IN MEMORIAM: Petar Kojić-Lala, 1930–2021, legenda Niša

Uvek među topovima i makazama

Petar Kojić-Lala, 1930–2021.

Piše: Vladan Dinić (uz in memoriam objavljujemo i tekst iz Svedoka, broj 695, od 17. novembra 2009.)

Svaki grad ima svoju legendu, a jedna od brojnih niških je Vojvođanin, Petar Kojić, berberski majstor Lala, najbolji šahista među frizerima i najbolji frizer među šahistima, koji je čitav život proveo među “topovima i makazama”. Sredinom jula 2021. godine, u dubokoj starosti, u 92. godini — preselio se u legendu i — sećanje!

Sahranjen je 22. jula na groblju na Bubnju, u prisustvu rodbine i malog broja šahista, među kojima su bili FIDE majstor Slobodan Bojković, i “ispisnici” Pera Rolj i Ljubivoje Perunović — Perunko.

Imali su njegova rodna Kikinda i voljeni mu Niš, možda, i bolje šahiste i frizere od njega, ali većeg zaljubljenika berberskog zanata i drevne igre na 64 crno-bela polja, zasigurno nisu!

Jer, ako vam se igrao šah, ili vam je kosa porasla, bar u Nišu se decenijama znalo — kod majstor Lale na — šišanje i — šah.

U obe kategorije!

I kod majstorskog kandidata — šahiste i kod majstora — brice!

Istina, ako, u “berberskoj klinici”, U Dušanovoj ulici, kod “Margera” u Nišu, kojim slučajem, u cugerici, na pet minuta, pobedite majstora Lalu, šišanje, brijanje, a što da ne i feniranje, je fraj, iliti zabadava.

Ali, uz teško ispunjiv uslov: morate majstora Lalu da pobedite!

Uostalom, imao sam prilike da me majstor Lala podšiša za tablom, ali i skrati kosu za džabe.

Tu, u “berberskom salonu Lala”, iliti “klinici” prodefilovali su i brojni velemajstori (Nišlije se ne računaju)… Splićanin Bojan Kurajica (bivši omladinski prvak sveta!) je kod majstor Lale “odslužio vojni rok”: istina, nije naučio ni da brija, ni da šiša, ali je zato Petar Kojić, majstor Lala, naučio neke varijante od bivšeg omladinskog prvaka sveta Kurajice, koje su mu kasnije poslužile da mu se šahisti-mušterije ne šišaje za džabe, već da lepo calnu i, usput, budu “tepani” u šahu. Često je navraćao, kad god je bio u Nišu, velemajstor Predrag Nikolić, nekadašnji prvak Jugoslavije, pa velemajstor Goran Čabrilo…

Šahovska porodica Kojić, u kojoj su zaista svi igrali šah, glava kuće Petar Kojić, majstorski kandidat, valjda sedam i po decenija, onda kćeri, Vesna i Snežana, nekada udarne ženske table niških klubova “Student”, “Min” i “Vulkan”, a tu je bila i pravi stub porodice Kojić, mama Verica, odličan šahista (koja je preminula, nažalost, pre dve godine), ali koja je posvećivala više pažnje da nahrani niškim đakonijama svoj “šahovski kućni klub”, a onda, ako uspe da ih natera da operu bar sudove i iznesu đubre, da malo iona poigra šah!

Evo šta je o svom putu i životu Pera Kojić rekao za svedok pre 12 godina.

- Moja profesionalna karijera muškog frizera — majstora duga je 75 godina! Koliko i bavljenje šahom, takmičarski i iz hobija, pričao mi je za “Svedok” moj dugogodišnji prijatelj, kompija i šahovski saborac iz “Železničara” i “Studenta”.

Još se rat, II svetski nije završio, a mali Petar je počeo da maše makazama, brijačem i penom. I topovima, drvenim…

- Dana, tačno se sećam, 12.oktobra 1944. godine počeo sam da se bavim frizerskim zanatom kod poznatog kikindskog frizera, majstora Save Zavišina, a uveče, neverovatno, baš tog istog dana u Domu omladine, i šahom. Početak 1945. godine je presudan za moju profesionalnu karijeru. Tada je u Kikindu, kod mog majstora, došao majstor Vasa Dražić iz Niša koji je bio njegov zet. Ja sam mu se dopao, i oni su se dogovorili da, čim završim frizerski zanat, pređem kod njega u Niš.

- U šahu sam brzo stasavao. I u omladinskoj i u seniorskoj konlkurenciji. Ali bio sam uspešan i u ekipnom takmičenju. Dva puta 1946. i 1947. godine sam bio omladinski prvak Kikinde i treći na Omladinskom prvenstvu Vojvodine 1947. godine iza Fuderera Popovića. Seniorski vicešampion Kikinde sam postao na prvenstvu 1947/48. godine. Na narednom prvenstvu 1948/49. godine, kada sam u Kikindi boravio zbog bolesti majke, postao sam šampion Kikinde bez poraza. Na turniru u Vršcu za prvenstvo Vojvodine početkom 1949. godine bio sam u gornjem delu tabele. Za ekipu Kikinde prvi put sam nastupio 1946. godine. Najbolji uspeh sam postigao na ekipnom prvenstvu Vojvodine 1950. godine, kad sam bio najuspešniji član ekipe.

A, onda je na redu došao Niš…

- Mislim, sedmog februara 1948. godine, nakon završenog frizerskog zanata, dolazim u Niš i počinjem da radim kod poznatog niškog frizera majstora Vase Dražića. Da ne bih dangubio i u šahu, majstor Vasa me je istog dana, uveče, odveo u šahovski klub “Radnički” (kasnije “Železničar”, danas “Šah klub Niš”). Šahisti niškog kluba su me odlično prihvatili i već kroz dva dana igrao sam za ekipu protiv ekipe Doma JNA. Igrao sam na prvoj tabli i dobio partiju protiv vrlo dobrog protivnika. Posle mesec dana poslali su me na polufinale omladinskog prvenstva Srbije. U Zaječaru sa omladinskim prvakom Niša Dušanom Stankovićem. Na tom turniru sam osvojio prvo mesto. Sudija na turniru je bio legendarni Nikola Karaklajić, kome se veoma dopala moja igra i ponudio mi je da pređem i igram šah u Beogradu.

Prijateljski susret: Đaja i Pera Kojić

Majstor Lali nije to bila jedina ponuda. Bio je mlad, talentovan, perspektivan, mnogi klubovi su želeli da ga imaju u svojim redovima. A svojom veštinom u frizerskom lokalu pročuo se lokalno, ali u šahu — globalno…

- Prethodno su me slavni čika Bora Tot i Vilovskoi ponudili da pređem u Novi Sad. No, moja sudbina je bila Niš i Vera! Za ekipu Niša sam igrao dugi niz godina, bio stabilan igrač i retko sam gubio partije. Najviše uspeha sam imao protiv stranih igrača na međunarodnim festivalima u Vrnjačkoj Banji i Puli. Od 40 odigranih partija na tim festivalima samo sam dve izgubio i nekoliko remizirao.

Petar Kojić, već nadaleko poznati šahista veoma je zaslužan što je Niš, sad već davne 1967. godine — tada prvi put postao prvoligaš!?

- Kao jedan od mojih najznačajnijih uspeha u ekipnom takmičenju izdvajam tromeč u Vrnjačkoj banji 1967. godine za ulazak u Prvu šahovsku ligu, kad si ti igrao omladinsku tablu, sećao se Petar Kojić. Igrali su Novosadski ŠK, ŠK “Stevo Patako” iz Bitolja i ŠK “Železničar” iz Niša, čiji sam tada bio član.

- Prvi meč, protiv Novosadskog šah kluba smo dobili iako su oni bili veliki favoriti. U drugom meču, protiv ekipe iz Bitolja, kada se rezultat lomio, pobedio sam i doneo važan poen. Tada smo prvi put ušli u Prvu saveznu ligu…

Petar Kojić, ili kako su ga širom zemlje zvali majstor Lala ima, naravno, mnogo događaja za 75 godina bavljenja šahom i frizerskim zanatom…

- Na primer 1969/70. godine, osvojio sam prvenstvo kluba, a za dva meseca i prvenstvo Niša ispred jakih niških šahista među kojima je bio i Šahović. Moram da kažem da je za ovo vreme bilo i nekih rđavih plasmana, ali veoma retko. Treba reći da sam u ekipnim takmičenjima čak 95 odsto partija odigrao crnim figurama. — Ljubav prema šahu preneo sam i na svoje ćerke Snežanu i Vesnu koje su više od deceniju igrale aktivno i bile nezamenljive na ženskim tablama za klubove “Student”, “Min” i “Vulkan”.

Nema šahiste u Jugoslaviji, koji nešto znači, a da nema uspomenu od majstor Lale…

- Kao svoj doprinos razvoju šaha u Nišu i šire, dao sam darivajući oko 120 specijalno izrađenih šahovskih tabli Šahovskom savezu Jugoslavije, Šah klubu Niš i mnogim šahistima Srbije.

Mušterije mu kupile salon!

Jedan nesvakidašnji, i za današnje vreme neverovatan događaj obelećio je moju profesionalnu karijeru, kazao nam je Pera Kojić.

- Nekoliko mojih tadašnjih mušterija 1954. godine sakupili su novac I kupili mi salon u Dušanovoj ulici. Oni su sa vlasnikom pregovarali o ceni, izvršili kupovinu, a meni su dali ključeve. Nisu traili priznanicu, kamatu, niti su odredili rok vraćanja. Nikada neću zaboraviti taj gest svojih mušterija i prijatelja, među kojima su bili i Dr Jordačević, Bedomir Budić, krojač, Žika zvani Vulkan, metalostrugar, Branko Mišić, gra|evinski preduzimać i drugi…

Na kraju i dve zanimljivosti iz mog bavljenja šahom:

- 1980. godine porodica Kojić ja, moja supruga i naš dve ćerke. igrala je tadašnji Kup Maršala Tita i stigla do trećeg kola.

- 1953. godine u salonu kod mog majstora Ročkomanovića, sakupila se cela šahovska ekipa da razradimo taktiku pred meč sa veoma jakom ekipom “Radnički” iz Kragujevca. Neko je pomenuo i neku rusku partiju i varijantu Čigorkinova, a moj majstor sve sluša i kaže: “Nemož tu da mi pravite ruske informbirovske varijante pa da me u’apse.”

*********

Večna Ti slava legendo,

Tvoj komšija i šahovski saborac, Dinja

„Svedok“ se bavi političkim, ekonomskim i društvenim dešavanjima u Srbiji i u svetu. Od maja 1996. do marta 2020. Svedok je izlazio u štampanom izdanju.

„Svedok“ se bavi političkim, ekonomskim i društvenim dešavanjima u Srbiji i u svetu. Od maja 1996. do marta 2020. Svedok je izlazio u štampanom izdanju.