Podvlačenje crte: Posledice i efekti novčane pomoći vlade stanovništvu Srbije

Zadužili građane pa im dali po 100 evra

dr Dejan Jovović, naučni savetnik i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije

Davanje preko 610 miliona evra (zbog kojih se Srbija zadužila u svetu) ne može da utiče na značajnije ubrzanje domaće privrede, pa će biti skupo plaćena u budućnosti, a suštinski nikome neće popraviti život

U okviru ekonomskog programa srpske vlade za suzbijanje posledica globalne krize izazvane pandemijom korona virusa, posebnu pažnju javnosti izazvala je mera za povećanje agregatne tražnje, potrošnje i privredne aktivnost u zemlji, za koju je bilo predviđeno oko 60 milijardi dinara, a odnosi se na uplatu jednokratne državne pomoći stanovništvu od 100 evra u dinarskoj protivrednosti.

Iznos od 100 evra deo je ekonomskog paketa pomoći države građanima i privredi, u ukupnom iznosu od 5,1 milijardu evra.

Kako je zvanično saopšteno, “pravo na jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 100 evra imaju svi punoletni državljani Republike Srbije koji na dan 24. aprila 2020. godine, kada je stupila na snagu Uredba o formiranju privremenog registra i načinu uplate jednokratne novčane pomoći svim punoletnim državljanima Republike Srbije u cilju smanjivanja negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, imaju aktivno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, sa važećom ličnom kartom” (po srednjem kursu NBS na taj dan, pomoć iznosi 11.759,40 dinara).

Kada su u pitanju srpski građani koji žive u inostranstvu i oni su se mogli prijaviti za 100 evra, ali ako ispunjavaju dva „apsolutna“ uslova — moraju da imaju važeću ličnu kartu i prebivalište u Srbiji.

# Prema poslednjim podacima Ministarstva finansija od 6. juna ove godine, za pomoć se prijavilo 4,32 miliona državljana Srbije, a pomoć je automatski dobilo još 1,82 miliona penzionera i korisnika socijalnih novčanih davanja, što je ukupno 6,14 miliona građana. Pravo na pomoć nije iskoristilo nešto više od 440 hiljada građana

Ko jeste a ko nije uzeo 100 evra pomoći?

Po najnovijem jedinstvenom biračkom spisku, koji je objavila Republička izborna komisija 5. juna ove godine, pravo glasa na izborima ima 6,58 miliona građana — državljana Srbije,dok je raniji spisak brojao 6,7 miliona. Međutim, ministarstvo finansija navelo je pre početka akcije aproksimativnu cifru od oko 5,5 miliona (verovatno očekujući da će toliko građana dobiti novac), pa je postojala nesrazmera između podataka o broju punoletnih građana koji imaju pravo glasa i pravo na 100 evra od države.

Iz resornog ministarstva državne uprave i lokalne samouprave saopštili su tada da razlika između broja građana koji mogu dobiti 100 evra i broja birača u biračkim spiskovima je nastala zbog toga što svi nemaju prebivalište u Srbiji.

Prema poslednjim podacima Ministarstva finansija od 6. juna ove godine, prijavilo se 4,32 miliona državljana Srbije, a pomoć je automatski dobilo još 1,82 miliona penzionera i korisnika socijalnih novčanih davanja, što je ukupno 6,14 miliona građana, odnosno preko 610 miliona evra novčane pomoći, što je preko 10 odsto ukupne vrednosti vladinog paketa ekonomskih mera. To je povećanje od oko 100 miliona evra u odnosu na prvobitno predviđen iznos pomoći stanovništvu.

Razlika u cifarskim iznosima govori da je na 100 evra pravo imalo, ali da ga nije iskoristilo, nešto više od 440 hiljada građana. Zbog njihove odluke da ne uzmu novac, u budžetu je ostalo oko 44 miliona evra.

Ocena je da je među neprijavljenim građanima za državnu pomoć najviše onih koji žive u inostranstvu. Naime, za ovu pomoć vlade nije bilo zainteresovano ili nije moglo da se kvalifikuje i određen broj ljudi, a među njima se procenjuje da je najviše upravo onih koji su dugo u inostranstvu i nemaju važeće lične karte, iako im je prebivalište u Srbiji.

Vlada promenila odluku na primedbe „nekih tajkuna“?

Prvobitno je bilo obećano da će se svakom punoletnom građaninu, bez obzira na njihov materijalni status, automatski uplatiti po 100 evra pomoći, da bi onda vlada izmenila odluku, odnosno isplate su se prvo izvršile svim penzionerima (1,7 miliona) i primaocima novčane socijalne pomoći (od 15. i 21. maja), dok su ostali građani morali da se prijave ako su želeli ovaj novac ( za koje je isplata počela sukcesivno 25. maja), pošto su se neki već izjasnili protiv. Cela akcija ministarstva finansija oko isplate novčane pomoći završila se velikom brzinom, već 8. juna 2020.godine, a prijavljivanje se sprovodilo od 15. maja do 5. juna (online ili pozivanjem call centra).

Logičnije bi bilo da su se prijavili oni koji ne žele pomoć (uključujući i penzionere), kojih je znatno manje, a da svi ostali dobiju novac po automatizmu, a ne nepotrebno odrađivati lične podatke miliona građana.

Izgleda neprimereno što je vlast promenila odluku, a to je objasnila time da su “neki tajkuni imali primedbe”, pa se vlada odlučila za drugačiji model isplate, što pokazuje da je cela “operacija 100 evra” pogrešno postavljena i neprimerena.

Isplata od 100 evra ako se već davala, morala je da bude bez ikakvog uslovljavanja i sa jednakim kriterijumima za sve, kako bi se izbegla moguća zloupotreba iz ugla podataka o ličnosti.

Sa vrha vlasti stizale su kontradiktorne izjave, koje su zbunjivale neke građane u vezi toga da li da uzmu ovaj novac ili ne, pogotovo jer se neki odrekli iz “patriotskih razloga”, mada su se građani pozivali da se prijave u što većem broju, što se i dogodilo (koji će ovu pomoć, kako kažu neki kritičari, “bolje potrošiti od same vlasti”). Bilo i onih koji su uzeli novac i onda ga, u svoje ime, dali u humanitarne svrhe.

Da li je ovo davanje para bilo opravdano?

Teško može da se opravda ovakav neracionalni postupak vlade o davanju 100 evra, u trenutku kada će državne finansije Srbije posle donošenje antikriznih mera i budžetskog rebalansa biti u minusu od oko sedam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP-a), umesto prvobitno planiranih 0,5 odsto BDP-a, jer ova mera ne može da utiče na značajnije ubrzanje domaće privrede, pa će biti skupo plaćena u budućnosti, a suštinski nikome neće popraviti život.

Nema ekonomskog opravdanja za ovu meru, država nema raspoloživih sredstava da finansira ovu skupu isplatu građanima, jer ovo trošenje nema pokriće u budžetu, pa mora da se dodatno zadužuje, a poreski obveznici da vraćaju dug sa kamatom.

Interesantno je da država tvrdila da ima novac u budžetu i da sa tim nema nikakvih problema. Međutim, samu sebe je demantovala, jer se nedavno na međunarodnom finansijskom tržištu zadužila za 2,5 milijarde evra, sa kamatom od 3,3 odsto, sa dospećem 2027. godine, kako bi popunila rupe u budžetu. Odmah su sledile brojne kritike na račun ovog zaduženja, jer su neke zemlje u regionu dobile bolje uslove kredite, kao i da bi povoljnije bilo da se Srbija zadužila kod međunarodnih finansijskih institucija, na primer kod MMF-a, ali bi to zahtevalo određenu uslovljenost koju bi tražio ovaj najpoznatiji svetski kreditor.

Šta su o pomoći rekli domaći ekonomisti?

Fiskalni savet Srbije sa pravom ocenio je još pre donošenja ove mere u aprilu ove godine, da je ova isplata građanima “višestruko loša” i da je “najveća i nepovratna greška” u rebalansu budžeta, odnosno da je “ekonomski neefikasna”, da je “socijalno nefokusirana” i “fiskalno neodgovorna”!

U analizi Saveta konstatuje se da je iznos jednokratna pomoć svim punoletnim građanima, koja će koštati budžet oko 600 miliona evra, dovoljan da se za “preko 200 hiljada ljudi koji izgube posao godinu dana isplaćuje naknada za nezaposlenost, ili da se pokriju godišnje isplate za najmanje 500 hiljada ljudi koji primaju neku vrstu socijalne pomoći”.

I sam MMF ne zagovara ovakvu finansijsku pomoć stanovništvu u doba globalne ekonomske krize.

Koncept stimulisanja potrošnje podelom po 100 evra, pojedini domaći ekonomisti ocenili su kao ”ekonomski promašen, nepotreban i skup teret“, sa nadom da je ”jednokratni akcident koji neće obeležavati dalji karakter fiskalne politike“.

Ako se već sprovodila ovakva mera, onda je trebalo napraviti selekciju, pa pomoć preusmeriti u znatno većem iznosu onima kojima je najpotrebnija, znači prema objektivno materijalno ugroženim građanima. Ova mera trebalo je da se odnosi samo na socijalno ugrožene, odnosno da se tačno proceni ko su prave ekonomske žrtve krize. Zato je ona nepravedna, nije socijalno targetirana, jer su istu svotu novca dobili i bogati i siromašni građani.

# Interesantno je da država tvrdila da ima novac u budžetu i da sa tim nema nikakvih problema. Međutim, samu sebe je demantovala, jer se nedavno na međunarodnom finansijskom tržištu zadužila za 2,5 milijarde evra, sa kamatom od 3,3 odsto, sa dospećem 2027. godine

Šta kaže vlast u svoju odbranu?

Vlast se brani time da to nije socijalna mera i da postoje drugi instrumenti socijalne zaštite.

Vlast smatra da će ova pomoć građanima doneti povećanje domaće tražnje i potrošnje, a to će da pokrene proizvodnju, jer će se “novac vratiti u privredu Srbije”, pa sa ovom merom “država pokazuje koliko je jaka i snažna”!?

“Naši najstariji sugrađani su imali težak period iza sebe kad je reč o virusu korona, i ovo je naš način da kažemo hvala”- rekao je ministar finansija. Međutim, otete penzije za vreme perioda konsolidacije srpske privrede od 2014. do 2018. godine, kada su penzioneri pojedinačno (nepovratno) izgubili po nekoliko hiljada evra, više niko i ne pominje.

Vojni penzioneri su tražili vraćanje oduzetih penzija, umesto direktne dotacije od po 100 evra.

Ispaćena državna pomoći od po 100 evra, kako se procenjuje, skoro je jednaka iznosu smanjenih (oduzetih) penzija, pa je vlast trebala te pare da vrati penzionerima, a ne da ih teatralno deli svakom punoletnom građaninu i tako kupuje glasove za predstojeće parlamentarne i lokalne izbore.

Potkupljivanje naroda pred izbore

Davanjem fiksnog iznosa od 100 evra svim punoletnim građanima Srbije pokrivena je znatno šira grupa ljudi, nego da je vraćen oduzet iznos zasluženih penzija samo manjoj grupi penzionera. Vladajuća stranka procenila je da je bolje potkupiti veliki deo biračkog tela davanjem ove jednokratne pomoći, nego vratiti ono što po zakonu pripada najstarijoj populaciji stanovništva.

Treba imati u vidu da bi se očekivani efekat ove pomoći mogao da izgubi, pošto bi neki građani mogli da taj dodatni novac uštede, umesto da ga ulože u potrošnju i na taj način podstaknu ekonomiju. Ako odluče da sačuvaju novac, kao meru predostrožnosti, to bi moglo da dovede do prevelike likvidnosti, ali nedovoljne domaće potrošnje. Ali, ipak, to je malo verovatno i treba očekivati da će velika većina građana tih 100 evra odmah potrošiti, što znači da će verovatno najmanje 400–500 miliona evra u dinarskoj protivrednosti biti u prometu, mada to neće biti dovoljno da se osetnije podigne domaća ekonomija.

Bolje bi bilo da su umesto 100 evra građanima dati vaučeri za kupovinu samo domaće robe, što bi povećalo tražnju i podstaklo proizvodnju u zemlji.

Linearna pomoć, odnosno “poklon” svakom punoletnom građaninu Srbije je čist politički marketing, populistička i predizborna mera, jer predstavlja pridobijanje simpatija biračkog tela u izbornoj godini (koji su u krajnje zdravstveno nebezbednim uslovima održavaju 21. juna), mada je izgovor za podelu novca bila kriza nastala pandemijom virusa korona, zbog čega je vlast rekla da će ovaj novac pomoći da se podstakne tražnja i oporavak srpske privrede.

I druge zemlje su dale novčanu pomoć, ali…

Pored Srbije, slične mere o davanju novca stanovništvu u cilju povećanja potrošnje i privredne aktivnosti doneli su, do sada, još samo SAD (1.200 dolara), Japan (930 dolara), Singapur (420 dolara), Hong Kong (1.200 dolara) i Makao (375 dolara). Ipak, uporedna analiza pokazuje da se ovaj sistem dodele pomoći znatno razlikuje u svakoj od njih.

Sve su one ekonomski daleko razvijenije od Srbije, dok ni jedna evropska zemlja, sem Slovenije, još uvek nije donela ovakvu meru novčane pomoći stanovništvu, mada neke razmatraju ovu mogućnost.

U Sloveniji je sprovedena kombinovana mera pomoći, gde je svaki punoletni građanin dobio vaučer u vrednosti od 200 evra za korišćenje usluga slovenačkih turističkih agencija, penzioneri sa mesečnim primanjima ispod 700 evra dobili su jednokratnu uplatu u rasponu od 130 do 300 evra, a studenti po 150 evra.

Iako su SAD i Singapur usvojile mere jednokratne novčane pomoći za svoje državljane, sistem raspodele ovog novca nije istovetno uređen kao u Srbiji. U SAD novčanu pomoć nisu dobili građani koji godišnje zarađuju više od 99.000 dolara, dok su u Singapuru oni sa najmanjim primanjima dobili najveći novčani iznos. Takođe, u ove dve zemlje novčanu nadoknadu dobila su i deca, što nije slučaj u Srbiji. U Hong Kongu i Japanu ova mera uređena je na sličan način kao u Srbiji, pa tako svi punoletni građani dobili jednokratnu novčanu pomoć u istoj vrednosti, ali je ona 11 puta veća u Hong Kongu, odnosno 8,5 puta veća u Japanu nego u Srbiji. U Makau svi stanovnici pored novčane pomoći, dobili su i dodatni medicinski kupon.

Jedino je u Srbiji jedan manji deo stanovnika primio novčanu pomoć po automatizmu, a drugi samo ako su se prijavili.