ИНТЕРВЈУ: Др ДРАГАН СИМЕУНОВИЋ, професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду о својој најновијој књизи: ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПОЛИТИЧКЕ МИСЛИ / НОВИ ВЕК
Српска политичка мисао испред свог времена
# Ова велелепна књига о историји српске политичке мисли — морала би да буде одаслата свим значајним установама света, уручена свим амбасадорима који су на тлу Србије и поклоњена и свим непријатељима Срба и Србије диљем планете, да се лично увере да Срби нису репа без корена!
Пише: Владан Динић
Још се не зна да ли ће се због пандемије одржати традиционални Сајам књига у Београду (верујем да хоће!), али у оно што сам сигуран је да ће капитално дело угледног професора и српског интелектуалца, др Драгана Симеуновића — ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПОЛИТИЧКЕ МИСЛИ / нови век — у издању угледне издавачке куће „Православна реч” из Новог Сада — побрати сва могућа признања и да жири овог пута не би требало и да неће имати било какву примисао да можда, награди неку новокомпоновану twiter илити facebook књижевност!
Ова капитална књига, на 580 страница енциклопедијског формата, великим напором издавача, на предивном и квалитетном кунсдрук папиру уз обиље фотографија, слика и цртежа, уз бројна досад скривана и недоступна документе које је аутор годинама сакупљао диљем Европе, поставила је велики изазов и путоказ бројним историчарима-ауторима-писцима — како и на који начин би требало писати о историји, знаним и незнаним великим људима прохујалих времена, не тежећи интернет кликовима, лажном рејтингу или пренадуваним тиражима…
Велелепна књига Драгана Симеуновића о историји српске политичке мисли — морала би да буде одаслата свим значајним установама света, уручена свим амбасадорима који су на тлу Србије и поклоњена и свим непријатељима Срба и Србије диљем планете, да се лично увере да Срби нису репа без корена!
О књизи је у разговору за „Сведок“ говорио аутор, Драган Симеуновић.
Сведок: Ово је, чини се, прва књига, која се овако бави развојем српске политичке мисли?
Драган Симеуновић: Желео сам и надам се да сам успео да у књизи обухватим кључне идеје српских мислилаца, јавних делатника, официра, црквених људи, не само о облику и границама српске нововрковне државе већ и њеном друштвеном садржају, свеједно да ли се ради о испуњености друштва толеранцијом или слободама…
С: У књизи наводите бројне личности, очито дам изворни критеријум није била мерљива политичка величина, већ величина и значај идеје?
Д.С: Добро сте уочили. Зато су на страницама заступљени и велики и “мали” и познати и “непознати”, неки које и дан данас славимо, али ту су и они који су сасвим незаслужено заборављени…
С: Њихов мали или велики допринос није у књизи представљен обимом радова о њима?
Д.С: Покушао сам да истакнем оно битно у њиховим политичким идејама и делима што се може схватити и означити као њихов специфичан допринос српској државнотворној мисли новог века, века који је у другим , просвећенијим и слободнијим срединама заживео раније, а у Срба касније…
С: Добро, често смо каснили или били спорији, али ипак не би могло да се оспори да је у Срба било много људи који су мислили испред свог времена?
Д.С: Да, ипак је било довољно времена да се створи једна зрела политичка, а не само државотворна мисао која је, било са позиције власти било са позиција борбе за њу, обликовала концепт и праксу уређења нововековне српске државе и њеног друштва.
С: Ова књига је, чини се, надградња књиге “Нововековна политичка идеја у Срба”, објављена пре деценије и по?
Д.С: По свом временском обухвату књига представља мозаик промишљања значајних људи у Срба, а у периоду од 17. века па све до пред сам почетак Другог светског рата.
С: После изгубљене државности у средњем веку, о обнови српског царства или бар какве-такве, али ипак српске државе, сањали су у новом веку, како пишете у књизи и српски декадентни племићи попут Ђорђа Бранковића, и водећи црквени интелектуалац попут архимандрита Јована Рајића…
Д.С: Ту су и хајдуци, као што је био Карађорђе, па ревносни просветитељи Доситеј, Вук, осиони али политички генијални књаз Милош, револуционари племенитог кова попут кнеза Ива од Семберије, и уметници епског пева попут Филипа Вишњића…
С: Ви пишете и о универзалним интелектуалцима?
Д.С: Своје место, сасвим заслужено, у Историји српске политичке мисли добили су и Димитрије Давидовић, Јеврем Грујић, Стојан Новаковић, филозоф и књижевни геније Његош…
С: Има и оних који су оружјем брусили српску политику?
Д.С: Да ту је заљубљеник у народ Јован Мишковић, па разни завереници, бунтовници и атентатори од Васе Пелагића, преко Аписа до Гаврила Принципа, књижевници и научни драгуљи попут Јована Скерлића и Јована Цвијића, дипломате светског гласа попут Милована Миловановића, краљеви и кнежеви — попут Александра и Павла Карађорђевића, баш као и главни српски комуниста Сима Марковић, и не мање од свих њих једа истински људски геније, срећом по нас српског рода Никола Тесла…
Због својих политичких снова о држави свих Срба многи од њих изгубиће слободу или главу, или како то најчешће бива — неће дочекати да виде свануће и зору свог сна. Управо зато је ова књига и посвећења свима њима као скроман духовни споменик њиховом огромном заједничком делом, али и свима другима, и славним и незнаним, који су мање или или више тежили обнови и учвршћивању српског или југословенског државе као српске заједнице судбине…
С: Нисте поменули а о њима — пишете Илију Гарашанина, Драгољуба Јовановића, Николу Пашића, Димитрија Туцовића, Перу Тодоровића и, мени, посебно “интригантног” Хусеин Гардашевића, овде у Србији, потпуно историјски анонимног, али и човека коме посвећујете велики простор на тему: “Бој против Турака на Косову 1831. године”!?
Д.С: Снажни историјски лимити, као и још увек актуелне друштвено политичке бране подсећању на националне корене, несумњиво су веома допринели да јавне, нарочито политички колективне манифестације босанских муслимана у којима је присутно истицање или бар прећутно признање свог српског порекла, постану истински раритет. Због тога, Бој на Косову 1831. у коме су босански Срби, и хришћани и муслимани (предвођени муслиманским феудалцима) поразили турску султанову војску, као и политичко понашање босанских феудалаца који су предводили не само ту војну већ и вишедеценијски аутентично-босански отпор Порти који су у тој битки тек кумулативно изразио, а посебно политичка фигура и деловање капетана Хусеина Градашчевића, званог Змај од Босне, заслужују посебно научну пажњу…
— — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — —
Патријарх Српски, господин ИРИНЕЈ, о капиталном делу професора Симеуновића
Уважени професоре Симеуновићу,
У прилогу овог писма достављам Вам кратак опис Вашег изузетног труда који сте Нам предали у рукопису. Посебно нас је обрадовала чињеница да сте подједнаку пажњу посветили друштвеним, политичким и црквеним прегаоцима у историјској борби нашег народа за “Крст часни и слободу златну”, коме слобода, као најскупља српска реч, никада није била ограничена верским и националним разликама.
Искрено ценећи Ваш вишедеценијски истраживачки труд, желимо Вам помоћ Божју на Вашем преданом научном путу.
С благословом,
ПАТРИЈАРХ СРПСКИ
Иринеј
— — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — —
Реч Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја
“Историја српске политичке мисли” представља грандиозан и деценијама стваран труд професора Универзитета у Београду, др Драгана Симеуновића, који је показао како је српски народ, држећи се чврсто у православној вери и љубави према Богу и Роду, у периоду од скоро пет векова робовања, храбро одолео сваком облику угњетавања и остао веран идеалу обнављања српске државности.
Професир др Симеуновић свој студиозан истраживачки ход је започео описом краткотрајних, али довљења вредних, покушаја да се већ у 16. и 17. веку обнови српска самосталност, а завршио га расветљавањем друштвеног и политичког стања пре Другог светског рата, помињући преко хиљаду личности чија су дела била од значаја у оставривању српских народних и црквених идеала. Он је велику пажњу посветио народним прегаоцима из 18. и 19. века, као и онима који су се истакли на почетку 20. века. Било је то доба када су Срби својом слогом, која им се пословично као способност неоправдано одриче, и својом националном енергијом уз велику помоћ бројних црквених отаца, од којих у овој књизи заслужено заузимају цела поглавља, а вођени мудрим и храбрим сународницима, сви скупа живели и умирали за велику идеју ослобођења и уједињења српског народа.
Аутор овог дела се, приказујући то време и тај стални огромни национални напор за досезање слободе и нспоствене државе, служио бројнимк, а мало познатим, и често заборављеним или запостављеним историјским чињеницама, осветљавајући, при том, не само знане и славне личности, попут Крађорђа, Његоша, Вука Караџића и Доситеја Обрадовића, већ и многе друге који су се жртвовали за нашу слободу и државност. Предност његових родољубивих мисли и дела пружа нам једну целовиту слику вишевековне политичке судбине српског народа, који се снагом вере и воље знао уздићи из свог пепела, а коју нам је на великом историјском плану верно, и политички, не само научно и објективно, осликао професор др Драган Симеуновић.
Патријарх српски
Иринеј
Ко је Драган Симеуновић?
Белешка о писцу
Др Драган Симеуновић је редовни професор на Факултету политичких наука Универзитета у Београду на коме предаје Историју српске политичке мисли, коју је утемељио као научну дисциплину, као и више других предмета.
Усавршавао се на Институту за социјалну историју у Амстердаму и на Историјско-филозофском факултету Универзитету у Хајделбергу у оквиру докторантских студија. На Универзитету у Београду је утемељивач значајних дисциплина и руководилац више мастери и специјалистичких студија, а на докторском студију води предмет Савремена политичка теорија и политичка филозофија.
Држао је бројна предавању по позиву на низу угледних универзитета у више десетина земаља, на свим континентима. Као експерт био је ангажован од најзначајнијих међународних организација и институција.
Написао је преко 20 књига, прецизније — ова Историја српске политичке мисли — нови век, му је двадесет трећа књига! Приредио велики број зборника и хрестоматија, руководио је пројектима у земљи и иностранству и објавио преко 250 прилога у иностраним и домаћим научним часописима и зборницима, а његови радови објављивани су на дванаест страних језика! Његове најпознатије књиге на српском језику су: “Из ризнице отаџбинских идеја”, “Политичко насиље”, “Нововековне политичке идеје у Срба”, “Нација и глобализација”, “Тероризам”, „Српска државотворна мисао” и “Увод у политичку теорију”, а на страним језицима: “Le nouvel ordre mondial et l Etat nation”, Paris-Guernes. Dialoge, France, 1996, “The Serbian Collective Guilt”, 2007., “Nessuno sia escluso”, Bologna, Italija 2009, i “Нација и глобализам”, Москва 2013, књига “Тероризам и комуникација”, чији је коаутор награђена је 2015. године престижним међународним признањем за достигнуће из науке и културе “Unity of The World”. Члан је више иностраних академија наука, а у Српској академији наука и уметности је секретар Одбора за друштвену и филозофију. Аутор је више ТВ и радио серијала и емисија за научно-образовни програм РТС од који је огромну гледаност имао серијал — “Политичке идеје у Срба”, као и позоришне драме које су игране у Театру “Звездара”, СКЦ-у и у Позоришту у Крагујевцу…
