proširenja, kao da je metodologija ikada bila problem. Politička volja zemalja članica, od kojih su neke duboko skeptične prema proširenju EU, je taj nedostajući element za uspešan završetak ovog kotrljanja prema Briselu. Ne bih rekla da je gospodin Lajčak neobavešten o promenama u EU koje su se desile nakon ruske agresije na Ukrajinu, a te promene tiču se i Zapadnog Balkana.

SVEDOK: Imam utisak da tabloidi u Srbiji okreću leđa Rusiji, a nedavno su plaćali i postavljanje bilborda sa likom Vladimira Putina? Kako je to moguće, ili je to promena u tabloidima “plod nove državne politike prema Rusiji” i neutralnom statusu Srbije?!

Suzana Grubješić: Nadam se samo da se neće na isti način odnositi prema Rusiji kao što su se godinama odnosili prema EU i SAD, šireći lažne vesti i dezinformacije. Srbija nije poltički neutralna, to nije moguće kad ste u procesu evropskih integracija. Ponavljam, u njemu smo sopstvenom voljom, niko nas nije natarao i isto tako sopstvenom voljom možemo da kažemo — od sada nećemo više u EU. I taj izbor je legitiman, ali treba da se znaju posledice, jer Srbija ekonomski živi upravo od saradnje sa članicama EU i SAD, pa bi svaki veći potres na tom polju imao ogroman uticaj i na srpsku privredu i na životni standard svih građana.