Преминуо академик Марко Анђелковић (1945–2020), генерални секретар САНУ
Пише: Редакција “Сведок”
Марко Анђелковић (18. 9. 1945–10.4–2020, Београд), генерални секретар и редовни члан Српске академије наука и уметности преминуо у петак, 10. априла, у Београду, после дуже и тешке болести.
Био је jедан од најзначајнијих српских генетичара, који је дао изузетан допринос у проучавању генетике популација. Током вишедеценијског рада учествовао је у уобличавању значајних истраживачких праваца који су и даље актуелни и препознатљиви у свету науке.
Дипломирао је 1968. године на Одсеку за биологију Природно-математичког факултета у Беграду. Током наредних десет година Марко Анђелковић је завршио две специјализације из области популационе генетике на универзитетима у Бечу и Тибингену (СР Немачка), магистрирао је и докторирао на Универзитету у Београду, а потом привео крају постдокторске студије из популационе генетике на Биолошком факулету Јелског универзитета (САД) 1978/79.
Академик Марко Анђелковић је био редовни професор Биолошког факултета Универзитета у Београду, а од почетка до краја своје научне каријере радио је и на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ Универзитета у Београду.
За дописног члана САНУ изабран је 2003, а за редовног 2009. године.
Функцију Генералног секретара САНУ академик Анђелковић је обављао од 2015. године. Био је и председник Академијског одбора „Човек и животна средина” и Одбора за проучавање фауне Србије. Од 2006. до 2014. обављао је функцију заменика секретара Одељења хемијских и биолошких наука САНУ.
Протеклих неколико година дао је, без икаквог претеривања, као генерални секретар немерљив допринос раду ове куће.
Академик Анђелковић је био члан бројних домаћих и међународних стручних удружења. Добитник је великог броја награда и признања за допринос у унапређењу биолошких и сродних наука. Уредник је многих издања, од којих је већина обављена у оквиру издавачке делатности Српске академије наука и уметности.
Његов одлазак велики је губитак не само за САНУ, већ и за српску науку и друштво у целини.
***
Иако је свака смрт увек ненадана, у Српској акдемији наука и метности, истина незванично, почеле су, махом, телефонске консултација — ко би могао да буде наредни генерални секретар САНУ.
Према сазнанјима СВЕДОКА, врх САНУ је, чини се, близу одлуке да за место генералног секретара предложи психолога, академика Александра Костића(73), блиског сарадника председника САНУ Владимира Костића!
Истина, поједини академици баш и не мисле тако, помињу академика Косту Чавошког као одлично решење, и тврде да би он, као врстан правник, одлично обављао ту важну функцију. Истина има и оних који нису ни за једног, ни за другог, али немају „свог” кандидата.
Избор новог генералног секретара САНУ отежан је и чињеницом да је у Србији ванредно стање, да већина академика има преко 65 година и да је и њима, као и другима ограничено кретање…
