Briselski odjek izbora u Mađarskoj
Šta za Srbiju znači četvrta pobeda Viktora Orbana
Briselski uzbunjivači na oprezu
Fokus Brisela na Beograd će sada biti mnogo veći, a tome je doprinela i pobeda Orbana u Mađarskoj. Istoga dana kada su izglasali pobedu desno-konzervativnog Fidesa, građani Mađarske porazili su premijera na referendumu za smanjenje prava LGBTQ populacije
Mađarski premijer Viktor Orban (58) i njegova stranka Fides odneli su četvrtu uzastopnu (dvotrećinsku) pobedu na parlamentarnim izborima u toj zemlji 3. aprila 2022. Birači su na izborima podržali Orbanov koncept konzervativne, „neliberalne“ države i odbacili zabrinutost zbog bliskih veza Budimpešte s Moskvom.
Istog dana kada i u Mađarskoj — i u Srbiji su održani izbori a na njima je, očekivano, pobedu odneo SNS Aleksandra Vučića, dok je on potvdio svoj drugi predsednički mandat. Danima uoči izbora, kao i po saopštavanju rezultata, zapadna javnost i štampa su u analizama uglavnom podvlačili paralele između Orbana i Vučića, ukazujući na njihove sličnosti u autoritarnom načinu vladanja, medijskom kontrolom i tesnim vezama sa Moskvom. Neke od tih ocena, poput optužbi na račun veza sa Rusijom, čini se da su više proizvod stereotipa i predrasuda koji — naročito kada je o Srbiji i Srbima reč — dominiraju u zapadnoj javnosti i tamošnjim medijima.
Pobeda dva lidera koje zapad optužuje da su bliski Vladimiru Putinu nije iznenadilo Brisel ali će svakako imati posledice.
Od početka ruske vojne operacije u Ukrajini, Evorpska unija i NATO su postali mnogo bliži u svom neprijateljskom — gotovo ratobornom — stavu prema Moskvi. Mađarska se, i pored bliskih veza Orbana i Putina, priključila EU sankcijama i osudila potez Moskve, ali je odbila i odbija da dozvoli da se preko njene teritorije vrši doprema oružja za vlast u Kijevu.
Evropska unija i NATO su najavili velike promene u svom pristupu prema Rusiji ali i u, kako vide, odbrani svog „zadnjeg dvorišta“. Primer toga je i nedavna izjava prvog čoveka EU diplomatije, Žozefa Borelja, koji je rekao da „Zapadni Balkan nije naše zadnje dvorište već naš unutrašnji prostor“, što sugeriše znatno asertivniji pristup Zapada ovom delu evropskog kontinenta.
Prvo, verovatno je da će Brisel pokušati da izgradi neku vrstu dogovora sa Orbanom, uvažavajući činjenicu da ima veliku podršku u mađarskoj javnosti, ali će mu svakako biti stavljeno do znanja da postoje „crvene linije“ a one se pre svega tiču odnosa sa Moskvom i širenja onoga što EU vidi kao populizam.
U tom smislu — kako bi se Orbanu na unutrašnjem planu dalo vazduha — verovano će Brisel pritisnuti Orbana da se distancira od Aleksandra Vučića i njegove politike, te da ublaži svoje veze s Moskvom.
Sa druge strane, dešavanja u Ukrajini i nova geopolitička slika sveta već su pokazale da će EU rapidno da promeni svoj pristup kada je reč o tome šta toleriše a šta ne, te da će posledica toga biti veći pritisak i na Orbana i na Vučića kako bi prestali da budu „remetilački faktori“.
Shodno tome, Orbanova pobeda — kao i Vučićeva — verovatno će samo amplifikovati poteze uzbunjivača u Briselu (a kada je o Srbiji reč, takvih, kao i uvek do sada, ima na prečec) i pritisnuti EU da bude znatno direktnija u tome šta i kako želi u ovom svom „unutrašnjem prostoru“, kako je Borelj nazvao Zapadni Balkan.
Da li će u tome biti veći štap ili šargarepa, ostaje da se vidi.
Kako je Orban pobedio?
Činilo se da će ruska invazija na Ukrajinu u poslednjim predizbornim nedeljama poremetiti Orbanovu kampanju (u kojoj je stalno ponavljao da će ako levica pobedi „gurnuti“ Mađarsku u rat?!), nateravši ga na „dupli“ manevar u objašnjavanju deceniju duge poslovne saradnje sa Rusijom. Ipak, ovaj premijer (jedan od evropskih čelnika s najdužim stažom) — uspešno je uverio biračko telo svoje stranke Fides (osnovane kao partija Mladih demokrata, a danas Ultra desničarski orijentisane) — da bi opozicioni savez Peter Marki — Zaja (koji je glasačima čvrsto obećao popravak svih narušenih veza Mađarske sa Evropskom unijom) — vrlo brzo uvukao državu u rat?
Priznajući poraz, Marki-Zaj (49) je rekao da je pobeda Fidesa posledica njegove ogromne propagandne promocije, posebno medijske dominacije, da je opozicija (čiji je slogan u ovogodišnjoj kampanji glasio „Orban ili Evropa“) kod svih dosadašnjih kampanja u Mađarskoj uvek bila na „nejednakom terenu“, da je vrlo problematičan i izborni sistem koji je upravo Orban napravio i koji njegovoj vladavini donosi dugovečnost.
„Statistika govori sve o odnosu novčanih veličina. Orbanova vlada u martu je potrošila tri milijarde forinti na izborne promotivne aktivnosti njegovog Fidesa i Foruma za građanska prava (COF) koju su oni osnovali za svoju propagandu. Opozicija je u pomenutu svrhu jedino mogla da potroši koliko joj je bilo namenjeno — 390 miliona forinti. Dakle, deset puta manje novca. Shodno tome, potencijalni birači širom Mađarske mogli su da vide 12.000 provladinih postera i bilborda, odnosno 1.564 takve poruke mađarske proevropske opozicije?“ — izneo je argumente iz kampanje zajednički kandidat opozicije za premijera Mađarske na izborima, Peter Marki-Zaj.
Vrlo razočarana bila je i Katalin Čeh, poslanica u Evropskom parlamentu (EP) iz pokreta Momentum (koji je bio u savezu šest opozicionih stranaka koji se na izborima 3. aprila suprotstavio 12 godina dugoj vladavini Orbanovog Fidesa) — „Rezultat koji je upravo postignut u Mađarskoj jedino se može ostvariti u državi u kojoj jedna jedina osoba potpuno vlada medijmima, gde nema nikakve rasprave. Još upornije ćemo nastaviti borbu protiv autokrate Viktora Orbana, uz želju svih želja — da naša domovina Mađarska jednoga dana konačno bude srećna i slobodna evropska zemlja“. — istakla je Čehova. Ona je podvukla da je Orban „svoju dosadašnju jednostranačku vladavinu Mađarskom ustrojio potpunom reorganizacijom ustava, dvotrećinskim preuzimanjem kontrole nad sredstvima javnog informisanja i popunjavanjem svih ključnih vladinih mesta lojalnim političarima“.
Orban: Odbrana slobode i suvereniteta Mađarske
S druge strane, Viktor Orban je svoju četvrtu uzastopnu izbornu pobedu proglasio „odbranom slobode i suvereniteta Mađarske“. Osvojio je 53,1 posto glasova (i u parlamentu će imati 135 poslanika), a šestostranački opozicioni savez 35 posto i biće zastupljen sa 56 poslanika. Stranka krajnje desnice Naša domovina takođe je ušla u parlament sa osvojenih sedam mandata.
„Ova pobeda će se pamtiti do kraja života, zato što smo morali da se borimo sa nadmoćnom silom a to su levica kod kuće, međunarodnom levicom svuda okolo, briselskim birokratama, imperijom Džordža Soroša i njegovim novcem, na kraju i sa jednim predsednikom susedne zemlje (Zelenskim). Poručujemo Evropi da ovo nije prošlost, već da će sve ovo biti naša zajednička budućnost“ — izjavio nakon pobede Viktor Orban, istučući da je „ona toliko velika da se vidi i sa meseca, a definitivno i iz Brisela“.
Glasovi izvan Mađarske pomogli Orbanu
Fides (i njegov manji koalicioni partner iz redova demohrišćana, KDNP) na pobedi mogu da zahvale i Mađarima izvan granica, jer dok je 2018. godine njih 378.449 bilo registrovano za parlamentarne izbore u matičnoj državi, ove godine registrovano ih je znatno više — 456.129. Najviše pisama sa glasovima pristiglo je iz tri konzulata — Mirejkureja Čuku, Kluž i Subotica.
Organizacija za evropsku bezbenost i saradnju (OESS) poslala je punu misiju za praćenje parlamentarnih izbora u Mađarskoj (što je drugi takav slučaj u jednoj državi članici Evopske unije.). Izbore je pratilo više od 200 međunarodnih kontrolora i nekoliko hiljada volontera.
Neuspeli referendum
Istoga dana kada su izglasali pobedu Orbanovih snaga, građani Mađarske su se na referendumu izjašnjavali i o stavovima prema LBGTQ pitanjima (što su protivnici okarakterisali da ima za cilj omalovažavanje seksualne manjine). Orban je za referendum predočio pet pitanja kojima je pitao javnost da li podržava „promociju“ sadržaja vezanih za seksualnu orijentaciju kod dece. Uoči glasanja javnost je pozvao da zaokrži „ne“ (u julu 2021. Mađarska je odbila zahtev Evropske komisije da odustane od ove inicijative). No, inicijativa na referendumu 3. aprila nije uspela da dostigne „prag“ od 50 odsto kako bi postala pravno obavezujuća. Imala je 44 odsto glasača jer je 20 odsto birača namerno „pokvarilo“ svoje glasačke listiće, što je bio deo inicijative opozicije za sabotiranje referenduma Viktora Orbana — koji je ocenjen kao homofobičan.
