Руминације председника САНУ академика Владимира С.Костића
ВЕЛИК ТУРБАН, А ПОД ЊИМ ХОЏЕ НЕМА
Пише: V.D. McMelon
Председнику САНУ академику Владимиру Св. Костићу академик Часлав Оцић упутио је Отворено писмо под насловом „Да ли паликућа може да буде медијатор у дијалогу о ватрогаству?”
(Академик Оцић је изворно сугерисао наслов „Председник САНУ: уместо књигом на књигу — претње чисткама,“ али се накнадно, имајући у виду тадашњи предизборни контекст, у сагласности с акдемиком Оцићем редакција Сведока, одлучила се за наслов „Да ли паликућа може да буде медијатор у дијалогу о ватрогаству?”).
То Отворено писмо објављено је у Сведоку 25. маја 2020. године као Оцићев одговор на „оштро реаговање“ Извршног одбора Председништва САНУ од 10. марта 2020. (такође објављено у Сведоку од 13. марта 2020. под насловом „Увредљиве измишљотине академика Часлава Оцића“).
Председништво САНУ на својој III (електронској) седници одржаној 11. јуна 2020. године одговорило је (тачније: „одговорило је“) на отворено писмо академика Оцића од 25. маја 2020, као и на тематски близак допис академика Данила Басте од 27. маја 2020.
Тај Одговор дат је под тачком VI (Питања, предлози и информације) која је унета накнадно као допунска тачка 3. (електронске) седнице и која гласи: Дискусија поводом даписа академика Данила Басте од 27.5.2020. године, отвореног писма академика Часлава Оцића упућеног Председнику САНУ, које је објављено у листу Сведок 25.5.2020. године, као и и-мејл од 29.5.2020. године.
И поред тога што је предметно Оцићево писмо (осим што је упућено органима САНУ) објављено у Сведоку, наш лист није добио Одговор Председништва САНУ, иако је тај Одговор формулисан на крају као једнодушан СТАВ (Председништва Академије) који би требало да буде јасан како широј јавности (urbi et orbi), тако и члановима САНУ.
Љубазношћу академикâ Басте и Оцића редакција Сведока је стекла увид у тај Одговор.
Објављујемо Одговор Председништва САНУ од 11. јуна 2020. („дискусију“, „закључке“, „став“, „енциклику“/?/) у интегралном виду:
Документ 1:
ОДГОВОР ПРЕДСЕДНИШТВА САНУ ОД 11. ЈУНА 2020.
„Председништво САНУ упознало се са дописом академика Данила Басте од 27.5.2020. године, отвореним писмом академика Часлава Оцића упућеног Председнику САНУ које је објављено у листу Сведок 25.5.2020. године, као и и-мејлом академика Ч. Оцића од 29.5.2020. године и након опсежне дискусије донело следеће закључке:
Пре готово месец дана, академик Часлав Оцић упутио је председнику САНУ академику Владимиру С. Костићу отворено писмо под насловом „Да ли паликућа може да буде медијатор у дијалогу о ватрогаству?“ у коме наводи да он Вл. Св. Костић, нап. Ч.О.покушава да се наметне као посредник у политичким сукобима у Србији и тиме увуче САНУ у воде политике.
Ово писмо, поред наведених, садржи велики број ни на чему заснованих тврдњи и измишљотина, од којих овде треба споменути само најбестидније, оне које ништа конкретно не значе, а представљају јасне изливе мржње:
- „Општој и дубокој кризи у коју, услед негативне политизације (политичарења), комерцијализације (‘трговине утицајем’, донаторство, јачање ‘менаџерске’ функције), близикаштва (носебно непотизма), клубашења, сорошизације, естрадизације и дилетантизације (научни скупови у САНУ су све више /и/ ‘стручни’, сваштарска пролиферација председничких ‘локуција’) — све дубље тоне САНУ…“:
- „Посебно/ј/ похлеп/и/ и покушај/у/ лечења разних каријеристичких комплекса (као што су манија величине, манија гоњења, параноја због новог мандата Владавине, и тсл.”:
- „Шиканирањ/у/ Оцића и терор/у/ председника САНУ над њим као главним (наравно измишљеним) пепријатељем“:
- „Председнику САНУ /који/ (кукавички се заклањајући иза традиционалног једногласја Извршног Одбора и Председништва, што је иначе његов омиљен начин пребацивањ/а/ одговорности на неки колективни орган одлучивања, службеницима забрањује да примају Оцићеве дописе. Допушта му само да дописе упућује пучистичком секретару ОДН (Чавошком)’“;
- Лику и делу (главног генератора, режисера и сценаристе очигледно Владимира С. Костића), такорекућ демијурга, рецентног суноврата САНУ.”
Хотентотском моралу који „у интерпретацији и пракси Председника САНУ…изгледа овако ‘Ја имам право да теби укинем слободу окупљања и мишљења, а ти немаш право да то урадиш мени’. Или, како је то лепо објаснио Пиноче: ‘За пријатеље — све. За непријатеље — закон”’:
- Председнику Костићу који „не само да не трпи оне који не мисле као он него их прогања, шиканира, онемогућава им рад и на разне начине их терорише. Поготово ако још има разлога за освету када тај терор не даје резултате, односно кад трпи неуспех”.
Друга, пак, „открића“ Часлава Оцића наоко садрже форму конкретног, али представљају, у ствари, потпуне измишљотине и денунцијације које нису безазлене. Тако, Оцић наводи да „на седницама ИО учествују страни држављани — који нису чланови САНУ — чије жеље ИО САНУ претвара у одлуке, а одмах потом те одлуке и реализује”.
На сличан начин Оцић помиње набујалу трговину утицајем, „која се посебно манифестује приликом избора за нове чланове“ и кршење изборне процедуре (у намештању избора у САНУ“). Како, међутим, не наводи ниједан такав случај, очигледно очекује да му се верује на реч.
Часлав Оцић потом говори о претњи чисткама „или бар у овој фази финансијском кажњавању — одузимања академијског додатка Оцићу и Басти због нерада! Како је академијска награда утврђена Законом, њу нико никоме не може да одузме чак и када би то хтео. Сувишно је наглашавати да је ова тема једино споменута у провокативним дописима двојице академика.
Још невероватније звуче речи о …наговештају још црњих дана за аутономију мишљења и слободу стваралаштва у САНУ“: Часлав Оцић вели „како председник САНУ с правницима разматра могућност промена Статута САНУ које би њему дале тоталну власт, пре свега да избацује из чланства САНУ њему непоћудне чланове, да ексклузивно одлучује о пријему нових чланова и тсл.“
Свакој иоле трезвеној особи јасно је шта је истина, а који су мотиви напада Оцића и његових спонзора на САНУ више је него очигледно.
По Чаславу Оцићу, …главпи разлог (и тајна) забрани и других облика затирања рада и резултата рада поменутих двају одбора (којима деценију и по руководи Оцић) лежи у теми КОСОВСКОМЕТОХИЈСКО ПИТАЊЕ“. Овом приликом Часлав Оцић је намерно прећутао да је на иницијативу Владимира С. Костића образован Академијски одбор за српско питање, чијим састанцима Оцић, иначе, редовно присуствује, а да ће први научни скуп овог Одбора 3. јула 2020. године, под насловом „Сецесија са становишта унутрашњег и међународног права и њене политичке последице“, бити највећма посвећен Косову и Метохији. Посебну недоумицу изазива тврдња Часлава Оцића да Владимир С. Костић, „иако у 67. години живота и с готово пола века бављења науком иза себе, још није успео да објави научну монографију чији је једини аутор“. То је такође бестидна лаж коју је лако утврдити једним погледом на библиографију Владимира С. Костића. Претпоставка је, ваљда, да то људи неће посебно проверавати. А реч је о једном од наших најпродуктивнијих и најцитиранијих научника.
Иза свега се, као лајтмотив, појављује захтев о успостављању некадашњег стања у Одељењу друштвених наука, иако је оно двотрећинском већином још пре три године заменило секретара, што је Председништво потврдило (са једним уздржаним гласом), а Скупштина коначно прихватила са три уздржана гласа). Свако даље инсистирање на
успостављању „правих“ правних токова у Академији представља пуко замајавање и скретање пажње са покушаја, који су најзад морали бити осујећени, да се у Оцићевој режији организује на непрописан начин рад одбора којима је председавао, као и његова самовласна издавачка делатност и покушај нерегуларног организовања научног скупа. Испада да дугогодишњег члана Академије треба убеђивати да се Статут примењује, а не преобликује по сопственом нахођењу и при томе, ризиковати да се добије етикета о некаквом гушењу слободе (идеја?) у САНУ.
Наведени галиматијас неистина, замена теза, полуистина, невероватних тврдњи које не могу имати никакву везу са стварношћу тражио би од чланова Председништва, приликом неке детаљне анализе његових појединачннх аспеката, да зађу у различите судско-правне, медицинске, статутарне и многе друге сфере, што разоткривањем детаља не би битно изменило слику целине. Председништво се, пре свега, мора бавити целином и општим значењем појаве са којом је суочено. У том смислу, деловање двојице колега-академика уклапа се у све оне нападе на Академију и негативна мишљења о њој што је обично резултат неразумевања места и улоге САНУ као институције од националиог значаја. Али се овде не може говорити о таквом неразумевању код оних који су прилично дуго чланови те институције.
Зато Председништво, одбацујући са индигнацијом оваква иступања, поготову због њиховог синхронизованог исказивања у јавности и у самој Академији, сматра да је САНУ овде суочена са делом оркестриране кампање негирања њеног рада и активности, која је нарочито видљива током последњих неколико година. Овај став требало би да буде јасан како широј јавности, тако и члановима САНУ.
Записник сачинио управник послова САНУ
Београд, јуна 2020. године
***
Академик Оцић сматра да овом „Одговору“ треба додати неколико докумената — дописе, његове и академика Басте одговарајућим органима САНУ и одговоре председника САНУ и управника послова проф. др Бојана Бугарчића — као и кратке коментаре који би омогућили читаоцу да у континуитету прати расправу и схвати њен пуни друштвени значај:
Документ 2:
ДОПИС АКАДЕМИКА БАСТЕ И ОЦИЋА ПРЕДСЕДНИКУ САНУ, АКАДЕМИКУ КОСТИ ЧАВОШКОМ И УПРАВНИКУ ПОСЛОВА САНУ ОД 1. АПРИЛА 2020.
САНУ
Председник САНУ академик Владимир С. Костић
Aкадемик Коста Чавошки
Управник послова проф. др Бојан Бугарчић
Цењена господо,
из кругова, који су се представили као пријатељски, сазнали смо да се, после неуспелих радњи (које се одлажу за „боља времена“) у вези с покушајем промене Статута и Закона о САНУ којим би се омогућило искључивање „непоћудних“ чланова САНУ, разматрају идеје или план о коначном дисциплиновању тобоже „нерадних“ академика (а „рад“ се у „нашем“ случају дефинише као долажење на скупове пучистичког дела Одељења друштвених наука којим руководи узурпатор академик Коста Чавошки).
Реч је, наравно, о академицима Данилу Басти и Чаславу Оцићу. Како смо обавештени, план има за циљ доношење одлуке о одузимању академског додатка двојици академика наводно због нерада, а по потреби и другима, непослушнима или недовољно одушевљенима идејом о председниковању академика Владимира С. Костића „без ограничења мандата“, или који, не дај Боже, оспоравају Костићеве противуставне изјаве о повлачењу с Косова и Метохије, не партиципирају с вољом у једногласју на седницама Извршног одбора Председништва и Председништва и сл. Додуше, од 2015. године, колико смо могли да приметимо, ниједна одлука на седницама Извршног одбора није донета без потпуне једногласности.
Тај успех се постиже и на Председништву тек од краја јуна 2017, када је из тог тела избачен члан који је повремено нешто запиткивао или изражавао умерену скепсу у погледу неких предлога Председника, а повремено отварао и нека питање на тзв. табу-теме.
Од 22. јуна 2017, међутим, и на седницама Председништва владају једнодушје, ничим помућена хармонија и слога. Нема ко да их „омета у раду“ (што би често на седницама Председништва знао да помене академик Зоран Поповић, потпредседник САНУ).
Идеју о кажњавању двојице академика одузимањем академског додатка (као увод у њихово потпуно брисање из чланства САНУ) наводно је дао Председник САНУ, а правно би требало да је до степена савршенства доведу правници академик Коста Чавошки и управник послова др Бојан Бугарчић.
Молили бисмо академика Владимира С. Костића (председника САНУ), академика Косту Чавошког и управника послова проф. др Бојана Бугарчића да потврде или демантују ове наводе. Уколико у року од три дана (до 4. априла у 12 часова) не порекну горње наводе о плановима одузимања академског додатка, сматраћемо их истинитим. Јер, познато је да је „ћутање знак одобравања“! Стога бисмо изостанак јасног одговора морали да тумачимо као потврду истинитости навода о горе поменутим противзаконитим радњама, чији су актери челни човек Академије, један академик САНУ и њен управник послова.
У том случају, бићемо принуђени да о томе обавестимо надлежне органе и јавност — домаћу и страну — пре свега Европску федерацију академија (ALLEA-у), као и друге сродне асоцијације чији је члан САНУ, којима је већ извесно време неакадемско понашање руководства САНУ предмет озбиљне пажње.
У Београду, 1. априла 2020.
Академик Данило Баста, с.р.
Академик Часлав Оцић, с.р.
Документ 3:
ЦИРКУЛАРНО ПИСМО (ОКРУЖНИЦА) ИО П САНУ, ОДНОСНО ПРЕДСЕДНИКА САНУ
АКАДЕМИКА ВЛ. СВ. КОСТИЋА ЧЛАНОВИМА САНУ ОД 1. АПРИЛА 2020.
Свим члановима САНУ
Београд, 1. април 2020.
Поштована колегинице,
Поштовани колега,
уз ово обраћање достављамо Вам и писмо које је упућено ограниченом броју прималаца, назначених у заглављу. Извршни одбор је, упркос тренутка у коме се сви налазимо, разматрао ово писмо и сматра га наставком кампање малтретирања, неистина и лажи које се, сада више и не сумњамо, по опробаном рецепту свесно и планирано шире. На условљавање потписника овог писма нећемо реаговати, свесни да ће, како је уобичајено, оно веома брзо осванути на страницама неког таблоида. Стало нам је, међутим, до мишљења чланова САНУ, па вам се зато и обраћамо. У немогућности да се бавимо свим несхватљивим детаљима, изнећемо само неколико чињеница:
1. Идеја о ускраћивању академијске награде је потпуно оригинални допринос аутора наведеног писма. Таква идеја никад и ником није пала на памет, тако да се ради о потпуној измишљотини или лажи ”пријатељских кругова”, ако они уопште постоје.
2. Извршни одбор нема могућности да прима, а поготову не да било кога избацује из САНУ. И добро је да је тако! Вешто се подмеће околност која се појавила након захтева и тужбе суду коју је против САНУ упутио члан ван радног састава господин Ненад Костић, који је захтевао да ”иступи” из САНУ (видети записнике ИО). Поставило се питање шта радити са личним захтевима за напуштање САНУ (нпр. Претходно изјашњавање једног броја чланова ХАЗУ), али су и одељења која су овај проблем разматрала и Статутарна недавно — по инерцији, или на нечију „замолбу“ — поновио на последњој седници Академијског одбора за српско питање на коме је Председник САНУ свим средствима покушао да онемогући рад Оцића у овом Одбору (нап. Ч. О.).комисија одбацили чак и могућност дискусије о наведеном проблему.
3. Довођење у везу ”доживотног” председника САНУ, академика Владимира Костића, са конфабулацијама наведеним у писму (и поред најбоље воље немамо адекватнији израз), олако блаћење и оптуживање угледних колега за чињења са којима немају никакве везе, сматрамо изразом неконтролисане мржње или деловања чије мотивације нећемо коментарисати.
Уз колегијалне поздраве,
Извршни одбор САНУ
Академик Владимир С. Костић
председник САНУ
Документ 4:
ПИСМО ДР БОЈАНА БУГАРЧИЋА АКАДЕМИЦИМА БАСТИ И ОЦИЋУ ОД 2. АПРИЛА 2020. (НИЈЕ ДОСТАВЉЕНО СВИМ ЧЛАНОВИМА САНУ)
АКАДЕМИК ЧАСЛАВ ОЦИЋ
АКАДЕМИК ДАНИЛО БАСТА
Поштовани академици,
Примио сам Ваш допис од 1. априла 2020. године и једино што могу да одговорим је следеће:
Са пуном одговорношћу тврдим да таква идеја, ни инцијатива никада није изнета нити поменута, а камоли да је осмишљен некакав тобожњи план о „одузимању академијских награда“, не само због тога што тако нешто није могуће, већ због тога што сам уверен да то никоме никада није ни падало на памет.
Молим Вас да тим неименованим „круговима који се представљају као пријатељски” пренесете да је академијска награда категорија уређена Законом о САНУ, у којем се у ставу 1 члана 15 наводи: “Редовним и дописним члановима Академије припада академијска награда као вид друштвеног признања, која се исплаћује месечно…“. Сличну одредбу садржи и Статут Српске академије наука и уметности, који у свом члану 35 практично преузима формулацију из Закона о САНУ. Ни Закон, ни Статут САНУ не квалификују примање академијске награде било каквим условима, нити предвиђају могућност да неком члану САНУ због неактивности (или било ког другог разлога) буде ускраћена академијска награда.
О измени Статуга у том делу, а камоли о иницијативама за измене Закона у том правцу, никада није расправљано ни на једном органу, нити радном телу САНУ, па ни на Комисији за Статут САНУ која је задужена да припрема предлоге евентуалних измена Статута за Скупштину САНУ.
У Београду, 2. априла 2020.
С поштовањем, др Бојан Бугарчић
Документ 5:
ПИСМО АКАДЕМИКА БАСТЕ ИЗВРШНОМ ОДБОРУ ПРЕДСЕДНИШТВА, ПРЕДСЕДНИШТВУ САНУ, ПРЕДСЕДНИКУ САНУ, УПРАВНИКУ ПОСЛОВА И PR СЛУЖБИ
ИЗВРШНОМ ОДБОРУ ПРЕДСЕДНИШТВА САНУ
Такође:
ЧЛАНОВИМА ПРЕДСЕДНИШТВА САНУ
ПРЕДСЕДНИКУ САНУ
УПРАВНИКУ ПОСЛОВА
PR СЛУЖБИ (с молбом да се овај мој допис, по истој процедури као и допис Председника САНУ од 1. априла 2020, упути свим члановима САНУ)
Уважене колеге,
Када смо академик Часлав Оцић и ја 1. априла 2020. године упутили допис председнику САНУ, академику Владимиру С. Костићу, академику Кости Чавошком и управнику послова, проф. др Бојану Бугарчићу, истог дана се свим члановима САНУ у име Извршног одбора, помињући да је ИО „разматрао“ наш допис (који му, иначе, није био ни упућен), али не помињући када је и како то учињено (телефоном, на електронској седници или некако друкчије), обратио Председник САНУ, јер му је „стало…до мишљења чланова САНУ“. (Дан или два касније, проф. др Бојан Бугарчић нам је љубазно одговорио, на шта смо му одмах узвратити писмом захвалности.) Мени је, пак, стало до тога да чланови САНУ буду додатно обавештени, па очекујем да ће им ово моје писмо на исти начин такође бити прослеђено , тј. да нећу морати да то саâм учиним.
До колеге Оцића и мене дошло је неформално обавештење о припремању правне могућности (правног пута, правног основа) да се нама двојици ускрати академијски додатак због нерада у такозваном Одељењу друштвених наука, чији смо легални секретари некада били. Сматрали смо да се у таквом обавештењу може налазити зрнце истине, јер је квазисекретар тог Одељења, академик Чавошки, недавно потписао записник са његове недавне седнице у којем је констатовао како (цитирам по сећању) „академици Оцић и Баста нису Одељењу поднели извештаје о свом раду током 2019. године“. Ако је тај записник упућен ИО-у и ако се с њим ИО, као што обично чини, упознао и примио га к знању, онда се и ИО сагласио с том констатацијом која би се једва могла назвати полуистинитом. Као што сам и раније чинио откако је 2017. у ОДН-у извршен чудовишан пуч, који фишкалски није могао осмислити нико други доли академик Чавошки, тако сам и овога пута свој „Индивидуални извештај о раду током 2019. године“ 15. 12. 2019. мејлом упутио (сада, нажалост, покојном) академику Марку Анђелковићу, генералном секретару САНУ, који га је љубазно примио и даље проследио ОДН-у. То је свесно прећутано у наведеној констатацији из записника који је потписао академик Чавошки не би ли се Данило Н. Баста индиректно приказао и жигосао као нерадник, а нерадник се, наравно и логично, може и треба некако да санкционише, све са циљем принудног утеривања у тзв. ОДН. Уважене колеге, ту се налази (и сада би требало да вам је у пуном смислу јасна) мотивација која се наводи у тачки 3. Председниковог (референдумски заинтересованог) обраћања свим члановима САНУ, а која се на истом месту повезује с „конфабулацијама“, „олаким блаћењем и оптуживањем угледних колега“ и „изразом неконтролисане мржње“ (читава колекција увредљивих израза у само пет редака те тачке!).
Није конфабулација, него је чињеница, да ИО скоро три године мирно посматра и толерише нелегално и нестатутарно стање изазвано 2017. године пучистичким чином четворице чланова ОДН-а. Није конфабулација, него је чињеница, да ИО с узвишеном равнодушношћу настоји да се држи „изнад метежа“, уверен да је све „демократски“ решено прихватањем свих исхода и одлука пучистичког деловања — најпре од ИО-а, затим Председништва, и на крају Скупштине (и то јавним гласањем, акламацијом, што потпуно спутава слободу изјашњавања).
Није конфабулација, него је чињеница, да је на тај начин усвојено да је Данило Н. Баста, чије је људско и академско достојанство свим тим „демократским“ одлукама безочно погажено, избрисан из чланства у ОДН-у, будући да га пучисти намерно нису ни позвали на своју завереничку „седницу“. Није конфабулација, него је чињеница, да су на тој „седници“, за коју се ни данас не зна где је и како је одржана, сопственим гласовима (јер друкчије није могло) до данас, 24. августа 2020, ово писмо није прослеђено члановима САНУ. Осим тога, академик Баста није добио одговор ни на једно своје питање. Председник и чланови Председништва су се фокусирали на „коначни“ обрачун с Оцићем (нап. Ч.О.). изабрани нови „секретар“ и његов „заменик“. Занемарујући ту непријатну чињеницу, о чијим је моралним и правним аспектима било речи и у својевременој полемици вођеној у новинама, ИО је сматрао и сматра пресудном околност да су пучисти одлучивали „двотрећински“. Очигледно перући руке од нечистог и нечасног пуча у ОДН-у, последњи пут је ИО то учинио у тексту „Увредљиве измишљотине академика Часлава Оцића“, осванулом 13. фебруара 2020. на страницама, иначе „мрског“, таблоида који се зове „Сведок“. Тада је ИО саопштио следеће:
„Академик Часлав Оцић је разрешен дужности секретара Одељења друштвених наука САНУ двотрећинском већином самих чланова Одељења и нико из Извршног одбора и Председништва САНУ, а понајмање председник САНУ, није иницирао ту одлуку, нити учествовао у њеном доношењу.“
Такво прање руку је симптоматично, чак је и добродошло, али је — недовољно. Јер, проблем и даље постоји. Не само да није решен него није ни учињен било какав покушај да се реши. ИО је и даље будистички миран пред чињеницом да су двојица редовних чланова, ма шта о њима мислио, самовољно и насилно уклоњени из ОДН-а, ионако малобројног, маргинализованог и на самој ивици опстанка. Да ли је и коме је у интересу да се на тај начин додатно поткопава статус друштвених наука у САНУ? Да ли о томе ИО има право да ћути? И посебно, да ли о то сме да се оглушује и да се о томе не оглашава потпредседник САНУ задужен за друштвене науке?
Крајњи је час за буђење из зимског сна који предуго траје. Крајње је време за васкрсавање добре воље и за покушај налажења решења на њеној основи. У тој ствари не сме више бити одлагања. Одговорност за нечињење повећава се сваким даном. Излазак из дубоке кризе могућан је једино повратком праву и његовом доследном поштовању. Изволите примити изразе мога колегијалног уважавања.
Данило Н. Баста
27. 5. 2020.
***
КОМЕНТАРИ
Документ 1:
„ОДГОВОР“ ПРЕДСЕДНИШТВА САНУ ОД 11. ЈУНА 2020.
„Контрааргументи“ у Закључцима/Ставу Председништва од 11. јуна 2020. (типа:
а) „…велики број ни на чему заснованих /Оцићевих/ тврдњи и измишљотина, од којих овде треба споменути само најбестидније, оне које ништа конкретно не значе, а представљају јасне изливе мржње…“;
б) „…’открића’ Часлава Оцића наоко садрже форму конкретног, али представљају, у ствари, потпуне измишљотине и денунцијације које нису безазлене.“
в) „Да није жалосно, било би смешно.“
г) /Оцић/ „не наводи ниједан такав случај, очигледно очекује да му се верује на реч.“
д) „То је такође бестидна лаж.“
ђ) „Још невероватније звуче /Оцићеве/ речи о…“
е) „Сувишно је наглашавати да је ова тема (чистке!, нап. Ч. О.) једино споменута у провокативним дописима двојице академика.“
ж) „Свако даље инсистирање на успостављању ‘правих’ правних токова у Академији представља пуко замајавање и скретање пажње са покушаја, који су најзад морали бити осујећени…“
з) „…наведени галиматијас неистина, замена теза, полуистина, невероватних тврдњи које не могу имати никакву везу са стварношћу…“;
и) „Зато Председништво, одбацујући са индигнацијом оваква иступања,
ј) „Свакој иоле трезвеној особи јасно је шта је истина“ /!/) на најаутентичнији начин говоре о (не)разумевању елементарног значења ДИЈАЛОГА, а, пре свега, спремности Председника САНУ за дијалог као и о његовој капацитираности за дијалог (стога задужује/„умољава“ друге да у његово име одговарају;
в. Академик Часлав Оцић јавно пита академика Марка Анђелковића. Зашто се председник САНУ крије иза Ваше личности?
Откуд Ви академиче Анђелковићу у улози громобрана?!, Сведок, бр. 1208–1210, 5. новембра
2019. стр. 4 и 5; в. такође и СЕДАМНАЕСТ ПИТАЊА ЗА ПРЕДСЕДНИКА КОСТИЋА, у антрфилеу 5).
При томе саâм Председник САНУ, као и сваки апсолутиста који нагиње тоталитаризму, и овог пута (а ко зна по који већ пут у последњих неколико година) бежи од дијалога као ђаво од крста. Кад неко нема аргументе и не може да расправу води ad argumentum, он је преокреће у удар на личност опонента, дакле, аd hominem, претварајући тако друштвено корисни дијалог у острашћену (и и истовремено ирелевантну!) полемику („Мој обрачун с њим/а!“). Он, пре свега, улази у мотиве „напада“ на њега, тј. по његовом „тумачењу“ на САНУ (јер 1. „Академија, то сам Ја“, другим речима: „напад“ /иако је најчешће по среди неко безазлено питање или неслагање с неким његовим ставовима, на пример, оним противуставним о Косову и Метохији/ на Председника он тумачи као напад на све чланове Академије и на САНУ као институцију и 2. јер нема јаче доказе којим би оповргао аргументацију), што је недостојно сваког интелектуалца, а поготово оних који сматрају да су, поставши чланови „САНУ као институције од националиог значаја“, постали недодирљиви.
А истовремено неки од њих су — парадоксално — приврженици култа личности Председника (или неког другог Врховника). Када он каже: „Ја сам то рекао и то је истина, ако треба то ће потврдити и неко колективно Тело“ (или Орган), ту су „евет ефендије“ да ауторитетом тог тела обезбеде опште сагласје (и нови „квалитет“ „демократске већине“, не хајући што се то тело од академијског sui generis органа тиме претвара у политичко, односно политикантско тело). Тако се Одговорност с индивидуалног нивоа Председника преноси на Орган, где чланови тог тела, када се накнадно постави питање одговорности (а питање одговорности, односно полагање рачуна — однос према истини и новцу — кад-тад ће доћи на дневни ред), своде најчешће на банална „објашњења“ (оправдања): „Па и сви други су за то гласали“ или „Нисмо били довољно обавештени“ или „Забога, зар да не верујемо нашем Председнику који нам је тако лепо објаснио зле намере (мотиве) гнусног тандема Оцић-Баста и њихових спонзора“…
Тиме се мисли да се лична одговорност „скинула“ с Најодговорнијег и да се утопила у маси колективне (не)одговорности. Није. И да нико у тој маси неће никад сносити никакву личну одговорност за (добре и лоше) одлуке које је доносио као члан колективног Тела. Хоће.
У који жанр спадају сва горе цитирана општа места, отрцане фразе, етикете и „констатације“? Могао бих се лако сложити с тврдњом да је реч о галиматијасу (јер у Закључцима Председништва има свега и свачега, недостају само псовке и помодне оптужбе за мизогинију). Када се постави питање: „чијем?“, односно „ко је аутор ‘предметног’ галиматијаса“, ту престаје свака сагласност. Оцић је аутор (приређивач) књига/зборника у коме су документовани сви докази за његове тврдње и, подразумева се, аутор текста „Да ли паликућа може да буде медијатор у дијалогу о ватрогаству?”, а они су аутори галиматијаса.
Направили су га тако што су истргнули делове реченица из контекста (остатка реченице и читавих пасуса). Ампутирани су они делови који садрже фактографију и доказе за тврдње изречене на почетку реченица (пасуса). Тако су Оцићевом тексту (а још више књигама на које се он ослања) узели и тачност и душу, потпуно га обесмисливши. С таквим патрљцима („траљама“, рекао би Бранко Радичевић) кренули су у страствен обрачун, сматрајући ваљда да ће те траље као и сâм аутор њихов — сада бити лак плен.
Но и та ниска „опиљака“ показала се као жилав створ — вратила им се у лице као бумеранг.
Тај свој „урадак“ (компилацију исечака насумично поређаних) назвали су („Оцићев“) галиматијас, а могли су да га назову и („њихова“) папазјанија. Мени највише личе на (Председникове) руминације. Шта су сад, забога, те руминације? (Види Антрфиле 1:
РУМИНАЦИЈА, ШТА ЈЕ ТО ЗАПРАВО?).
***
ДА ЛИ СЕ ЗА ЗАКЉУЧКЕ/СТАВОВЕ НА СЕДНИЦИ ПРЕДСЕДНИШТВА ГЛАСАЛО
И КАКАВ ЈЕ РЕЗУЛТАТ ГЛАСАЊА?
У сваком случају, тај небулозни текст који Председник и чланови Председништва претенциозно називају ЗАКЉУЧЦИ/СТАВОВИ (да ли се за њих на седници Председништва гласало и какав је резултат гласања) у старту убија сваки дијалог. У том тексту се Председништво претежно бави узвишеним послом заштите „целине“ (и „општим значењем појаве са којом је суочено“), заштитом од злих волшебника угроженог достојанстава САНУ (па чак и целине њене 177-годишње традиције), а не „замајавају се“ (омиљени израз академика Зорана Поповића, потпредседника САНУ) пуким детаљима, јер би то „тражи(л)о … од чланова Председништва, приликом неке детаљне анализе његових појединачннх аспеката, да зађу у различите судско-правне, медицинске, статутарне и многе друге сфере…“ (!?!?!). Па што не зађу?
***
ВЛАДИМИР С. КОСТИЋ, „ИАКО …С ГОТОВО ПОЛА ВЕКА БАВЉЕЊА НАУКОМ ИЗА СЕБЕ, ЈОШ НИЈЕ УСПЕО ДА ОБЈАВИ НАУЧНУ МОНОГРАФИЈУ
ЧИЈИ ЈЕ ЈЕДИНИ АУТОР
„Посебну недоумицу изазива тврдња Часлава Оцића да Владимир С. Костић, „иако у 67. години живота и с готово пола века бављења науком иза себе, још није успео да објави научну монографију чији је једини аутор“. … ‘А реч је о једном од наших најпродуктивнијих и најцитиранијих научника.“
Шта Председника и чланове Председништва САНУ кошта да наведу наслов те научне монографије, односно да демантују (моју) „бестидну лаж коју је лако утврдити једним погледом на библиографију Владимира С. Костића. Претпоставка је, ваљда, да то људи неће посебно проверавати.“ Другим речима, ја сам без икакве провере, изрекао „бестидну лаж“ да Председник досад (иако у 67. години живота) „није успео да објави научну монографију чији је једини аутор“. Напротив, чим сам се присетио правила да кандидати за (дописне) чланове САНУ треба да имају објављену најмање једну оригиналну научну монографију, узео сам релевантни (и једини официјелни) извор биобиблиографских података о члановима САНУ — Годишњак САНУ. С обзиром на то да је председник Вл. Св. Костић изабран за дописног члана САНУ 26. октобра 2000. године (обичај је био у САНУ да се избори одржавају првог четвртка у новембру, али изгледа да су октобарска револуционарна врења имала утицај на овакав „тајминг“ избора: стога не изненађује Председникова изјава дата 16. 11. 2017: „Kostić za Nedeljnik: Naša jedina pobeda je 5. oktobar“;
http://rs.n1info.com/Vesti/a342413/comments/Predsednik-SANU-Vladimir-Kostic-za-Nedeljnik- Nasa-jedina-pobeda-je-5.-oktobar.html; занимљиви су коментари уз ову изјаву, посебно ДР-а:
„А, ко сте то ВИ!???????“) посегао сам за Годишњаком САНУ за 2000. годину (Годишњак CVII за 2000, САНУ, Београд 2001. — УU ISSN 0351–0336). Тамо наслов оригиналне научне монографије чији је једини аутор В. С. Костић — нисам нашао!
Али испало је по оној народној: „Терао лисицу — истерао вука!“. На страници 460 Годишњака стоји: „У библиографији др Костића је наведено 427 јединица.“ Пребројао сам све наслове у Костићевој библиографији и установио да су тамо наведени наслови само 192 рада (!): 427 минус 192 једнако је 235. Где су наслови тих 235 радова? Да ли ти радови уопште постоје (можда — у некој виртуелној стварности) или су написани „невидљивим мастилом“? Да ли је међу њима и фамозна Костићева оригинална научна монографија? Или је цифра од 427 библиографских јединица, учтиво речено, — нацифрана! Како тумачити овај феномен?
По правилу, у таквим случајевима се јављају две школе тумачења: једна тврди да је у питању (ненамерна) грешка, па нема ни криваца (ако их има, онда су они из редова техничког особља), док друга инсистира да је реч о свесној обмани у циљу стицања неоправдане користи, те да обмањивач мора да буде егземпларно кажњен.
Већина великана науке и уметности (иако јавне личности и део интелектуалне елите) стварају у тишини свог радног кабинета или атељеа. Они који мало више воле експонирање у јавности (естрадни типови) нужно су предмет обожавања шире публике, али и предмет оспоравања критичке интелигенције. А они од њих који, поред стваралачких апирација (и дела) имају политичке амбиције, који не могу да одоле зову сирена политичке славе и бесмртности, они свакодневно учествују у рововској („херојској“) политичкој борби разним дневнополитичким изјавама којима задају смртоносне ударце опонентима или намигују свим актуелним и будућим потенцијалним политичким „победницима“ који ће пресудно одлучивати о каријери „нашег“ Челника (в. Антрфиле 7). Тако је и Председник САНУ својим бројним дневним политичким „очитовањем“ (в. дневни пакет исечака PR службе САНУ) регрутовао силну војску фанова (funs) и follower-а, али и испровоцирао бројну публику оштрих критичара (занимљиво је читати коментаре његових иступа у електронским издањима медија). Тако се актуелни председник САНУ (можда и мимо своје воље) појављује истовремено и као јунак химничке/удворичке/глорификаторске поезије и као антихерој беспоштедне критичке прозе, разапет између апологије и анатеме.
Тако, на пример, за Драгана Ј. Вучићевића (Информер) Председник САНУ је „… највећи српски живи интелектуалац…“ (в. Антрфиле 3), док, насупрот томе, Миодраг Кулић, доктор физичких наука, у писму из Немачке (Сведок, бр. 1175–1176, 12. 3. 2019, стр. 2, 3 и 4) сматра да „Владимир Костић није морално достојан места председника САНУ“. Политички активизам Вл. Св. Костића је његов избор, његово грађанско право.
Није у томе проблем. Проблем је у томе што он у реализацију својих политичких амбиција увлачи читаву Академију и што је, следствено томе, у Академији перманентна предизборна кампања. Стога би требало почети размишљати о ограничењу председничког мандата (на два). Треба следити пример једне академије из нашег окружења чији су чланови имали снаге да после неколико година трошења енергије на бесмислена политичка надгорњавања и јаловог самоисцрпљивања, изађу из кризе. Јер перманентна криза у (некој или свакој академији и, дакако, не само у академијама) у интересу је само малобројних (али добро умрежених) нерадника, односно безделника.
***
ПО … ОЦИЋУ, …ГЛАВНИ РАЗЛОГ ЗАБРАНИ И ДРУГИХ ОБЛИКА ЗАТИРАЊА РАДА И РЕЗУЛТАТА РАДА ПОМЕНУТИХ ДВАЈУ ОДБОРА (ЗА ЕКОНОМСКЕ НАУКЕ И ЗА ПРОУЧАВАЊЕ СТАНОВНИШТВА) ЛЕЖИ У ТЕМИ КОСОВСКОМЕТОХИЈСКО
ПИТАЊЕ“
„Овом приликом Часлав Оцић је намерно прећутао да је на иницијативу Владимира С. Костића образован Академијски одбор за српско питање (АОСП, додао Ч. О.), чијим састанцима Оцић, иначе, редовно присуствује…“. Као статиста, додао бих, јер Председник САНУ свим могућим и немогућим средствима онемогућује ми учешће у раду Одбора с темом ЕКОНОМСКИ, ДЕМОГРАФСКИ, СОЦИЈАЛНИ И ГЕОСТРАТЕШКИ АСПЕКТИ РЕШАВАЊА КОСОВСКОМЕТОХИЈСКОГ ПИТАЊА.
Питање понашања Председника САНУ у вези с овим (а и другим питањима рада АОСП) које није само неакадемско и неетичко, него представља и озбиљну злоупотребу службеног положаја, засад, остављам по страни. О томе ћу, неком другом приликом, исцрпно и документовано, обавестити јавност.
***
ПРЕДСЕДНИК КОСТИЋ ТЕШКИМ КЛЕВЕТАМА РУШИ
УГЛЕД И ЧАСТ АКАДЕМИКА БАСТЕ И ОЦИЋА
Исказ „Свакој иоле трезвеној особи јасно је шта је истина, а који су мотиви напада Оцића и његових спонзора на САНУ више је него очигледно“ — чији су аутори записничар (проф. Др Бојан Бугарчић, управник послова САНУ) и оверивач Записника (академик Владимир Св. Костић, председник САНУ) — са седнице Председништва од 11. јуна 2020. године тешко повређује мој углед и моју част (а из контекста се види да се те клевете односе и на академика Басту). Стога молим господу Бугарчића и Костића да ми у неком разумном року (на пример, до 1. септембра 2020) пруже доказе (у писаној форми) о „мојим спонзорима“:
1. Како се они зову?
2. Откад (тачан датум) ја то радим за те спонзоре?
3. Колико сам за то плаћен? Да ли ме плаћају у ратама или сам једнократно исплаћен? Који су мотиви тих мојих спонзора?
Уколико те доказе не доставите мени до краја августа т.г., доставићете их на јесен редовном суду.
***
Документи 2, 3, 4. и 5.
ОДУЗИМАЊА АКАДЕМИЈСКОГ ДОДАТКА ОЦИЋУ И БАСТИ ЗБОГ НЕРАДА.
КРАТАК КОМЕНТАР
„Часлав Оцић потом говори о претњи чисткама … или бар у овој фази финансијском
кажњавању — одузимања академијског додатка Оцићу и Басти због нерада! Како је
академијска награда утврђена Законом, њу нико никоме не може да одузме чак и када би то
хтео.“
11
Законом је утврђен и избор (односно смена) секретара одељења, па се 2017. ипак (из потајице) десио пуч у ОДН. Индиције о новој противправној (противзаконитој и противстатутарној) активности су постојале, али су актери на време ухваћени у покушају, отуд толика брзина (Председник је сазвао Извршни одбор истог дана — 1. априла — када је добио Бастино и Оцићево писмо) и бес који је у окружници Председништва испољио Председник САНУ. Бес због тога што није успео подухват одузимања академског додатка непослушним члановима, који би после Председник „демократском већином“ оверио на неком од колективних органа Академије. Уз „пријатељску“ препоруку академицима Басти и Оцићу да га (Председника) туже суду, знајући да живимо у земљи у којој, по правилу, судски спорови трају дуже од просечног животног века.
Документ 3.
ПРЕДСЕДНИК КОСТИЋ: „НА УСЛОВЉАВАЊЕ ПОТПИСНИКА ОВОГ ПИСМА НЕЋЕМО РЕАГОВАТИ, СВЕСНИ ДА ЋЕ, КАКО ЈЕ УОБИЧАЈЕНО, ОНО ВЕОМА БРЗО ОСВАНУТИ НА СТРАНИЦАМА НЕКОГ ТАБЛОИДА
Дакле, „на условљавање потписника овог писма (претпостављам да се ово „потписник писма“ односи на моју маленкост) нећемо (претпостављам да је овај плурал „царско Ми“ и да се не односи на Председништво „у целини и целости“) реаговати, свесни да ће, како је уобичајено (?!?), оно веома брзо осванути на страницама неког таблоида. Ово „таблоида“ се вероватно односи на Сведок. Оставимо по страни фасцинантну Председникову прозорљивост („свесни смо да ће“ Оцићево писмо „веома брзо осванути на страницама неког таблоида“). Занимљива је његова дефиниција „таблоидности“, чудно флотантна: када у листу Сведок нешто објаве академици Баста и Оцић, онда је Сведок „таблоид“, а када у њему своје текстове објаве академици Костић, Шолаја, Стевановић, Чавошки… онда Сведок није „таблоид“. Занимљива „дијалектика“ „костићевштине“, парадоксолошки импрегниране (в. Антрфиле 2). Да ли је Nedeljnik таблоид? Ни случајно, не само због тога што (осим једном приликом) тамо своје текстове објављују (или бивају интервјуисани) — „сви Председникови људи“. А зашто и не би када су новинари тог недељног магазина прогласили председника САНУ — Човеком године за 2016. годину. С обзиром на то да је Man of the Year проглашен на „насловници“ енглеског издања Nedeljnikа, може се слободно претпоставити да његова титула покрива читаво енглеско говорно подручје (Велика Британија, САД, Канада, Аустралија, Нови Зеланд, Јужна Африка, Индија…), што је јасан доказ да је „… реч … о једном од наших најпродуктивнијих и најцитиранијих научника“ (Закључци Председништва САНУ).
Да ли су Курир и Блиц таблоиди? За Костића очигледно нису, јер је он 10. августа 2020. у Куриру у „ауторском тексту“ написао ЕКСКЛУЗИВНО ЗА КУРИР!
ПРЕДСЕДНИК САНУ О БОРБИ С КОРОНОМ: Владимир Костић: „Захвалност дугујем онима чија имена не знам!“
(https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3511813/ekskluzivno-za-kurir-predsednik-sanu-o-borbi-s-koronom-vladimir-kostic-zahvalnost-dugujem-onima-cija-imena-ne-znam).
Ауторски текст одмах је интегрално реплициран на страницама Блица. И у једном и у другом бројни лаудатори (неретко чак срцепарајућим тоном) истичу душевност и уздижу племенитост Председникову, што помало личи на предизборну кампању (ако не баш на Политикину рубрику „Одјеци и реаговања“ из времена Жике Миновића). Дакако, притом не занемарују ни његову глобално признату стручност (екпертност).
Међутим, нико не може целом селу угодитити, па се нашао политичар (иначе раније блиски „пријатељ“ Академије) који је (из политичког угла!) кренуо да куди Председника. (в. Антрфиле ДРАГАН ЂИЛАС: … ПРЕДСЕДНИКУ САНУ НИЈЕ МЕСТО У КУРИРУ!)
Други политичар, Велимир Илић, у директном писаном обраћању Академији иде чак и даље: Заборављајући да у овој земљи постоји парламент, бројне политичке странке, избори и друге политичке институције, Илић тражи од САНУ да посредује између власти и опозиције.
(https://www.danas.rs/politika/velja-ilic-pisao-sanu-da-posreduje-izmedju-vlasti-i-opozicije/).
(Трећи политичар — потпуно миноран и не заслужује да му се помене име — је још радикалнији: Ако се Академија друштвено не ангажује, треба је укинути! А публицист и дневно политички „аналитичар“ је резолутан (парафраза): Ангажовала се друштвено или не, Академију треба укинути и њену зграду претворити у ковид болницу!)
Сви ови гротескни „захтеви“ илуструју
1. Да у јавности (а донекле и у самој САНУ) не постоји свест о томе шта је Академија и шта су њена мисија, циљеви и послови…
2. Да готово свакодневне политичке (не научне или стручне!) изјаве Председника стварају о њему слику као о политичару, а не као о научнику. Он својим естрадним политичким понашањем просто призива Ђиласа, Илића, Соњу Бисерко и друге, да с њим „на равној нози“ воде „дијалог“ на политичке (или идеолошке) теме.
Чини ми се стога да би сваки „трезвен човек“ (а о академику да и не говорим) требало да буде против естрадизације Академије, односно увлачења САНУ у каљугу дневне политике.
То ниуколико:
1. не значи да треба било коме ускраћивати право да се као слободан грађанин бави политиком и да заступа било које идеје из политичког спектра.
2. исто тако то ни случајно не значи да се Академија (појединци, одбори и друга радна тела) не ангажује у разматрању националних, економских, социјалних, демографских, културних, еколошких и др. стратешких питања, али, подразумева се, на научној (не политичкој, идеолошкој или било којој пропагандистичкој) основи.
Академици треба да раде оно што им је у опису радног места (и дефинисано циљевима и задацима Академије у Закону о САНУ, односно њеном Статуту), а, по мом мишљењу, ако су добри научници и уметници, онда су и добри патриоти и грађани Србије. Као грађани, они имају право да (мање или више острашћено) партиципирају у дневнополитичким свађама (у борби за власт), али нема нико право (зарад личних амбиција или нечијих интереса) да у то увлачи Академију.
Академија није ни парламент ни партија ни политички покрет. Ако се то деси, онда, по правилу, академици испадају и лоши научници (јер немају времена за озбиљан истраживачки рад) и неуспели политичари (јер професионални политичари имају више искуства и мање скрупула), а све на радост наших непријатеља, а на жалост и срамоту народа и државе. И истине и правде. У томе видим смисао (и мотив) мог „критичког“ ангажмана у покушају деполитизације (или бар смањења негативне политизације) САНУ — како САНУ не би постала главни апологет и бранилац оправданости НАТО агресије на Србију, отимања Косова и Метохије, пљачкашке приватизације српске привреде, Србије као великог паркинга за масу азиланата из Азије и Африке, употребе њених грађана као заморчића у разним пандемијама и вакцинацијама и ГМО експериментима… Јер: политичари долазе и одлазе, режими долазе и одлазе. А Академија остаје. Под условом да су јој академици, пре свега њени челници, привржени.
Коме је привржен Челник Академије који изјављује:
„… у овом тренутку једина је политичка мудрост на који начин са неким елементима достојанства напустити Косово, које de facto и de jure више није у нашим рукама.“?
___________________________________________________________________
Антрфиле 1
РУМИНАЦИЈА, ШТА ЈЕ ТО ЗАПРАВО?
Термин „руминација“ означава непрекидну окупацију и одржавање негативних мисли у свести.Манифестује се циклички, итеративно, „у повраћају“… Та реч долази из латинског језика; у дословном преводу значи: преживање (поновно жвакање већ прогутане хране), прежвакавање; у пренесеном смислу: нагваждање.
Три су врсте мисли које нас најчешће прогањају: руминаторне, опсесивне и беспомоћно узалудне (њихов плод је најчешће: срдита немоћ исказана говором мржње; школски пример:
НАПРЕД цитирани извод из записника Председништва САНУ из јула 2020). Руминације су вољни мисаони токови који се често доживљавају као наметнути, али су у ствари под контролом воље и неретко се бркају с опсесивношћу.
___________________________________________________________________
Антрфиле 2
ПРЕДСЕДНИК САНУ АКАДЕМИК ВЛАДИМИР СВ. КОСТИЋ:
СКЕПТИК КОЈИ ФАТАЛИСТИЧКИ ВЕРУЈЕ
„Скептик који фаталистички верује да ће и ова планета једном експлодирати попут гранате у иначе пословично незаинтересованом космосу, са те позиције ће се чудити забринутости и страху који су покренули ову трибину, и, надам се наше будуће деловање.“
Председник САНУ академик Влад. Св. Костић; из предговора Зборнику КА БОЉОЈ ДЕМОГРАФСКОЈ БУДУЋНОСТИ СРБИЈЕ (уредници Владимир С. Костић, Славица Ђукић Дејановић и Мирјана Рашевић, САНУ и Институт друштвених наука, Београд 2018, стр. 7).
___________________________________________________________________
Антрфиле 3
ДРАГАН Ј. ВУЧИЋЕВИЋ (ИНФОРМЕР) ХВАЛИ ПРЕДСЕДНИКА САНУ
„Има право председник САНУ, вероватно највећи српски живи интелектуалац, доктор Владан Костић. Будућност је најскупља српска реч. Будућност, а не Косово.“
(Извор: http://www.nspm.rs/hronika/dragan-j.-vucicevic-buducnost-je-najskuplja-srpska-rec-a-ne-
kosovo.html)
___________________________________________________________________
Антрфиле 4
ДРАГАН ЂИЛАС КУДИ ПРЕДСЕДНИКА САНУ:
РЕЖИМ ОПСТАЈЕ ЗАХВАЉУЈУЋИ ТОМЕ ШТО ЋУТЕ АКАДЕМИЦИ, ПРОФЕСОРИ, НОВИНАРИ, ЉУДИ ИЗ КУЛТУРЕ И БИЗНИСА; ПО МОМ МИШЉЕЊУ ПРЕДСЕДНИКУ САНУ НИЈЕ МЕСТО У КУРИРУ!
„Не читам Курире, Информере, Телеграфе, као ни остала пропагандна гласила која служе за ширење мржње и „убијање“ свих који другачије мисле. Не коментаришем ништа што они објаве. Сматрам да је срамота што за такво гласило говори председник САНУ. Овај режим не опстаје на људима који су се продали за 30.000 динара како би преживели. Он опстаје захваљући томе што ћуте и све што се дешава прихватају као нормално академици, професори, новинари, људи из културе, бизниса… Ћуте да би избегли последице, не схватајући да ће пре или после, на овај или онај начин, зло закуцати и на њихова врата. Зато су за мене оних 3.000 лекара који су се потписали именом и презименом хероји. По мом мишљењу, др Костићу је место међу њима, а не у Куриру.“
(Данас, 15. август 2020: https://www.danas.rs/politika/djilas-ovaj-rezim-opstaje-zato-sto-cute-akademici- profesori-novinari/)
___________________________________________________________________
Антрфиле 5
СЕДАМНАЕСТ ПИТАЊА ЗА ПРЕДСЕДНИКА КОСТИЋА:
КА БОЉОЈ ДЕМОГРАФСКОЈ БУДУЋНОСТИ СРБИЈЕ ИЛИ QUOD LICET IOVI
NON LICET BOVI!
„Претпостављам да ћете се са мном сложити да те процедуре (већ по дефиницији) важе универзално, једнако за све чланове САНУ и за све ‘случајеве’. Ако је то тако, молио бих Вас да ми, … (као лице одговорно за примену Статута и Закона о САНУ) објасните на основу којих процедура је објављен зборник КА БОЉОЈ ДЕМОГРАФСКОЈ БУДУЋНОСТИ СРБИЈЕ на чијим корицама…стоје ГРБ и ИМЕ САНУ. Добро је познато да све публикације на којима се налазе обележја САНУ морају да прођу одговарајућу процедуру.“ ….
„А сада, да се вратим на питања у вези са, у САНУ прописаном, истраживачком и издавачком процедуром по којој (ни)је (?!) поступано у случају Зборника КА БОЉОЈ ДЕМОГРАФСКОЈ БУДУЋНОСТИ СРБИЈЕ (саиздавач: Институт друштвених наука, уредници Владимир С. Костић, Славица Ђукић Дејановић и Мирјана Рашевић, Београд 2018):
1. Ко и када је покренуо иницијативу да се овакав скуп организује?
2. Ко и када је дефинисао концепт таквог једног скупа?
3. Ко и када је именовао чланове Програмског и Организационог одбора скупа?
4. Ко и када је предложио/изабрао учеснике скупа?
5. Ко је и када именовао рецензенте саопштења с овог скупа?
6. Ко и када је именовао уреднике Зборника радова с овог скупа?
7. Ко и када је разматрао рецензије радова?
8. Ко и када је одредио тираж зборника?
9. Када је надлежни орган САНУ донео одлуку о објављивању овог Зборника?
10. Постоји ли у овом случају документација која иначе „прати“ издавање сваке Академијине публикације?
11. Зашто је, ако САНУ има довољно пара за штампање публикација, како тврди генерални секретар, тражена подршка швајцарских НВО — PERFORM и HELVETAS?
12. Да ли та подршка подразумева и финансијску или се односи само на моралну и идеолошку димензију?
13. Ако је подршка била и финансијска, колико је у овом случају инкасирала САНУ?
14. На шта ће та средства (ако су „легла“ на рачун САНУ) бити утрошена?
15. Да ли ће овај Зборник по убрзаном поступку бити промовисан на Трибини Библиотеке САНУ и/или на новооснованој трибини АВАиЦД-а? (У међувремену је, прекоредно, на трибини Библиотеке САНУ одржана промоција контроверзног Зборника, нап. Ч.О.).
16. Ко је о свему овоме одлучивао, односно ко сада о томе одлучује?
Из овога примера се види да је у пракси процедура потребан, али не и довољан услов да би се нека књига (као резултат рада у САНУ) појавила и као издање САНУ. Поред поштовања процедуре потребно је још нешто: воља, добра или зла воља (врло често самовоља најмоћнијих). А да би се реализовала та моћничка воља, посеже се и за (зло)употребом процедуре или просто (као у поменутом случају) она се — игнорише.
И у САНУ изгледа да: Quod licet iovi non licet bovi!“
Из писма академика Оцића упућеног 10. јуна 2019. академику Владимиру С. Костићу, председнику САНУ, академику Марку Анђелковићу, генералном секретару САНУ, проф. др Бојану Бугарчићу, управнику послова САНУ и члановима Извршног одбора Председништва САНУ поводом Костићевог „киднаповања“ теме главног научноистраживачког пројекта Академијског одбора за проучавање становништва (АОПС) „Демографска будућност Србије“ и њеног прекрштавања у „политички коректнију“ тему КА БОЉОЈ ДЕМОГРАФСКОЈ БУДУЋНОСТИ СРБИЈЕ.
Председник Вл. Св. Костић је научно-стручни скуп (а после и све радње у вези са објављивањем зборника радова с тог скупа) организовао иза леђа АОПС-а и његовог председника Оцића. При томе је починио низ противзаконитих радњи, од којих нека спадају у домен кривичног права.
___________________________________________________________________
Антрфиле 6
УЧЕСНИЦИ НА СЕДНИЦИ ПРЕДСЕДНИШТВА САНУ ОД 14. ЈУНА 2020.
„На (електронској) седници су учествовали: председник САНУ академик Владимир С. Костић, потпредседник САНУ академик Зоран В. Поповић, потпредседник САНУ академик Љубомир Максимовић, председник Огранка САНУ у Новом Саду академик Стеван Пилиповић, председник Огранка САНУ у Нишу академик Нинослав Стојадиновић, секретар Одељења за математику, физику и гео-науке академик Градимир Миловановић, секретар Одељења хемијских и биолошких наука академик Владимир Стевановић, секретар Одељења медицинских наука САНУ академик Драган Мицић, секретар Одељења техничких наука академик Зоран Петровнћ, секретар Одељења језика и књижевности академик Злата Бојовић, секретар Одељења друштвених наука академик Коста Чавошки и секретар Одељења историјских наука академик Михаило Војводић.
Оправдано је одсутан секретар Одељења ликовне и музичке уметности академик Милан Лојаница.
На (електронској) седници учествовао је и управник послова САНУ др Бојан Бугарчић.“ (извод из Записника).
___________________________________________________________________
Антрфиле 7
ДРАГОЉУБ ЈОВАНОВИЋ: „БРШЉАН ПОЛИТИКА“
Титу веран, / краљу одан / овде лежи / Јаша Продан.
Епиграм–епитаф за Јашу Продановића
Антрфиле 8
KOSTIĆ ZA NEDELJNIK:
NAŠA JEDINA POBEDA JE 5. OKTOBAR
“Pripadam generaciji čija je jedina prava politička borba i pobeda bio 5. oktobar, uprkos pokušajima da nas ubede da se tako nešto nije ni dogodilo. Možda je naša infantilna politička svest — svaka čast pojedincima — razlog daljih raspleta”, rekao je za Nedeljnik predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić. [Занимљиви су коментари уз ову изјаву, посебно ДР-а: „А, ко сте то ВИ !??
(Извор: http://rs.n1info.com/Vesti/a342413/comments/Predsednik-SANU-Vladimir-Kostic-za-Nedeljnik-Nasa-jedina-pobeda-je-5.-oktobar.html; насловница Nedeljnika прештампана у: Спорови о будућности Србије и САНУ: Шта и како даље?, Други део: Истина и слобода, Истер 21, 4СЕ, Београд 2018, стр. 16).
