Дописник „Сведока“ из Будимпеште добио награду за допринос промоцији српске културе и развијању пријатељских односа међу народима
„Светозар Милетић“ за Властимира Вујића
Удружење Срба у Словачкој доделило је награду Властимиру Вујићу у знак захвалнсти за рад на промоцији српске културе и веза међу народима на простору Вишеградске четворке
Пише: Р.С
Амбасада Србије у Будимпешти је 10. маја након више месеци принудне паузе због пандемије, поново отворила своја врата за јавност и била домаћин свечаног програма поводом доделе меморијалне медаље Светозар Милетић професору Властимиру Вујићу из Будимпеште.
У овом велелепном здању на самом углу булевара Андраши и Дожа Ђерђа са погледом на Трг Хероја, сакупили су се сви поштоваоци рада овогодишњег лауреата Властимира Вујића, а програм је отпочео стиховима Милетићеве „Српске песме“ у извођењу драмске уметнице Тине Чорић.
У службеном одсуству амбасадора Републике Србије Ивана Тодорова присутне је поздравила Барбара Авдаловић, министар саветник у Амбасади Србије у Будимпешти.
„Наша жеља је да српска дијаспора у свету и Срби у региону, у дипломатско конзуларним представништвима Србије виде своју кућу у коју треба да се обрате за помоћ и решавање проблема у страној држави, добијају информације о матици и остваре своје образовне, културне и друге појединачне и групне интересе. Дозволите ми још једном да лауреату професору Вујићу као припаднику српске заједнице у Мађарској, честитам на овом престижном признању за његов дугогодишњи рад и аганжман уз жељу да му ово признање буде додатни мотив и у будућем раду“ — рекла је Барбара Авдаловић, министар саветник у Амбасади Србије у Будимпешти.
Медаљу Светозар Милетић од 2013. године додељује Удружење Срба у Словачкој а установљена је са циљем да допринесе промоцији српске културе и развијању пријатељских односа међу народима. Тим поводом у Будимпешту је допутовао и први човек Срба у Словачкој Стане Рибич, председник Удружења Срба у Словачкој.
Светозар Милетић је један од најзначајнијих и најутицајнијих српских политичара у Аустроугарској у другој половини 19. века, а о његовом животу и делу много је писано. Стане Рибич је у свом обраћању изнео мање познате детаље из Милетићевог живота и осврнуо се на период који је провео у Словачкој, а који је, приметио је Рибич, најбоље описао др Небојша Кузмановић у свом делу „Романтизам у српско –словачким везама“.
„ Милетић је ушао у политичку историју као велики борац за народна права и слободу Срба, Словака и Румуна у некадашњој Угарској. Постао је врло популаран и омиљен у словачком народу. Његово име се помињало с великим поштовањем широм Словачке. Светозар Милетић је заједно са Ђорђе Стратимировићем, вођом српских устаника у Војводини постао почасни грађанин Мартина. У том граду се и данас налази седиште Матице Словачке која је иначе основана по узору на Матицу српску. Приликом насилног затварања Матице словачке 1875. године Милетић је као српски народни посланик у Угарском парламенту жестоко протествовао против тог чина. Његов протест се чуо у Европској јавности. Као знак поштовања и захвалности тих година су се медаље са Милетићевим ликом делиле по Словачкој. Са једне стране слављен а са друге гоњен“ — рекао је Рибич, који је члан и Одбора за националне мањине у Савету Владе Словачке Републике
Након уводних речи прочитао је и образложење због којег је меморијална медаља која носи име Светозара Милетића управо припала Властимиру Вујићу, професору из Будимпеште.
„Властимир Вујић је народносно, институционално и појединачно први повезао Србе у Мађарској са Србима у Словачкој Републици. Та сарадња траје до данашњег дана и била је врло активна све док није настала корона. Властимир Вујић је као сведок и као учесник редовно пратио рад Срба у Словачкој почев од добијања статуса националне мањине у Словачкој, Месеца српске културе, преко постављања спомен плоча југословенским ратним пилотима у Слиачу, потписивања Декларације о стратешком партнерству међу српским организацијама, уписивања српског језика у Европску повељу мањинских језика и друго. Писао је и извештавао о редовним активностима Удружења Срба у Словачкој који се тичу обнове српског заробљеничког војног логора из Великог рата у Великом Међеру и на коме је сахрањено преко 6000 српских мученика, као и о обнови српског гробља и српске цркве у Трнави. За промовисање српске културе, дугогодишњу сарадњу, развој новинарства, информисања и спорта Срба у расејању Властимиру Вујићу — Српском витезу се на основу Правилника о додели меморијалне медаље “Светозар Милетић” додељује ова медаља“ — закључио је Стане Рибич, председник Удружења Срба у Словачкој и свечано уручио награду овогодишњем добитнику Властимиру Вујићу.
До сада је ово угледно призање додељено др Небојши Кузмановићу — за културну сарадњу два народа, Марку Лопушини, новинару за развој новинарства и информисања о Србима у расејању, академику Јану Јанковичу, преводиоцу, за изузетан допринос у развијању српско — словачких односа, Игору Фурдику, амбасадору, за развој Српско словачких односа и др Јану Чарногурском једном од чланова владе који је гласао против прелета НАТО бомбардера преко територије Словачке 1999 године.
Меморијална медаља „Светозар Милетић“ је према речима овогодишњег лауреата Властимира Вујића његово најдраже признање, а има их много, које је, како каже „ и признање које припада и српској заједници у Мађарској“.
„Историјска сага о Светозару Милетићу ће увек живети у имену народа (и не само српскога, већ и осталих) без обзира на врло видљиво и оводобно питање: Да ли данас са подсмехом и неверицом причамо о људима који су спремни да се жртвују за своје идеале? Али, нипошто не треба заборавити да се историјска и политичка сцена на овим просторима вековима понавља (!) и да управо зато Светозар Милетић делује као савремени јунак који се суочава са притисцима моћних, који спречавају слободу мишљења, различитости, стварају и прекрајају историју, поништавају територијални интегритет и суверенитет држава…!“ — рекао је Вујић приликом преузимања награде и захвалио се Удружењу Срба у Словачкој на поверењу и Амбасади Србије у Мађарској.
Након свечане доделе присутни су се још једно време задржали у салону Амбасаде Србије у Будимпешти и уз пригодно послужење сумирали утиске.
Од Српског Дневника до Заставе
Новинарски рад Светозар Милетић почео је у Српском Дневнику, али због врло критичног става Бечки двор га је 1865. лист забранио. Годину дана касније, 1866. покренуо је Заставу као њен први уредник. Лист је покренуо управо овде, у Пешти, јер је тада био посланик у Угарском сабору. То је био најзначајнији и најутицајнији дневни лист код Срба у Аустроугарској у то доба. Милетић је био њен дугогодишњи уредник, али и аутор огромног броја непроцењиво вредних текстова.
У мају 1867. лист је пресељен у Нови Сад. У Застави су објављивали неки од најзначајнијих људи тога доба: песници Јован Јовановић Змај и Лаза Костић, политичари Михаило Полит Десанчић, Глигорије Гершић, Милован Јанковић, Владимир Јовановић, Илија Вучетић и други. Касније је прилоге писао и Светозар Марковић.
„Застава се бавила српским националним питањима у смислу проширења аутономије, правима и слободама српског народа и формирањем националног програма. Дакле, питањима која су врло актуелна и данас“ — истакао је Вујић.
