Pogled na nedavno održani Svetski ekonomski forum u Davosu:

Šta su ekonomisti rekli — kakav svet nas čeka i kako ćemo opstati u njemu?

dr Dejan Jovović, naučni savetnik i redovni član NDES-a

Svetski ekonomski forum (SEF) u Davosu, 53. godišnji sastanak, održan je od 16. do 20. januara, gde se okupio rekordan broj biznismena, predstavnika najvećih svetskih kompanija, lidera država i poznate ličnosti, a učestvovali su i predstavnici Srbije.

Centralna ovogodišnja tema bila je “Saradnja u fragmentiranom svetu“ i u okviru toga pet podtema, uključujući energetsku i prehrambenu krizu, inflaciju, tehnologiju za inovacije, društvenu ranjivost i geopolitičke rizike.

Globalne promene koje su se desile poslednjih godina pomeraju težište sa najvažnije ideje Davosa — “globalizacije” ka jačanju nacionalnih projekata, bezbednim lancima snabdevanja za ključne proizvode i zaštiti nacionalnih interesa. Sada je postao preovlađujući trend protekcionizam, koji se vraća u centar politike mnogih vlada, koje se trude se da ulažu novac u svoje domaće industrije, dok pokušavaju da smanje spoljnu zavisnost u strateškim industrijama. U tom smislu će i Davos, kao vrhunac globalizacije, morati da se nosi sa novim svetskim trendom — subvencija, kontrolom izvoza i ekonomskom samodovoljnosti.

I

Forum u poznatom švajcarskom zimovalištu Davos poslednji put je održan u tradicionalnom terminu, u januaru 2020. godine, pošto je 2021. bio organizovan virtuelno, a 2022. je održavanje bilo pomereno za maj zbog korona virusa.

Davos je i ove godine okupio poslovnu i političku elitu. Učestvovali su šefovi 52 države, 56 ministara finansija,19 guvernera centralnih banaka, 30 ministara trgovine i 35 ministara spoljnih poslova, kao i predstavnici Ujedinjenih nacija, MMF-a i Svetske trgovinske organizacije i drugih međunarodnih tela.

Na prvom zimskom zasedanju od početka pandemije, samo šest meseci posleprošlogodišnjeg letnjeg zasedanja, učestvovali su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, glavni američki pregovarač za klimatska pitanja Džon Keri, predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard, direktorka MMMF-a, bivši potpredsednik SAD Al Gor i novi predsednici Južne Koreje, Kolumbije i Filipina.

Na SEF-u nisu bilio predsednik SAD Džozef Bajden , predsednik Kine Si Đinping, premijer Velike Britanije Riši Sunak, premijer Indije Narendrа Modi i predsednik Francuske Emanuel Makron , kao ni predsednik Rusije Vladimir Putin, zbog rata koji njegova zemlja vodi protiv Ukrajine.

Od strane G7 samo je Nemačka poslala predsednika vlade Olafa Šolca, a sve ostale države članice niže činovnike.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski prisustvovao je skupu na daljinu, dok su se drugi ukrajinski zvaničnici pojavljivali na raznima panelima SEF-a.

Medju učesnicima bilo je i tzv. Kosovo — predstavljeno fusnotom. Uz ime premijera privremenih prištinskih institucija Kurtija nalazila se zvezdica.

II

Dve trećine glavnih ekonomista u privatnom i javnom sektoru koje je anketirao SEF na početku skupa, očekuje globalnu recesiju 2023. godine. Nekih 18 odsto smatra da je svetska recesija „izuzetno verovatna” — više nego dvostruko više nego u prethodnom istraživanju sprovedenom u septembru 2022. Samo jedna trećina ispitanika u istraživanju smatra da je to malo verovatno ove godine.

Trenutna visoka inflacija, nizak rast, visok dug i visoka fragmentacija okruženja smanjuju podsticaje za investicije potrebne za povratak na rast i podizanje životnog standarda za najugroženije na svetu — rekla je izvršna direktorka SEF-a Sadia Zahidi u izjavi, koja prati rezultate istraživanja.

Anketa ove organizacije zasnovana je na 22 odgovora grupe viših ekonomista iz međunarodnih agencija, uključujući MMF, investicione banke, multinacionalne kompanije i grupe za reosiguranje. Istraživanje je usledilo nakon što je Svetska banka smanjila svoje prognoze rasta za 2023. na nivoe blizu recesije za mnoge zemlje, jer se pojačava uticaj povećanja kamatnih stopa centralne banke, nastavlja se ruski rat u Ukrajini, a glavni svetski ekonomski pokretači nestaju. Definicije onoga što predstavlja recesiju razlikuju se širom sveta, ali generalno uključuju izglede za smanjenje ekonomije, verovatno sa visokom inflacijom u scenariju „stagflacije“.

Sastanak u Davosu održao se tokom najtežih ekonomskih previranja poslednjih godina. Direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva upozoraila je da bi trećinu svih ekonomija ove godine mogla pogoditi recesija.

Rat u Ukrajini i sankcije Zapada Rusiji doveli su do neviđene nestašice energije. Iako se čini da je inflacija dostigla vrhunac na razvijenim tržištima, kao što su SAD i evrozona, ona je i dalje nadprosečno visoka. To primorava centralne banke da agresivno podižu kamatne stope. Zauzvrat, visoke kamatne stope dovode do većih troškova refinansiranja u fazi stagnacije privrede i povećavaju rizik od globalne dužničke krize. To važi i za afrički kontinent. Prema Svetskoj banci, trenutna ekonomska kriza može dovesti do daljeg povećanja siromaštva u podsaharskoj Africi. U ovom regionu već živi 60 odsto najsiromašnijih na svetu. U najnovijoj godišnjoj proceni rizika koju je uradio SEF, rastući globalni troškovi života izazvani pandemijom i ruskom invazijom na Ukrajinu navedeni su kao najveći neposredni rizik. Uska grla snabdevanju u energentima i hranom verovatno će potrajati još dve godine.

Predsednik Davos foruma Borhe Brende je izjavio da se sastanak u Davosu odvija u pozadini najkomplikovanije geopolitičke i globalne ekonomske situacije u poslednjih nekoliko decenija, gde su ulozi zaista veliki za globalnu ekonomiju, koja mora pokušti da izbegne globalnu recesiju, usporavanje rasta, visoku inflaciju i povećanje dugova.

III

Osnivač SEF-a u Davosu, Klaus Švab, izjavio je da se svet nalazi u periodu “reglobalizacije”, da postaje međuzavisniji, ali da će, sa druge strane, biti mnogo više odnosa na osnovu poverenja. Švab je pojasnio da će do toga doći jer svet nije u stanju da kreira potrebne norme, kao ni neophodna pravila, koja može da deli. On je ocenio da globalni sistem ide u višegodišnji period transformacije, kao i da je kriza u kojoj se svet nalazi, manje kriza u uobičajenom smislu, a više transformacija “našeg globalnog sistema”.

Ako se uzme ekonomska strana problema, Švab kaže da ćemo proći kroz veoma težak period transformacije od tri, četiri, do pet godina.

Sa druge strane, smatra on, optimista je u pogledu energetske transformacije u smislu obezbeđivanja pristupu jeftinijoj energiji i struji. Međutim, ističe da to kratkoročno znači ulaganja. Ako uzmete rat, to znači troškove. Ako uzmete izmeštanje lanaca snabdevanja, to znači troškove…, jer više ne kupujete od najefikasnijeg i najjeftinijeg izvora. Kupujete od najpouzdanijeg izvora. Dakle, ako uzmete sve te faktore zajedno, on smatra da je to verovatno jedan do tri odsto globalnog BDP-a.

Prema njegovim rečima, svet mora da se pozabavi nastalom transformacijom, ne kriznim mentalitetom, kako bi se našla jednostavna rešenja za veoma složene probleme. Na pitanje da li vidi da se svet sve više deli na regionalizovanije blokove koji sarađuju u nekim oblastima i takmiče se u drugim oblastima, Švab kaže da politička dimenzija te transformacije znači da se ide u svet sa više sila.

Postoje dve supersile, ali i supersila u nastajanju, kao što je Indijа. Imamo blokove poput Evrope, koja je, po Švabu postala jača uprkos Bregzitu u poslednje tri godine. Ne treba potcenjivati druge azijske zemlje. Zatim imamo “odmetničke države kao što su Severna Koreja i Iran”. Onda imamo što je on nazvao “brza riba”, odnosno male zemlje koje se brzo kreću i koje su neka vrsta uzora drugim zemljama, poput Singapura, i donekle, Izraela, smatra Švab.

On je naveo da postojeće institucije neće biti dovoljne u današnjem svetu, kao i da je jedan element koji nedostaje jeste da se u diskusiju integrišu druge važne zainteresovane strane, kao što su biznis, mediji i slično. — U Davosu ćete videti prezentaciju onoga što zovemo selo globalne saradnje. Stvorili smo zajednicu podrške od preko 70 kompanija i međunarodnih organizacija poput MMF-a ili SТО, da stvorimo neku vrstu Davosa u metaverzumu, u virtuelnom svetu, da imamo mogućnost da nastavimo dijalog, ali da ga proširimo da integriše više zainteresovanih strana — rekao je Švab.

Dodao je da je potrebna neformalna platforma od poverenja na kojoj može mnogo više da se govori na otvorene načine i da se zaista bavite pitanjima, “ne na politički način, već sa voljom da se nađe rešenje”. Švab naglašava i da su brojne nesuglasice koje postoje u svetu rezultat nedostatka dijaloga, ali i uticaja korona virusa, jer su mnogi međunarodni dijalozi bili u zastoju, a video konferencije nisu idealno sredstvo za stvaranje prostora poverenja.

Švab je naglasio da ono što je moglo da se vidi u poslednje dve godine jeste mnogo veći egoizam na ličnom nivou, koji se “prelio” i na nacionalni nivo. Na pitanje kada i kako se rat Rusije i Ukrajine završava, ili kuda bi mogao da ide, Švab kaže da vidi pozitivne znake na horizontu, ali da će i kada stane, nastupiti veoma težak proces da se zastoj neprijateljstava pretvori u dugoročno održivo rešenje, zbog velike greške napravljene sa procesom iz Minska.

IV

Svet odavno nije bio u ovako teškom stanju, primetio je Antonio Guteres, generalni sekretar UN, za govornicom SEF-a u Davosu.

Stvari klize ka lomu između Kine i Amerike, dok gnev i frustracije globalnog Juga prema globalnom Severu samo rastu. Kratkoročni svetski rizici gomilaju se kao “automobili u lančanom sudaru”, a kraj rata u Ukrajini nije skoro na vidiku. Istovremeno, svet ni izbliza nije spreman za udar sledeće pandemije, dok svesno flertuje sa klimatskom katastrofom. Sve u svemu, žurimo u “uragan kategorije pet”, tim rečima je Guteres sumirao današnje stanje sveta, ocenjujući da su obnavljanje poverenja i dijaloga imperativ za opstanak čovečanstva.

Neizvestan tok daljih odnosa između dve najveće svetske ekonomije nosi, prema Guteresu, rizik od najvećeg loma: podele na dva antagonistička trgovinska bloka, delovanja dve dominantne valute i konfliktnih strategija razvoja veštačke inteligencije. Ideju o svetskom poretku koji bi u budućnosti uređivala G 2 (Kina i Amerika), treba ostaviti po strani, smatra generalni sekretar UN. Postoji nespremnost i nesposobnost za udruživanje radi rešavanja izazova pred kojima smo svi, rekao je Guteres, koji je istovremeno ubeđen da je vreme hladnog rata bilo lakše od današnjeg. Tada je, prema njegovim rečima, svet bio podeljen na dva bloka sа jasnim pravilima međusobnog delovanja i mehanizmima da spreče „otimanje kontroli”.

Danas je reč o sučeljavanju dva kulturna, politička i ideološka sistema, sa dva veoma različita istorijska sećanja, bez jasnih pravila ponašanja i “ručnih kočnica za slučaj opasnosti”. Površno bi bilo verovati da se Amerika i Kina danas spore samo oko razvoja vrhunskih tehnologija i da je reč o tek 10 odsto obima trgovinske razmene. Reč je, u stvari, o domenu razvoja na kojem će se zasnivati budućnost modernih ekonomija. Istovremeno, postoje geopolitičke iritacije — pitanje Tajvana, na primer ” koje nisu razrešene”, sumorno je konstatovao Guteres.

Sukobljenost Kine i Amerike poslednja je stvar koja je svetu danas potrebna. Vašington i Peking morali bi da nađu prostora za ozbiljne diskusije o klimatskim promenama, trgovini i razvoju tehnologija, apelovao je Guteres.

I dok format daljih razgovora Amerike i Kine o globalnim i međusobnim temama tek treba da dobija sve nove oblike, Guteres je uveren da skoro neće biti šanse za „ozbiljne i temeljne” mirovne pregovore povodom sukoba u Ukrajini, iako je sasvim izvesno, kako smatra, da je “agresija Rusije izvedena protivno međunarodnom pravu i odredbama povelje UN”.

Sukob se tamo, u stvari, vodi zbog veoma ozbiljnog neslaganja o prošlosti: o tome šta je svojevremeno bila ruska imperija, kako se određuje nacionalnost, a kada je tako utemeljen, spor se veoma teško rešava. Bilo kako bilo, tom ratu, kao i svemu drugom, doći će kraj, samo što on u ovom slučaju mora biti zasnovan na međunarodnom pravu i poštovanju teritorijalnog integriteta Ukrajine, istakao je generalni sekretar UN, koji je priznao da u ovom trenutku svetska organizacija nije u poziciji ni da pokrene ozbiljne mirovne pregovore, niti da u njima posreduje.

Smatra da međunarodna zajednica zanemaruje opasan trend fragmentacije sveta. Pitanje je da li političari razvijenog sveta uviđaju koliko frustracija i gnev danas bujaju na globalnom jugu. Neslavna podela vakcina tokom pandemije i asimetrija u alokaciji fondova za postkorona privredni oporavak, žrtvena uloga zemalja u razvoju u slučaju klimatskih promena i moralno bankrotirani globalni bankarski sistem… u temelju su gneva koji se širi među siromašnim državama sveta, upozorio je Guteres.

Pitao je kako objasniti da su, dok su najbogatiji od najbogatijih u vreme korone enormno uvećali svoj imetak, dugovi najsiromašnijih država samo u 2022. porasli za čak 35 odsto.

Guteres je izdvojio klimatske promene kao ”egzistencijalni izazov“ i ocenio da je “gotovo propao“ globalni napor da se zagrevanje Zemlje ograniči na 1,5 stepeni iznad predindustrijskih nivoa.

V

Godina pred nama će biti “bolja za globalnu ekonomiju nego što se očekivalo, ali postoje mnogi rizici, medju koje spadaju trgovinski rat SAD i EU i eskalacija rata u Ukrajini”, zaključci su završnog panela SEF-a u Davosu.

Kineska ekonomija će prema prognozama MMF-a u 2023. porasti za 4,4 odsto, izjavila je generalna direktorka Georgijeva. Prema njoj, ponovno otvaranje Kine nosi u sebi i rizik povećane globalne potražnje za energentima i nove inflatorne pritiske.

Ovogodišnji Davos obeležila je i debata o neslaganjima SAD i EU zbog subvencija za energetsku tranziciju.

“Ključno pitanje nije Kina na prvom mestu, SAD na prvom mestu, Evropa na prvom mestu. Ključno pitanje za sve nas je kilima na prvom mestu,” izjavio je francuski ministar finansija Bruno Le Mer. On će zajedno sa Nemačkom probati da ubedi SAD da unese izmene u svoj plan subvencija za energetsku tranziciju, koji prema EU nije kompatibilan sa sličnim globalnim inicijativama.

EU prebacuje Beloj kući protekcionizam i boji se da su evropske firme zakinute, pošto novac Vašingtona može da se povuče samo za proizvode koji se prave na teritoriji Severne Amerike.

Moguća eskalacija rata u Ukrajini je, takodje, prepoznata kao jedna od glavnih pretnji za stabilnost globalne ekonomije.

Predsednica Evropske centralne banke ECB Kristin Lagard je konstatovala da je 2022. godina bila “veoma čudna” i pozvala vlade da fiskalnom politikom spreče pregrevanje ekonomije. ECB će nastaviti sa čvrstom fiskalnom politikom koliko god dugo to bude potrebno, zaključila je Lagard.

VI

Forum u Davosu ove godine održan je u u atmosferi koja je bila bitno drugačija od ranije uobičajene globalističke samouverenosti i trijumfalizma, sa vizijom progresivnog međusobnog povezivanja globalne ekonomije i širenjem demokratije u svetu.

Ovogodišnji SEF u Davosu najmanje se bavio ekonomskom krizom i traženjem rešenja za njeno suzbijanje. Uglavnom se debatovalo o Ukrajini, Rusiji, o sankcijama, o raznim situacijama na tu temu. U nedostatku tih napora, svetska ekonomska i politička elita kolektivnog Zapada “odlučila je da se rat u Ukrajini nastavi sa ciljem da se Rusija porazi do kraja”. Znači, Davos se saglasio da je rat rešenje, da se po svaku cenu vojno porazi Rusija. Uostalom, Vašington veoma dobro iz lične prakse zna da su ratovi unosna privredna grana, koji dovode do jačanja vojno-industrijskog kompleksa.

Veoma je upečatljiva ovogodišnja militarizacija skupa u Davosu, koji je posvetio vreme Ukrajini kao nikada ranije, a posebno obim i priroda njegovog fokusiranja na Ukrajinu. Veliki broj učesnika je naglasio opasnost od ovog rata za globalni sistem pravila i institucija, i time prihvatili i zahtevali još veću podršku Ukrajini. Pored Ukrajine i Rusije, najveću cenu ovog rata, može se reći, platiće zemlje EU.

***

SEF je 1971. godine osnovao Klaus Švab, švajcarsko-nemački ekonomista i profesor, u pokušaju da podstakne globalnu saradnju o političkim, društvenim i ekonomskim pitanjima.

Zapravo autor same ideje o formiranju SEF-a je bio Henri Kisindžer u vreme kada je bio profesor na Harvard univerzitetu, pri kojem je forum i trebalo da radi. Ali da bi se izbeglo da je to američka institucija, odlučeno da forum bude u “neutralnoj” Švajcarskoj u Davosu, a kao osnivač je predstavljen Klaus Švab, bivši Kisindžerov student.

Cilj ove međunarodne organizacije, čije je sedište u blizini Ženeve, bio je da okupi javni i privatni sektor kako bi se pronašla rešenja za globalne probleme, što predstavlja jedan od temeljnih principa foruma: “Posvećeni u poboljšanju stanja u svetu”. Prvi sastanak SEF-a pre pet decenija održan je u Davosu i od tada je bio centar njegovog godišnjeg okupljanja, a ime odmarališta čak je postalo uobičajena skraćenica za događaj.

Forum u Davosu je “hodočašće bogatih i moćnih”, jer ko na njemu nije učestvovao ne može se smatrati važnim igračem na globalizovanoj planeti.

Davos forum je jedna debatna platforma, koja se svake godine bavi određenim temema za koje organizatori foruma smatraju da su bitne teme. Na ovogodišnjem forumu učestvovalo je 2.700 učesnika i 126 država. U okviru SEF-a održano je 219 sesija različitih profila, na kojima su učesnici dobili priliku da debatuju o širokom spektru tema, i to počev od izazova tekuće energetske krize, sudbini globalizacije, suočavanju biznisa sa pretećim delovanjem geopolitičkih faktora, odbrambenim dilemama Evrope već drugu godinu „u ratu”, uz pitanje “Šta dalje u Ukrajini?”.

Pored glavnog dela Davos foruma, postoji i onaj bočni deo koji organizuju određene medijske kuće. Održavaju se i zatvorene sednice, kojima se ne može prisustvovati čak ni kao posmatrač, ukoliko se nije dobila pozivnicu. Koja god da je sesija u pitanju to je dobar način da se dođe do kontakta sa nekim od najjačih država ili firmi sveta i da započnu razgovore o investicijama ili nekim poslovnih projektima.

SEF je neprofitna grupa sa misijom da unapredi svet, koja organizuje godišnja okupljanja u vidu konferencije, a jedino kompanije moraju da plaćaju učešće na forumu. Propusnice su obeležene bojama i nemaju svi jednak pristup svim sastancima. Velike kompanije su u obavezi da u petočlanoj delegaciji imaju i jednu ženu, a prosečna starost učesnika je veća od 50 godina. Često se može čuti da SEF ima svoj jezik, zbog toga što mnogi učesnici koriste “korporativni žargon” komunikacije mnogima nerazumljiv. Takođe, jedan od simbola SEF-a je plava kapa sa ćubom koju nose učesnici.

Da li se ovim forumom u Davosu nešto postiže, veliko je pitanje. Čini se da se u poslednje vreme, uprkos tome što se tamo govori o konstantnom unapređivanju kvaliteta života, zaustavljanju klimatskih promena, održavanju mira, dešava se sve suprotno. Od pogoršavanja svetske klime, nepostojanja godišnjih doba, velikih vrućina i otopljavanja glečera, neregulisanja ekoloških principa, gladi u svetu, epidemije, pa čak i do rata koji je zadesio Evropu, a sa njim i razgovori o recesiji, ekonomskoj krizi itd.

Čini se, dakle, da se na čuvenom ekonomskom forumu, reklo bi se, ne događa ništa. Osim, verovatno, dobrog druženja i uspešnih poslovnih dilova. U roku od nedelju dana, Davos poseti gotovo čitava globalna elita koja tu ima prilike da na jednom mestu sklopi i dogovori brojne poslove. Ali gde je tu benefit za svet, i koju korist ostatak sveta ima od razgovora i odluka u Davosu koje dogovaraju političke i ekonomske elite ? Moglo bi se reći da se taj benefit izgubio, i da se Davos sveo na debatni klub, bez novih produktivnih ideja.

Poslovna elita će, kako kažu pojedini poznati svetski ekonomisti, “usputno, na marginama zvaničnog programa u Davosu pomenuti monopolistički položaj svojih kompanija, kako ucenjuju državne uprave da bi izbegli plaćanje poreza, kako zabranjuju organizovanje radnika u svojim firmama, kako koriste državnu pomoć za prevoz radnika… takođe razmeniće iskustva kako da odlože isplatu nadnica na nekoliko meseci i u međuvremenu najpovoljnije investiraju taj novac ili prebace ta sredstva na of — šor račune “.

Tokom protekle dve godine, jedan odsto najbogatijih steklo je skoro duplo više novog bogatstva od ostatka sveta, prema izveštaju ’Oksfama’ objavljeno je uoči Davosa.

Nikada ništa posebno nije ni moglo očekivati od foruma Davosu, niti se tamo nešto ozbiljno moglo napraviti. Uglavnom, sve se svodilo na neka saopštenja, kao i stavove nekih ljudi, a ne na neke ključne odluke koje bi doneli najmoćniji lideri sveta.

Jedan od temeljnih principa SEF-a bio je da bude nepristrasan, nezavisan i lišen posebnih interesa. Ali, sa druge strane, brojni su oni koji kritikuju ovaj elitni događaj. S obzirom na suprotstavljanje konkurentskih agendi i preklapanje političke i korporativne sfere, SEF je često na liniji vatre kritičara, koji tvrde da je to “zloćudna sila u svetu”. Često se pominje kontradiktornost koja se ogleda u zvanju milijardera, elite i političara da pričaju o rešenju globalnih problema, kada su najčešće upravo oni ti koji ih i izazivaju.

Jedna od glavnih kritika koje se svake godine upućuju organizatorima događaja je, na primer, licemerje da je klimatska kriza na dnevnom redu sastanka, dok je jedan od 10 učesnika 2022. putovao privatnim avionom da bi tamo stigao. Takođe, ove godine na Davosu pre početka SEF-a nije bilo snega, a to je ocenjeno kao najbolji pokazatelj čime treba da se bave lideri na Forumu.

Današnji svet nije više unipolaran, kao što je bio do juče, on se svakim danom postepeno menja, a Zapad nema više tu neprikosnovenu ulogu koju je imao. Amerika je još uvek vodeća sveska sila broj jedan, najjača u svakom smislu, dok je Evropa njihov talac, koja nema samostalnu politiku. Kina se ubrzano razvija i raste i u skoroj budućnosti postaće vodeća globalna velesila. Trebaće neko vreme i da se u tom smislu svetski poredak prekomponuje, a SAD učiniće sve, kao što i danas čine, da Kina ne poraste u vodeću svetsku ekonomsku silu.

Svet je najbolje funkcionisao u vreme Hladnog rata, kada su bile dve supersile i svako se plašio one druge. Postojala je ravnoteža snaga, čega sada nema, i zato je to potencijalno vrlo opasno stanje.

Može se zaključiti da se danas postepeno rađa jedan novi multipolarni svet, umesto dosadašnjeg unipolarnog sa Amerikom kao vodećom silom, dok Zapad ne vidi izlaz iz dosadašnjeg destruktivnog modela neoliberalnog razvoja društva, čiji je jedan od glavnih promotera bio SEF.