Pismo akademika Časlava Ocića Vladimiru Kostiću, predsedniku SANU:

VELIKI LjUDI PRAVE VELIKE GREŠKE

Uvaženi akademik Vasilije Krestić na Godišnjoj skupštini SANU prošle — ili pretprošle — godine pozdravljajući uspehe Akademije u prethodnoj godini zaključio da „Ko radi taj i greši“, protumačivši greške kao posledice velike energičnosti Predsednika i dinamizma koji je — kao posledica njegovih brojnih energičnih inicijativa — prožeo čitavu Akademiju. Nisam učestvovao u toj raspravi, ali sam se, već u toku „diskusije“ akademiak Krestića, u sebi upitao za prirodu i specifičnu težinu „nepočinstava“ protumačenih kao (grešne) posledica hiperaktivnosti Čelnika SANU:

Da li on pravi GREŠKU,

čini GREH ili

KVÂREŽI[1]?

Šta je Greška?

A šta je Greh?

A šta je tek Kvarež?

Kako te pojmove definišu standardni rečnici i leksikoni?

Greška — ono što se učini drukčije nego što bi trebalo, ono što je protiv pravila, protiv propisa, neispravnost …

(piše u Rečniku srpskohrvatskog književnog jezika MS i MH)

Greh (peccatum) — valja da je isprava značenje bilo: što zlo, krivo čovjek učini ne baš zlom namjerom ili nehotice ili jer se u svom sudu prevari … ; ali se već od najstarijijih vremena u svijem slavenskijem jezicima shvaća u teologičkom smislu, kao ono što se učini protiva Božjega zakona.

(stoji u Daničićevom Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika)

Kvarež — (corruptio) pokvarenost, kvarnost, razvrat, potkupljivanje, podmićivanje, potkupljenje, podmićenje; kvarenje, ukvarivanje, truljenje, raspadanje; krivotvorenje…

(Vujaklija, Leksikon stranih reči i izraza)

U slučaju greške na suprotnom polu je ispravka, nasuprot grehu je pokajanje, jedino je kvarež — asimetrični fenomen. O kvareži slikovito i mudro zbori Bela Hamvaš[2]. On u Začelima kaže:

„Nije reč o grehu nego o korupciji. Greh je samo moralan; postoji kajanje i postoji očišćenje, jer se greh nalazi u zakonu, i zato postoji ispravka. Korupcija znači da je kvarež zahvatila celokupno čovekovo biće i načela ga negde veoma duboko. Ko je korumpiran, on je korumpiran fizički i psihički i egzistencijalno i u ukusu i intelektualno i socijalno i metafizički. … Ako čovek padne s humane razine, nikad ne postaje životinja nego demon. Ono specifično nešto što se naziva duh, ne gubi se, jer se ne može izgubiti, ali usled korupcije postaje demonsko, možda se otruje, možda što je nekvarljivo, počinje da se kvari, što je čisto i mirisno, … to postaje smrdljivo, što blista kao safir, to je sama prljavština, što je blago i slatko to je lepljivo i ima ukus sumpora. Ali ono što je demonsko, to je neka promena unutar toga, namerna zloba i zluradost, ne samo otrov, nego se samozadovoljno cerekati onome koga otrov muči. Ne samo smrad, nego uživanje u smradu, svesnost kvareža, i osveta, jer demon ne znači upropastiti, nego radovati se mukama upropašćenoga. Demonsko je izvan zakona. Svetovna ga sila ne može pozvati na odgovornost. Ako duh služi životu, human je i čist, ako se okrene protiv života i kvari ga, on je demonski. Ne samo da je nečovečan, nego uživa u nečovečnosti. Demon se može prepoznati po tome što njegova savest raspolaže samo jednim glasom: trijumfalnim kikotom nad patnjom. Demonski može biti samo duh… Ovaj korumpirani duh nije slabost koja se po sebi razume, nije greh koji se može oprostiti, nego korumpiranost u kojoj je tamno kvarenje života postalo pomamno, svesno i moćno. U demonskom čoveku raj se nalazi dole a pakao gore, anđeli čame u ledenoj tami i kikot đavola ispunjava nebo.“[3],[4]

Tomas Man je tvrdio da:

„Veliki Ljudi

Prave Velike Greške.“

Ispravljanjem tih Grešaka

Oni postaju još Veći Ljudi.

Iskrenim Pokajanjem

Grešnici se preobražavaju u Svece.

Duhovni Preobražaj ih oplemenjuje,

a Istina oslobađa.

A Kvarežnici završavaju u Pandemonijumu.

Najpre u Paklu sopstvene nečiste Savesti,

a onda impregnirani mirisom Sumpora.

Predsedniče,

Da li želite da postanete

Još Veći Čovek?

Onda učinite Prvi, Mravlji, Korak

na Putu za Jerusalim.

Mrav možda nikad neće stići u Jerusalim.

Ali ako učini ovaj Korak

Njegovi Potomci sigurno — hoće.

Poštovanje i svako dobro

Časlav Ocić, red. član SANU

U Beogradu, 24. maja 2021.

[1] „Квâрежи“ овде долази од „квâрежити“. Шта је значење тог глагола биће објашњено ниже под „квареж“.

[2] Иако Хамваш баш не прави јасну а потребну дистинкцију између грешке и греха (В. Оцић, Метаекономика кварежи , Београд 1997, стр. 55–56).

[3] Прочитавши недавно, после дужег времена, ове речи Беле Хамваша на тренутак сам помислио да је дух његов био присутан на скуповима Одењења друштвених наука у последње четири године, и да је водио записник уместо недовољно агилних званичних записничара.

[4] Да ли се (и за кога) фаустовска погодба завршила хепиендом? Фауст је, на крају, изгубио и душу и Маргарету… како ће изгледати фаустовски „расплет“ у САНУ? Чини ми се да то нико не зна….

„Svedok“ se bavi političkim, ekonomskim i društvenim dešavanjima u Srbiji i u svetu. Od maja 1996. do marta 2020. Svedok je izlazio u štampanom izdanju.

„Svedok“ se bavi političkim, ekonomskim i društvenim dešavanjima u Srbiji i u svetu. Od maja 1996. do marta 2020. Svedok je izlazio u štampanom izdanju.